Svako od nas ima inteligenciju, samo je pitanje kakvu i kom pravcu je izražena. Nisu sve osobe sklone jednako odreðenim stvarima po pitanju intelekta, znanja, rasuðivanja i slièno. Neko je skloniji naprimer rešavanju matematièkih zadataka, a možda je sa druge strane vrlo ogranièen u korišæenju reèi. Neko brzo uèi ali se zato sporo privikava na nove uslove. Bezbroj je ovakvih kombinacija. Sama reè inteligencija dolazi nam od latinske reèi INTELIGERE što znaèi razumeti. A sama inteligencija se definiše kao sposobnost neke osobe u rešavanju razlièitih problema, u snalaženju u raznim situacijama, sposobnost apstraktnog razmišljanja, kao i sposobnost lakog i brzog uèenja. Da bi se izmerila inteligencija neke osobe, koriste se specijalizovani testovi inteligencije koji su prilagoðeni uzrastu testirane osobe ili grupe ljudi. Rezultat testa naziva se KOLIÈNIK INTELIGENCIJE ili IQ, što je skraæenica od Inteligentiae Quotient.
Po dobijenom rezultatu IQ, inteligenciju tako možemo podeliti na:
* Veoma visoko inteligentne osobe ili po naški genijalci (IQ je iznad 120) * Visoko ineteligentne osobe (IQ je izmeðu 110-120) * Proseèno inteligentne osobe (IQ je izmeðu 90-110) * Tupe osobe (IQ je izmeðu 70-90) * Debilne osobe (IQ je izmeðu 50-70) * Imbecilne osobe (IQ je izmeðu 35-50) * Teško duševno zaostale osobe (IQ je izmeðu 20-35) * Idiotizam (IQ je ispod 20)
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
