| Strane : Previous 1 . . . 9 10 11 [12] 13 14 Next |
|
novi_clan
|
#1
|
Posts: 11
06. Srp 2006. 22:22:38
|
Bajke Priche Pesmice...
LIJINO PISMO
Jednoga dana, vidjeli nismo,
Ježic je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pricao meca,
stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k’o jaja:
"Za druga Ježa
Na kraju gaja".
U pismu piše:
"Ježurka, brate,
sanjam te cesto
i mislim na te.
Evo ti pišem iz kamenjara
guskinim perom. Divno li šara!
Dodji na rucak u moju logu,
požuri samo, ne žali nogu.
Sa punim loncem i masnim brkom cekat cu na te, požuri trkom.
Nježno te grli medena lica
i pozdrav šalje lisica Mica"
...
|
|
|
Cyberxxx
|
#156
|
Posts: 1461
05. Tra 2008. 00:25:49
|
Ali pesma je pesma
Tužna ili sreæna
pjesma ko pesma
p(j)eva je kome je do nje.
Ja noæima ne spavam
i snove ne sanjam
san si mi jedini ti.
O tužna noæi
dal’ æe moja želja doæi
ako ne na javi makar u snu.
Željo jedina
tugo najveæa
p(j)evaj i dalje
znam da æeš mi doæ 
|
|
|
Cyberxxx
|
#157
|
Posts: 1461
08. Tra 2008. 12:06:33
|
Jedna moja avantura sa drugom mi Vojom
III Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika
Raðen: Ruèno
Ja sada posjedujem dvajest godina i studiram ekono -
miku preduzeæa. Dobar sam studenat i ne koristim trikove dabih polaga ispite, nego sve sam nauèim, u studensku sobu.
Posjedujem više drugova od kojih mi se najljepše sviða Vojo, moj drug Vojo Šekariæ, s koijem igram na fudbalu i šahu kada nijesam s knjigom. Želim ovom prilikom da vi isprièam kako smo ja i Vojo mi imali poginut put Budve, kad smo bili pjani, s kolima škodom mi, od strika Zeta koi je tada bijo u ludnicu zbog toga što je poubija sve èele staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa, jer su klale strinu za prkno.
Do tada sam se èudijo što je stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, strika nervira èestom izjavom da strina ima medeno prkno. Poslije pogibije èela mi je bilo jasno.
Dogovorimo ti se ja i Vojo mi da idemo put Budve, da bi poèeli da jebemo, jer smo èuli da se dolje ljudi jebu skoro svaku noæ, a mi smo bili navikli da u Cetinje svaku noæ ništa ne jebemo, pa nas po malo i strah gušijaše, jer neznasmo što ne èeka.
Ja rekoh da æu uzet strikovu škodu jer strina neæe primijetit, pošto od kad je striko u Kotor(nijesam mu tio reæ e je u ludnicu) stalno spava kod staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa (mislim na strinu), pa æe on vozit jer ima više godina (mislim na Voja). Te noæi u èetvrtku mi se prikrasmo kuæi strika Zeta da bi ja ukra kljuèeve od škode koi su imali privjezak od kože pa su izgledali lijepo, a bili su u škaf od komode, ðe ih je nesreæni striko ranjavao i dok je bijo doma.
Uðoh u kuæi koja bi otkljuèanijeh vrata, ka da me èekaše, a Vojo osta na izvan. Kad uðoh èuh staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa ðe stenje, ka da umire, a strina bješe èuènula pred njim i drmaše glavu. Sigurno ga moli, mislijo sam, da oprosti striku što mu pobi èele, a on jecaše podsjeæen na pokojne èele mu. Stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, odjednom toliko poèe da puhti da sam mislijo e æe preminut, jer ga je strina sve brže molila tj. drmala glavom. Tako o jadu zabavljeni nijesu me mogli viðet, i ja nadjoh kljuèeve (u škaf, ðe sam i mislijo) i odoh iz kuæe ispraæen puhtanjem i ropcom Staroga Vojina Bojanoviæa - kralja narodnog melosa.
Škodu koja je bila iza kuæe im, izgurasmo na džadu jedno dvajest merièkih cenata, a onda smijuæi se sjedosmo u njoj, obradovani predstojeæom avanturom nam. Vojo upali motor pomoæu kljuèa najdužeg od sviju i uz malo problema, sa vožnjom mu, krenusmo ka Budvi. Na jednom mjestu gdje ljudi stoje i stopiraju kola da bi ih taj što stane vozijo do Budve viðesmo druga Tita, nacrtanog na stijenu, Marka Ožegoviæa, jedno sedam-osam balega, dvanajest ženskih i èetri putne torbe. Vojo zakoèi i primi Marka Ožegoviæa koi mu bijaše mijo e su komšije. Kad je stao bijo je ugazio škodom u jednu balegu, pa nam je guma smrðelja dalje uzput. Mene je to nerviralo. Nerviralo me i to što Vojo slabo vozi pa se škoda tulila i drmala. Drmala su se i auta drugih ljudi, ali ona su bila parkirana pored puta, i iz tih kola su pud nas sijevale guzice ka lude. Ja nijesam znavao šta to znaèi, pa sam iskoristijo æutanje u škodu da bih se èudijo. Èuðenje mi prekide primljeni nam Marko Ožegoviæ koi predloži da on šjedne za guverner jer je Vojo tolko loše vozijo da se ne mogijaše trpljet. Ja podržah prijedlog i Vojovo bunjenje izgubi smisao. Zamijeniše se za mjesta i guzice pored puta, što sijevahu, promicaše mnogo brže. Stigosmo u Budvi i Marko pošto parkira auto u jednu kunetu zahvali se i ode, a mi sreæni i nasmijani krenusmo za nekim ljudima, jer nijesmo poznavali Budvu. Dobro zapamtismo kunetu ðe bješe škoda da bi je poslije mogli naæ. Onim ljudima što smo ih pratili svakih pet minutah se prikljuèivaše poneko, tako da se uskoro od pratilaca pretvorismo u dijo grupe koi sa zaèelja ne vidi ðe ide, od onih ispred što dati vide ðe idu. Ja i Vojo se gledasmo zbunjeno, ali æutasmo jer smo bili još ðeca. Uskoro doðosmo do neke kuæe koja je bila vrlo lijepa. Uðosmo u njoj, svi zajedno, oni pred nama, mi za njima i tada viðeh e je kuæa puna žena i ljudi ðe prièahu jedni s drugima. Onda neko upali muziku iz jednijeh zidova i ljudi prilazahu ženama i poslije kraæeg razgovora vatahu se oko pasa i poèinjahu da se polako vrto po kuæi, zajedno. Ponovo sam se èudijo a i Vojo je, bar tako mislim. Onda se poslije nekoliko minutah okupi jedno deset ljudi u jednom krugu, uzeše jedan cigar i pušahu. Èudilo me što svi puše jedan cigar, a izgledaju tako bogati, ali i to u nizu èuðenja prekide novo. Ovo nastupi zbog ljudi koi nosijahu tacne s piæem i nuðahu svima pa èak i meni. Ja upoèetku ne uzeh ali èoek dolazaše svako malo, i ja viðeh e je vjerovatno ljut pa uzeh jedno piæe. Vojo uradi isto. Popismo po malo i ošjetih e je èoek bijo stvarno ljut jer je piæe bilo užasno. Bilo mi je došlo da povrnem, ali Vojo vidjevši me ðe se mrštim reèe: "To je alkohol, on ti je vazda ljut, ali mi ga trebamo pit jer æemo izgledat stariji". Poslije sat vremena Vojo bješe baš dobro ostarijo, ma ni mene vrijeme nije šteðelo. Tako ostarjeli mi stekosmo sigurnost u sebi i Vojo predloži da pokušamo da jebemo nešto, jer evo veæ je kasno i mi uskoro moramo put kuæe.
Složih se ali kako nijesam znao o èemu se radi, saèekah da Vojo prvi poène. Tada on priðe jednoj curi, prièahu jedno tri-èetri minuta, povremeno se nasmijavahu, a onda se ufatiše oko pasa i za ramena i vræehu se po kuæi. Rekoh sebi: "To ti je jebanje jadan, ajde i ti". Krenuh put jedne cure, ali nijesam znao o èemu se prièa pred jebanje pa poèeh da improvizujem."Zdravo", rekoh. Ona me pogleda i ne reèe ništa. Ja rekoh:"Rado bih jebao s tobom, ali ne znam o èemu se prièa ispred, pa bih ako može da jebanje odmah pane". Ona se odjedanput prenerazi, oèi joj pozeljenješe, reèe:"Džukelo raspala", i dovati me iz sve snage rukom po mudi (jai). To me zabolje i ja ponovo poèeh da se èudim. Ona odmah ode. Èuðenje prekinuh zakljuèkom da bez prièe nema sexa, kako æu i ja zvat jebanje kad završim fakultet, i odluèih da dok Vojo jebe još malo ostarim èekajuæi ga. On jebade još jedno desetak putah i doðe svanjavanje vrlo blizu noæi i moradnulo se i poæ. Odosmo iz te èudne kuæe koju su svi unutra zvali žurka i naðosmo kunetu a u njoj i škodu poslije jedno dva sata.
Osjetno stari ni ja ni Vojo nijesmo znali kako se desilo to da smo se odjednom našli na hirurško-akušersko odjeljenje u bolnicu "Adolf Visarionoviè Èerèil" u predgraðu. Rekli su nam e smo bili pjani i da smo ubili kolima u krše i krši u kola i da smo jedva izvukli živu glavu. Škoda je bila uništena, a ja i Vojo smo ležali po petnajest dana u bolnicu.
Kada sad razmišljam od tome pada mi na pamet kako se Vojo èesto smije kada prièa ljudima o tome, kao i to da, da smo tada poginuli, ja nikad ne bih moga studirati i biti dobar èovek. Od tada sam jebao skoro puno puta, na svakoj žurki u domu po više puta na noæ i mogu vi reæ da je jednostavnije kad èoek ima prièu, a Vojo zna i neki drugi naèin, koi je kaže komplikovaniji ali ljepši. Dok vam i o njemu ne napišem neku prièicu pozdraviæu ve, i viðeste li kako ja i Vojo mi imasmo poginut.
RADENOVÈIÆ SLAVUJKO VI_3
|
|
|
tajnooruzje
|
#158
|
Posts: 1467
11. Tra 2008. 15:04:10
|
LJubav,ludost,mudrost...
Jednom davno, svi ljudski osecaji i svi ljudski kvaliteti nasli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji.
Kada je DOSADA zevnula treci put, LUDOST je, uvek tako luda, predlozila: "Hajdemo se igrati Zmurke! Ko se najbolje sakrije, pobednik je medju osecajima." INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavsi precuteti, zapitala: "Zmurke? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", zapocela je objasnjavati LUDOST, "u kojoj ja pokrijem oci i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada zavrsim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronadjem, taj je pobednik."
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUSEVLJENJE. SRECA je toliko skakala da je nagovorila SUMNJU i APATIJU koju nikada nista nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati.
ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zasto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronadju. PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mucilo sto on nije bio taj, koji se setio predloziti igru. OPREZ nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri..." pocela je brojati LUDOST.
Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvijek, samo bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senu USPEHA koji se muceci popeo na vrh najviseg drveta.
VELIKODUSNOST se nikako nije mogla odluciti gde se sakriti jer joj se svako mesto cinilo savrsenim za jednog od njenih prijatelja.CISTOTA je uskocila u kristalno cisto jezero, a SRAMEZLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. LEPOTA je nasla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBCNOST je pronasla skroviste, ali samo za sebe!
LAZ se sakrila na dno okeana (laze, na kraju duge), a POZUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije vazno.
Kada je LUDOST izbrojala 999.999, LJUBAV jos nije pronasla skroviste jer je bilo sve zauzeto. Ugledavsi ruzicnjak, uskocila je, prekrivsi se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je LUDOST i zapocela svoju potragu.
Prvu je pronasla LENJOST, iza najblizeg kamena.
Ubrzo je zacula VERU kako raspravlja o teologiji s Bogom, a STRAST i POZUDA su iskocile iz kratera od straha. Slucajno se tu nasla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBICNOST se nije trebalo ni traziti. Sama je izletela iz svog savrsenog skrovista koje se pokazalo pcelinjom kosnicom.
Od tolikog trazenja LUDOST je ozednela, i tako u kristalnom jezeru pronasla LEPOTU . Sa SUMNJOM joj je bilo jos lakse jer se ona nije mogla odluciti za skroviste pa je ostala sediti na obliznjem kamenu.
Tako je LUDOST, malo po malo, pronasla gotovo sve.
TALENT u zlatnom klasju sita, TESKOBU u izgoreloj travi, LAZ na kraju duge (laze, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopste icega igrali.
Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaci.
Pretrazila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je vec bila besna, ugledala je ruzicnjak.
Usla je medju ruze, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti pocela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se zacuo bolan krik. Ruzino je trnje izgrebalo LJUBAVI oci. LUDOST nije znala sta uciniti. Pronasla je pobednika, osecaj nad osecajima, ali LJUBAV je postala slepa.
Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlucila zauvek ostati uz LJUBAV i pomagati joj.
Tako je LJUBAV ispala pobednik nad osecajima, ali je ostala slepa, a LUDOST, LUDOST je prati gde god ide...
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
Cyberxxx
|
#159
|
Posts: 1461
11. Tra 2008. 16:05:18
|
Dan kad sam vidijo onoga te pjeva na televiziju
IV Pismeni zadatak iz The Books Of Knjige jezika
Raðen: Jesenas
Došao je mjesec u junu i poèelo je da radi more. Moj roditelj otac je radostan došao u kuæi i pred mnom i sestrom mi javijo majci e je uzajmijo baraku od jednoga Vuksana.
Tata još jeduvši prièa kako baraka u Prènju postoji veæ tri(slovima 3) godine i da sem Vuksana i nekih zidara tamo niko nije boravijo pa je možda i nova. Krenusmo za èetiri dana od onda kad je tata radostan ušao u kuæi, i jeduvši prièao, i u Prèanj stigosmo u danu kreæanja iz Cetinja nam. Dugo tražijasmo baraku, mada Prèanj bješe mali i onda viðesmo more. Bilo je lijepo, plavo i konkretno, a u moru bješe i jedna lijepa baraka. Meni se jako usviðela i ni slutijo nijesam e æu u njojzi ljetovavši viðet onoga e pjeva na televiziju Crne Gore. Znaèi to je bila Vuksanova baraka zakljuèih pošto tatu jedan èovjek, dajuvši potvrdan odgovor od baraki, rastuži. Baraka je bila potopljena u moru jedno 15 cm (brojem petnajes I_I, M) i tata se izuvši upužti u more da ni otkljuèa vrata. Mi uðosmo u baraci i malo nam je smetalo to što su ni noge stalno u vodu, ali to je meni bilo i drago, jer tati neæe smrðet noge. Kad smo se smjestili mama je poèela da æera ribe koje su bile po æoškova od kuæe, a tata reèe da ih ne æera e ih možemo ižjest, a onda je skoèio ka lud, istreštijo oèi i poèeo da rièe ka magare. Ja sam mislijo e se raduje što æemo da izijemo te ribe e nji ih je kuæa bila puna a onda sam vidijo e je ugazio u jednome ježu što je bijo kod vitrine. Meni ga je bilo žao skoro ka brata Uroša što je u Brisel slomijo ruke kad je pa s jedne zlatare. On zaglavi nogu u jedne kese i reèe nam da pazimo da struja ne dira vodu a ja ga ništa nijesam razumijo. Ubrzo se i noæ približi danu i meni je bilo èudno što u baraki nam nije ni frižidera ni televizora ni Radijo Cetinja, no samo taulin, vitrina, tri (slovima 5) kreveta i morske trave. Ja pitah taja o tome i on dok paljaše šteriku, da bi vidijo put kuda da prièa, reèe izgleda da u Vuksanovu baraku e je u more, uopšte nema struje. Mama poèe da se ljuti a ja i sestra poèesmo da se igramo u pliæak kod vitrine pazeæi se ježova, a mene je bilo i strah da mi koja riba ne uðe u guzicu, pa sam bijo grub prema ribama iz dnevne sobe. Ubrzo morasmo i spavat, i mama nas stavi na sto da se malo osušimo i onda u krevet a ona i tata se svaðahu do dugo u noæ, zašto nikad ne saznah. Ujutro kad se probudih ni sestra ni mama ne bjehu kuæi a tata još spavaše, pa odluèih da se našalim s njim. Šalu sam stio da realizujem na tom naèinu što æu ga lagano spuštit u pliæak pored kreveta jer je ima èvrst san. Pažljivo rabotah i uskoro se tajo naðe u onu vodu pored koæeta. Dok je on spava u more ja odoh u WC (iza barake) i dok sam se umiva odjednom èuh vrisak iz barake isto ka da se pokojni Tarzan diga. Ja uðoh u baraci a tajo mi bješe na krevet popet i rikaše a iz guzice mu virijaše jedna riba. On kroz plaè rezimira: "Vadi mi ovu ribetinu e poluðeh od vruæine", a ja utekoh da naðem pomoæ. Stadoh na sred ulice i zaustavih prvi auto koi prolazaše kroz Prèanj. Zaðe jedan grob od èovjeka i poèe da vièe put mene. Ja mu rekoh: "Èiko, oprosti ali tata mi je u baraku sam s ribom u guzicu pa mi treba pomoæ". On mi reèe da sam lud i da mu reèem ðe živim da me povede roditeljima da me što ne zgazi. Ja krenuh da ga vodim do Vuksanove nam barake a svo vrijeme muèahu me dilema odklen ga poznajem e mi je bijo prepoznatljiv. On me isprati do barake i šæede da se vrne ali kad èu taja ðe stjenje odluèi da uðe u vodu i vidi što je to u baraku što puhti ka stari Vojin Bojanoviæ - kralj narodnog melosa, iz prošloga pismenoga. Kad uðe viðe taja i ribu ðe se muèe, a i riba bješe popižðela, što se zaglavila u tatu. On uze da vuèe ribu iz taja i ja se tada sjetih ko je, jer me riba zaèas podšjeti na mikrofon i rekoh sebe: "Blago mene ovo je oni Rade Joroviæ e pljeva žene vole ovicire, moram mu tražit dijagram". Dok ja bjeh radosan što Rade vadi tati ribu iz guzice u baraku "uplivaše" mama i sestra s pjace i kad viðeše Rada s ribom u ruku i tatu s ribom u guzicu i ribu u Radovu ruku i tajovu mi guzicu zalelekaše a mama zanemoæa. Utoliko Rade izvuèe ribu i tata odahnu, ma i Rade. Onako umoran gledajuæi onoga cipola (prim. aut. riba iz Kotora što živi u Prèanj) reèe: "Veæe guzice u život vidijo nisam" i zamoli tatu da mu da dijagram, jer je on èojek s najveæom guzicom koju je Rade vidijo. Tata mu reèe da mu je spasijo život i kad se pribra i on prepozna Rada. Nasta slavlje, i kad dignusmo mamu iz mora u kužinu i osvijestismo je, tata je upozna sa Radom i objasni joj da mu je èiko Rade sad izvadijo ribu iz guzice i reèe još da æe Rade ruèat s nama što on prihvati (mislim na Rada). Rade nam je za ruèkom, dok smo jeli ribu, prièao o estradi o Dragani Mirkoviæ, Pink Flojdi, Ceci i Miri Banjac i ja sam s uživanjem sluša i kupijo znanja. Poslije ruèka on morade iæ, pa ni dade svoj dijagram i pozdravi se s nama i ode.
Još dugo poslijed toga kad ga vidim u televiziju šjetim se toga lijepoga dana kad sam i ja, mali Slavujko, beznaèajni lik, vidijo jednu slavnu osobu èika Rada Joroviæa uživo i ruèa s njim.
Svima sam prièa kad smo stigli u Cetinju od tome i tata me uveèe masakrira a ja sam se èudijo zašto, ali zakljuèih da je to vjerovatno zato jer se o estradi ne smije prièat ako se u njoj ne razumiješ.
Ja vi samo mogu reknut da bih i ja želijo da budem jedan dan na televizor, i da budem slavan, pa da kad mene neko zovne da mu ocu iz guzice ribu vadim, odma budem prepoznatljiv i èašæen.
RADENOVÈIÆ SLAVUJKO VI_3
|
|
|
tajnooruzje
|
#160
|
Posts: 1467
12. Tra 2008. 09:35:29
|
Crvenkapica
Crvenkapica je zivela u sumi punoj zivotinja na ivici istrebljenja i retkih biljaka koje bi sigurno lecile rak da se neko postara da ih istrazi. Ona je zivela sa paziteljem/paziteljicom koga/ju je Crvenkapica oslovljavala sa ’majka’, mada time nije implicirala da su ostali pazitelji/paziteljice inferiorniji zbog pukog nedostatka bioloske veze. Jednog dana, mama zamoli Crvenkapicu da odnese svojoj baki korpu punu organskog voca i mineralne vode. Ali ona upita: "Ali majko, zar me ti ne tlacis tvojim zahtevom da ovo odnesem baki?" Ali mama je ukazala na to da su one zene i da je nemoguce da jedna zena tlaci drugu jer su jednake. I tako Crvenkapica krene sama u sumu. Vecina ljudi misli da je suma opasno mesto, ali Crvenkapica je znala da su ovi tradicionalni strahovi gurnuti u nasu podsvest zbog stereotipnih predstava koje nam nudi patrijahalno drustvo koje vidi sumu kao najobicniji resurs.
I tako dok je ona isla kroz sumu.
Ali slucajno skrene sa puta, i naleti na vuka.
Vuk je pita: "Reci mi mala, gde ides?"
"Idem kod moje bake da joj ponudim ovaj gest solidarnosti."
"Zar sama i nezasticena?"
"Ignorisacu tvoju seksisticku opasku zato sto znam da te je zivot na ivici drustva primorao da stvoris alternativni ali potpuno validni pogled na svet. Zbogom."
I tako Crvenkapica nastavi put do bakine kuce.
Ali kako je vuk ziveo na ivicama drustva, on je bio oslobodjen robovanju linearnom, zapadnjackom misljenju.
Tako je znao brzi put do bakine kuce.
On upade u kucu i pojede baku. I da bi srusio barijere koje su nastale vremenom izmedju polova zbog religije, on obuce bakinu spavacicu.
Utom dodje Crvenkapica. "Bako, donela sam ti ove ponude da bi te proslavlia kao brzinog matrijarha nase porodice."
"Slab mi je vid duso, dodji blize da te bolje vidim."
"A da, zaboravila sam da si opticki hendikepirana. U bako, kakav ogroman- ovaj, divan nos imas!"
"Pa da duso, popravila bih ga ja da bi postala glumica, ali nisam htela da popustim pod pritiskom drustva."
"I kakve ostre zube imas!"
Vuk nije izdrzao. Odjednom je samo rasirio celjusti toliko da je Crvenkapa videla svoju baku u njegovim ustima i on krene na nju...
"Stani! Znas da treba da imas moj pristanak ako zelis visi nivo intimnosti!"
Vuka je ova izjava toliko prenerazila da je prestao da napreduje.
Odjednom, u kolibu je upao drvoseca: "Stani, ni makac!"
Crvenkapica mu se okrene: "Sta ti to radis!? Podrzavas stereotip devojcice kao nejakog stvora kome treba zastita? To doprinosi sumnji u moje sposobnosti, sto dovodi do snizenog samopouzdanja i samim tim los ucinak na prijemnom za fakultet!"
"Jes cvrc mala! Ovaj vuk je ugrozena vrsta! Ovo je FBI! Gotova si!" I jednim potezom sekira, otfikari crvenkapici glavu.
"Hvala ti strance i/ili strankinjo" rece vuk "Devojcica i njena baka su me navukle ovde! Mislio sam da sam gotov!"
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
tajnooruzje
|
#161
|
Posts: 1467
13. Svi 2008. 14:04:50
|
TEGLA OD KISELIH KRASTAVACA I KAFA
Profesor je stajao pred grupom studenata na èasu filozofije i držao neke predmete iza sebe. Kada je èas poèeo, bez reèi je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.
Zatim je profesor podigao kutiju punu kamenèiæa i sipao ih u teglu. Blago ju je protresao. Kamenèiæi su se otkotrljali u prazan prostor izmeðu loptica. Tada je ponovo upitao studente da li je tegla puna. Opet su odgovorili da jeste.
Sledeæa kutija koju je profesor uzeo, bila je puna peska. Kada ga je sipao u teglu, pesak je naravno ispunio preostale šupljine. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se nasmejali.
"Sada!", rekao je profesor, dok je smeh zamirao, "Hoæu da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u vašem životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su one stvari uz koje bi vaš život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenèiæi su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuæa, auto... Pesak predstavlja preostale stvari. Male stvari. Ako napunite teglu peskom, nema mesta za kamenèiæe i loptice. Isto važi i u životu. Ako potrošite sve svoje vreme i energiju na male stvari, nikada neæete imati mesta za one važne stvari. Vodite raèuna o stvarima koje su kljuène za vašu sreæu. Igrajte se sa decom. Izvedite voljenu osobu na veèeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek æe biti vremena da se oèisti kuæa i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice - stvari koje su vam zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak!"
Jedna od studentkinja je podigla ruku i upitala šta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. "Drago mi je da ste pitali. Nju sipam, da bih vam pokazao, da bez obzira na to koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe sa prijateljem!"
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
Cyberxxx
|
#162
|
Posts: 1461
05. Lip 2008. 23:53:49
|
Jesi li za kafu?
|
|
|
tajnooruzje
|
#163
|
Posts: 1467
06. Lip 2008. 00:42:29
|
Moze kafa moze
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
TODOnosiRadost
|
#164
|
Posts: 360
29. Ruj 2008. 01:11:14
|
RUSKA BASNA
Januar u Sibiru.Sneg pao,zima stegla,minus udario,drvece puca od hladnoce.U sred polja kuca,do nje stala,do stale seno.Na vrhu sena lezi promrzao vrabac jedva ziv.U to iz stale izadje krava dodje do sena malo jede,malo preziva,digne rep i posere se. Oseti vrabac toplu balegu i baci se u nju.Ogreje se i pocne radosno da cvrkuce.To cuje macka pa skoci i pojede ga. NARAVOUCENIJE:1.Nije uvek tako lose biti u govnima. 2.Kad si vec u govnima onda cuti. 3.Nije ti uvek prijatelj onaj koji te izvuce iz govana.
|
|
|
TODOnosiRadost
|
#165
|
Posts: 360
20. Lis 2008. 21:45:06
|
Lisica i orao-Dositej Obradovic
Dogovorili se lisica i orao da žive u komšiluku, i da se meðusobno u nevolji pomažu. Izabraše jedan veliki hrast, orao u krošnji napravi sebi gnezdo, gde snese jaja i izleže male orliæe. Lisica pri korenu u šupljini istog drveta, naèini sebi od lišæa postelju, i, okoti lisièiæe. Jednog dana lisica ode u lov, a orao, ne imajuæi taj dan šta da jede niti s èim svoju familiju da nahrani, sleti dole, uze male lisice, i odnese ih u gnezdo.
Malo potom, vrati se lisica i ugleda kako orao hrani svoju familiju sa njenom decom. Zar prijatelj i komšija takvo zlo da joj uradi?
Ali toga dana nešto kasnije, pastiri su pekli na polju meso, pa orao ugrabi parèe mesa na kome je bio prilepljen ugljen I dolete u svoje gnezdo. Tada vetar dunu, upali se orlovo gnezdo, a orliæi ispadnu iz gnezda. Lisica ih brzo zgrabi i u slast pojede.
NARAVOUÈENIJE
Ne druži se s kim se ne poznaješ, i ne primaj nikoga sebi za prijatelja pre nego što ga dobro ne upoznaš, i otkriješ kakav je pre bio.
|
|
|
Millllla
|
#166
|
Posts: 10302
11. Tra 2010. 19:57:38
|
Ljubavna bajka
Bili jednom Kralj i Kraljica. Njihovo kraljevstvo bila je Zemlja Ljubavi. U tom Kraljevstvu vladao je red, harmonija, spokoj, zajedništvo i zadovoljstvo, a kruna svega bila je ljubav, što i sam naziv kraljevstva kazuje. Èim biste, ujutro, otvorili kapke, na prozorima, neko bi vam priskoèio u pomoæ: "Evo, taaaako, pridržaæu ti…. zakaèiæu ga kukicom da ga promaja ne zatvori…"… Drugo nasmešeno, prijateljsko lice mahnulo bi i doviknulo: "Dan pun ljubavi ti želim, evo, idem u pekaru, želiš da ti donesem toplog hleba?"…
Èim bi neko uoèio neku, tvoju, neispunjenu želju, potrebu…Odmah bi se potrudio da ti se želja ostvari, makar uèinio i najsitniji korak da te približi tvom cilju..Koliko je ko mogao pomoæi, pomogao je.. bez pitanja, bez oèekivanja "revanša", bez kalkulacija u glavi… U Kraljevstvu se, svakodnevno, èuo zvonak smeh i nazdravljanje: "U tvoje zdravlje i sreæu, domaæine!", "Za sreæu i ljubav mojih gostiju!"… Stanovnici Kraljevstva stalno su, jedni drugima, odlazili u goste, spravljali zajednièke ruèkove, veèere, organizovali plesove, društvene igre u kojima su svi dobijali. Nije bilo licemjerja, ljubomore, zlobe i zavisti.
Osmeh na licu dolazio bi iz srca, ljubav bi došla iz duše. Nije bilo trenutka, u Kraljevstvu, kada se neko nekome ne bi osmehnuo, kada neko nekome ne bi izjavio ljubavi ili uèinio dobro delo potaknuto iskrenom ljubavi prema bližnjemu… Bilo je, u Kraljevstvu i tuge i suza, ne samo radosnica, bilo je i neuzvraæenih ljubavi, ali pre ili kasnije baš svako bi našao srodnu dušu. Kako se ljubav neskriveno davala, tako je bilo lako uoèiti ko, prema kome, gaji posebne simpatije. Bilo je lakše naæi životnog sudruga nego u našem svetu, baš zbog iskrenog iskazivanja najdubljih oseæaja.
No, jednoga dana, Kralj je naèuo kako svaki živi èovek ima ogranièen broj osmeha koji može pokloniti, ogranièen broj puta kada sme reæi "Volim te"…Shvatio je da je energija ljubavi konaèna, a ne beskonaèna kako se èinilo…Èovek ljubav troši dajuæi je drugima, a kada se isprazne zalihe ljubavi, osoba, teško oboli, a može i umreti!!!! Jako se zabrinuo. Razmišljao je, dugo, šta da napravi. Prestao se smešiti Kraljici, prestao ju je grliti "iz èista mira", prošao je celi dan da nije rekao koliko je voli i koliko mu znaèi. Video je kako se Kraljicino lice uozbiljilo, kako joj se ton glasa promenio, video je kako skriva suze.
I Kraljica je, svakim danom, sve manje ljubavi i pažnje poklanjala suprugu. Jer kada je èovek tužan, nesreæan, ventili duše, kojima propušta ljubav, zatvore se, "zatrpaju"… Kralj nije bio zadovoljan. Voleo je dobijati ljubav i pažnju, veselili su ga Kraljièini osmesi… Odluèio je potražiti pomoæ Dvorskog Mudraca.
Dvorski Mudrac je odmah ponudio rešenje: proizveo je lažne osmehe, lažne èinove ljubavi i napisao je priruènik kako se njima koristiti.
U Kraljevstva se proširila vest kako nesebièno davanje ljubavi i poklanjanje osmeha oduzima dane života i kako im Dvorski Mudrac može pružiti pomoæ.
Mudrac se preko noæi obogatio prodajuæi lažnu ljubav i priruènike.
Do tada nepoznati oseæaji i stanja zavladali su Zemljom Ljubavi: ljubomora "Mislim da njoj daješ više prave ljubavi nego meni", "Poklonila si mi lažni osmeh, a njemu iskreni!!!"; strah "Šta ako mi niko nikada ne pruži pravu ljubav?!", laž "Ma, naravno da ti dajem pravu ljubav!", sumnja "Je li njegov osmeh pravi ili ga je Mudrac tome nauèio?"….
Poèelo se trgovati ljubalju: "Voleæu te iskreno, ako i ti mene tako voliš!", "Pokloniæu ti pravi osmeh, ako ti meni daš deliæ iskrene pažnje!"…
Više nije bilo zajedništva na koje su ljudi u, Zemlji Ljubavi, bili navikli. Poèele su se formirati grupice, mala društva. Unutar grupe delila bi se iskrena ljubav, a èlanovima drugog društva pružala bi se ona lažna.
Ali i unutar društva se dogadjalo da se pojavi lažni osmeh! Niko ni u koga nije imao poverenja "Voli li me zaista?", "Daje li drugome pravu ljubav?"… Mudrac je lažnu ljubav stvorio na sliku i priliku prave. Teško je, od oka, bilo proceniti koji je osmeh iskren, a koji lažan … koja je ljubav prava, a koja lažna.. èuvanju iskrenih osmeha i ljubavi samo za posebne ljude, ljudi su obolevali. Lica su bila bleda, oèi bez sjaja, a duša, nekako, prazna. Èak se èinilo kako teži oblik bolesti imaju oni koji daju više lažne ljubavi i koji, isto takvu, ljubav dobijaju.
Kralj je, i sam teško bolestan, ponovo odluèio posetiti Dvorskog Mudraca i upitati ga šta je, u tako savršenom planu, krenulo po zlu. Pretražio je ceo dvorac, sve tajne odaje, ali od Dvorskog Mudraca ni traga ni glasa.
Odjednom Kralj shvati da je prevaren! Kada je malo bolje razmislio od Dvorskog Mudraca je, prvi put, èuo kako je ljubav konaèna.
Odmah je dao nalog da se, u Kraljevstvu, spale svi priruènici o lažnoj ljubavi, da se iskorene svi recepti za stvaranje lažnih osmeha i uputstva o njihovom korištenju.
Na velikoj gozbi, prireðenoj u èast pravoj ljubavi, rekao je okupljenima: "Najdraži moji, živeli smo u zabludi. Mudrac nas je zaveo i obogatio se na našoj naivnosti. No, želim da mu, bogatstvo koje je stekao, donese sreæu. Želim da pronaðe pravu ljubav i da shvati kako je nikakvo, materijalno, bogatstvo ne može nadomestiti. Slobodno se volite iskrenom ljubavlju. Svaka èestica, takve ljubavi, koju poklonite bliženjemu, poput grudve je što se kotrlja niz breg…Postaje sve veæa i veæa i veæa…Takva vam se vraæa i ruši svaku nedaæu pred sobom! Živela ljubav: moæna i beskonaèna!".
Jeste li, nekome, danas, rekli "Volim te"?
-----------------
Love Is In The Air 
|
|
|
zaaana01
|
#167
|
Posts: 3205
11. Tra 2010. 20:08:47
|
ZLA ZENA
Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji setao covek sa zenom preko tek pokosene livade... Covek zadivljen lepotom prirode rece:
- Zeno, vidi kako je lepo pokosena ova livada!
Zena mu odmah odgovori:
- Nije to pokosena nego strizena livada!
A covek opet:
- Bog s’ tobom, zeno! Gde si ti cula da se livada strize? Livada se kosi, evo pogledaj vide se i tragovi kosenja...
Tako su se njih dvoje ubedjivali neko vreme dok na kraju zena nije stala ispred muza i iduci unazad pocela da mu radi prstima kao kada se sece makazama ispred ociju i da vice:
- Strizeno, strizeno, strizeno!!!
Kako je setala unazad i nije gledala kuda ide nagazi na gomilu sena i upade u duboku jamu... Muz onako besan samo produzi dalje I ode kuci... Ali nakon nekoliko dana coveka prodje bes pa poce da ga grize savest sto je ostavio zenu. Onda spremi uze u torbu i podje do one livade da nadje rupu i izvuce zenu napolje ako je jos uvek ziva... Kad je nasao jamu on baci uze i poce da vice zeni da se uhvati ako je jos dole... Kad se uze zateglo on poce da vuce ali kad bese pri kraju vide da se za uze uhvatio djavo, sa jedne strane crn a sa druge beo, a ne njegova zena. On htede da pusti uze ali u tom trenutku djavo povika:
- Nemoj da pustas ko Boga te molim. Izvuci me molim te, ako neces da mi pomognes a ti me ubij cim izadjem, samo me nemoj vracati dole u rupu.
Covek se sazali na djavola pa ga izvuce napolje a ovaj ga odmah upita:
- Prijatelju, kakva je sreca tebe dovela do ove jame?
A covek mu isprica da mu je tu upala zena pre nekoliko dana i da je dosao da je izvuce.
Djavo na to uzviknu:
- To je tvoja zena, ono zlo? I ti si sa njom uspeo ziveti? Pa si jos dosao i da joj pomognes? Svaka ti cast!!! Ja sam u tu rupu upao pre nekog vremena, u pocetku sam pokusavao da izadjem ali kako nisam uspeo pomirio sam se sa time i cak sam se navikao na takav zivot... Ali od kada je tvoja zena upala ja hocu ad poludim. Toliko zlo nikada nisam video, pa vidis ovu stranu sto je bela, ta strana je pobelela od njenog zla jer je bila okrenuta ka njoj. Da ja tebi kazem prijatelju, zaboravi da si ti nju ikad poznavao a ja cu ti se sada oduziti za ovo sto si me spasao.
Onda se djavo sagnu i ubra neku travku sa zemlje i dade je coveku pa mu rece:
- Drzi ovu biljku... Ja sada idem pravo u carev dvorac pa cu tamo uci u princezu... Ona ce se tesko razboleti, dolazice lekari sa svih krajeva sveta ali ja necu izaci sve dok ti ne dodjes. Ti ponesi tu travu sto sam ti dao pa se pravi kako je lecis, ja cu izaci i ti ces postati bogat covek. Covek stavi travu u torbu i pokupi uze a djavo nestade...
Posle nekoliko dana cuje on da je princeza bolesna i da je car pozvao lekare iz celog kraljevstva da je lece. Medjutim bas kao sto je djavo rekao, niko nije uspeo da je izleci... Onda covek uze torbu sa travom i zaputi se ka zamku, pravo ode kod cara i rece mu da moze pomoci princezi, da je on vec nekoliko djavola isterao svojim travama... Kad je usao u princezinu sobu pridje krevetu a djavo kad ga ugleda povika:
- Stigao si prjatelju?
- Stigao sam, odgovori covek...
- Dobro je! Ti se pravi sada kako nesto radis oko princeze, ja sad odlazim kako smo se dogovorili... I nemoj me traziti vise, sada sam ti se oduzio sto si me spasao.
Djavo to rece, iskoci iz princeze i nestade... Princezi ubrzo bese mnogo bolje a car cim vide da mu je covek izlecio cerku napravi veliko slavlje i dade mu princezu za zenu. Posle nekog vremena onaj isti djavo udje u cerku drugog cara iz susednog kraljevstva koje je bilo mnogo vece i jace. Odsvuda su dolazili lekari i pokusavali da izlece devojku ali bez uspeha... A onda je rec stigla do tog drugog cara kako je covek izlecio princezu njegovog komsije. On odmah napise pismo svom komsiji da posalje zeta da mu izleci cerku...
Kada je pismo stiglo covek rece da je on to sve zaboravio i da ne zna vise ni koju je travu koristio niti kako da je izleci. Medjutim ovaj drugi car zapreti da ce napasti komsiju vojskom ako ovaj ne dodje... Kako je situacija postala veoma ozbiljna covek malo razmisli pa uze torbu i podje na put. Kad je stigao on brzo ode do te druge princeze u sobu... Cim je usao djavo ga prepozna pa rece:
- A prijatelju, pa sta ces ti ovde? Zar ti nisam rekao da me ne trazis vise?
- E moj prijatelju, rece covek, nisam ja dosao zbog tebe nego sam dosao da vidimo sta cemo da radimo... Ona moja zla zena je izasla iz rupe pa nas sada trazi po kraljevstvu. Ali ajde sto mene trazi nego se okomila da tebe nadje i da ti se osveti sto mi nisi dao da je izvucem iz rupe posto sam tebe spasao...
Djavo kad to cu odmah bez reci iskoci iz princeze i pobeze... Nikad ga vise niko nije video od tada... A covek dobi pola kraljevstva od tog drugog cara kao poklon pa se vrati kuci svojoj zeni gde je ziveo srecno do kraja svog vremena.
-----------------
Zivot je jedan i nema reprizu
|
|
|
Millllla
|
#168
|
Posts: 10302
15. Tra 2010. 15:42:55
|
Evo jedne deèije pesmice
Hvalisavi zeèevi
Hvalili se zeèiæi u zelenoj travici.
Jedan reko’:
-Tako mi ne otpala ruka,
Ne bojim se vuka.
Drugi reko’:
-Majka
Da me živa ne gleda,
Ne bojim se medveda.
Treæi reko’:
-Tako mi kupusova struka,
Ne bojim se lisice,
Kobca ni pauka.
U tom nešto šušnulo,
Negde ispod grana,
Razbegli se zeèevi na stotinu strana.
-----------------
Love Is In The Air
|
|
|
Millllla
|
#169
|
Posts: 10302
28. Srp 2010. 16:38:17
|
Zakleo se bumbar
Zum - zum...
Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da æe na livadi da napravi red.
Neæe tu da vršlja od sad bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.
Nek znaju i stranci,
Žirafa, zebra i los.
Svakoga k’o pase,
Ugrišæe za nos, za nos, za nos.
Zum - zum...
Zum - zum...
Zakleo se bumbar u cvet i u med,
Da æe na livadi da napravi red.
Neæe tu da vršlja bilo ko,
Ni zeka, ni jaga, ni koza, ni vo.
Jer oni su zbilja,
Nevaspitan svet.
Èupajuci travu,
Pojedu i cvet, i cvet, i cvet.
Zum - zum...
Zum - zum...
-----------------
Love Is In The Air
|
|
| Strane : Previous 1 . . . 9 10 11 [12] 13 14 Next |
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
