Kad ponese me romantika ja sve bih zvezde s neba ubrala u belini morske pene pevale bi nam sirene ... kad ponese me romantika ti cekaj me na mostu uzdaha imaj cvetak u reveru a u ruci bombonjeru ... za dan kad se ostvare snovi i svi tvoji budu moji a svi moji budu tvoji
u mojoj glavi stanuješ: tu ti je soba i mali balkon s kog puca vidik na moje misli najtananije.
ponekad slušaš kako mi zakuca srce ko živi leptir iz kutije.
ja ti odškrinem vrata: niz basamake silaziš u vrt za kog niko ne zna.
na povetarcu lebdiš poput slamke.
(dok za to vreme, možda: neoprezna stojiš na nekom rubu iznad zamke...)
nekad (u mojoj glavi dok baš skaèeš u morsku penu, ispod sunca, gola) spazim te kako po kiši preskaèeš barice i sva u blatu do pola žuriš na posao s licem kao da plaèeš.
prolazi dan za danom i sva svota vremena tvog po dva puta se zbira: pa pola oko moga klupka mota. vidim sa tvoga lica punog mira da ne znaš kako živiš dva života
u mojoj glavi stanuješ i dubiš crne i bele hodnike za moje misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Mozda su ruke,bas ove ruke, previse trazile, mozda su oci,bas ove oci, suvise mastale, a mozda sam ja u nekom snu, pa kao hodam,a kao nisam tu.
Mozda si ti,bas ti, sve tako zelela, ako si i zelela,veruj,dobro si sakrila, i mozda je ovo tvoj standardni hir, al’ zasto ja,a sto bas ja, da te zagrlim.
Drugi ce umeti bolje, drugi ce vise da ti da, ja nemam snage ni volje, da se sa tobom raspravljam.
Drugi ce umeti vise, mozda i lepse lagati, al’ kao ja moja tugo, niko te nece voleti.
----------------- We have only magic, and this is tragic...
