Mozda kad se na zemlju spustiš i kada pogledaš svet oko sebe, možda kad koju suzu pustiš i prestaneš da voliš samo sebe… Možda kada tvoj pogled dobije neki smisao i izgubi tu prikrivenu prazninu, možda kad prestaneš da živiš samo da bi disao, veæ da bi upoznao ljubav, toplinu, blizinu… Možda ako mi posvetiš pažnje bar malo, jer èovek mišljenja menja...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Imamo isti kljuc i jedan krevet. Svako svoju stranu! Razmjenjujemo po pet rjeci. I to u jednom danu! A volimo se! Ne kao juce i sigurno ne kao sutra. Sutimo! Pravimo se ludi, ispod ociju gledamo. Ni mrve sebe nedamo! Ko je vise grijesio? Ko ce kome vise nauditi? Ko ce koga prije ostaviti? I plakati! Zbog propustenog, zbog ne recenog. Zbog tog sto nismo plakali u dvoje! Zbog ponosa, srama. Ludila medju nama ! Ja placem sam! Ti places sama!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
‎"Tužan sam. Toliko sam tužan da mislim da cu sutra umrijeti kada te napustim. Ali kada pomislim šta bi se moralo dogoditi da ne budem žalostan, onda postoji samo jedno - da te nikada nisam ni sreo. Tada ne bih bio tužan, vec prazan i ravnodušan, a kada na to pomislim, onda ova tuga nije više tuga. Ona je crna odjeca, druga strana srece. Jer htio sam imati nešto što bi me održalo u životu, ali nisam znao da cu postati dvostruko ranjivim ako to dobijem... Mudrost ipak dolazi u pogrešan cas: kad mladost prodje, bura se stiša i djevojke odu kuci..."
Steta sto se mudrost plaæa najvišm cenom. Mladošæu. Da se opet rodim, sve bih isto radila. Verujem u ono šta verujem, volela sam ono šta sam volela, istinski izgarala za ono šta sam smatrala vrednim te borbe. Zaista jesam. Požrtvovana bila. Bog nam ioanko stavlja malene preprekice i samo onolike za koje je siguran da ih mozemo podneti. Tada su ta cetiri zida, bila soba za tugu. Suze su padale, i bol je bio nemerljiv. Iskreno mi je zao, ja nikada ne bih ostavila ono u sta verujem da istinski ume voleti. Moj je moto uvek bio taj, ostati svoja, pa cak i po cenu unistenja svog, nisma mogla da povredjujem ono sta celim svojim bicem volela sam. Samo je to bilo u glavi, ne povrediti . Ne povrediti. Ne naneti zlo, cak i kada neko zasluzi. Ja imam taj visi cilj, gde meni karakter nije dozvolio da radim to, sta si meni radio ti. Sada kada je sve proslo, ostaje jedan dobar osecaj. Mogu sebe pogledati u ogledalo, i ne stideti se sebe. Izdrzala sam poraz stoicki i da ostanem to....Neokaljana. To je najbolja uteha.
Igra je pri kraju, samo potez ili dva... Par nevažnih figura... kralj i kraljica...
Ispred mene ponor, nazad više ne mogu I nebo je bez zvijezda cijelu godinu Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
Ispred mene ponor, nazad više ne mogu I nebo je bez zvijezda cijelu godinu Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
I nebo je bez zvijezda cijelu godinu...
Svijet se srušio...
Sad maske skinimo, da svi vidimo U ovoj igri ko je ko
I, Bože, daj! Neka te odvede, miljama od mene Neka te zavede i prevari... Pa da vidiš kako je Zaspati na medu, budit’ se na ledu Dok preko noæi svijet se srušio... Svijet se srušio...
Sve sad znam sad je kraj tvoje rijeèi nisu više iskrene tužno je kako sve prolazi kada treba biti najbolje znam više nema povratka al’ me boli istina da sve sto vrijedi sam izgubila
Jer ako kažeš da me ne voliš ja neæu suzu pustiti i svaka tvoja rijeè æe boljeti al’ pogled neæu sakriti
Pusti da vjerujem ma da mi sve još tvoje pripada jer ako kazes da me ne voliš znat’ æu da stvarno odlaziš
Slaži mi ponovo da ti prazan pogled uvijek zapamtim reci da nisi me volio da ti bude lakše otiæi znam više nema povratka al’ me boli istina da sve što vrijedi sam izgubila...
"U samoæi èoveku se otvara put u sopstvenu dubinu, i ako on uspe da siðe u nju bez straha i zaziranja, vratiæe seobogaæen na površinu i tek tada, kada je otkrio svoje Ja, imaæe otvoren i pravi put prema bližnjem, prema Ti."
