|
noelnoel
|
#1
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:27:49
|
POUCNE PRICE.. o zivotu ili ljubavi npr...
BOG I DECAK...
..........."Dakle, ti bi zeleo da razgovaras sa mnom?" "Ako imas vremena", decak rece. Bog se nasmesi:"Moje vreme je vecnost. Sta si hteo da me pitas?" "Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?" Bog odgovori:"Sto im je detinjstvo dosadno. Jure da odrastu, a potom bi zeleli da ponovo budu deca. Sto trose zdravlje da bi stekli novac, pa potom trose novac da bi vratili zdravlje. Sto razmisljajuci teskobno o buducnosti, zaboravljaju sadasnjost. Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti. Sto zive kao da nikada nece umreti, a onda umru kao da nikada nisu ziveli." Bog primi decaka za ruku. Ostadose na trenutak u tisini. Tada ga decak upita:"Kao roditelj, koje bi zivotne pouke dao svojoj deci?" Osmehujuci se Bog odgovori: "Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli. Mogu samo voleti. Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju, nego ko su u svom zivotu. Da nauce kako se nije dobro uporedjivati sa drugima. Da nauce kako nije bogat onaj ko najvise ima, nego onaj kome najmanje treba. Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi da se duboko povredi voljeno bice, a potom su potrebne godine da se izleci. Da nauce oprastati tako da sami oprastaju. Da spoznaju kako postoje osobe koje nezno vole, ali to ne znaju izreci niti pokazati. Da nauce da se novcem moze kupiti sve, osim srece. Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar i videti je sasvim razlicito. Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima a ipak ih voli. Da nauce kako nije uvek dovoljno da im drugi oproste. Moraju i sami sebi oprostiti." "Ljudi ce zaboraviti sta si rekao. Ljudi ce zaboraviti sta si ucinio, ali NIKADA NECE ZABORAVITI KAKVE SI OSECAJE U NJIMA PROBUDIO." ..... ......
A sad malo o ljubavi................................ .......Ljubav je uvek nova. Treba je prihvatiti, jer ona je osnovna hrana naseg postojanja. Treba traziti ljubav, ma gde ona bila, cak i onda kada to podrazumeva sate, dane, nedelje razocarenja i tuge. Jer onog casa kada krenemo u potragu za ljubavlju, i ljubav polazi nama u susret. I spasava nas......... ... Nikada nikome nemojte reci "volim te" - pokazite im to... ............ A kako Ivo Andric kaze: "Zivot je neshvatljivo cudo, jer se neprestano trosi i osipa, a ipak traje i stoji cvrsto kao na Drini cuprija...."
|
|
|
noelnoel
|
#2
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:28:49
|
Prolece
Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."
Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.
Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.
Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.
Nasta ce prolaznik odgovoriti:
"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.
I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:
"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".
Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.
Za sve osobe èiji je osmeh
taj koji cini boljim ovaj svet.
|
|
|
noelnoel
|
#3
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:29:29
|
Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan."
"Jednog dana, moj prijatelj je otvorio jednu od fioka koja je pripadala njegovoj ženi. Izvadio je jedan zamotuljak u ružinom papiru i rekao: "Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno."
Odmotao je paketiæ i bacio papir, a onda se duboko zagledao u biranu svilu i èipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikada upotrebila. Èuvala je to za neku "specijalnu priliku".
"Dobro... ja mislim da je sada prilika za to." Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju æe ona imati na sahrani. Njegova žena je umrla. Okrenuo se prema meni i rekao: "Ne èuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan."
Još uvek se seæam njegovih reèi... one su promenile moj život. Više èitam, a manje èistim. Više sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu i nepokošen travnjak. Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne kurs preživljavanja. Više ništa ne èuvam. Upotrebljavam moje kristalne èase svaki dan. Obuèem moj novi sako, kad idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne èuvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad poželim. Fraze: "jednog dana" i "jednog od ovih dana" nestale su iz mog reènika. Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Nisam siguran u to, šta bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neæe biti ovde sutra, u šta mi svi verujemo. Mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj zbog nekih nesporazuma, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla da jede u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.
Upravo ove neuradjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao da vidjam moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo nazvati. Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj braæi i deci, èešæe, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne držim po strani, ili èuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošæu. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan specijalni dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan."
|
|
|
noelnoel
|
#4
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:30:04
|
nesebicnost
Prozor
Dva muškarca, obojica jako bolesni, zajedno su ležali u bolnici. Jedan od njih je svakoga dana mogao sedeti na svom krevetu zbog izdvajanja vode iz njegovih pluæa. Njegov krevet je stajao uz jedini prozor u sobi.
Drugi muškarac je morao stalno ležati na ledjima.
Brzo su se upoznali i razgovarali celoga dana. Prièali su o svojim porodicama, poslu, gde su bili u vojsci i gde na odmoru. Svakog dana je muškarac koji je sedeo do prozora opisivao drugome stvari koje je video napolju.
Muškarac na drugom krevetu je poèeo živeti za te trenutke kada je njegov prijatelj sedeo i prièao o dogadjajima i bojama spoljašnjeg sveta. Prozor je gledao na park uz jezero s labudovima. Guske i labudovi su se igrali u vodi, a mala su deca spuštala svoje èamce u vodu. Mladi parovi su zagrljeni šetali uz cveæe svih boja. Veliko, staro i snažno drveæe je ulepšavalo kraj, a u daljini su se videla svetla grada.
Kada je muškarac do prozora detaljno objašnjavao sve to, njegov prijatelj na drugom krevetu bi zatvorio oèi i zamisljao sve te slikovite prizore. Jednoga dana mu je muškarac do prozora opisivao paradu, koja se kretala uz jezero. Bez obzira što njegov prijatelj nije èuo tu muziku, on ju je video u svojoj glavi. Tako su prolazili dani i nedelje.
Jednog jutra je sestra donela vodu za umivanje i do prozora pronašla telo muškarca koji je u snu mirno umro. Bila je tužna i pozvala je medicinsko osoblje koje je iznelo telo iz sobe. Tada je drugi muškarac zamolio da ga pomaknu do prozora. Sestra mu je sa zadovoljstvom udovoljila, pobrinuvši se da se udobno namesti i ostavila ga samog.
Uz veliki napor podigao se polako na laktove kako bi po prvi put pogledao spoljašnji svet. Konaèno je imao priliku da sam uživa u lepotama. Pogledao je kroz prozor i ugledao prazan zid.
Kada se sestra ponovo pojavila, muškarac je pitao koji je to razlog da je pokojni prijatelj tako lepo opisivao stvari u spoljašnjem svetu. Sestra mu je rekla da je bio slep i da nije mogao videti zid koji je stajao ispred prozora.
Zatim reèe: "A možda je ipak hteo usreæiti vas."
|
|
|
noelnoel
|
#5
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:30:42
|
I Bog s nama!
Pobratimski darovi
Prièaju ljudi da je u stara vremena bio nekakav silan èoek koji se nikad Bogu ne moljaše, ni u crkvu idaše, niti se po zakonu ispovijedaše ni prièešæivaše, nego u svaka bezakonja upadaše, da je cijeli grad od njega na jadima bio. Od više e nije htio oženiti se kao što Gospod Bog zapovijeda, nego naumi da vjenèa aždaju kako æe više zlo èiniti, i uputi se u nekaku pustinju ðe su strašna jezera, ali ne pogodi puta, i tako ga noæ stigne te u nekakoj peæini zanoæi. Tek što zaspao bješe, èuje u peæini klopot svakojakijeh veriga, tutnjavinu kao gromovi, dok u tome i probudi se. Kad evo ti na jedan put svanu u peæini kao dan, i tušta i tama od svake vrste ljudi, crnijeh, crljenijeh i žutijeh, u razlièite haljine obuèeni, a pred njima jedan starac bijele kose i brade kao ovca, na dvije dvorogaste šljake, koji mu reèe: "koji si ti?" A on mu u strahu odgovori: "Putnik iz daleke zemlje, i vaš drug." Na to mu starac odgovori:" Ako si naš, treba da se pobratimiš sa mnom, ako želiš sreæan da budeš." On na to pristane i pobratimi se sa starcem. Pošto se pobratimiše, reèe mu starac: "E pobratime, sad da se darujemo, ja æu tebe darovati snagu i blago, a ti mene za oba ova dara samo svoju dušu." Ovi èovjek premda je bio opak, opet promisli hoæe li dati svoju dušu, ali ga strah nagna, te se darovaše. Starac zapahnu njega duhom, te u oni èas steèe krila, rep i male rošèiæe na glavi, i dade mu jedan štap dvorogi, crljen kao vatra, govoreæi mu: "Evo ti ovi štap, kad ti goð bude potreba od novaca, njime u štogoð kucneš ondole æe izlaziti na stotine onake aspre kake ti namijeniš." Obraduje se ovi èovjek, te ujutro kad svane odvoji se od pobratima te onaki kakav je krenu, i idavši za dugo poèine pod jednijem velikijem kamenom, pa poène da kuša sreæu u štapu. Kucne njim u kam govoreæi: "Sve žuti cekini da budu!" I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: "Pobratime! pobratime! pogiboh!" U to doleæe mu pobratim govoreæi"Evo me, šta je?" A on mu odgovori: "Evo pritiskoše me cekini, hoæe da me udave." A pobratim mu reèe: "Reci: ""dosta veæ"", pa ne æe više izlaziti." Po što on reèe: "dosta veæ" i cekini prestadoše izlaziti, reèe mu starac: "Uzmi koliko možeš, pak hajde od mjesta do mjesta, te kupuj duše za blago." Onda on oprostivši se s pobratimom uputi se te k jednome gradu. Kad doðe na jednu raskrsnicu na jedan put nestade aspri s pleæi; on se obazre i ugleda jednoga kaluðera na jednome æošku ðe sjedi i brojanice u rukama drži. "Ha!" reèe sam u sebi "idem onoga kaluðera prevariti i hoæu da iz njega cekini izviru." Pa se primakne kaluðeru i kucne ga štapom govoreæi: "Sve cekini i talijeri." Ali na mjesto aspri rastopi mu se štap u ruci, a kaluðer prekrsti one brojanice pak mu ih nataèe na glavu i reèe: "Da vaskrsne Bog!" I on se u oni èas strese i provrže se èovjekom kakav je i bio Ondar mu kaluðer reèe: "O Hrišæanine! Hrišæanine! pokaj se od svojijeh grijehova, i moli se Bogu i zahvali mu koji je èuo plaè roditelja tvojijeh na nebu u oni èas kad si dušu svoju prodao, pak se proði ðavoljijeh aspri, nego se trudi." Èoek mu se pokloni, zahvali i u ruku ga poljubi pa ode doma i pokaja se i kao pravi Hrišæanin do duboke starosti življe. I Bog s nama!
|
|
|
noelnoel
|
#6
|
Posts: 12
24. Lip 2007. 23:31:11
|
Imao covjek sina koji je bio mali krelac. Sve sto je radio citav zivot je bilo belaj. Svaki dan neka frka oko njega. I tako djecak rastao i rastao, a otac gledao svoj "promasaj" kako se razvija u sve goru i goru osobu.
Jednog dana, otac je radio po dvorištu kad malac naidje i razvali i razrusi sve. Ali covjek ostade totalno miran, pa povede sina u sumu...
Nakon pet minuta hoda, djecak je vec poceo sa galamom: "Jesmo li stigli!?"
"Ne" - odgovori otac mirno...
I tako nekoliko puta, dok su sve dublje i dublje zalazili u sumu.
Napokon, otac se zaustavi, a djecak koji je vec bijesno sutao grane oko sebe viknu: "GLUPANEE!! JESMOL’ STIGLI!?"
Otac i dalje ostade miran, ali mladic ipak doceka odgovor. Iz dubine sume se zaculo "GLUPANEE!! JESMOL’ STIGLI!?"
"Ko je tamo!?" - povika malac, a suma mu opet odgovori "Ko je tamo!?"
"Kukavice! Idiote!" - Nastavi on, vec sav crven od bijesa, a istim tonom zacu opet isti odgovor "Kukavice! Idiote!"
Kako je djecak potrcao prema ocu, tako sav uspuhan i bijesan, zape za komad drveta na putu i pade. Sav uplakan pogleda prema ocu, a ovaj napokon progovori:
"Sine... Suma ti nece odgovoriti. Samo ce ti ponavljati sto si ti rekao..."
"Sta je to?" - upita zacudjeno krelac , a otac nastavi - "Neki to zovu EHO. Ali, sine, to je u stvari ZIVOT. Sve sto dajes, istom mjerom ti se i vraca. To je... ZIVOT"
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
