Kada ostanesh sama, kada sklopish ochi umorna od sveta, kada ti zvezde ne ispune zelje, kada duga izgubi svoje boje, kada Sizifov kamen niz brdo krene.
Kada ostanesh sama, kada fontana zelja jednom zataji, kada princeza u srcu ti zaspi, kada se zapitash gde mladost odlazi, kada Nojeve barke nema da te spasi.
Kada ostanesh sama u ovom svetu propasti i lazi, kada shvatish da ljubavi oko tebe nema, poslushaj srce i slobodno me potrazi, bicu svetionik ljubavi u moru mrznje, spreman da sve zrtvujem zbog tebe i sa zvezdama rat da vodim, samo da te imam pored sebe.
Znajuæi da mi je duša humka neme ljubavi, pitam se: èiji me to krik budi?... Krik noæi što iz svoje nebeske materice, grèevima jutra, poraða novi dan ili krik sunèanog novoroðenèeta? Krik tame ili svetlosti?... Moje oèi traže sjaj u ogledalu, a mene mraènu nalaze… Tamne senke pod trepavicama su seni prošlosti - postelje u kojima sada sanjaju sve moje nedospavane noæi; ne znam da li da oèi svetlošæu dana umivam?... Usne su mi sklopljena krila umornih reèi; ne znam da li da reèi letenjem muèim?... U kosu mi se uplela ugašena meseèina; ne znam da li da kosu rašèešljavam?... Znajuæi da mi je ljubav zakopana, pitam se: imam li pravo da naruèjem njišem novoroðeni dan?... Nestaæu u sukrvièastoj placenti noæi iz koje se izmigoljila svetlost, pa tako iskosa, sa samog ruba istoka, NE dodirujuci DAN, æutke mu pratiti sunèani hod… Ne pripadati ni tami, ni svetlosti…
Posle tebe ne postoji-misao si moja i svesmisao moj... moj KRUG si, u svakoj taèki njega moj si poèetak i kraj... U trenu nekog svog hira, inata radi - tebi NEDANog mi, napisah samoj sebi requiem i postavih ga na ovaj forum u rubriku ‘kad ostaneš sama’. Htedoh da ti to vidiš, ali sjatiše se vajne blogerke sa nekih drugih sajtova, pokušaše da razbiju ono što se razbiti ne može, jer bajka je u nama; prekopiraše samo deliæ iz knjige tebi namenjene, prekopiraše samo jedan jutarnji krik i ’mrtve hladne’ unesoše ‘requiem’ kao post u svoj blog, ne navodeæi èak ni ‘Ljubavni sastanak’ kao izvor kraðe (‘ludi pišu, pametni kopiraju’)… Nema veze… Duša mi je more nežnosti, plavi talasi mi virkaju iz oèiju; maziæu te, ostrvo moje, valom ljubavi do kraja života… Pretaèem more u reèi, ne strepeæi hoæe li mi one ponestati… Svako tvoje ’volim te’ je moje novo jutro, svako moje ’volim te’ je tvoje novo jutro…
Kada padne noc i kada ostanem sama izmedju cetiri zida i skinem masku koju nosim danimai odu svi koji su tu bez potrebe ostanem asma sa tobom u mislima
(redosled reci izmenjen )
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Ako ostanem sama pretvoriæu se u drhtavu pticu, gnezdo ljubavi æu svojim KRUGOVIma svijati na grani drveta ukorenjenog pod tvojim prozorom. Odškrineš li mi prozor uneæu ti u sobu miris jelinih granèica, cvrkutaæu ti na ramenu, pojem æu ti žudnju gasiti… Imaæeš perjani jastuk, mekan k’o duša, pokrivaæeš se nežnim krilom ptice, a dušek æe ti biti njeni drhtaji… Ako me ostaviš na grani strepim da æe i tvoja postelja biti ista takva grana sa usamljenim glasom ptice, mada, besane noæi možeš da podeliš i sa nekom drugom ženom, možeš i lepšu pesmu da slušaš kao odziv na svoj poj, ali nikada više ovakvu… Krugovali smo se (pre)DUGO, ljubavi moja, u glavi mi se zavrtelo, ne umem da stanem, ne smem da stanem… možda onda neæu znati gde sam, možda neæu znati ko sam i kome pesmu da cvrkuæem, koga reèima da milujem, oko koga misli da mi KRUŽE…
Kako zadržati meseèev zrak na dlanu ostati pod okriljem noæi; zvezdanom smešku, jer ne mogu se radovati suncu i novome danu dobro jutro tugo, opet napravih istu grešku!
Kako zadržati vetar u senci starog kestena ostati u tišini uspomena, gledati sreæi u lice jer ne mogu biti i ostati ona ista žena dobro jutro tugo, moja verna prijateljice!
Kako zadržati ljubav da u srcu veèno stanuje ostati u toplom zagrljaju, ne misleæi na sutra, jer sudbina sa mojim životom druge planove kuje dobro jutro tugo, sada i svakog sledeæeg jutra!
Pala je zvijezda i mrak je odjednom pao u zjene ako me volis ako me volis daj da skinemo te teske sjene da ne mogu vise nista tuzno reci da ne budu kise da ne bude nista a da ljubav bude... Ako me volis reci mi pjesmu koje rijeke znaju reci mi ljubav najvecu jos vecu od vece da mi traju te usne na usni da mi tijelo trne i usahnu suze. Ako me volis reci mi lijepo neka mi bude jutro na tijelu da me ne prevare ponocna bdijenja jer pala je zvijezda u moje zjene. Ako me volis ako me volis da skinemo skupa te teske sjene da mi pjesme polude da ne bude nista a da ljubav bude...
Snove snivam, snujem snove, snujem snove biserove, u snu zivim, u snu disem, al’ ne mogu sitne snove, ne mogu ih da napisem.
Snove snivam, snove snujem, u slike bih da ih kujem, al’ su sanci poletanci, ne mogu ih da prikujem srcu mome laganome.
Al’ nasloni na te snove tvoje grudi biserove, dve ledene biser kapi: ta bi studen smrzla snove, sve te slike sledila bi.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
