|
Neuhvatljiva
|
#1
|
Posts: 238
12. Aug 2007. 13:02:26
|
Lekovito bilje
Oæu-neæu
Ova izuzetno lekovita biljka upotrebljavala se u 19.veku samo u narodnoj medicini i homeopatiji. Potom je postala „miljenica“ službene medicine.Zahvaljujuæi svojim lekovitim dejstima neophodna je kod svih oblika krvarenja.
Lièna karta: Oæu-neæu je uglavnom dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm.Njeni nepravilno nazubljeni listovi obrazuju rozetu sliènoj onoj kod maslaèka. Stabljika obrasla sitnim belim cvetiæima, na vrhu su pupoljci, a u dnu drške plodovi- trouglasno srcastog oblika. Kad su zreli pucaju i iz njih ispada sitno seme crvenkaste boje, koje ovoj biljci omoguæava razmnožavanje. Cveta od marta do novembra. Raste na livadama, padinama, njivama, napuštenim mestima. Gaji se veoma lako, jer upeva na svakom zamljištu, pa je èesto smatraju korovom. Ova biljka je bez mirisa. Specifièna po gorkom ukusu, kao sve i druge biljke koje sadže suporne heterozide.
Lekovita svojstva: U službenoj medicini se upotrebljava cela biljka. Trebalo bi obratiti pažnju na njenu starost, jer mlaða ima više lekovitih sastojaka.
Sadrži organske baze tiramin, holin i acetilholin. Bogata je vitaminom C, sumpornim i flavonskim heterozidima, inozitolom, taninima, raznim organskim kiselinama, saponozidima.
Lekovito delovanje: Sadrži materije koje deluju na ritmièko skupljnje muskulature materice, peristaltiku creva (pospešuje i ubrzava rad „lenjih“ i „sporih“ creva), ublažava poroðajne bolove. Reguliše pritisak, pa se preporuèuje kako za nizak tako i za visok krvni pritisak. U središnjem veku bila je poznata po svojoj efikasnosti u zaustavljanju najrazlièitijih oblika krvarenja( krvarenje iz nosa, desni, obilne menstruacije, krv u mokraæi). Ona zateže krvne sudove, pa je veoma delotvorna i kod zaustavljanja krvarenja bubrega, pluæa, želuca. Njena dejstva pojaèavaju ukoliko se pomeša sa hamamelisom, divljim kestenom i hidrastisom (pomešanje pomaže kod zaustavljanja svih oblika krvarenja, ali je najefikasnija kod problema sa venama nogu i protiv zapaljenja mišiænog tkiva)
Oprez: Ne bi trebalo da se bere ili sakuplja po naseljima i prljavim mestima, zbog neèistoæe i zaraznih bolesti.
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#2
|
Posts: 238
12. Aug 2007. 13:04:01
|
Kantarion
Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 100 cm. Ima vrlo èvrstu, uglastu, razgranam stabljiku, uspravnu, sa naspramnim granama. Listovi su naspramni, bez drške, duguljasto jajasti, goli, svetlozelzne boje, sa karakteristiènim prozirnim taèkicama od žljezdi sa etarskim uljem. Zlatnožuti, srednjeveliki, lepi cvetovi obrazuju na vrhu stabljike štitastu cvast. Ima oko 50 prašnika sraslih u 3 snopiæa iznad kojih se diže trostruk tuèak tamnocrvene boje. Cveta od maja do septembra. Raste po svetlim šumama, oko puteva, po kamenjarima i livadama i oko moèvara. Razmnožava se semenom, bere se gornja polovina biljke u cvetu (Hyperici herba). Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatiènog ukusa. Kantarion je odavnina poznata lekovita biljka, od ove biljke se spravlja i poznato kantarionovo ulje koje ima višestruku primenu u narodnoj medicini.
Sastav: Ima mešovitog tanina u kome preovlaðuje katehinski, sadrži etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju hipericin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potièe žuta boja), holina, vitamina C i tragove alkaloida. Etarsko ulje miriše na crnogordèna ulja; sastoji se od kadinena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseline i malo azulena.
Upotreba: Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašæivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava. Ulje se koristi na taj naèin što se njime mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili èisto platno pa se ozleðeno mesto obloži. Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženu antibakterijsku moæ.
Narodna imena: bljuzga, bljuzgavac, bogorodièina ruka, vražji beg, gorac, gorèan, gospin cvet, gospino zelje, greotaljka, žuta metlica, žuti kantarion, žuæenica, zasekliva treva, zaseknica, zvekac, zvonèac, ivanova trava, ivanjèica, izdatjivica, kantarijon, krvavac, marina ruèica, pljuskavica, smaknež, smicaljka, tantur, trava od izdati, trava od poseka.
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#3
|
Posts: 238
12. Aug 2007. 13:05:36
|
Èaj zeleni - Thea sinesis
Èaj: crni ili zeleni ?
Ima više naèina prerade, ali æemo navesti samo najvažnije momente. Od naèina prerade zavisi da li æe se dobiti crni, zeleni, žuti ili crveni èaj. Prve dve vrste su važnije od druge dve. U nas se najviše troši crni èaj. Zeleni èaj izraðuje se u Kini na slièan naèin kao i crni, samo se ne pusti fermentaciji (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, veæ se odmah brzo isprži. Èaj za domaæu upotrebu Kinezi vestaèki raznovrsno namirišu prema ukusu svojih potrošaèa.
Raširi se tanak sloj raznog mirisnog cveæa (jasmin, gardenija i si.) i ostavi izvesno vreme, pa se ukloni, a na njegovo mesto raširi se sloj prženog èaja. To se ponavlja nekoliko dana dok èaj ne primi miris dotiènog cveæa.Prži se u sudovima od tuèa iznad žara, skine s vatre i izruèi u korpu da se na promaji ohladi. Zatim se uvija meðu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. To se ponavlja nekoliko puta, sve dok iz lista ne prestane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za prženje, izvadi, zavija i razvija, proseje, osuši nad žarom, brižljivo odabere i od strani sve što ne valja, i još toplo hermetièki pakuje u gleðosane ili lakovane metalne kutije obložene metalnim (kalajnim) listovima.
Poreklo èaja
Èaj je verovatno poreklom iz Asama, Burme i sa ostrva Hajnana. Veæ nekoliko hiljada godina kako se èaj gaji u Kini, a mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka proširilo se gajenje èaja po mnogim tropskim predelima: u Indiji (1840), na Cejlonu (1875), Javi, Sumatri, Rusiji oko Batumija (1848), Brazilu itd. Poslednjih nekoliko decenija poèeo se gajiti i u Africi, Australiji, Srednjoj Americi i u mnogim drugim zemljama, èak i u krajevima oko Sredozemnog mora.
Èajevo drvo
Èaj je vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grm koji naraste 3-5 m, rede do 10 metara visoko. Inaèe, u kulturi proizvoðaèi ne dozvoljavaju da èaj naraste više od jednog metra, da bi se lišæe moglo što lakše rukom sa zemlje brati i da bi se stalnim, struènim potkresivanjem u odreðeno doba godine i uzrasta dobio što veæi broj mladih letorasta i što više mladog lišæa, jer ukoliko je lišæe mlaðe, utoliko se èaj više ceni.
Èaj ima naizmeniène, tamnozelene, zimzelene listove bez mirisa i bele ili pomalo ružièaste, krupne, vrlo lepe cvetove veoma prijatnog mirisa na jasmin. Plod je drvenasta, trouglasta i mrka èaura sa tri semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto-jajasti i najviše 12 om dugaèki, a oni od Thea assamica su više jajasti i do 25 cm dugi.
OD ÈEGA POTIÈE LEKOVITOST ÈAJA?
Malo je kulturnih biljaka koje su toliko svestrano ispitivane kao èaj. Hemijski sastav èajevog lista je vrlo složen. Za poslednjih 150 godina u èaju je naðeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaèaj. Glavni lekoviti sastojci èaja su purinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, štavske materije) i prostija fenolska jedinjenja tipa katehina i njihovih derivata. Èaj ima kofeina (teina, trimetilksantina), malo teobromina, teofilina, adenina i ksantina, tanina, rutina, etarskog ulja i legumina. U zelenom èaju ima vitamina C, B1, B2, nikotinske i pantotenske kiseline. U èaju ima još i gume, dekstrina, voska, masti i drugih balastnih materija. Najbolje vrste èaja imaju najviše tanina. Fermentacijom se javlja žuto, gusto, lepljivo, vrlo aromatièno, smolasto etarsko ulje od kojeg potièe miris èaja. Ovo ulje ima mnogo metiisalicilata i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Mladi listovi i pupoljci sadrže više kofeina (i tanina) nego stariji, ali se vrednost èaja ne ceni samo po kolièini kofeina nego prvenstveno po ukusu i mirisu, premda se lekovita vrednost èaja osniva prvenstveno na kofeinu. To je zbog toga što se najveæi deo proizvedenog èaja potroši u svetu za uživanje, a vrlo malo za lek.
ÈAJ DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE
Dejstvo èaja je utoliko jaèe ukoliko èaj ima više kofeina, jer je kofein glavni sastojak èaja koji draži ove centre. Èaj svojim kofeinom (ranije se kofein nazivao teinom, a kasnije se ispostavilo da je reæ o jednom istom alkaloidu u kafi i èaju) draži koru velikog mozga, zbog èega osoba lakše shvata i brže povezuje misli, èovek postaje lucidniji. Time se objašnjava i poveæanje moæi uèenja, pamæenja i razumevanja i, uopšte, intelektualni rad je lakši i uspešniji. Èaj suzbija i smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako je zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanja. Sportistima, radnicima, avijatièarima, šoferima i drugim osobama èaj pomaže, jer ih bodri i krepi, javlja se bolji rad mišiæa i refleksi su brži i potpuniji. Kod nas je obièaj da se posle uzimanja veæih kolièina alkoholnih piæa pije jaka kafa, a drugi narodi piju jak èaj, jer kofein deluje suprotno alkoholu, tj. dok alkohol deluje depresivno na centralni nervni sistem, kofein ga nadražuje. Èaj svojim kofeinom poboljšava disanje, jer draži respiratorni centar, poveæava ventilaciju pluæa, pa se lakše diše i prijatnije oseæa. Svojim kofeinom èaj nadražuje i centar za krvotok, usled èega je srèani rad pravilniji, jaèi i bolji. Srèani mišiæ se bolje ishranjuje i tako jaèa, usled èega se i rad srca poboljšava. Zbog ogromne kolièine tanina (najbolje sorte èaja imaju više od 30°/o) i drugih, srodnih polifenolskih jedinjenja èaj deluje i kao tipièna taninska lekovita biljka protiv proliva, upale sluznice i kože, opekotina, za jaèanje organizma itd. èaj je važan protivotrov. U velikoj dozi èaj je otrovan kao i kafa. Preteranim i dužim svako dnevnim uživanjem èaj izaziva nesanicu, dosadne zatvore, teško varenje, gubljenje apetita, slabljenje itd. Ipak, èaj je manje opasan od kafe.
ISTORIJA ÈAJA
Zbog èega se u nas kineski èaj naziva »ruski«? Misli se da su za èaj Kinezi znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre naše ere. Pretpostavlja se da je pre nekih 12 vekova upotreba èaja prenesena iz Kine u Japan. U Japanu je u XV veku gajenje èaja uzelo veæe razmere. U Evropu je prenesen tek polovinom XVI veka kao lek. Holanðani, najbolji moreplovci i trgovci, najviše su ga uvozili i doprineli širenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom XVII veka spominje se upotreba èaja kao leka u nekim zemljama Zapada i u Rusiji. Oko 1660. god. poèeli su Holanðani uvoziti u Evropu veæe kolièine èaja. Tada je èaj bio vrlo skup. Mongolski kan poklonio je 1638. god. ruskom caru malo èaja kao skupocenu retkost. Veæ krajem istog veka èaj se poèeo širiti i u nekim evropskim zemljama služiti kao piæe za uživanje. U Englesku je uvezen 1665. godine, primljen je sa oduševljenjem i veæ posle nekoliko decenija bilo je oko 3.000 javnih èajara. Ipak, uživanje èaja raširilo se tek u XIX veku, jer je sve dotle bio vrlo skup, a isto tako i Šeæer, tako da je »èaj« bio privilegija samo po vlašæenih i imuænih staleža. Širenju upotrebe èaja za piæe u nas najviše su doprineli Rusi posle I svetskog rata. Ali èaj još nije uspeo da u nas potisne prekomerno uživanje crne kafe. Èaj je dugo vremena karavanima dolazio u Evropu iz Kine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda se u nas i danas više èuje »ruski èaj« nego kineski.
KAKO TREBA SPREMITI ÈAJ PA DA BUDE PRIJATAN NAPITAK?
Kvalitet infuza (èaja) zavisi i od vode. Najukusniji èaj se dobija s mekim vodama. Tvrde, kreène, a pogotovu gvožðevite vode daju èaj neprijatnog ukusa. Takve vode potrebno je prethodno prokuvati, ali se kuvanjem gube gasovi rastvoreni u vodi, a njihovo prisustvo popravlja kvalitet infuza. Zato se pri izradi èaja voda naglo zagreje da bi što brže prokljuèala i time što manje gasova izgubila. Èaj se ne srne kuvati. To nikako ne èiniti. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti kljuèalom vodom, smesta poklopiti i posle 5—10 minuta piti.
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#4
|
Posts: 238
12. Aug 2007. 13:06:21
|
Nana pitoma - Mentha x piperita
Pitoma, paprena, ljuta ili gajena nana (Mentha piperita L.) je važnija od svih drugih vrsta nane (rod Mentha), jer je najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija, naroèito engleska crna nana "Mièam". Stabljika je visoka oko 50 cm, razgranata i èetrovouglasta. Stabljika, lisne drške i nervi su mo dri ili su Ijubièasto-crvenkasti, osobito u proleæe kad nana nièe iz zemlje. Listovi su dugaèki 3-9 cm, jajasto-kopljasti, tanki, s gornje strane tamnozeleni, a s donje bleði, pri dnu se sužavaju u drške dugaèke do 1 cm. Po obodu su nejednako zupèasti. Glavni nerv je vrlo istaknut. Cvetovi su sitni, Ijubièasto-crveni i udruženi u višespratne pršljenove na gornjem delu stabljike i ogranka. Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog ulja, od èega uglavnom i potièu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke.
Kod nas, naroèito u Banatu, Baèkoj i Srbiji pored Morave i Save gaji se izvrsna nana. Za odgajivaèa lekovitog bilja nana je jedna od najkorisnijih biljaka. Ona je lekovita, mirisna, medonosna, zaèinska i industrijska biljka. Kao i ostali hibridi, i pitoma nana se ne razmnožava semenom, nego samo vegetativnim putem: stalonima. Kad se jednom primi, nana se, slièno jagodi, brzo širi i pokrije zemlju mnogobrojnim izdancima izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godine nanu obavezno treba presaditi na drugu njivu da se ne bi degenerisala i ulivadila. Nana traži najbolju vrtnu zemlju, Rasaðuje se u martu. Berbu nane za destilaciju etarskog ulja treba vršiti po najlepšem vremenu. Suviše mlada nana daje ulje slabog kvaliteta s malo mentola, a mnogo mentona. Precvetala biljka daje manje ulja i lošijeg kvaliteta.
Sastav: Nana je vrlo mirisna, osobito list, jer u njemu ima najviše etarskog (isparijivog) ulja, od èega, uglavnom, i potièu lekovitost i prijatan miris ove tako korisne biljke. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvenog prijatnog mirisa koji osvežava i hladi (zbog prisutnog mentola), u listu ima i malo tanina (oporih, štavskih materija), gorkih i drugih korisnih sastojaka, zbog èega je dejstvo ove biljke višestruko, raznovrsno, pa joj je i primena tako široka.
Upotreba: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grèeva, protiv teškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav èajeva za leèenje žuèi. Nanino ulje ima slaba anestetièka svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog èega se upotrebljava i protiv gaðenja i povraæanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.
Sorta "Mitcham"
Nana se ne sme kuvati, veæ samo preliti kljuèalom vodom da ne izvetre lekoviti sastojci. Pitoma nana je potpuno neškodljiva, korisna je protiv muènine tokom putovanja, ovo je od posebnog znaèaja za osobe s poremeæenim varenjem, prolivom, grèevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. Nana može da bude i odlièan zaèin, sa pasuljem itd.
Narodna imena: Bela nana, dimljus, janješka metica, ljuta nana, merka, metva, metvica (Vuk), nana (Vuk), nane, nanejag, paprena metva, paprena metvica, paprena nana, pitoma nana, poprova meta, crna nana.
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#5
|
Posts: 238
12. Aug 2007. 13:07:47
|
Kamilica - Matricaria chamomilla
Kamilica je jednogodišnja, mala zeljasta biljka. Naraste visoko svega 10-30 cm, reðe i pola metra. Listovi sitni stabljika brazasta, cvetovi na vrhovima granèica, u sredini cvast je žuta oivièena belim jezièastim cvetiæima. Raste po poljima i kraj puteva. Koriste se cvetovi biljke. S obzirom da ima više sliènih vrsta, pravu kamilicu možemo prepoznati tako što je unutar cveta šuplja, a ne ispunjena kao kod divlje vrste ili bele rade. Najkrupnija, najrazgranatija, najèistija i najlepša titrica se javlja po zitištima, pre svega po ozimoj pšenici. Kad biljka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer je vrlo drobna. Seme je vrlo sitno i lako. Zato ih vetar lako raznosi i na taj naèin seje titricu.
Kamilica se bere krajem aprila i poèetkom maja, a obrana kamilica se mora što pre osušiti, kako ne bi izvetrila etarska ulja a time i lekovitost kamilice. Èuva se na suvom u skladištima.
Sastav: Nosilac lekovitosti kamilice je njeno etarsko ulje, i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja koja se nalaze u cvetu titrice dopunjuju dejstvo njenog etarskog ulja, zbog èega cvet ima, kako se to kaže, kompleksno delovanje. Azulen je ugljovodonik koji ne postoji kao takav u biljci, nego se javlja i prelazi s vodenom parom prilikom destilacije. U raznim preparatima kamilice, koji se nalaze u svetu, azulen se vrlo brzo gubi. Zato je najbolji preparat jak èaj spravljen kad zatreba.
Upotreba: Terapijska upotreba kamilice je èesta i raznovrsna ne samo u narodnoj veæ i u školskoj, nauènoj medicini. Daje se spolja i iznutra. Ona ima veliko preimuæstvo što nije otrovna i što uopšte nije škodljiva. Kamilica je jedno od najboljih sredstava za leèenje zapaljenja kože i sluzokože. Kao antiflogistik Kamilica se daje za leèenje raznih opekotina, rana, èireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polnih organa, ojedenih mesta, oèiju, nosa, ušiju, usta, za grgljanje i uopšte za sve osetljive organe s kojima se mora veoma oprezno i pažljivo postupati. Pranje glave jakim èajem od Kamilica pomaže obolelom korenu kose. U obliku dekokta, infuza ili tinkutre, titrica je omiljeno sredstvo za pozlaæivanje plave kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka i sjajna. Iznutra se daje u obliku èaja, naroèito maloj deci i odojèadi protiv bolova i grèeva u stomaku i za umirivanje. Zbog toga Kamilica ulazi u sastav mnogih èajeva protiv raznih tegoba nastalih od teškog varenja, nesanice i drugih smetnji. Kamilica izaziva znojenje, važno za leèenje nekih bolesti. Posle uzimanja kamilice utrostruèuje se broj leukocita, olakšava se varenje, odstranjuju gasovi i s tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u organima za varenje, smanjuje sekrecija i putridne upale sluzokože creva, zbog èega se titrica upotrebljava protiv zatvora.
Èaj od kamilice treba spravljati na ovaj naèin: U èist lonèiæ metne se dve pune kašike (za supu) kamilice i prelije sa 200 g kljuèale vode; odmah poklopi, malo promeša i ostavi pola sata ili ceo sat (ali da ne vri), veæ prema tome da li se želi jaèi ili slabiji èaj. Zatim se ocedi, osladi i pije. Ako je potrebno da se bolesnik preznoji, treba da pije što topliji èaj. Ako se pije za apetit, onda se pije hladan i neslaðen jak èaj na pola sata pre jela.
|
|
|
cool4u
|
#6
|
Posts: 2581
12. Aug 2007. 13:25:27
|
zeleni caj je super!
-----------------
|
|
|
cool4u
|
#7
|
Posts: 2581
12. Aug 2007. 21:40:02
|
Bosiljak
se smatrao bozanskom biljkom, odavno je poznat kao antiseptiki prirodni antibiotik. Zbog svojih svojstava upotrbljavao se za smirivanje upala posle uboda insekatai zmija, ali i za zarastanje rana. Posto sastojci bosiljka osvazavaju, relaksiraju i smiruju kozu, cesto se optrebljava u preparatima za negu koze, posebno one sklone aknama i lisajevima. Preparati na bazi bosiljka upotrebljavaju se i za relaksiranje napetih misica, za podsticanje probave i smirivanje grceva, jacanje nervnog sistema i vracanje telesne snage.
-----------------
|
|
|
cool4u
|
#8
|
Posts: 2581
12. Aug 2007. 21:45:33
|
Ruzmarin
je omiljen u medicini.Od ruzmarina odavno su se spremali i preparati koji su se koristili protiv raznih bolova, kod reume i upale zglobova. Prirodni je antiseptik , a koristi se i u kozmeticke svrhe za negu koze i kose, pa i za uklanjanje peruti. Podstice varenje, ublazava nadutost i smiruje grceve u crevima i zelucu. Jaca organizam, poboljsava cirkulaciju i deluje protiv niskog pritiska, cisti krv i podstice izlucivanje mokrace. Uspesan je i u smirivanju nerava.
-----------------
|
|
|
cool4u
|
#9
|
Posts: 2581
12. Aug 2007. 21:48:40
|
Origano
cije ime u prevodu sa grckog znaci “radost planina”, od najstarijih vremena se koristio za lecenje prehlade, glavobolje, zubobolje, problema sa varenjem , ali i psihom. Poznat je kao jedan od najjacih prirodnih antiseptika i antibiotika sa snaznim antibakterijskim i antivirusnim delovanjem. U modernoj fitoterapiji poznat je i kao jedan od najjacih prirodnih antioksidanata. Podstice varenje i funkcionisanje jetre i zuci, uspesno se primenjuje kod akutne i hronicne upale sinusa, gripa i prehlade , ali i hronicne glavobolje.
 
-----------------
|
|
|
You haven`t enough privilegies to reply in this forum.
|
