Krvav uzdisaj..... Duse

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Ljubavna poezija > Krvav uzdisaj..... Duse

Səhifələr: Əvvəlki 1 2 3 4 [5] 6 7 8 Sonraki
Vanessa	#1
Posts: 472 19. Iyu 2006. 21:57:20	Krvav uzdisaj..... Duse Sve sto zelim danas napisati su par reci o jednoj osobi, koja nije vise medju nama, ali ce vecno ziviti u nasim srcima (U mom Srcu)!!! Ne znam kako i gde da pocnem, jako mi je tesko. Ustvari nemogu doci k’sebi! Nista mi nije jasno! Imam osecaj da cu poludeti. Ma imam osecaj da cu sad umreti od BOLA! Dobila sam jutros Poruku, Poruku koja je promenula puno toga u meni Nista vise nece biti, kao sto je nekad bilo !!! Tesko mi je to izgovoriti,a jos teze mi je shvatiti/ priznati da je to istina. izgubila sam jednu dragu, - najdrazu osobu u mom Zivotu.. A bio je tako mlad, uvek sa osmehom na licu, dusu od Andjela. Svi su ga voleli, jer je uvek bio dobre volje i kod njega si mogao naci pravog Prijatelja. Uvek spreman da te saslusa, i da dobar savet! ......................citam ovo, sto sam napisala.... ....... brisem.. i pokusavam napisati nesto ispocetka. Jer necu i nemogu da verujem to sto se dogodilo.. Razmislam kako bi lepo bilo kad bi sada bio ovde i kako bi mu mogla napisati neki lep Stih... Stih o ljubavi i srece... Kao sto sam znala skoro svako Jutro da mu napisem! Nista vise ne razumem..nista mi nije jasno .. ni zasto sve ovo uopste PISEM, kad on to nikad procitati nece... Zasto je morao otici, zasto bas on.. zasto…zasto… ?! Milijon pitanja vrte se u glavi.. uzalud.. kome da ih postavim... ’sem Bogu, ali ni on mi odgovoriti nemoze!!! 4.03.2005 8.44 ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

Vanessa	#58
Posts: 472 28. Iyu 2007. 22:10:46	moj Andjele... ... evo i danas kao i svaki dan, pricala sam o TEBI .. Danima...... bez prestanka bi mogla to raditi .. Ti si mi najdraza Tema.. pricati o tebi je nesto najlepse.. Sad bi rekao .. "nemoj toliko da me hvalis".. Ne hvalim te.. ja i nase najblize to znamo .. DA BIO SI ANDJEO BEZ KRILA.. koji je jako malo vremena proveo na Zemlji .. i koji je morao da ode.. i to bez pozdrava.. !!! Znas Andjele moj .. ovih dana se ne osecam nesto najbolje.. A niko me ne ume razumeti .. i to zna da zaboli .. Kad bi se samo na TREN pojavio .. da ti kazem sta me muci .. pa posle toga me slobodno opet samu ostavi .. Izgleda da si ti zaista jedini bio .. koji me iskreno voleo i razumeo.. Ma da vole i oni mene.. ali nije sve u ljubavi .. kad me nemogu razumeti .. Pitam si .. kako si ti to uspevao .. ?! Pa zar je moguce da sam ja toliko komplikovana.. kao sto ostali kazu .. ! Ti mi to nikad nisi rekao .. ili mi nisi hteo reci .. ?! Falis mi Andjele... Voli i Ljubi te tvoj MIS !!! ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

Vanessa	#59
Posts: 472 01. Iyu 2007. 15:18:04	Andjele Evo me, na zemlji klecim kao bednik Dok vrele suze niz lice mi se slivaju Placem, jer spoznah koliko te volim Usne mi drhtave samo tvoje snevaju. Ovo sto osecam, grudi mi razdire A ne smem da kazem sta je u meni Plasim se da ces isceznuti u magli I kao plavi talas nestati u steni. Sklapam oci umorne i ti se pojavljujes Lepota tvoja carobna oduzima mi dah Pruzam ti ruke, a ti se, andjele, smesis Samo tebe osecam, sve su druge prah. Ustajem polako dok koljena mi klecaju Izdaje me snaga, ali koracam ka tebi Grlim te cvrsto i stezem sve jace Plasec’ se da mi opet pobjego ne bi. Pogledaj u mene, sto pred tobom klecim Zar ne vidis da ne znam da zivim bez tebe Rasiri mi ruke i osmeh mi svoj podari Jer volim te vise i od samoj sebi Uzeo si mi sve... Dusu moju, razum i srce ovo sto u meni bije. Dacu nebesima i mladi zivot svoj Ako s tobom nisam, bolje da me nije. Srce je moje sad u rukama tvojim Ti si onaj pravi, to osecam i znam Ili me voli, ili me kao prut slomi Umrecu kraj tebe ili umirem sama. Sve su drugi sada samo bleda slika Samo dragi tvoj lik dusom mojom kroci Nikad ne bih mogla da zavolim drugog I nikad da ljubim neke druge oci. Da mi je samo jednom da dodirnem ti usne Da osetim miris tvoje divne koze Ne bih zalila tada ni zivota svoga Samo da poljubim tvoje lepo lice. Ljubavi moja zelim da ti kazem Da ostacu zauvjek ja samo tvoja I nikada necu voleti drugog Jedini andjele moj... ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

IrishVampire	#60
Posts: 3 05. Avq 2007. 11:48:19	Smrt... Ah...to grozno osecanje... Ta tuga... Ta zalost... Ta prokleta Smrt... Smrt,da,ta Smrt... Ta Smrt nam odnosi najmilije... Ta Smrt nas razdvaja od porodice... Ta uzasna Smrt... Ali ipak,sta mi tu mozemo? Sta smo?Ko smo,da mi o tome odlucujemo? Niko.Mo smo niko i nista!!! Bas ta ista Smrt, cini nas tuznim, ogorcenim... Tera nas da se kajemo i da placemo zbog nje... Ali,ponovo,sta mi tu mozemo? Mi,na ovom jadnom svetu? Mi predstavljamo,nista vise do obicnih,jadnih malih stvorova... i tu nista ne mozemo da promenimo... To prokleto osecanje u nama. Taj prokleti,beskonecni krug koji se stalno, neprestalno okrece, i ta,ta jadna,prokleta Smrt..... ovo sam napisala 10.maja.2007 mom pokojnom deki...

Vanessa	#61
Posts: 472 26. Avq 2007. 13:56:57	Irish Vampire Pesmica ti je jako lepa ..! ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

IrishVampire	#62
Posts: 3 23. Sen 2007. 15:29:35	Vanessa hvala...

slavisa01	#63
Posts: 1 10. Okt 2007. 01:24:26	OVE NOCI Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Napisati na primjer: "Noæ je puna zvijezda, trepere modre zvijezde u daljini". Nocni vjetar kruži nebom i pijeva. Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela. U noæima, kao ova, držao sam je u svom naruèju. Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom. Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio. Kako da ne ljubim njene velike nepomiène oèi. Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Pomisao da je nema. Osjeæaj da sam je izgubio. Slušati beskrajnu noæ, bez nje još beskrajniju. I stih pada na dušu kao rosa na livadu. Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati. Noæ je zvjezdana i ona nije uz mene. I to je sve.U daljini netko pijeva. U daljini. Moja je duša nespokojna što ju je izgubila. Kao da je želi približiti moj je pogled traži. Moje srce je trazi, a ona nije uz mene. Ista noæ odjeva bjelinom ista stabla. Mi sami, oni od nekada, nismo više isti. Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim. Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav. Jer sam je u noæima, kao ova, držao u svom naruèju, moja je duša nespokojna što ju je izgubila. Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje, i ovi stihovi posljednji koje za nju pišem. Pablo Neruda

aaaalo	#64
Posts: 1316 10. Okt 2007. 22:54:50	..... oh,da znam! da moje pesme ne cita niko. da moj uzdah ne cuje niko. da moj zov ne cuje niko. znam da to nije strasno, to sto me niko ne cuje. sto me niko ne tesi. sto su svi daleko ,daleko od mene, ma za sve mi je sve jedno, ali ne i za tebe! zasto si sad tako daleko?? zasto tvoj san vise ne sanjam? zasto tvoj dah vise ne cujem? da ,sad mi je sve jasno. vise te nema tu ,a sad je ionako kasno. kasno za nas,za nasu srecu. ma daj pusti,ne moli, znas da ti nemogu reci da te jos uvek te volim. znas da ipak te volim!!!!!!! eto samo to htedoh ti reci!

Vanessa	#65
Posts: 472 12. Okt 2007. 21:04:19	nema vise druga mog ... nema vise druga mog, moga druga jedinog nema vise .. uzeo ga bog .. Nikad vise ja i ti , necemo se opiti.. lepe Zene kuci voditi .. Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ... S’kim da tugu podelim .. gde si druze i sa kim .. Kum da budes kad se ozenim .. Neki glas mi govori, novog druga imas ti, al’ za mene ti si poslednji .. Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ... Ova pesma nije Hit, ova pesma moj je krik ja ti njome dizem spomenik Jer sve na tebe seca sad, casa, piva, Novi Sad.. Mrzim ono ako umrem mlad... Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ... (Bane Bojanic) ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

lidoja	#66
Posts: 13 13. Okt 2007. 00:40:55	Dva puta pozdrav eto gde sretoh dve izvanredne prijateljice. Vani i Mika. Toliko sreæe na jednom mestu i pameti i šarma i lepote,ja sam jednosatvno bez reèi. Ako skupim hrabrosti za koji dan æu "okaèiti" neki stihiæ tu pored vaših pesama.. Pozdrav i poljupci za vas Milan (lidoja)

Vanessa	#67
Posts: 472 07. Yan 2008. 22:38:41	Januar 08 „Srecna ti Nova Godina Andjele moj. „ To sam ti napisala pre neki dan, i odustala sam, nisam dalje mogla. Kao i obicno, tuga me neprestano pobedjuje. Bila sam sinoc u Crkvi, jer jedino tamo nalazim neki svoj mir. Tamo imam osecaj da sam sa tobom Da, neki bi sad rekli da sam skroz poludela. Mozda i jesam, neznam. Andjele moj, jos uvek te cuvam na onome mestu, gde bi trebalo da bude srce. Jer u njemu kucaju uspomene na tebe, a ne ono.. Andjele, jos uvek nemogu da se pomirim sa Sudbinom, jos uvek krivim sebe za sve. Ljudi mi kazu da te pustim da odes.. da ti se dusa smiri, tamo negde gore gde si otisao. Ali kako?!!! Sto mi ne kazu kako?!!! Kako, kad ni ja ovde dole, bez tebe svoj mir nisam pronasla?!! Kako, kad znam da te nikad vise necu videti ..kad nikad vise nemogu cuti tvoj glas, i da se vise nikada necemo zajedno smejati. Kad te nikad vise nemogu zagrljiti. Volim te Andjele moj ! ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

De_la_Serna	#68
Posts: 56 08. Yan 2008. 23:57:58	podseti me naslov ove teme.. na onu iz kafane: Sta je grdje.. ----------------- El Commandante

VOJNIK_SRECE	#69
Posts: 14 20. Yan 2008. 03:28:36	TRAG NA SRCU... Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: “S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru......

VOJNIK_SRECE	#70
Posts: 14 20. Yan 2008. 03:30:01	NE BRZE OD ZIVOTA I LJUBAVI Djevojka i momak se voze na motoru... DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..." MOMAK: "Ne, bas nam je dobro." DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..." MOMAK: "Kazi mi da me volis..." DJEVOJKA: "Volim te i ti to znas." MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka) MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..." SLIJEDECE JUTRO U NOVINAMA: "Motor je imao saobracajnu nesrecu, jer su otkazale kocnice. Na motoru su bile dvije osobe. Jedna je poginula, a jedna prezivjela..." A PRAVA ISTINA JE: Momak je na pola puta shvatio da su kocnice otkazale, ali nije zelio da kaze djevojci. Zelio je posljednji put od nje cuti rijeci VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da ce onda ona prezivjeti... iako je to znacilo da ce on poginuti... VOLIO JU JE VISE OD SVOG ZIVOTA... Sutradan je djevojka presjekla vene... VOLeLA GA JE VISE OD SVOG ZIVOTA...

VOJNIK_SRECE	#71
Posts: 14 20. Yan 2008. 03:33:48	S U D B I N A Postoje stvari, koje nemaju objašnjenje, koje nam se jednostavno dese...Ma koliko logièki tražili pozadinu takvih stvari, obièno ih ne možemo naæi.Za neke stvari možemo reæi da je odgovorna sudbina... Ma koliko èudno bilo ili ne, svi mi se na kraju prihvatimo takve stvari u životu kao neminovnost. Zašto smo nekog sreli, ili zašto smo u odreðenom momentu morali biti ovdje ili ondje, vrlo èesto ostaje nepoznanica... Oni koji više vjeruju u sudbinu imaju obièaj reæi tako je moralo biti, mada se tu èesto postavlja i pitanje zar nismo mi ti koji odreðuju tok svoje sudbine?? Da li æemo biti sretni ili nesretni, je itekako u našim rukama...!?Da li æemo patiti za nekim, kome uopæe nije stalo do nas, je iskljuèivo odluka koju svaki pojedinac donosi sam...Mnogo toga je u našim rukama i trebali bi moæi preuzeti odgovornost za ono što radimo... Ali u veæini sluèajeva mi smo ti koji bi trebali snositi odgovornost za svoje odluke, mada smo svi skloni reæi kriva je sudbina... Evo zbog èega ja to pišem....Ja sam uvijek mislio da je sudbina ili nešto drugo uzrok nesreæe u ljubavi za mene, sve dok me netko nedavno nije upitao na koji naèin sam birao svoje partnerke...U tom pitanju je ležao odgovor...Brzo sam shvatio sve... Ja sam odrastao u jednom svijetu, gdje sam se jako morao boriti za opstanak, s druge strane sve moje bivše dolazile su iz svijeta gdje su njihovi roditelji bdjeli nad njima. Razlike u nekim životnim shvatanjima sada kad pogledam su ogromna...Greška je moja nisam mogao od njih oèekivati odgovornost, razumijevanje ili iskrenu ljubav, jer smo bili razlièiti poput neba i zemlje....Ali to više nije ni bitno, ja sam smiren i spokojan i konaèno pokusavam da naucim kako biti sretan.... ...Cast se ne moze oduzeti, ona se moze samo izgubiti...

Səhifələr: Əvvəlki 1 2 3 4 [5] 6 7 8 Sonraki

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.