| Stron : Wstecz 1 2 3 [4] 5 Dalej |
|
Trial
|
#1
|
Post: 22
19. Cze 2007. 09:18:19
|
Samo mali doprinos...
Pre nego što doðem do tebe,zakucaæu na tvoj prozor.I ti æeš na prozoru spaziti mene.Zatim æu uæi na tvoja vrata i ti æeš na vratima videti mene.Onda æu uæi u tvoj dom i ti æeš prepoznati mene.I ja æu se uvuæi u tvoje srce i niko me više osim tebe neæe videti ili prepoznati.
|
|
|
nadabarbara
|
#44
|
Post: 35
30. Pa� 2007. 13:49:03
|
MALI DOPRINOS , ALI.... , IZ SRCA !
SANJAJ OTVORENIH OCIJU
Otvori danas oci
i usni san na javi ,
san u kome su Ti data krila.
I neka samo za Tebe,
vecno traje ovaj dan ,
da bi imala -( o ) vremena ,
da pronadesh bolje...
Kreni odmah i obidji svet,
okusi sve njegove cari
i neka se ne desi , ni jedan pokret ,
koji bi te uznemirio u potrazi
za necim boljim...
Udahni duboko i zatim poleti;
pretrazi celu sopstvenu mashtu.
Ni tad’ da ti smeta , nikom ne dam
i zelim ti spokoj , da u sebi nadjesh bolje...
Samo ne zaboravi istinu ,
da svemu što vredi , na svetu ovom ,
jedan sastojak dodati morash ,
da bi bilo zaista dobro.
A ,to - to je LjUBAV , naravno.
 
|
|
|
nadabarbara
|
#45
|
Post: 35
30. Pa� 2007. 13:53:58
|
MALI DOPRINOS , ALI.... , IZ SRCA !
 TEBI
Ne zeleh da uzmem sebe ,
zeleh da Ti sebe dam .
Samocom da Tvoju shtitim ,
da dodirnem vatren plam.
Da prostore taknem Tvoje i
da zelje nashe , vishe se ne boje.
Krijem Te od drugih...
Sa usana tajna izmice mi veshto.
Ne priznajem sebi .
da pobegnem sudbi ,
da bude shto ne bi !
|
|
|
nadabarbara
|
#46
|
Post: 35
30. Pa� 2007. 14:02:25
|
MALI DOPRINOS , ALI.... , IZ SRCA !
TUGA
Tuzan sam veceras;
oko magli , rosi .
Um mi grli dodir,
zaplenjen u kosi.
Takla me je bolna sumnja,
slutnja neka—rec tvoja.....
shta , ako nestabesh , raslojish , odesh ,
ne budesh vishe moja ?
Sputan , razapet , sledjen ,
bolno stojim – k’o uklet ,
ne vidim , ne cujem ,
prebiram po secanju – gubim pamet ...
Stisnute grudi se gushe
i dah tvoj traze , mole......
i nove rane krvare – plavo
i , mnogo , mnogo bole .
Nemoj me slediti danas ,
u ovom bolu , jadu ...tugi ,
nek’ sam u tebi utkan zauvek ,
neka ne budem - drugi !
Plavo ti ljubim bujnu , nestashnu kosu .
Spushtam te u nezno u letnju zelenu rosu .
Crveno pishem u dushi ime tvoje i ,
tonem.; nestajem – slutim nespokoje .
Nemoj nestati – vapim ,
srce se bolno steze ,
zraka – plava od zelje ,
vijuga , probija , seze ,
do tvojih neznih grudi
i pise moju TUGU .
Hocu te za uvek u sebi –
- ne zelim drugu !
|
|
|
nadabarbara
|
#47
|
Post: 35
30. Pa� 2007. 14:08:45
|
MALI DOPRINOS , ALI.... , IZ SRCA !
ZELJA
Oblaci mi nocas zakrilishe nebo
i zgasnushe zvezde u sumornom bdenju.
Pobedjen , razapet , nesrecan ,
spas i oprost trazim , u pokajnickom htenju :
Hocu , da dozivim neshto novo –
bezporocno , shto nikog’ ne boli !
Hocu , da me neko privije na grudi
i beskrajno samo voli me.... , i voli .
Hocu , da ne vredja nikog’ , mis’o moja ,
ni stihovi – zudnje , josh detinjih snova .
Hocu , da me neko, miluje k’o mama
i da ruke nezne , obraze mi sushe...
Da , sledjeni jecaj , istisnem iz grudi ,
da oblake tmurne , neko mi otera ,
da vesele reci i sve moje zudnje ,
slobodno poteku , ispod moga pera !
Hocu , da se vinem slobodan – do zvezda ,
do prekrasnog sjaja , vecnog svevidjenja .
Zasticen i srecan - kao ptic sred gnezda ,
hocu da dozivim , nova snovidjenja .!
Hocu , da me nema u obliku bivshem ,
da cinjenja moja , nikog ne povrede ,
da , u novom jutru , nestanem necujno ,
dok na nebu zvezde , polagano blede....
|
|
|
nadabarbara
|
#48
|
Post: 35
15. Lis 2007. 02:39:37
|
OD NOCAS
Od noæas mili
Ja znam šta znaèi
Voleti do bola!
Ni vile više nema,
Ni princeze,
Možda ni Ciganke više nema.
Samo kamen užaren
I metal hladan
I krv!
Rana mi celog tela , polovinom
Bridi i peèe -
Da zaraste.
Al’ sad,
Sigurna je,
Tuð kalem neæe!
Zanoæi jednom uz mene!
Samo da bi zajutrio potom.
I skloniæu ti sumnje
Jer, noæas ni majka ni deca
Nemaju zagrljaj što meni treba...
Nemaš ni vile,
Ni princeze nemaš, mili!
Èak ni Ciganke koju voliš.
Ni kolena, ni prsti,
Ni glas mi èak više ne drhti.
Samo me kamen i metal i krv
Bole.
Hoæeš li me takvu?
Bez drhtaja, bez glasa,
Bez plaèa.
Bez vile.
Tvoju.
Bez straha.
Ni straha više nemam.
Samo sebe oseæam da bolim.
Želiš li me takvu 
BARBARA
|
|
|
nadabarbara
|
#49
|
Post: 35
11. Gru 2007. 21:53:41
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
ZVEZDE
_______________________
Secanja plove alejom parka
i klupe ponovo zovu : mame ...
U granama se igra tuga
i sume tvoje reci ,
izgovorene nekad’ davno ,
dok smo u krosnjama
trazili svoje zvezde .
Ja i sad’ spremam odgovore
na neizrecena pitanja
i mastam o dragoj viziji
izgubljenoj u nekom lavirintu zgrada
daleko... , vrlo daleko odavde ,
od hladne praznine
i secanja koja plove .
Imas li i tamo : aleje ?
Setas li , kao nekada ?
Sumili ti vetar i tamo
moju ljubav ?
Trazis li jos uvek zvezde
u krosnjama drveca ?
Ako ih trazis ,
seti se i moje zvezde.
Neke noci ; zasijace ona ,
mozda ponovo
na tvom nebu !
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#50
|
Post: 35
18. Gru 2007. 21:55:29
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
........JOS UVEK......
__________________
Jos uvek eho Tvog glasa
bolnu slutnju budi.
Tvoj pokret s’ja
i rec Tvoja zari.
Jos uvek suza stara
jad i patnju nudi ,
dok sretan zvuk
novom snagom zzari.
Jos uvek od Tvog daha
trepti bice moje.
U dnu mene
kob lepote Tvoje .
U ruci jos cutim
dodir tog neznanca,
kome zborim stih ,
u ovaj nocni tren , tih...
Jos na uzglavlju
miris strasnog plama .
Cujem rec gorku
sto misao robi.
Zovem Nebo
da um oslobodi !
Jos zudim ukus , ma i lazi ,
da utoli moja opijena cula.
Jos odgovor trazim :
Da l’ stvaranje il’ ritam rasula ?!
Srce moje p’jano
Jos zeli i hoce ;
Dusa – smrzla , stari ,
u bolne samoce ....
Barbara
*********************
PUT JEDNOG SNOVIDJENJA
_________________________
I , ...... , bese velika nada...
Iznenadjenje , nagon , pa uteha blaga .
I , ...... , bese vera jaka ...
Da izgoni zebnje , slutnje mraka .
Pa , onda , tajna sumnja zavlada .
I opomena moc savlada .
I , .... , bese jada , gorcine , ocaja .
Bese more, grehova sto guse :
Da l’ greska razuma ili odziv duse
na izazov zagonetke sto u haos spaja ?
I , ...... , bese opiranja.......
Ponikliste vatre nemirenja.
Da recju zazivim
i nanovo divim ,
cista , pune glase razvejah u zrak ;
da probudim inat il’ prkosa znak .
I,..... , bi rec....
U stotinu boja :
bese topla , nezna i zamamna,
bese mila – radosno spoznanje .
I , .... , bi oprost , i,...., bi blagostanje ...
Bese hladna, gorda , smela , jetka .
I razori tajnu.
I ,.... , bi odgonetka .
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#51
|
Post: 35
19. Gru 2007. 22:04:04
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
GLAD
*********
Neobicno, stvori mi uzbune:
unutarnja ravnoteza buni.
Nesvakdanje nemira mi dade;
iskusenja, al’ i zive nade.
I,...., bi bura, vetrova olujnih.
Bese zudnji, ceznja bujnih,
zelja, htenja,verovanja,
pa, i strepnji, tajnih strahovanja.
Oganj mocni radosti i slama.
Sneveseli, pa,da snove mlade,
razum pruza i slasti i jade.
Slutnja – rane stare ljuti,
kad’ glas blagi s’ one strane cuti.
Sve to, ipak, dusu moju hrani
I, iz srca, mnogu rec izmami.
Al’ posle sveg’ , sta mi osta
Prijatelju, moj, neznani?!
Nejasno i novo – bespomocno biva.
Snaga pritajena- sad’ mi slabost skriva.
Neobuzdan dan- neveseo, san....
Noc burna i strasna-sad’ uteha kasna.
Dok na nasu cekasmo priliku,
Ni ne cusmo utroba poviku.
Iskapismo vodu na maste izvora,
Pregrizosmo hranu tajnovitih zora.
Prijatelju, moj, neznani,
Izjedosmo sebe sami!
Progutasmo reci samo nama znane.
I ne osta nista, osim gladi same.
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#52
|
Post: 35
20. Gru 2007. 01:27:58
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
KUD’ DA KROCIM?!
*********************
Rec, ,zvuk, mis’o sad ko metak.
Kud’ da krocim da se ne suocim?!
U zasedi oprezna da cekam,
dok gorcina i jada nestane,
k’o sto miris iscrpen prestane?
Ne zeleh da uzmem sebe,
zeleh da Ti sebe dam.
Samocom da Tvoju stitim,
da dodirnem vatren plam.
Da prostore taknem Tvoje
i da zelje nase, vise se ne boje.
Al’ zaludu htenja...
Iznenada dodje
- kisom letnjom prodje...
Rec, zvuk, mis’o sad ko metak.
Kud da krocim da se ne suocim?!
Krijem te od drugih.
Sa usana tajna
Izmice mi vesto.
Ne priznajem sebi.
Da pobegnem sudbi:
da bude sto ne bi!
Osvrcem se cesto i nadanja rubim.
Plasim neutesno, pobedjena- gubim.
I, cuvstvuejm dusu, stanje pod bremenom.
A, srce posrce, mraci se, uzdise.
Ruke umorne, venu, klonu, suse.
Glava teska klonu, raspuknu temenom...
Rec, zvuk, mis’o sad ko metak...
Kud da krocim da se ne suocim?!
O,Svemocni, molim snage,
mudrosti i volje Tvoje.
Put istine i milosti blage,
da ugusim boli svoje.
O, Svemocni, molim smelost,
sto ne mogu da promenim,
da izdrzim, nastavim da zivim;
da pad rdjav, USPONOM zamenim.
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#53
|
Post: 35
20. Gru 2007. 21:31:48
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
ZENA
**********
Hrabra amazonka pohodi divljine.
Pogledima kroti zverinje i bilje.
Junacna, odlucna, gorda Orleanka
opasnoscu plovi od trena postanka.
Plameni jezici lomace i muke
kad razdiru telo, ustrepti joj dusa.
I srce zatuce, k’o u silnoj strasti,
Jer, zna kako s’ srcem, a duhom treba mreti;
Mada, zivot daje i ljubi dar sveti.
I, kad pognuv’ glavu zrtveniku, moli,
naizgled nemocna, porazena nije.
Ni okovi teski, ni krletka zlatna,
ne mogu je sputat’ raskosnu i bujnu.
Na prestolu sedi otmena i hladna.
U loznicu, onda, ispruzi se meku:
stidljiva i mila- razgali cistotom,
ljubazna i mazna- uzbudi, zaseni
zamamna bludnica, pa, govor zanemi.
Smela, bojazljiva, il’ nezna, razbludna;
il’ mudra, lukava, okrutna, ohola;
bila jadna, bila divna, bajna
- osta zena zamrsena tajna.
- Bice carovito, zanosno koliko!
Zagonetno, a ljudsko toliko !
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#54
|
Post: 35
21. Gru 2007. 11:16:32
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
NEKA REC ZACUTI !
******************
Ne kazuj mi nista!
Neka rec zacuti!
U dim se raspline
k’o pescane dine.
Recju zelje skrivas.
Strahove zaklanjas.
Boris se i bunis.
Obmane poklanjas/
Zato, ne govori!
Neg’ cutnju razbudi!
Tisina nek’ takne,
da prostor pomakne.
I rec dokle cuti,
svojom dusom
Tvoju da naslutim....
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#55
|
Post: 35
21. Gru 2007. 11:23:15
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
IGRA
***********************
Na istu smo nisku nanizani.
Svi Vi znani i neznani.
Telo nam je samo zemlje malo.
Uzdu i okov coveku je dalo.
Razrezite pupak teskoba, bolova!
Zatrite poreklo samotnih podneva!
Strahotnoga praska oganj ugasite!
I, odsutnih zelja tragove sakrijte!
Pa, igrajte igru bestezinskog stanja,
od postanka placa do muka skoncanja.
Beskonacja kosmosa, drevnih piramida,
igra prividjenja,
gde napukle sene
od cujne lepote, sto divljine krote,
cula comesaju,
duhove zasene.
Na istu smo nisku nanizani.
Svi Vi znani i neznani.
Nek’ zivot nam nije tek robovska beda,
neg’ igra zanosna, bozanskoga reda!
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#56
|
Post: 35
26. Gru 2007. 22:43:25
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
MASTA
************
Iznutra sapuce trezveno pijanstvo.
Niz srce mi klizi, otkriva mi bedra.
Um mi oslobadja, dotice mi nedra.
Dodiruje strepnje i sanja prastara.
Mreze duse rasplice, dubine otvara.
Sukobi mi moci, nevidljiva htenja.
I dane i noci i budjenja snena.
Obicno i stvarno veze i okiva.
Preobrazi istom mis’o kojom pliva.
Silovito, strasno pokrece stajanje.
Uzleti u zanos- nastavi trajanje.
Kad’ bice zacuti izrekne presudu:
’’ neizbrisivii, nek’, ljudi budu!’’
Barbara
|
|
|
nadabarbara
|
#57
|
Post: 35
26. Gru 2007. 22:47:46
|
MALI DOPRINOS .... , ALI IZ SRCA !
NOCAS
*************
Nocas je zal noseca.
Razdiru akordi cutnji.
Dusa mi lovina nocas,
gone je istine, nemiri slutnji.
Nocas sam grotlo bola.
Sva od derta i trepeta.
I ziva sam tek na pola,
uma troma, bez pokreta.
Ali suzu gutam.
Bez koraka, lako naizgled, odlazim.
Pa, asuru tkam od vetra:
da na licu osmehe posejem,
da prvotnu rumen budim
i uzletim u sanja daleka...
Kad, gle, tamo,
budjenje me ceka.....
Barbara
|
|
| Stron : Wstecz 1 2 3 [4] 5 Dalej |
|
Nie masz dosyæ przywileji aby odpowiedzieæ w tym forum.
|
