Jovan Ducic rodjen je 1872.godine. Odrastao je u Trebinju i Mostaru. Diplomatsku karijeru zapoèeo je 1907. i ostatak života proveo je u Carigradu, Sofiji, Rimu, Atini, Madridu, Kairu, Bukureštu... Umro je u Americi 7. aprila 1943. godine. Život u tudjiini budio mu je nostalgiju za zavièajem koja se odražava i u njegovim pesmama. 2000. godine, pesnikovi posmrtni ostaci su, po njegovoj želji, preneseni u Trebinje.
... Znam ljude koji veruju da je Ljubav samo za besposlene i za meseèare, i druge koji su ostarili, a nikad nisu bili zaljubljeni, i treæe koji su smatrali za nedozvoljeno poštovanje svoje muškosti, da svoju Ljubav kažu ili pokažu. Samo ljudi velike uglaðenosti i artsisti u život naprave od Ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge ...
Ti si moj trenutak i moj sen i sjajna moja reè u Å¡umu moj korak i bludnja i samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si žudnja. Ostaj nedostižna, nema i daleka jer je san o sreæi viÅ¡e nego sreæa. Budi bespovratna, kao mladost. Neka tvoja sen i eho budu sve Å¡to seæa. Srce ima povest u suzi Å¡to leva, u velikom bolu ljubav svoju metu. Istina je samo Å¡to duÅ¡a prosneva. Poljubac je susret najlepÅ¡i na svetu. Od mog priviðenja ti si cela tkana, tvoj plaÅ¡t sunèani od mog sna ispreden. Ti beÅ¡e misao moja oèarana, simbol svih taÅ¡tina, porazan i leden. A ti ne postojiÅ¡, nit’ si postojala. Roðena u mojoj tiÅ¡ini i èami, na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve Å¡to ljubimo - stvorili smo sami.
‎’’ Žena je istinitija prema sebi nego muÅ¡karac, jer muÅ¡karac ide za onim Å¡to je nauèio, a žena ide za onim Å¡to osjeæa. MuÅ¡karac uvijek uradi ono Å¡to mora, a žena uvijek uradi ono Å¡to želi.’’
