|
stereo_bol
|
#1
|
Odgovori: 4708
06. Maj 2012. 12:29:27
|
Sreæan ÐURÐEVDAN svima koji slave
6. maja / po starom, 23. aprila
Dan svetog velikomuèenika i pobedonosca Georgija
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici slave dan svetog velikomuèenika i pobedonosca Georgija - praznik poznat u narodu kao Ðurðevdan.
Ðurðevdan je po broju slavara u Srba na èetvrtom mestu, dok je prenos moštiju Svetog Ðurða, Ðurðic, na osmom mestu po broju slavara.
Praznovanje Ðurðevdana pada 6. maja, a Ðurðica 16. novembra po gregorijanskom kalendaru. Ðurðevdan je ujedno krsna slava mnogih pravoslavnih Srba i Roma, a, prema narodnoj pesmi, bio je krsna slava i Kraljeviæa Marka.
Ðurðevdan je meðu najveæim proleænim praznicima. Prema narodnom, obièajnom raèunanju vremena, Ðurðevdan je polutar godine: vreme se raèunalo od i do Ðurðevdana.
Kuæe se kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja i leskovog pruæa koji se bacaju na kuæni krov ili zadenu za kapiju i stajska vrata.
Mnogi do ovog proleænog praznika ne jedu ovèje mleko i jagnjeæe meso, niti do Ðurðevdana spavaju u prirodi. Pored toga, mnogi ne muzu koze i ovce do tog dana i na Ðurðevdan prvi put pomuzu svu sitnu stoku i prave sir, èija se prva grudva nosi svešteniku da je blagoslovi.
Ako je na Ðurðevdan vedro, veruje se, biæe rodna godina. Ako tada i sutradan pada kiša, leto æe biti sušno. Pada li kiša na treæi dan, dakle na dan svetoga Marka, leto æe biti kišovito.
Sveti Velikomucenik Georgije
Ovaj slavni svetitelj rodio se u kuæi bogatih i èasnih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišæanin, majka se preselila u Palestinu, gde je deèak odrastao.
Veæ u dvadesetoj godini dospeo je do èina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je zapoèeo veliki progon hrišæana, a mladi Ðorðe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišæanin. Time je zapoèelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna muèenja nisu pokolebali mladiæa. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Ðorðe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a meðu njima i careva zena Aleksandra, glavni žrec Atanasije, zemljoradnik Glikerije, potom Valerije, Donat i Tirin.
Car je najzad odluèio da Ðorða i svoju ženu osudi na smrt seèenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a sveti Ðorðe poseèen je 303. godine.
Mnoga èuda dešavala su se od tada na njegovom grobu. Gospod ga je, zbog njegove iskrene i nepokolebljive vere, uèinio moænim da pomaže svima koji su u nevolji i koji ga iskreno slave i prizivaju njegovo ime.
 
-----------------
Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk.
A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
