Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1078
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Warning: Illegal string offset 'show' in /var/www/vhosts/ljubavni-sastanak.com/httpdocs/include/functions.inc.php on line 1079
Krvav uzdisaj..... Duse
Sve sto zelim danas napisati su par reci o jednoj osobi, koja nije vise medju nama, ali ce vecno ziviti u nasim srcima (U mom Srcu)!!!
Ne znam kako i gde da pocnem, jako mi je tesko. Ustvari nemogu doci k’sebi! Nista mi nije jasno! Imam osecaj da cu poludeti. Ma imam osecaj da cu sad umreti od BOLA!
Dobila sam jutros Poruku, Poruku koja je promenula puno toga u meni Nista vise nece biti, kao sto je nekad bilo !!!
Tesko mi je to izgovoriti,a jos teze mi je shvatiti/ priznati da je to istina. izgubila sam jednu dragu, - najdrazu osobu u mom Zivotu..
A bio je tako mlad, uvek sa osmehom na licu, dusu od Andjela. Svi su ga voleli, jer je uvek bio dobre volje i kod njega si mogao naci pravog Prijatelja. Uvek spreman da te saslusa, i da dobar savet!
......................citam ovo, sto sam napisala.... ....... brisem.. i pokusavam napisati nesto ispocetka. Jer necu i nemogu da verujem to sto se dogodilo.. Razmislam kako bi lepo bilo kad bi sada bio ovde i kako bi mu mogla napisati neki lep Stih... Stih o ljubavi i srece... Kao sto sam znala skoro svako Jutro da mu napisem!
Nista vise ne razumem..nista mi nije jasno .. ni zasto sve ovo uopste PISEM, kad on to nikad procitati nece... Zasto je morao otici, zasto bas on.. zasto…zasto… ?! Milijon pitanja vrte se u glavi.. uzalud.. kome da ih postavim... ’sem Bogu, ali ni on mi odgovoriti nemoze!!!
Vremena je proslo od kada si otisao onome Svetu. A meni se cini ko da je juce bilo. Nije prosao jos dan, da te se ne setim i da ne zaplacem. Nije prosao dan, da ne pogledam NASE Slike! Nije prosao dan, da ne cujem pesmu Ane Bekute "sacuvaj mi mesto" bar 5x.
Nemogu da se pomirim sa Sudbinom. Ponekad pomislim da si samo odputovao negde ili da smo se nesto malo posvadjali, i da ces mi se uskoro javiti, da me pitas da li sam jos ljuta! Dali sam ljuta sto si se zaljubio u najbolju drugaricu!
Danas bi glasio odgovor drugacije .. "NISAM" ! Danas bi ti cak rekla da sam te i ja zavolela. Danas bi ti rekla da ZIVOT nije Zivot bez tebe. uhhh danas bi ti toliko toga rekla... ali sad je kasno!
Danas se kajem, DRAGI moj! Hocu da to znas. Danas se kajem, sto nisam ostala sa tobom! Kajem se i kajacu se celog Zivota sto sam u zadnjih dana bila ljuta na tebe, sto ti se nisam htela javiti, da popricamo o svemu. A toliko si to hteo, molio si me da te razumem. Danas ja tebe molim za OPROSTAJ... Oprosti mi sto sam ti nanela toliko boli, nisi to zasluzio!!! Oprosti mi sto nisam uvek bila iskrena prema tebi !!! Oprosti mi sto sam te tada volela na nacin koji nisi zasluzio! ....i oprosti mi, sto te jos nisam posetila, tamo gde si sad. ali nebi to mogla podneti..
Svi smo mi Malena u svom zivotu izgubili nekoga dragoga i miloga, nekoga za koga smatramo da ga nikada necemo prezaliti, mislimo da zivot vise nikada nece imati nikakvog smisla... ali kako godine prolaze, pomalo se sve to zaboravlja.... Ja sam izgubio isto tako svoju veliku ljubav, svog andjela i majku mog sina starijega,,,ipak godine idu, vrijeme pomalo lijeci rane, ali i nakon svih ovih trinaest godina uspomene ostaju.... a ona je.
JOS UVIJEK NEGDJE DUBOKO U MENI.....
TE SI NOCI USNULA NA MOME KUSINU, UZ TREPTAJ SVIJECA I MIRIS BORA... SPREMANA DA MI DARUJES SVOJ ZADNJI LET, A JA DA TI PRIZNAM, BIO SAM SJENA SVIH SJENA, VARKA I ZABLUDA, CRNE UDUBINE VREMENA.
ZAGRLJAJEM STO VISE NE NANOSI BOL, SVITANJE JE ISPRATILO MJESEC, KAO POSLJEDNJEG LJUBAVNIKA NA PUTU, PREMA DAVNO UGASLOM SVJETIONIKU DREVNOG OTOKA LOKRUMA...
A UVIJEK U ZADNJOJ NOCI KOLOVOZA, GORI SVJETLOST SA JEDNOG PROZORA I OBASJAVA DVA PREPUNA SRCA, STO BILA SU SPOJENA LJUBAVLJU I ZIVOTOM, ALI SU NA ZALOST VEC GODINAMA NA RUBU CRNOG PONORA...
NEBO PUCA PO SVIM SVOJIM SAVOVIMA... GALEB SAMOTNJAK U DALJINI, SVIJA SVOJE GNIJEZDO... A TI ANDJELE BDIJES, NAD SVIMA NAMA... MOJA NAJSJAJNIJA ZVIJEZDO SJEVERA... A MI... MI SE MOLIMO ZA TEBE...
..svaki mi dan osvane pun slabosti.. Bez imalo radosti. Moj Andjele, dali bi mogla svaki tuzan dan, da zamenim za duboki san!?
Moj Andjele, nosim tugu u bolesnom srcu i telu, nestajem u crnu velu.
Samo moj Andjele, hoce li kise ikada oprati rane, zameniti ih ceznje tobom protkane!?
Andjele, vise ne znam da se borim, vise nikog ne cujem, samo u tisini bolujem.
Ej Andjele! Volis li me dovoljno jako, da me to digne sa dna, da me probudi iz sna?! Andjele, dali znas da ne vidim ni u cemu spas?
Moj Andjele, tvoje sam ljubavi zeljna, od Suza sita i bleda, plac mi mira ne da. Eh Andjele to je tako kad te stigne, sve sto boli.. To je tako, kad se voli.. A taj NEKO, vise ne postoji !!! VOLI me, cuvaru moje SRCE!
Svaki put kada se tebe setim, kada pogledam mesta gde smo zajedno sedeli i proveli sate i trenutke lepe koji nece NIKAD da se vrate ..
Place mi se.. Doslo je i Leto.. cesto idem na Jezero.. i sednem na nasu Klupu, gde smo nekad bili srecni .. srecni do neba ... A danas kad sednem na tu istu klupu, ja zaplacem...
Place mi se.. Juce je ta nasa Klupa bila zauzeta, sedeo 1 zagrljeni Par, izgledali su jako srecni.. kao mi nekada.. Ma svaka sitnica mi secanja budi i misli o tebi vraca...
Place mi se .. Svaki put kada me mesec pun u stopu prati, i zasvetli tragom mesecine.... Pogledam u nebo i pitam se, gde si mi sad, dali me vidis koliko patim..
Osecam kako me Ljudi posmatraju sa strane i ko zna sta oni sve pomisle.. ma i briga me .. Ja okrenem Glavu i krenem dalje .. a u stvari place mi se .. !!!
Kad me Ljudi vide, pomisle .. Vidi kako je mlada, lepa, pametna.. Sta bi sve dali da bi bili ko ja..
Kazu, vidi samo kako blista, kako je samo srecna .. vidi samo njen osmeh.. hm...
U pravu su, jesam mozda na neki nacin lepa, i uvek nasmejana .. imam mozda sve sto pozelim...... sve do jednu stvar.. nemam tebe .. a ti si mi bio SVE, a ONI to ne znaju!!!
Oni ne znaju kako se ja osecam, ne znaju da taj OSMEH ja dobro odglumim.. Ne znaju SLIKU moje duse.. ne znaju da je ona sva u crno..
Eh. kad bi ONI samo znali.. Nebi nikad pozelili da su u mojoj kozi i da su ko JA !!!
PODJES LI NEKAD, PUTEM KA SUNCU... POZDRAVI MOJE MRTVE PRIJATELJE, ROKERSKI DUGE KOSE, ZBOG PLACNOG PLAVETNILA I POLOMJENIH SUZA.... POZDRAVI IH I RECI, DA JE OVDJE SVE ISTO... GLUPO...JEDNOBOJNO...PLITKO... POGLEDAJ NA ISTOK I RECI... NIJE MI ZAO... PTICA JE IZGUBILA KRILA, LAV GRIVU, CVIJECE LATICE... A JA... MOZDA... ZEMALJSKI ZIVOT...
PODJES LI NEKAD, PUTEM KA SUNCU... NA PUTU CES NACI GROBLJE, IZGUBLJENE KOSE... OSAKACENE RUKE, U CEZNJI KA SRECI... AKO ME NETKO PITA GDJE SI.. JA CU SUTATI I OPET SUTATI..., DOK ME NE UBIJE TISINA... U TRENUTKU PRED SMRT, POGLEDAT CU NA ISTOK I RECI... NIJE MI ZAO... A SADA... MA SADA TREBAM SAMO NEKOG... DA MI PRUZI RUKE....
Ljubim te Vanesice, moja draga! Prelepe su ti ove Stihovi, ali jaaako tuzne. Mir sind Träne abe cho Znam na koga mislis, nisam ga poznavala licno, ali cula sam sve NAJBOLJE! Glavu gore, i Zivot ide dalje! ich umarme dich ganz fest!
..kako sam ti zeljela reci, da ti se divim svaki put kad si se smejao onako nesvesno i detinjasto.. ..kako sam ti samo zeljela reci da mogu provesti sate, dane, mesece gledajuci tvoje oci.. i pokusavati godinama da resim misteriju u njima. ..kako sam ti zudno htela reci, da zelim da podelim svaki bol sa tobom, i da ne vidim nikog drugog, sem tebe do mene, kad se jutrom budim.. ..kako sam ti samo htela reci, da zelim da stobom stvorim dom, decu..dozivim starost. ..kako sam ti htela reci jos mnogo toga, ali nisam mislila da je pravi trenutak.. I sad mi je zao, jer nisi vise TU da me cujes
Nemogu me utesiti, ni sva blaga Careva .. Moralo je tako biti .. Bog mi uze Andjela .. Osmeh za suze, radost za bol .. probaj dali mozes zameniti to ..
Ne placem ja, kad sam ja .. tako sam naucila .. To se zlatna kisa nebeska .. na moj obras spustila.. Bog mi dao .. bog i uzeo .. Jedinog mog Andjela...
Nekom ce radost.. a nekom tuga .. Zivot je let, igramo ga svi .. Neko je gazda, a neko sluga .. Ali jedan Andjeo .. bio si samo ti ..
DAJEM TI JEDAN SKORO ISPRAZAN ZIVOT, KOSARU ZBRKANIH MISLI I ZELJA, KORAKE JEDNE IZGUBLJENE PUTANJE, NEOSTVARENE SNOVE... LIJEPO UPAKIRANE...
DAJEM TI JEDNU PROHUJALU MLADOST, PRESKOCENO DJETINSTVO, GODINE NEKE TMURNE I DALEKE, NEOCUVANE IGRACKE MOJIH NADANJA OPRANE I MIRISNE...
DAJEM TI SVE NEPROSPAVANE NOCI, NEIZGOVORENE I NIKOM POTREBNE RIJECI, OSUSENE U GRLU CEKANJA... DA ZAPLOVE KORITOM SUHIM, RIJEKAMA NEKIM PLAVIM... IL MORIMA... U SNOVIMA MOJIM....
DAJEM TI OSTATKE, JEDNE BUJNE MASTE... NEKOLIKO STIHOVA UKLESANIH U SRCU... IZGUBLJENE IDEALE, DA IH PRONADJES... JEDNO TIJELO GODINE STO PRATI, NEKIM CUDOM JOS UVIJEK OCUVANO... A ZA UZVRAT NE TRAZIM MNOGO... TEK JEDAN NJEZNI I SLATKI...
Evo Prijatelju mene opet.. Evo jos jedna samotna Noc. Jedna od bezbroj Prijatelju moj. I opet sa tuznim stihovima, ja se upustam u boj.
I verovatno bi mi sada rekao: „Nemoj zaliti i tugovati, jer Zivot ima i lepe strane, za onog ko uspe da ga shvati“
Znam da umirile bi me tvoje reci. Kao i svakog drugog puta, sto ti je uvek za rukom islo, kada tuga mojim mislima zaluta.
Da tvoje..bas tvoje reci Prijatelju… tako mi jako nedostaju. „Falis mi Prijatelju! „ Svaki dan, sve vise i vise... I nemoj se cuditi sto ti poklanjam Stihove.. Ti si bio retka vrsta, Ti si Prijatelju bio bolji od svih.
Malo je ljudi na ovome Svetu, koji utehu znaju dati. I svaka uteha njihova, na kraju se kajanjem plati..
Ti si bio jedan medju hiljadu, sto Prijatelj iskren mogao je biti. Dati mi podrsku kada zatreba, savet kako se sreca stiti. Ti nesebicno, davao si sebe, svoje savete i svoje vreme. I kada si bio tu, ja sam bila jaka, nije bilo nesugurnosti i treme.
Reci utehe i ohrabrenja, podelis samnom stihove svoje. I uvek mi nekako lakse bilo.Jer se moje suze tebe bojale.
Nemogu vise Prijatelju moj pisati, drhtu mi ruke. Suze teku bez prestanka. Zelela sam samo ove noci reci, da osecam PRAZNINU, da mi zdravo jako nedostajes.
ZIVOT SE PONEKAD RAZBIJE U NAJSITNIJE KOMADE, ALI JE NA NAMA, DA PODIGNEMO TE OSTATKE I DA IH PONOVNO SASTAVIMO, ONAKO KAKO NAJBOLJE ZNAMO. OZILJCI NARAVNO OSTAJU I ZIVOT VISE NIKADA NIJE, ONAKO BEZBRIZAN I LIJEP, IZ JEDNOG KOMADA, KAO PRIJE..........
Pokusavam da izbegnem, da ne gledam koji je Datum! Jer me skoro svaki Datum u Novembru podseca na tebe! Tesko mi je ovih dana smejati se .. kad me dusa boli .. Tesko mi je da se pravim da sam srecna, kada sam daleko od nje. Tesko mi je, ali dobro odglumim, da „oni“ oko mene ne primete bol !
Novembarske kise su pocele.. hodam ulicom a kisa mi suze brise. Stanu ljudi sa Autom i pitaju, dali mogu da me prebace do sledece stanice. maknem glavom i produzim dalje.. dalje ..dok nemam vise kuda. Onda stanem i osecam kako me bol pobedjuje. Dodje mi da vrisnem, da iskocim iz sopstvene koze Zazmurim i pomislim: Pomozi mi Boze! DA mi bar dodje u san, da ga vidim, da mi kaze da je OK. Poljubim ga, kazem mu da mi je zao za sve sto je bilo medju nama! Da cujem od njega, da mi je oprostio! Onda bi mozda i ja mogla da nastavim sa zivotom!
Jos uvek cuvam tvoju poruku: „Mis moj mali, boli me sto si tako hladna prema meni, molim te javi se! „Secam se bila sam gruba prema tebi, danas me ta secanja bole i ruse sve u meni.
„Mis moj mali necu vise da ti smetam, hocu samo da ti pozelim sve najbolje da ti meni budes srecna, jer tvoja sreca bice i moja. Nemoj da budes ljuta na tvog Prijatelja koji te jako voli I volece te do kraja Zivota“ Ova je zadnja tvoja poruka bila. I nista vise od tebe cula nisam. Sve dok mi nije tvoja sestra poslala Poruku da si u Bolnicu I rekla da si u kriticnom stanju i da su sanse jako male da prezivis.
Nicega se vise ne secam tog dana, znam samo da sam celu noc plakala i razmisljala kako da nestanem! Htela sam da ja budem na tvom mestu. Htela sam da vratim VREME unazad i sve popravim. Sigurno se nebi to dogodilo kad bi bili zajedno . Nebi ti krenuo na taj prokleti put. Ostao bi samnom, da tu proslavimo taj jebeni docek od Nove Godine
sve to procitala i mogu vam reci da sam bila tako potresena da uopste nisam mogla da spavam.ali sad nisam tu da bih svama plakala(to sam vec odradila dok sam citala)vec zelim od sveg srca da vam dam podrsku da nastavite da zivite dalje,pogotovu tebi vanesa.ono sto je bilo nece se nikad vratiti.i hteli nehteli vi morate dalje,svako osvrtanje unazad moze samo da vas zaboli i stvori novu bol.to je tako moralo da bude i tu nema druge.glavu gore dragi moji nije sve tako crno,zivot je samo jedan i morate se potruditi da ga sto lepse zivite,inace ce vam pobeci ,pa kad budete shvatili bice mnogo kasno.dolazi Nova god nesmete je cekati sami i sbolom to nikako.nadite nekog koga volite ili ga mozete voleti i krenite dalje prema suncu,a sve senke ionako moraju biti iza vas!!!!!!!!!!!p.s.nadam se da ce cu ovde na ovoj stranici od sada naci nesto lepo i mnogo lepse od onoga sto je do sada bilo.pozdrav dragi moji i srecna N
hvala na lepim recima i na sve ovo sto si napisala. Sve je to meni jasno. Da zivot ide dalje i da mi moramo sa njim. Ja se vec 2g borim sa mojim osecanjima sa bolom koji osecam, ali taj osecaj je, CUDO, neopisljiv, nepobedljiv. Imam ja svoju Ljubav i sa nijim sam srecna, ali nemoze on da zameni onog sto sam izgubila, nemoze da zameni mog dragog Prijatelja od detinstva. Cesto ga se setim, jer smo svaki dan bili zajedno. Danas i u najsrecnim trenutcima, dovoljno je samo da cujem njegovo ime i izgubim se. Valjda treba jos vremena, da to prebolim.
Tebi takodje zelim sve najbolje u novoj Godini. Prvenstveno zdravlje a posle i sve ostalo.
...telefon nema mira. Poruke 100 koji meni nista ne znace. Pozive na koje necu da se javim. Sve mi je bilo prazno i beznacajno Kad nema tvoje poruke i tvoje pozive! Kucnuo je sat 00:00 povukla sam se da me niko ne primeti u jedan cosak, kako bi tebi prva cestitala novu Godinu, kao nekada.
Secam se zadnji zajednicki docek, stajali smo jednog pored drugog vec zagrljeni, kako bi mi ti prvi pozeleo Srecu i sve najbolje. I sad osecam tvoj cvrsti zagrljaj. I secam se da je tada bilo i suza i smeha. Smejali smo jer smo bili srecni, ali suze, zasto su oni klizali po licu, dali od SRECE ? Kada sam te pitala rekao si "NEZNAM misu", nisam ni ja znala.. ni dan danas ne znam ZASTO!? a plakali smo oboje ! I sada placem, ali sada znam zasto! Nedostajes mi Nedostaje mi tvoj cvrsti zagrljaj.. Nedostaju mi tvoje jedine najiskrenije Zelje!..
Ej Andjele dugo ti nista nisam pisala.. Ne..., nisam te zaboravila, znas da necu to dok ovo srce u meni kuca. Toliko toga hocu da ti ispricam... da neznam odakle da pocnem....
IZGUBLJEN SAM LUTAM TAKO KO NESRETNIK LJUBAVI, PRUZENE MI RUKE BOGU, STO NAS NEBO RASTAVI. DRHTIM SAM U HLADNOJ NOCI, JA PROKLETNIK, PUST JE DOM, PLAKALE BI MAJKO OCI, A SUZE SU U SRCU MOM. KO JEDAN DAN ZIVOT MOJ PROLAZI PROKLINJEM SUDBINU ZA NASU LJUBAV NESRETNU. NEK SUZAMA SRCE PROGOVORI, POSLIJEDNJU MOLITVU ZA MOJU DUSU UMORNU.
Povedi me do zvezda, do blistavo plavog svoda. Ti, svetski putnice, sto dobro plave ulice neba znas.
Hocu da osetim vrelinu sunca i neznu mekocu oblaka, neizmerni spokoj, sto okrepljuje dusu. Zelim da zablistam ko zvezda da dosegnem do bozanskog sjaja da sperem tugu na izvorima cveca, da vidim kako je tamo gde stoji vreme, povedi me putnice... Putevi tvoji cekaju na mene.
Povedi me da osetim kada se oblaci razmicu. Zelim da razumem zvezda pricu i u vecernjem rumenilu, zablistam kao jedna od njih.
Hocu da vidim meseceva jezera, sunceve gore, plave snopove neba sto miluju mi lice, zelim da slobodno letim, a da mi na krilima zavide i ptice.
Povedi me putnice! Da osetim miris nebeske beline, da dodirnem mekana andjeoska krila, da ih stavim na moja ledja pa postanem- neiskvareno dete u beloj odori, sa zlatnim krcagom prepunim vrlina, koje prosipa na svet.
Ej Andjele sto si me ostavio samu .. Sto mi se nejavljas , sto mi ne dodjes makar u snu? obecao si da ces uvek biti uz mene a obecanje nisi ispunio Otisao si, mene si zaboravio.. sto me sa sobom nisi poveo?.. STO ?
sto ko zaliven cutis? znas li kako je meni? u svoj toj ruznoj slutnji. znam reci ces : ma nije to nista mila, ali ja znam i osecam da nisam to sto sam ti bila. sad suze liju same, zao mi onih dana kad sam od srece plakala misleci samo o nama. nemoras nista reci samo i dalje cuti znam bolece me dani, sati i,meseci i minuti. boli me sve to isto kao sa 15-est da li znas sta nosi moj novi dan? znala sam vec odavno da to nece biti nas laki san!!!!
U carstvo na žalu sinjega mora - pre mnogo leta to bi - življaše jednom devojka lepa po imenu Anabel Li; i samo jedno joj beše na umu da se volimo mi.
U carstvu na žalu sinjega mora deca smo bili mi, al volesmo se više no iko ja i Anabel Li, ljubavlju s koje su patili žudno nebeski andjeli svi.
I zato, u carstvu na morskome žalu, pradavno ovo se zbi poduhnu vetar noæu sa neba, sledi mi Anabel Li i dodjoše od mene da je odnesu njezini rodjaci svi, u grob na morskome je spustiše žalu da veèni sanak sni.
Andjele zavist je morila što su tek upola sreæni ko mi da! zato samo ( kao što znaju u carstvu onome svi) poduhnu vetar sa neba i sledi i ubi mi Anabel Li.
Al mi nadjeèasmo ljubavlju one što stariji behu no mi - što mudriji behu no mi - i slabi su andjeli sve vasione i slabi su podvodni duhovi zli da ikad mi razdvoje dušu od duše prelepe Anabel Li
Jer veèite snove, dok Mesec sjaj toèi, snivam o Anabel Li kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oèi prelepe Anabel Li po svu noæ ja tako uz dragu poèivam, uz nevestu svoju, uz život svoj snivam, u grobu na žalu, tu ležimo mi, a more buèi i vri.
ÈITALA SAM TVOJE STIHOVE VANESSA,I JA IMAM ANÐELA I NE ZNAM KAKO BI PREŽIVJELA DA GA IZGUBIM...SVAKO TI MOŽE SVAŠTA REÆI,A VJERUJEM DA TI JE JEDINA UTJEHA DA ÆETE SE JEDNOM SRESTI...VJERUJEM DA JE BOL U TEBI NEOPISIVA RIJEÈIMA I DA PATNJA NIKADA POTPUNO NEÆE UMRIJETI,ALI ZNAJ DA ON GDJE GOD DA JE MOŽE BITI SRETAN I SRETAN JE ŠTO IMA NEKOGA TKO GA NIKADA NEÆE ZABORAVITI,ALI ISTO TAKO VJERUJEM DA NIKADA NEBI ŽELIO DA TUGUJEŠ ZBOG NJEGA,JER ON NIJE UMRO,SVE DOK ŽIVI U TVOM SRCU,ŽIV JE...
Ove tvoje reci ce svakog dirnuti jer koga ovo ne dirne taj nema dusu... Iskreno zao mi je. Ali veruj mi VREME je lek za sve... VREME LECI SVE... "VREME"
Sve sam stobom izgubio,sve nade su izgorele i sve zelje mog zivota nisu mi se ostvarile,idem sam kroz zivot necu da me iko prati idem sam mada znam da srce nece izdrzati...
HVALA TI ZA OVU TIŠINU NOÆI U KOJOJ ÆUTIM TVOJU PRISUTNOST... MA ONA MI BAŠ TREBA I NJU BAŠ ŽELIM... TVOJU PRISUTNOST... ONA ZACJELJUJE SVE MOJE RANE... ONA ME SMIRUJE ŠAPATOM... POPUT TIHE I NJEŽNE USPAVANKE... SAMO JOŠ POLJUBAC NJEŽNI PONEKAD ZAFALI... MAKAR ONAJ NA OÈI SNENE I UMORNE... OD ÈEKANJA I GLEDANJA... KAD ÈEŠ SE POJAVITI... ALI JA ZNAM DA SI TI UZ MENE... UVIJEK, PA I ONDA KAD TE NEMA, PORED MENE... VELIKA... MALENA... MOJA...
Svako me proljece na tebe seti .. mesec CETVRTI ili PETI .. Ja i ti zagrljeni setamo gradom .. Sa dzepovima punim ispunjenim nadom..
Sapuces mi tajne, igras se sa kosom .. Poljubac eskima, nezan dodir nosom.. i govoris mi reci, sto kradu mi smeh ..
Drzis me oko mog struka, vrtis me u krug, da mi prosto muka. A onda se teturamo ko pijane budale, smejemo i lajemo na zvezde iz sale.. I onda zadihani i puni uzbudjenja smirujemo sva ta besna ushicenja.. Zagrljeni sedamo na obliznju klupu. Prolaznike gledamo kroz suncanu lupu.
A onda se prosuse i prvi kapi kise prvo po koja, pa onda sve vise. A volimo oboje i kisu i noc za nas to imalo je carobnu moc. Zagrljeni setamo poput dve skitnice, dok kapljice poput rose miluju nam lice.. ................................................ ................................................ ................................................ Da ostavio si mi samo lepa secanja.. Secanja koji me ubiju!
Zajahao sam vjetar, Krenuo putom dalje sam, Ne želim bitke više voditi, Ratove koji nemaju smisla, A još manje poražen biti, Obilaziti ratišta brojeæi žrtve, Jer ni pobjednici nisu slavljenici, Stojeæi iznad svojih trofeja, Svaka takva pobjeda je porazna, I za žrtve i za pobjednike, Zato se želim u vjetar usidriti, Snagom njegovom iæi dalje…
Zivot je to... Primi to tako,budi srecna sto si ga imala, poznavala,smejala se i plakala sa njim. Mnogi cak ne dozive ni to. Zato pokusaj da nadjes neku veedrinu u teskim trenucima. Ovo je moj pokusaj da ti na neki nacin pomognem. Nadam se da je barem malcike uspelo. A vreme ce vec zaleciti ono sto moze... Budi mi dobra...
Oba oka sklopi dobri anðele to što noæas æutim nije zbog tebe ti bi nešta brzo da te podigne a meni noæas pašu stvari lagane a meni noæas pašu stvari lagane
Oba oka sklopi dobri anðele nek oproste mi tvoje zrele godine ti bi nešta vruæe da te zagrije a meni samo pašustvari lagane a meni samo pašu stvari lagane
PUSTI ME DA ÆUTIM I DA SJETIM SE KAKO SU ME NJENE USNE LJUBILE NEKE TUGE NIKAD SE NE PREBOLE UBT ÆE ME ZBOG NJE STVARI LAGANE UBIT ÆE ME ZBOG NJE STVARI LAGANE
bez obzira da li bila tvoja moja petog desetog ili bilo èijeg puni èovjeka ne može svako biti pun ja sam u svojoj praznini prazan ali tako sam zaslužio sad me jedan prijatelj ovde na poslu pitao šta sam bio u prošlom životu i rekao sam odmah bio sam crnac valjda
sto ko zaliven cutis? znas li kako je meni? u svoj toj ruznoj slutnji. znam reci ces : ma nije to nista mila, ali ja znam i osecam da nisam to sto sam ti bila. sad suze liju same, zao mi onih dana kad sam od srece plakala misleci samo o nama. nemoras nista reci samo i dalje cuti znam bolece me dani, sati i,meseci i minuti. boli me sve to isto kao sa 15-est da li znas sta nosi moj novi dan? znala sam vec odavno da to nece biti nas laki san!!!!
jedno predivno jutro je uslo kroz moj prozor, i nagovestilo mi jedan divan dan, ali kad popih kafu i dodoh malo sebi, setih se da sam sama,da li si i ti sam???
ma nadam se da nisi,da te tuga ne mori, ne zelim da i ti patis,pusti nek tebi sreca zbori. ne nisam ljuta duso ,ja sam ti samo sama. placem i smejem se u trenu misleci o nama.
da nije sve tuzno,bilo bi malo smesno. ma meni se ipak place ,ali nije ni to nesto. ma daj proci ce i to rekoh samoj sebi, bilo je i tezih dana,pa zasto i ovo proslo nebi?
jos samo za kraj pesme,ja moje misli ti saljem. zelim i hocu da mislim na tebe i dalje. ne nemoras me zvti ,ne moras me voleti, ali necu ti na put stati ,zato nemoj me kleti.
volecu te do tada dok moja ponoc dode, a onda doci ce ono zbogom sto jednom uvek dode. bices mozda ipak jos jedna moja senka, u mojoj sasavoj glavi sad jos ljubav neka.
te pesme,i sva poezija ovog sveta, jesteli shvatili sustinu dragi moji,da voleti uvek, i nije neka steta,vec lepota i ispunjenje, nevoleti i ne biti voljen je strasno ponizenje. voleti dugo i voleti bez kraja je kao znati da ste pred vratima samog raja!
... evo i danas kao i svaki dan, pricala sam o TEBI .. Danima...... bez prestanka bi mogla to raditi .. Ti si mi najdraza Tema.. pricati o tebi je nesto najlepse.. Sad bi rekao .. "nemoj toliko da me hvalis".. Ne hvalim te.. ja i nase najblize to znamo .. DA BIO SI ANDJEO BEZ KRILA.. koji je jako malo vremena proveo na Zemlji .. i koji je morao da ode.. i to bez pozdrava.. !!! Znas Andjele moj .. ovih dana se ne osecam nesto najbolje.. A niko me ne ume razumeti .. i to zna da zaboli .. Kad bi se samo na TREN pojavio .. da ti kazem sta me muci .. pa posle toga me slobodno opet samu ostavi .. Izgleda da si ti zaista jedini bio .. koji me iskreno voleo i razumeo.. Ma da vole i oni mene.. ali nije sve u ljubavi .. kad me nemogu razumeti .. Pitam si .. kako si ti to uspevao .. ?! Pa zar je moguce da sam ja toliko komplikovana.. kao sto ostali kazu .. ! Ti mi to nikad nisi rekao .. ili mi nisi hteo reci .. ?! Falis mi Andjele...
Evo me, na zemlji klecim kao bednik Dok vrele suze niz lice mi se slivaju Placem, jer spoznah koliko te volim Usne mi drhtave samo tvoje snevaju.
Ovo sto osecam, grudi mi razdire A ne smem da kazem sta je u meni Plasim se da ces isceznuti u magli I kao plavi talas nestati u steni.
Sklapam oci umorne i ti se pojavljujes Lepota tvoja carobna oduzima mi dah Pruzam ti ruke, a ti se, andjele, smesis Samo tebe osecam, sve su druge prah.
Ustajem polako dok koljena mi klecaju Izdaje me snaga, ali koracam ka tebi Grlim te cvrsto i stezem sve jace Plasec’ se da mi opet pobjego ne bi.
Pogledaj u mene, sto pred tobom klecim Zar ne vidis da ne znam da zivim bez tebe Rasiri mi ruke i osmeh mi svoj podari Jer volim te vise i od samoj sebi
Uzeo si mi sve... Dusu moju, razum i srce ovo sto u meni bije. Dacu nebesima i mladi zivot svoj Ako s tobom nisam, bolje da me nije.
Srce je moje sad u rukama tvojim Ti si onaj pravi, to osecam i znam Ili me voli, ili me kao prut slomi Umrecu kraj tebe ili umirem sama.
Sve su drugi sada samo bleda slika Samo dragi tvoj lik dusom mojom kroci Nikad ne bih mogla da zavolim drugog I nikad da ljubim neke druge oci.
Da mi je samo jednom da dodirnem ti usne Da osetim miris tvoje divne koze Ne bih zalila tada ni zivota svoga Samo da poljubim tvoje lepo lice.
Ljubavi moja zelim da ti kazem Da ostacu zauvjek ja samo tvoja I nikada necu voleti drugog Jedini andjele moj...
Ah...to grozno osecanje... Ta tuga... Ta zalost... Ta prokleta Smrt...
Smrt,da,ta Smrt... Ta Smrt nam odnosi najmilije... Ta Smrt nas razdvaja od porodice... Ta uzasna Smrt...
Ali ipak,sta mi tu mozemo? Sta smo?Ko smo,da mi o tome odlucujemo? Niko.Mo smo niko i nista!!!
Bas ta ista Smrt, cini nas tuznim, ogorcenim... Tera nas da se kajemo i da placemo zbog nje...
Ali,ponovo,sta mi tu mozemo? Mi,na ovom jadnom svetu? Mi predstavljamo,nista vise do obicnih,jadnih malih stvorova... i tu nista ne mozemo da promenimo...
To prokleto osecanje u nama. Taj prokleti,beskonecni krug koji se stalno, neprestalno okrece, i ta,ta jadna,prokleta Smrt.....
ovo sam napisala 10.maja.2007 mom pokojnom deki...
Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Napisati na primjer: "Noæ je puna zvijezda, trepere modre zvijezde u daljini". Nocni vjetar kruži nebom i pijeva. Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela. U noæima, kao ova, držao sam je u svom naruèju. Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom. Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio. Kako da ne ljubim njene velike nepomiène oèi. Ove noæi mogu napisati najtužnije stihove. Pomisao da je nema. Osjeæaj da sam je izgubio. Slušati beskrajnu noæ, bez nje još beskrajniju. I stih pada na dušu kao rosa na livadu. Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati. Noæ je zvjezdana i ona nije uz mene. I to je sve.U daljini netko pijeva. U daljini. Moja je duša nespokojna što ju je izgubila. Kao da je želi približiti moj je pogled traži. Moje srce je trazi, a ona nije uz mene. Ista noæ odjeva bjelinom ista stabla. Mi sami, oni od nekada, nismo više isti. Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim. Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav. Jer sam je u noæima, kao ova, držao u svom naruèju, moja je duša nespokojna što ju je izgubila. Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje, i ovi stihovi posljednji koje za nju pišem.
oh,da znam! da moje pesme ne cita niko. da moj uzdah ne cuje niko. da moj zov ne cuje niko.
znam da to nije strasno, to sto me niko ne cuje. sto me niko ne tesi. sto su svi daleko ,daleko od mene, ma za sve mi je sve jedno, ali ne i za tebe!
zasto si sad tako daleko?? zasto tvoj san vise ne sanjam? zasto tvoj dah vise ne cujem? da ,sad mi je sve jasno. vise te nema tu ,a sad je ionako kasno. kasno za nas,za nasu srecu. ma daj pusti,ne moli, znas da ti nemogu reci da te jos uvek te volim. znas da ipak te volim!!!!!!! eto samo to htedoh ti reci!
... nema vise druga mog, moga druga jedinog nema vise .. uzeo ga bog .. Nikad vise ja i ti , necemo se opiti.. lepe Zene kuci voditi .. Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ...
S’kim da tugu podelim .. gde si druze i sa kim .. Kum da budes kad se ozenim .. Neki glas mi govori, novog druga imas ti, al’ za mene ti si poslednji .. Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ...
Ova pesma nije Hit, ova pesma moj je krik ja ti njome dizem spomenik Jer sve na tebe seca sad, casa, piva, Novi Sad.. Mrzim ono ako umrem mlad... Pita vazduh jesenji, pita vetar severni .. Pitaju me druze gde si ti .. Tu je, ja ih lazem znaj, nema mome drugu kraj .. Ova pesma moj je oprastaj ...
eto gde sretoh dve izvanredne prijateljice. Vani i Mika. Toliko sreæe na jednom mestu i pameti i šarma i lepote,ja sam jednosatvno bez reèi. Ako skupim hrabrosti za koji dan æu "okaèiti" neki stihiæ tu pored vaših pesama.. Pozdrav i poljupci za vas Milan (lidoja)
„Srecna ti Nova Godina Andjele moj. „ To sam ti napisala pre neki dan, i odustala sam, nisam dalje mogla. Kao i obicno, tuga me neprestano pobedjuje.
Bila sam sinoc u Crkvi, jer jedino tamo nalazim neki svoj mir. Tamo imam osecaj da sam sa tobom Da, neki bi sad rekli da sam skroz poludela. Mozda i jesam, neznam.
Andjele moj, jos uvek te cuvam na onome mestu, gde bi trebalo da bude srce. Jer u njemu kucaju uspomene na tebe, a ne ono..
Andjele, jos uvek nemogu da se pomirim sa Sudbinom, jos uvek krivim sebe za sve. Ljudi mi kazu da te pustim da odes.. da ti se dusa smiri, tamo negde gore gde si otisao. Ali kako?!!! Sto mi ne kazu kako?!!! Kako, kad ni ja ovde dole, bez tebe svoj mir nisam pronasla?!! Kako, kad znam da te nikad vise necu videti ..kad nikad vise nemogu cuti tvoj glas, i da se vise nikada necemo zajedno smejati. Kad te nikad vise nemogu zagrljiti.
Mnogo je ljudi koji su u moj zivot usli slucajno. Jedan od njih si bio I ti. Ali tek na kraju kada je sve vec bilo gotovo, ja sam ostala sama I nista drugo nisam znala, osim plakati. Suvise mlada, sebe sam prepustila jakim emocijama, zavolela sam te, a mozda je za to bilo rano. Provedenih s tobom godinu dana na mom srcu su ostavili dubog trag, nevidljiv, ali tako bolan. Kao I svaka veza I nasa je imala uspone I padove. Bilo je onih dana, kada su drugi zavideli nasoj sreci,a I onih, kada nisu ni pozeleli da budu u nasoj kozi…. Tvoje oci su me uvek pratile, bile su za mene zvezda koja me kroz zivot vodila, I uvek sam im se vracala. I te ruke, nezni dodiri, slivali su se niz nasa tela, a mi smo ljubavlju bili vodjeni… Duge setnje kraj reke, Mesec koji nas je pratio, sve su to najlepsi trenutci nase ljubavi. Toliko smo jedno drugo voleli da ni slutili nismo, kako ce biti kada se rastanak priblizi. Ali dosao je I taj dan,da li tvojom ili mojom greskom sve se zavrsilo. Ostavio si me samu, kao malenu ladju na sred okeana bez igde ikoga… Cekala sam samo oluju koja bi me potopila. Kise koje bi me odvele u vecni san, ali osim bola u mom srcu I samoce, nista drugo nisam imala…Cekala sam danima tvoje pozive, nadala se da cu te jos jednom videti. Otisao si nepozdravivsi se, osim poruke na vratima nista drugo od tebe mi nije ostalo. Guseci se u suzama, skrhano telo moje utonulo je u san… Svanuo je novi dan. Sama sam,jos poneka suza na licu se caklela. U trenutku na vratima sobe pojavila se moja mati, u ruci je drzala dnevne novine, otvorena 13. strana, I clanak sa nazivom: “Za mene je rodjena, za nju umirem”. Drhtave ruke, oci pune suza, I nemo lice slusalo je reci koje je moja mati citala… …13.januara u Beogradu, bacivsi se pos voz, I.N. ostao je na mestu mrtav. Razlozi smrti su bili ocigledni, jer u svojim rukama drzao je sliku svoje bivse devojke, I papir na kojem su pisale reci: “S’tobom nasao sam srecu, ti si meni sudjena, pozeleti nikada drugu necu ti si za mene rodjena, a ja za tebe umirem…” Ophrvena bolom, briznula sam u plac,nekoliko dana nisam mogla doci k sebi. Osecala sam krivicu, bol I tugu, jer nisam znala zasto je to ucinio…Ali jos vise me je bolelo, sto njegove oci vodilje vise nikada necu videti, jer sam izgubila bice koje najvise volim. Shvatila sam koliko se dvoje mladih moze voleti, I da sve sto je lepo kratkog je veka… Sada pocinjem sve iz pocetka, ali na srcu nosim teret jak. Svake noci sanjam njegove oci, koje u meni rasvetle mrak.Svaki 13.januar od tada napolju padaju kise, nisi vise kraj mene, a volim te sve vise. Sada kada vise te nema tu, sama krecem na pocinak I budim se ujutru......
Djevojka i momak se voze na motoru... DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..." MOMAK: "Ne, bas nam je dobro." DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..." MOMAK: "Kazi mi da me volis..." DJEVOJKA: "Volim te i ti to znas." MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka) MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..." SLIJEDECE JUTRO U NOVINAMA: "Motor je imao saobracajnu nesrecu, jer su otkazale kocnice. Na motoru su bile dvije osobe. Jedna je poginula, a jedna prezivjela..." A PRAVA ISTINA JE: Momak je na pola puta shvatio da su kocnice otkazale, ali nije zelio da kaze djevojci. Zelio je posljednji put od nje cuti rijeci VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da ce onda ona prezivjeti... iako je to znacilo da ce on poginuti... VOLIO JU JE VISE OD SVOG ZIVOTA... Sutradan je djevojka presjekla vene... VOLeLA GA JE VISE OD SVOG ZIVOTA...
Postoje stvari, koje nemaju objašnjenje, koje nam se jednostavno dese...Ma koliko logièki tražili pozadinu takvih stvari, obièno ih ne možemo naæi.Za neke stvari možemo reæi da je odgovorna sudbina... Ma koliko èudno bilo ili ne, svi mi se na kraju prihvatimo takve stvari u životu kao neminovnost. Zašto smo nekog sreli, ili zašto smo u odreðenom momentu morali biti ovdje ili ondje, vrlo èesto ostaje nepoznanica... Oni koji više vjeruju u sudbinu imaju obièaj reæi tako je moralo biti, mada se tu èesto postavlja i pitanje zar nismo mi ti koji odreðuju tok svoje sudbine?? Da li æemo biti sretni ili nesretni, je itekako u našim rukama...!?Da li æemo patiti za nekim, kome uopæe nije stalo do nas, je iskljuèivo odluka koju svaki pojedinac donosi sam...Mnogo toga je u našim rukama i trebali bi moæi preuzeti odgovornost za ono što radimo... Ali u veæini sluèajeva mi smo ti koji bi trebali snositi odgovornost za svoje odluke, mada smo svi skloni reæi kriva je sudbina... Evo zbog èega ja to pišem....Ja sam uvijek mislio da je sudbina ili nešto drugo uzrok nesreæe u ljubavi za mene, sve dok me netko nedavno nije upitao na koji naèin sam birao svoje partnerke...U tom pitanju je ležao odgovor...Brzo sam shvatio sve... Ja sam odrastao u jednom svijetu, gdje sam se jako morao boriti za opstanak, s druge strane sve moje bivše dolazile su iz svijeta gdje su njihovi roditelji bdjeli nad njima. Razlike u nekim životnim shvatanjima sada kad pogledam su ogromna...Greška je moja nisam mogao od njih oèekivati odgovornost, razumijevanje ili iskrenu ljubav, jer smo bili razlièiti poput neba i zemlje....Ali to više nije ni bitno, ja sam smiren i spokojan i konaèno pokusavam da naucim kako biti sretan.... ...Cast se ne moze oduzeti, ona se moze samo izgubiti...
Danas kada sam sve procitla pocela sam da placem ,mislim nisam ODAVNO plakala ali se pitam sto je to moralo da se desi.Meni se desilo kada sam imla 18 godina i prva duga veza i ljubav za sva vremena .Bio je Uskrs on je doleteo avionom iz Pariza samo da me vidi jer i njemu skola traje.Ja sam prvi put pobegla iz skole da ga vidim sto pre,poruka je bila cekam te moja ljubavi kod tvoje bake na selo , .Zabrzala sam uhvatila prvi autobus i bili su minuti u pitanju .Dolazim kod bake cestitam joj Uskrs gledam gde se sakrio ,nema ga ,mislila sam da se negde sakrio ,baku pitam gde je Mishell ONA GLEDA U POD .Sta je bilo gde je on ,ona cuti ,nije bilo ljudi za stolom kao obicno kada je Uskrs nema nikog .Zovem ga na mobilni on zvoni nejavlja se.Saljem poruku ,"nemoj da me zezas gde si pobegla sam sa casa".Nema odgovora.Vracam se kod bake u kujnu ona place "sta je bilo?" pita me je ,;"Kazi mi gde je Mishell ","u bolnicu ga ovdeli i"mao je srcani udar"zadnje sto sam cula .Ja sam pala jer nisam osecala noge .I tako godina ma placem za njim i danas si me podsetila na .Moju ljubav. NI POSLE PETNAEST GODINA NISAM NASLA PRAVU LJUBAV ,nijedan nije bio ti ,Mishell
"Sa mnom je opasno hteti,ja nikad ne odustajem.Neiskvaren iskustvom,poseban slucaj samoce.Ponekad izmislim sadasnjost da imam gde da prenocim.Isuvise sam video da bih smeo da tvrdim,mnogo toga sam saznao da bih imao ijedan dokaz.Ali ipak uz mene se moze,mada je neobicno,sa mnom je opasno voleti,ja ne zaboravljam...Tesko je biti okovan u moju vrstu slobode.Lako mi je s nemirom,ne mogu da umirim mir."
----------------- Sanjajte kao da cete ziveti zauvek ! Zivite kao da cete umreti danas ! danju ovako: http://www.youtube.com/watch?v=mvBkbPEoeAI nocu ovako: http://www.youtube.com/watch?v=vAM-v-oo2o8&feature=related
----------------- "Prazne duše.. ej, ne bi im video žar u oèima, ni da im brkneš pljugom u zenice - tu led poèiva.. I ne bi bili duboko dirnuti ni da im zabiješ ceo kar.. Deca proseka život ne shvataju kao dar".
ja mom traktoru tpam da je autic..... idem sad poorati neku njivu gore na brdu .... uhhhh bem ti selo bez znaci i pesaci !
----------------- Sanjajte kao da cete ziveti zauvek ! Zivite kao da cete umreti danas ! danju ovako: http://www.youtube.com/watch?v=mvBkbPEoeAI nocu ovako: http://www.youtube.com/watch?v=vAM-v-oo2o8&feature=related
ma daaajjj mislim cak i taj neko ko nije sa nama mozda "cuje" ovo i odgovara mu malo sale, a osim toga ja sam na svoj racun....doduse da mozda ne bas na prikladnom mestu, ali kao sto rekoh....
uostalom seti se samo imena sajta, mene ime sajta podseca na nesto kao recimo net kupleraj hahahhaha
ali oki teto evo ja ce te poslusam !
----------------- Sanjajte kao da cete ziveti zauvek ! Zivite kao da cete umreti danas ! danju ovako: http://www.youtube.com/watch?v=mvBkbPEoeAI nocu ovako: http://www.youtube.com/watch?v=vAM-v-oo2o8&feature=related
ja se nadovezah na goxijev komentar spontano - izvinjavam se
----------------- "Prazne duše.. ej, ne bi im video žar u oèima, ni da im brkneš pljugom u zenice - tu led poèiva.. I ne bi bili duboko dirnuti ni da im zabiješ ceo kar.. Deca proseka život ne shvataju kao dar".
touch him with the gentleness you feel inside your love can`t be denied the truth will set you free you`ll have what`s mean to be all in time you will see
----------------- Life’s a journey not a destination
Have you ever had a dream? or is life just a trip? a trip without chances a chance to grow up quick
OVO POSVECUJEM MOJOJ TETKI I TETINA I MALU SEKICU..POGINULI SU U SOOBRACAJNU NESTRECU PRE MNOGO GODINA..UVJEK SE SETIM NJIH,NIHOVOJ DOBINI,LJUBAV....SEKA JE IMALA 4 GODINA..PREKRASNE LEPE PLAVE UVOJKE,NEVIN OSMEH...
KRISTINA..RODJENA NA SAM DAN BOZIC...I POGINULA OD NESVESNOG VOZACA AUTOBUSA,KOJI JE VOZIO PREBRZO NA NJIHOV DEO PUTA...DIREKTAN SUDAR..
VELIKI POZDRAV DO MOJA DVA BRATA STO SU OSTALI ZIVI,I STO UVJEK TUGUJU ZA NJIMA..PROMENIO SE NJIHOV ZIVOT 100%...TESKO JE IZGUBITI OBA RODITELJA I SEKICU ZA SEKUND...
R.I.P. AND STAY FOREVER IN MY HEART!!!VOLIM VAS UVJEK!!!!
-----------------
ZIVOT SE MOZE RAZUMETI SAMO GLEDAJUCHI UNATRAG,ALI SE MOZE ZIVETI GLEDAJUCHI SAMO NAPRED!!!
...kako vreme prolazi, svaki dan mi sve vise i vise nedostajes.. Sinoc sam pozelela da popricam sa tobom, pa sam pogledala tvoju sliku i zatvorila oci. Opet ti nista nisam mogla reci .. jer su suze posle.. Ali znam da vec znas pricu...
Andjele.. molim te, preklinjem te .. da mi pomognes da pronadjem sebe.. i sam vidis da sam se skros izgubila.. Nemogu da pronadjem put svetlosti.. a dobro znas da se bojim mraka.. Zato .. povedi me Andjele moj .. jer znam da ce mi sa tobom biti mnogo lakse i lepse... Hocu da zivim pored tebe .. jer jedino sam se tu osecala voljenom .. Ne ostavljaj me Andjele, znajuci kako mi je...
Da taj krvavi uzdisaj duse.. gusi me i danas.. Dusa mi jeca, lomi se do bola. -Jos se jedan mladi zivot ugasio -Jos jedna rana na srcu.. -Jos jedan deo mog srca koji je nestao… Pa dokle jos !!!
Vise nemam reci, nemam suza, nemam snage... Ostala je samo nevjerica i velika praznina u srcu... Sva tuga ovog sveta je u meni, Ali nedam da me pobedi.. da me slomi do kraja... Pokusavam …
Da, juce 2. Novembar… bio bi tvoj 30 Rodjendan ali NEKO- nije to dozvolio da docekas .. Psihopat, tvoja bivsa - lepsa polovina.. Da, nije mogao da podnese, da razume sto zelis razvod. Nije mogao da podnese sto ides iz njegovog zivota.. Smatrao je- da si ti njegovo vlasnistvo i da nesmes jednostavno tako da ides.. pa mu je lakse bilo da te skloni sa ovog sveta NJIEGOVA ili NICIJA, pretio ti je otvoreno da ce te ubiti, ako odes.. mislila si da se Sali.. pa nisi obratila paznju na njegove pretnje, misleci da ce se pomiriti sa tim. Mislila si da ga poznajes posle skoro 12g zajednickog zivota..
Dok je vasa svadja trajala, sestra tvoja vas molila da prestanete . A on mrtav hladan izvadi pistolj i ubi te na licu mesta. Stigla je hitna, ali uzalud .. ti si vec bila mrtva.. I sve to, dan pre razvoda..
Zasto je moralo to tako … Zar nije moglo drugacije… Zasto je zivot tako surov… Zasto mi uzima najdraze osobe.. STA BI BILO .. KAD BI BILO .. !!!! Pitam se .. kao i uvek .. no odgovora NIGDE.. Strasno je kad covek tragicno izgubi drage osobe… Taj bol se nemoze opisati recima..
Draga moja drugarice, tesila si me kad sam izgubila Druga, Tesila si me i pricala mi kako se tamo negde sigurno Zivot nastavlja... Ako ima tu neke istine, sto niko od nas ne zna.. Nadam se da ste vi tamo na onome svetu pronasli svoj mir… srecu i ljubavi .. I Neka Andjeli budu vase drustvo… nek vas cuvaju u svojim krilima... Zivot je samo staza posuta trnjem od gnezda do zvezda.. a vi ste sada medju zvezdama.. I sigurna sam da su vase duse u raju i da vam je puno lepse nego nama!
Nedavno mi neko rece : Mrtvi su samo oni koji su zaboravljeni, dok oni koje volimo… zive u nama vecno. Treba da budes sretna da imas svoje Andjele.. jer ovaj Rastanak je samo privremen…
Moja Zelja je da mi dragi bog da snagu da sve ovo prezivim i nadjem svoj mir u ovom surovom svetu … i mozda neki jasan odgovor na moje ZASTO ?!!
nebo je noæas ogromno ,nebo zna gde je moje maleno ...
Nauèila sam da vredi voleti,da se svaka suza isplati i da neki trenutci traju veèno u nama. Sada tragam za jednim savršenim trenutkom,u kome æu spojiti sve što sam nauèila i što još treba da nauèim. Mnogo je togau meni ostalo nedoreèeno-zajednièka budjenja,nežnost,pa i ono što je manje lepo.Sada mi nije tako teško.Nemoguæe je postalo ostvarljivo onog trena kada sam otkrila da motiv leži u cilju,koji nije ostvarenje mojih liènih želja. Shvatila sam da biæe za koje sam bila spremna da se žrtvujem može i bez mene. Èinjenica je da smo svi ipak sami i posebni sve dok ne upoznamo nekoga ko æe nas naterati da poželimo da žrtvujemo deo sebe.Probudila se u meni ona devojèica koja je umela da želi i želela da ume.OÈEKUJEM ÈUDA,JER IMAM PRAVO NA TO! Ko se još zadovoljava sitnicama? Bilo bidovoljno da ponovo doživim jedno,obièno,a posebno,jutro,kada nije važno gde si nego s’kim si...trenutak u kom je sve što ti znaèi uz tebe.Kada znaš da je sve u redu ili makar da se može popraviti. Ako treba ugasiæu sve sveæe na svetu i poželeti da me neko želi i sanjam dan kada æe se izmešati miris parfema i tvoje kože.Želim da izbrišem sve znakove i pitanja iz glave i nauèim da umesto taèke stavljam zarez. SHVATILA SAM,DA BLISKOST NE BOLI,DA NIJE STRAŠNO BITI OTVOREN I RANJIV I DA NEMA RAZLOGA DA BEŽIM. RITAM U KOME MOJE SRCE UDARA NEKA BUDE RITAM MOJIH KORAKA KA LJUBAVI.ŽELIM PONOVO OTKRITI TAJNU KOJU SAM ZABORAVILA. VOLETI JE ÈAST,A BUDITI SE PORED VOLJENOG~PRIVILEGIJA!!!
.....
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Napisati na primer: "Noc je puna zvezda, trepere modre zvezde u daljini". Nocni vetar kruzi nebom i peva. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Volio sam je, a katkad je i ona mene volela. U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju. Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom. Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo. Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci. Ove noci mogu napisati najtuznije stihove. Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio. Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju. I stih pada na dusu kao rosa na livadu. Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati. Noc je zvezdovita i ona nije uz mene. I to je sve.U daljini netko peva. U daljini. Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi. Moje srce je trazi, a ona nije uz mene. Ista noc odeva belinom ista stabla. Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti. Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim. Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav. Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju, moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila. Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje, i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
Nekad se radovala 31. Dez. Radovala ko malo dete .. a sada mi je sve jedno .. isti mi je ko i svaki dugi dan ..
Otkad si otisao .. nemam razloga da slavim bilo sta.. a najmanje Novu Godinu ..
Jer sam te zbog jedne "NOVE GODINE" izgubila.. izgubila zauvek .. Otisao si bez pozdrava.. i nisi se nikad vise vratio .. Zato .. mrzim .. mrzim taj DOCEK NOVE...
Ako ti jave: umro sam, a bio sam ti drag, mozda ce i u tebi odjednom nesto posiveti. Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag. Da li si ikad razmisljao o tome sta znaci ziveti? Ko sneg u toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni. Brige... Zar ima briga? Tuge... Zar ima tuga? Po merdevinama maste u mladost hrabro se popni. Tamo te ceka ona lepa, al lukava duga. I zivi! Sasvim zivi! Ne grickaj kao mish dane. Siroko zvaci vazduh. Prestizi vetar i ptice. Jer svaka vecnost je kratka. Odjednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice. Odjednom: na ponekom uglu vreba poneka suza. Nevolje na prstima stignu. Godine postanu sivlje. Odjednom svet, dok hodas sve vise ti je uzan i osmeh sve tisi i tisi i nekako iskrivljen. Zato zivi, al sasvim! I ja sam ziveo tako. Za pola veka samo stoleca sam obisao. Priznajem: pomalo luckast. Ponekad naopak. Al nikad nisam stajao. Vecno sam isao. Isao... Ispredi iz svoje aorte pozlacen konac trajanja i zashij naprsla mesta iz kojih drhte cudenja. I nikad ne zamisljaj zivot kao uplasen oprostaj, vec kao stalni docek i stalni pocetak budenja.
2.
A onda, vec jednom ozbiljno razmisli sta znaci i umreti i gde to nestaje covek. Sta ga to zauvek iste. Nemoj ici na groblja. Nista neces razumeti. Groblja su najcrnji vasar i tuzno pozoriste. Igrajuci se nemira i svojih bezoblicja, zar nemas ponekad potrebu da malo krisom zadjes u nove slojeve razuma? U susedne buducnosti? Objasnicu ti to nekada ako me tamo nadjes. Znas sta cu ti uciniti: pokvaricu ti igracku koja se zove bol, ako se budes odvazio. Ne lazem te. Ja izmisljam ono sto mora postojati, samo ga nisi jos otkrio, jer ga nisi ni trazio. Upamti: stvarnost je stvarnija ako joj dodas nestvarnog. Prepoznaces me po cutanju. Vecni ne razgovaraju. Da bi nadmudrio mudrost, odneguj vestinu slusanja. Veliki odgovori sami sebe otvaraju. Posle bezbroj rodenja i nekih sitnicavih smrti, kad jednom budes shvatio da sve to sto si disao ne znaci jedan zivot, stvarno naidji do mene da te dotaknem svetloscu i pretvorim u misao. I najdalja buducnost ima svoju buducnost, koja u sebi cuje svoje buducnosti glas. I nema praznih svetova. To, cega nismo svesni, nije nepostojanje, vec postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam, evo sta ce to biti. Hiljade sarenih riba leprsace mi kroz oko. I zemlja ce me skriti. I korov ce me skriti. A ja cu za to vreme leteti negde visoko. Upamti: nema granica, vec samo trenutnih granica. Jedricu nad tobom u svitanja niz vetar klizav ko svila. Razgrtacu ti obzorja, obrise doba u povoju i prizore buducnosti lepotom nevidljivih krila. I kao necujno klatno zaljuljano u beskraju, visicu sam o sebi kao o zlatnom remenu. Prostor je brzina uma sto sama sebe odmotava. Lebdecu u mestu, a stizacu i nestajacu u vremenu. Odmoricu se od sporednog kao galakticka jata, koja su srasla pulsiranjem sto im u nedrima traje. Odmoricu se od sporednog kao ogromne sume, koje su srasle granama u guste zagrljaje. Odmoricu se od sporednog kao ogromne ptice, koje su srasle krilima i celo nebo oplele. Odmoricu se od sporednog kao ogromne ljubavi, koje su srasle usnama jos dok se nisu ni srele. Zar mislis da moja ruka, koleno, ili glava, mogu da postanu glina, koren breze i trava? Da neka malecka tajna, il neki treperav strah mogu da postanu sutra tisina, tama i prah? Znas, ja sam stvarno sa zvezda. Sav sam od svetlosti stvoren. Nista se u meni nece ugasiti ni skratiti. Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zore svom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti. Kaznjavan za sve sto pomislim, a kamoli sto pocinim, osumnjicen sam za neznost i proglasen sam krivim sto ljubav ne gasim mrznjama, vec novom, vecom ljubavlju i zivot ne gasim smrtima, vec necim drukcije zivim. Poslednji rubovi beskraja tek su pocetak beskrajnijeg. Ko traje dalje od trajnijeg ne zna za kratka znanja. Nikad se nemoj muciti pitanjem: kako preziveti, nego: kako ne umreti posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam, ne brini. U svakom stolecu neko me slucajno pobrka sa umornima i starima. Nigde toliko ljudi kao u jednom coveku. Nigde toliko drukcijeg kao u istim stvarima. Proceprkas li prostore, iskopaces me iz vetra. Ima me u vodi. U kamenju. U svakom sutonu i zori. Biti ljudski visestruk, ne znaci biti rascovecen. Ja jesam deljiv sa svacim, ali ne i razoriv. A sva ta cudesna stanja i obnavljanja mene i nisu drugo do vrtlog jednolik, uporan, dug. Znas sta su prorocanstava? Kalupi ranijih zbivanja i zadihanost istog sto vija sebe ukrug. Pa sto bismo se oprastali? Cega da nam je zao? Ako ti jave: umro sam, ti znas - ja to ne umem. Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh jedini jezik koji na svetu razumem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nesto kao leprsav trag. Nemoj da budes tuzan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast, cudno drag. Nocu kad gledas u nebo, i ti namigni meni. To neka bude tajna. Uprkos danima sivim, kad vidis neku kometu da vidik zarumeni, upamti: to ja jos uvek sasav letim i zivim.
Bela soba ispunjena neonskim svetlom i tisinom. Osim jednog kreveta, malog metalnog ormarica, stalka sa naopako okrenutom flasom i stare stolice od sper ploce nema nikakvog namestaja, nijednog medicinskog instrumenta koji bi ulio bar trunku nade. Stajao je pored kreveta, nesposoban da bilo sta da kaze. Sati su prolazili i praznina u njegovoj glavi postala je beznadezno duboka. Tisinu je prekinula ona, prozaicnim pitanjem na koje je potrosila pola rezerve snage. - Jesi li me nekad prevario? Sacekao je da mu u ispraznjenoj glavi utihne eho njenih reci. Ona je pogresno protumacila ovu pauzu i pocela da skuplja snagu za sledecu recenicu. U poslednjem trenutku se prenuo. - Nikad. Polako je podigla pogled i pogledala ga u oci. - Nisi? Tanka crvena linija je spojila njihove duse. Sa olaksanjem je shvatio da je ovim cvrstim pogledom ispravio gresku oklevanja. - Ne, nikad. Izgleda da joj je ovaj odgovor dao snagu. Odmah je upitala kroz osmeh, izazovnim glasom od koga su mu nekad klecala kolena: - Zato sto si me voleo? Njegova tvrda odbojnost prema frazama nikad mu nije dozvoljavala da izgovori te dve proste reci. Uvek je mislio da su samo postupci vazni, a da su reci lazljive. Zbog toga je bila vecito uskracena za ono za cim je uvek zudela: prosto, neukraseno "volim te". Pa cak ni u ovom trenutku nije bio spreman na tu zrtvu; bilo mu je jasno da je prekasno za improvizaciju. Vec mu je na jeziku bila recenica koja je pocinjala sa "nikada neces..." ali je shvatio da je to u ovoj situaciji neumesno. - Nikada nisi shvatila muskarce. Oni mogu da vole i da varaju. Da, bio sam ti veran, ali ne zato sto sam te voleo, nego zato... ne znam, valjda zato sto sam covek od duha. Najmanje od svega joj je trebala njegova sirova i neotesana prepotencija. Zar je moguce, pomislila je, da cemo se zauvek rastati a da mi nece pokloniti ono sto najvise zelim. - Da li si bar... Uhvatio je za ruku jer je osetio da je nesto popunilo prazninu u njegovoj glavi, neka istina koja je rasla i trazila put napolje; trebalo je samo da otvori usta i da je oslobodi. Ono sto nije ocekivao, to je da ce se u istom trenutku iz njega osloboditi i potok suza, koje ce sapat pretvoriti u krik. - A voleo sam te toliko... i volim te vise od svega.
Ej Andjele.. sto si poletio sam .. Vrati se .. Da poletimo zajedno .. Zajedno .. Negde daleko .. negde visoko.. Negde .. gde bi bili sami.. Sami .. ali zajedno ..
Andjele vrati se .. Pruzi mi ruke.. Povedi me sa sobom .. Hocu da poletimo zajedno .. Ne ostavljaj me samu ..
Andjele.. molim te vrati se .. I ugrij mi telo koje drhti .. Drhti… od hladnoce .. od samoce ove .. Povedi me .. I pruzi mi ljubav svoju .. Ljubav .. beskrajnu ..
Andjele .. Vrati se .. Zaboravio si nesto .. Zaboravio si mene ..
Umorno sunce zalazi za oblake..i boji nebo u najlepse boje.. Posmatram prizor i gledam neke oci.. A tako bih volela da su tvoje. I on je sada tu.. Cuva me i voli .. I na mojim usnama ostavlja svoj trag.. ali ne zna da svaki njegov zagrljaj..duboko u dusi stvara mi boli.. I ne zna da jos uvek si mi samo ti drag.. Kako bih volela da sam ptica.. Da dohvatim sunce,pa neka me sprzi.. kad me samo tvoja ljubav u zivotu drzi.. a kad tebe nema nestajem i ja...
Andjele.. cuvaru moj .. Molis li se za mene .. Molis li se... kao sto ja to radim nocima za tebe.. Andjele .. u tvojim sam rukama .. tvoja sam ... Cuvaj me Andjele moj .. nedaj da me ovaj bol u dusi slomi.. Kazu.. premlada sam .. Pomozi mi... pomozi, da otvorim gvozdjena vrata... srca mog .. da srce dise slobodno .. da izadje iz pakla tog... A ja .. Ja ti obecavam Andjele .. cuvaru moj .. da bicu ti verna .. i voleti ..dok ono kuca .. !
i znam da sa sobom sve ces poneti i nije ti vazno,nije te briga kako cu ja sve to podneti. Kako cu podneti ovu zimu? Kako cu preziveti sva nova leta? gledati kako drugima sreca cveta. Kako ce da me boli i smeta kad vidim parove s rukom u ruci i zateknem se u toj muci iz koje izlaza necu naci niti put do tebe pronaci. Kako cu i kuda dalje? Kome cu na ramenu zaplakati u nekim trenutcima slabosti? Kome cu lice ogledati u ogledalu radosti? U sebi. Kome drugom ako ne andjele tebi? ....a ti mi eto sad odlazis zurnim korakom kao da od mene bezis ka novim ciljevima tezis. Juris zurno, a meni jutro svanulo mamurno. Tesko neko jer gubim te za sve nove dane i molim se da vreme stane, da zaledim trenutak ovaj.... Ne zelim u oci pogledati kraj. Ne zelim nova jutra bez tebe jer bez tebe ja ne licim na sebe andjele moj.....
Na Mestu gde se nalzis, mislim da ne samujes .. Andjeli i neki tvoji voljeni su sa tobom .. to znam.. Kad bih mogla na tren da svratim u vas Raj.. Eh sto nemam Krila da poletim.. da pobegnem sa ovog sveta.. Boze sto mi ne das tu moc... da ga samo na tren zagrljim...stisnem ga jako.. Poljubim ga mojim drhtavim usnama... Jer snage vise nemam ja.. Prbudim se u sred noci, oci punih suza.. dusa drhti.. telo nemocno.................. .................................................
Tko ti je stazu naznacio kojom ces ici nebom, zvijezdo? Tko li je pticu naucio kako da gradi svoje gnijezdo? Tko je kazao biljci: cvati, crvu da mora pokrov tkati i da se onda u nj obuce? Tko li mu za to niti suce?
Zar je kazao netko pceli, koja livadom zuji, gleda, da li cvijet zuti ili bijeli u sebi kriju slatkog meda? Da si ti, draga, moje bice, da u tvom oku zivot svice, da mi je ljubav tvoja sve, to mi ne rece nitko, ne.
Kao sto zvijezda nebom kruzi a livadom se pcela krece, kao sto nagon svakom pruzi da sazna pute svoje srece, i ja na tvoje grudi divne dodjoh da nadjem put sudbine, jer samo s tobom znam zivjeti i samo za te mogu mrijeti. ======== Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarci ne plase se rizika da vole samo jednu zenu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ljubim te Vanesice, moja draga! 
za sve one koji su pisali iz duse. 
