Neki ljudi veruju da je sudbina unapred odreðena našim roðenjem, da smo tu zbog odreðenog cilja koji nam je poveren, da se ništa ne dešava po našoj volji nego volji neèeg višeg i veæeg od nas!!! Drugi veruju da smo sami tvorci svoje sudbine, da uvek samo i jedino mi odluèujemo u kojem smeru æemo krenuti. Postoji i mišljenje da nam je sudbina u glavnim taèkama našeg postojana "negde zapisana" ali da ipak imamo moguænost izbora, kao kad se nalazimo na raskršæu i sami odluèujemo u kojem smeru æemo krenuti.
S tim u vezi uvek postoje oni koji veruju, ali i oni koji ne veruju u sudbinu. Svidjalo se nekom ili ne, to je neosporna cinjenica koja odrazava realnu sliku naseg evolutivnog nivoa! Naravno, uvek treba postavati razlicita misljenja (cak i ona suprotna), jer svako od nas zivi u svom licnom uverenju, da se sudbina svodi ili na "slobodu izbora", ili da - nasa "sudbina odredjuje sve, pa i slobodu izbora". Medjutim, oni koji su se bavili "slikama iz buducnosti", kao i predvidjanjem dogadjaja bili su jednoglasni u uverenju, da nikada i nista nije slucajno. Dakle, svako vreme i podneblje je imalo i "svoje osvedocene proroke", i to pocevsi vec od Biblije. Naime, u okrilju svih religija postoji kult i verovanje u sudbinu, sto je narocito izrazeno na istoku, gde se posebno izdvajaju Islam i Budizam (kao najuticajnije religije). Zatim, verovanja u sudbinu i dokazi koji potvrdjuju "zapise" o tacnom predskazanju razlicitih dogadjaja (bilo da je rec o sudbini naroda ili o sudbini pojedinca, najcesce vladara) postoje u grckoj i rimskoj mitologiji.
Cuveni proroci novijeg vremena su: M.Nostradamus, A.Krouvli, J.Kepler, A.Leo i ostali, koji su takode iza sebe ostavili osvedocene "zapise" o buducim dogadjajima. Poznato je, da se sa njihovim "zapisima" ili prorocanstvima cesto manipulise. Najbolji primer za to su Nostradamusova prorocanstva koja su dosta cuvena, ali i "prepakivana" u razlicite verzije. Uostalom Nostradamusova prorocanstva su dosta obimna i "simbolicna", tj. dvosmislena ili metaforicna, tako da ostavljaju mogucnost za delimicnu promenu pri interpretaciji. Postoji jos jedna jako vazna cinjenica - oni su tacno predvideli i (godinu, mesec i dan) svoje smrti. Sa psiholoskog stanovista, najzanimljiviji ili "najcudniji" momenat je da su to mirno prihvatili i da cak nisu pokazali ni strah.
Naime, sustinski odgovor u tome da nikada i nista nije slucajno. Sto znaci da covek koji svoju sudbinu ne poznaje, mozda i ne treba da je zna. Dok onaj koji ima spoznaju o svojoj sudbini ili o sudbini naroda, ima i ogromnu privilegiju ili teret. Dakle, uvek postoji dobar ili opravdan razlog zbog cega se nesto desava ili ne desava.
Razmislite malo o tome......
----------------- ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti… Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne uèiniš time…
Ne prihvatamo sudbinu u svom svakodnevnom životu kad je sudbina previše hirovita. Ali je zato prihvatamo u univerzumu i stvaranju života, koji zavisi od spajanja elemenata koje je beskonaèno mnogo puta hirovitije.
...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja... 
