Sivilom mi soba puna svakim delom tuga vlada, u vazduhu miris snega dok napolju kisa pada. Jeza mi niz kicmu klizi hladan drhtaj telo klati Zelim nesto da ti kazem al’ ko ce me saslusati!
Daleko si nocas ti u mislima nekim, svojim ko ce znati dal’ u njima bar deo mene jos postoji il’ o nekom drugom sanjas dok ti dusa za njim pati proklinjes li je ko ja tebe ali ko ce sve to znati ?
Jer tako si sad daleko ne mogu ti reci cuti okom ceznje pogledati na trenutak dodirnuti A tako bi nocas hteo casom srece nas da castim i nek’ dadem zivot ceo ako treba njih da platim.
Voleo bi da si tu tu kraj mene , na tren samo pa da makar ko u snu sve te ceznje odagnamo da sivilo zasenimo i svu tugu savladamo, san i stvarnost zamenimo carstvom srece zavladamo !
Što me mamiš,oblaèe,senkom svojom hladnom koja nas dotakne sve redom i otplovi preko žica? Zašto me varaš:davno ja nisam oblak,ni ptica, mladost je moja prestala, sva mi ljubav na telu njenom ostala. Zašto me onda budiš prošlošæu mrtvom i davnom? Što me uspavljuješ,kišo veèernja pesmom tvojom tavnom, dok èeznem da ti klasje crno pokosi šarena duga?
ceznja za tobom prepusticu se osjecaju ceznje za tobom prepusticu se vodi da me nosi da mi struji tjelom onoliko koliko tebe osjetih da mi tjelo miluje kao ruke tvoje da pripadam tebi kao nekad ja a dali sanjam sad ili tad ,neznam al znam samo da zelim da te osjetim
Sanjam da ces doci; jer mirisu noci, a drvece lista, i novo se cvece svakopg jutra rodi; jer osmesi ljupki ihraju po vodi, i proletnjim nebom sto od srece blista;
jer pupe topole, i kao da hoce k nebu, pune tople, nabujale zudi; jer u dusi bilja ljubav vec se budi, i mirisnim snegom osulo se voce
jer zbog tebe ceznje u vazduhu plove; svu prirodu Gospod za tvoj docek kiti, Cvece, vode, maagle, jablanovi viti, sve okolo mene ceka te i zove
Dodji! Snovi moji u gustome roju tebi lete. Dodji bez tebe se pati! Dodji! Sve kraj mene osmeh ce ti dati i u svemu ceznju opazices moju.
