alternativna medicina

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

Sidor : Previous 1 2 3 [4] 5 6 Next
barjak	#1
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„ zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#44
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:47:30	poremeñaje apetita, bolesti zavisnosti, migrenu, akne, pa åak i kancer. Ova lista ne donosi nikakvu preporuku od strane Svetske zdravstvene organizacije, pa zato treba imati u vidu da nauåne potvrde za najveñi broj ovih tvrdnji ili ne postoje ili su neadekvatne sa medicinskog stanovišta. Postoji veliki broj varijacija na temu akupunkture, a kod nas su najpoznatiji akupresura (kad se umesto igala primenjuje pritiskanje prstima) i aurikuloterapija, kod koje se terapija sprovodi delovanjem na ušnu školjku, za koju se veruje da na sebi nosi “mapu„ celog tela. Ušna školjka moæe da se ubada iglama, pritiska prstima ili da se na nju kaåe mali magneti. Neke varijacije podrazumevaju zagrevanje akupunkturnih igala spaljivanjem biljnih vlakana (moksa-terapija), zatim ubrizgavanje slanih rastvora injekcijama, korišñenje lasera umesto igala, kao i puštanje slabe struje kroz igle (elektroakupunktura). Da li akupunktura moæe da naškodi pacijentima? Kad se izuzmu komplikacije nastale zbog odlaganja sprovoœenja medicinskog tretmana, ostaju još neki rizici koje je dobro upoznati. Pre svega, treba svakako izbeñi akupunkturu kod æena za koje postoji moguñnost da su u drugom stanju, jer lako moæe da doœe do poveñanog luåenja adrenokortikotropskog hormona (ACTH) i oksitocina koji mogu da izazovu pobaåaj ploda, åak i u ranoj trudnoñi. U nekim sluåajevima prijavljeno je bušenje grudnog koša (pneumotoraks) i mokrañne bešike, lokalni hematom (krvarenje iz probušenog krvnog suda), onesvešñivanje pacijenata, konvulzije (gråevi), lokalne infekcije, ošteñenja nerava, lomljenje igala i alergijske reakcije nastale kao posledica primene igala napravljenih od åelika koji nije atestiran za hirurške namene. Vaæan pokazatelj je i taj što je u nekim dræavama zakonom zabranjena terapija akupunkturom kod pacijenata obolelih od raka. Ipak, najveña opasnost leæi u nestruånoj sterilizaciji igala zbog åega dolazi do prenošenja zaraznih bolesti, meœu kojima su najopasnije AIDS i hepatitis B. Britansko Lekarsko društvo izdalo je zvaniåno saopštenje po kome je nestruåno sprovedenom sterilizacijom posude za slani rastvor (koji se koristi 127 Alternativna medicina Taåke na ušnoj školjki za aurikuloterapiju u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naša štampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernšo (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za širenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglašene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurške intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj šangajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog “politiåkih potreba toga vremena”. U åasopisu se doslovno kaæe: “Åak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke parole”. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaštititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmišljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom. - Nestruåan tretman moæe veoma ozbiljno da ugrozi zdravlje pacijenta. - Bavljenje akupunkturom treba zabraniti laicima i dozvoliti iskljuåivo ljudima koji raspolaæu medicinskim obrazovanjem i iskustvom. 128 - S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti šta akupunktura zaista moæe, šta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveštaj sa 4. simpozijuma odræanog

barjak	#45
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:47:42	u nekim verzijama akupunkture) u jednom londonskom privatnom centru za akupunkturu 1998. godine izazvana epidemija hepatitisa B, kad je preko 70 ljudi obolelo od ove veoma opasne zarazne bolesti. Ovu vest tada je prenela i naša štampa. U oktobru 1980. godine u listu The Australian pojavio se ålanak pod naslovom Priznavanje obmane u vezi sa akupunkturom. U njemu je Grem Ernšo (Graham Earnshaw) opisao neke politiåke razloge zbog kojih se Kina u doba kulturne revolucije sluæila famom efikasnosti akupunkture za širenje svoje kulture. Citiramo uvodni pasus: Kineski åasopis je ove godine priznao da su posetioci Kine godinama bili obmanjivani o tehnikama anestezije, koje su tada proglašene za prekretnicu u medicini. Kasnih 60-tih i tokom 70-tih godina gosti su åesto pozivani da posmatraju hirurške intervencije nad pacijentima koji su bili svesni tokom operacije i nad kojima je bila primenjena anestezija akupunkturnim iglama. Poslednji broj šangajskog åasopisa Wen Hui Bao objavio je da su mnogi pacijenti u isto vreme tajno primali i medikamente koji su potiskivali oseñaj bola. Åasopis navodi da su mnogi lekari i pacijenti tokom kulturne revolucije (1966-76) bili prisiljeni da koriste akupunkturu bez obzira na njenu efikasnost zbog “politiåkih potreba toga vremena”. U åasopisu se doslovno kaæe: “Åak i kad su pacijenti trpeli bol tokom operacije, nije im bilo dozvoljeno da viåu, nego su samo smeli da uzvikuju politiåke parole”. Verovatno da bi mnogo ljudi moglo da pruæi i nove argumente koji bi govorili za ili protiv primene akupunkture u medicini. Bez obzira na bilo åiji subjektivan stav, treba priznati da je popularnost akupunkture u svetu velika i da su svi izgledi da ñe i dalje rasti. Upravo zbog toga bilo bi korisno znati koje su joj moguñnosti, koja ograniåenja i kako zaštititi pacijente od njene zloupotrebe. Ovo je prilog razmišljanju na tu temu: - Akupunktura moæe da umanji oseñaj bola. - Kliniåki dokazi o leåenju organskih bolesti akupunkturom velikim delom ne baziraju se na rezultatima objektivnih nauånih ispitivanja, nego na nenauånim svedoåenjima i anegdotama. - Teoretske osnove na kojima je akupunktura stvorena zasnivaju se na primitivnom shvatanju funkcionisanja åovekovog organizma, koje nema nikakve veze sa savremenom medicinom.

barjak	#46
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:48:09	- S obzirom na veliku popularnost akupunkture kod nas, najbolje bi bilo kad bi Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva nedvosmisleno objasnila pacijentima i javnosti šta akupunktura zaista moæe, šta ne moæe i kakve opasnosti mogu da prate njenu primenu. Kod nas struåne simpozijume o akupunkturi organizuje pomenuta Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva, Udruæenje akupunkturologa Jugoslavije i VMA - Klinika za fizikalnu medicinu. Åitajuñi izveštaj sa 4. simpozijuma odræanog 1998. godine, stiåe se utisak da je mala verovatnoña da ñemo u dogledno vreme dobiti objektivan i nepristrasan struåni stav o stvarnoj efikasnosti akupunkture. Sudeñi po objavljenim rezimeima, ogromna veñina referata govori veoma afirmativno i nekritiåki ne samo o akupunkturi nego i o nekim drugim medicinskim postupcima za koje je teško verovati da potiåu iz nauånih krugova. Sledeñi citat je iz rezimea struånog referata (Ð. Miliñ) pod naslovom “Primena viska u akupunkturi”: Metod upotrebe viska zasniva se na meðuuticaju kretanja strujnih sila u samom visku i reakciji Qi energije bioenergetskih meridijana pacijenata, kao i bioenergetskom naboju Yin meridijana pluña i Yang meridijana debelog crijeva onoga koji vrši istraæivanja. Od ukupno 25 referata, samo dva su bila kritiåki intonirana: jedan je govorio o opasnostima infekcije AIDS-om preko akupunkturne igle, a drugi insistira na tome da prilikom ocenjivanja efikasnosti akupunkturne terapije opservaciona studija (što bi se u laiåkom æargonu reklo “odokativna metoda”) konaåno ustupi mesto nauånom eksperimentu. Evo citata (Z. Adamov, M. Radotiñ) kojim moæemo da rezimiramo raspravu o akupunkturi: Sve uåestalija primena akupunkture bez znaåajnih nauånih dokaza o boljoj ili veñoj efikasnosti takve terapije u odnosu na klasiåne medicinske procedure onemoguñava mnoge lekare koji ne poznaju akupunkturu da o njoj ozbiljno razmišljaju. Dijagnostiåke obmane Ako bismo uzeli univerzalni merni instrument (AVO-metar) podešen da meri otpor na najvišem opsegu (“megaomskom”, kako bi rekli elektroniåari) i uzeli u ruke njegove merne kontakte, kroz naše telo bi protekla struja veoma male jaåine, nedovoljna da se oseti ali sasvim dovoljna da se na skali instrumenta oåita otpor našeg tela. S obzirom na to da najveñi otpor proticanju struje pruæa suva površina koæe, oåitani otpor bi u velikoj meri zavisio od toga kojom jaåinom steæemo prstima merne kontakte. Na ovaj naåin lako je podesiti praktiåno bilo koji otklon kazaljke instrumenta.

barjak	#47
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:49:20	Za razumevanje ovog fenomena dovoljno je i poznavanje Omovog zakona, koji se uåi u osnovnoj školi. Bez obzira na to, nadrilekari ñe rado mistifikovati svaku “mrvicu” znanja. Dr Rajnhold Fol (Reinhold Voll) je još 1958. godine upotrebio takav instrument da bi merio galvansku otpornost koæe na 850 akupunkturnih taåaka. On je razvio pseudonauånu teoriju po kojoj na taj naåin moæe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, veñ i da se odredi terapija pa åak i da se leåe mnoge hroniåne bolesti. Deset godina kasnije, njegov bivši student Helmut Šimel (Helmut Schimmel) pojednostavio je sistem time što je broj akupunkturnih taåaka sveo na 60 i sve ih smestio na dlanove. Zatim je naåinio manje modifikacije na opremi i napravio prvi model koji je nazvao Vegatest 1. Firma Vega danas proizvodi na desetine razliåitih modela, zvaniåno podeljenih u grupe “za energetski balans” i “za ispitivanje” (åudno ali, “dijagnostika” se ne pominje). Ovi ureðaji zasnivaju se na sliånim principima i na istoj filozofiji postavljanja dijagnoze i leåenja bolesti, danas poznatih pod nazivom EAV (što je skrañenica od elektroakupunktura po Voll-u). Ubrzo se pojavio veliki broj sliånih instrumenata širom sveta. Tako danas imamo Accupath 100, Biotron, Computron, Dermatron, Diagno Metre, Eclosion, Interro, LISTEN system, MORA, Omega Acu Base, Omega Vision, Prophyle, Punctos III, One Force i Meritest. Svaki proizvoœaå je lansirao i svoj naziv za dijagnostiåki i terapijski postupak: elektrodijagnostika, biorezonantna terapija (BRT), dijagnostika bioelektriånih funkcija (BFD), elektrodermalni skrining (EDS) i bio-energetska regulatorna tehnika (BER). Vega S-I-T pocket MORA Poseta savremenom nadrilekaru

barjak	#48
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:49:53	Princip rada svih ovih ureœaja je isti, uz manje varijacije koje su uglavnom estetskog karaktera. Pacijent u jednu ruku uzima bakarnu elektrodu, a na akupunkturne taåke na drugoj ruci specijalista mu prislanja drugu elektrodu (bakarni ili srebrni šiljak). Time se zatvara strujni krug kroz telo i na instrumentu se oåitava jaåina strujnog toka. Na skali instrumenta je podela od 0 do 100, pa ako kazaljka pokazuje vrednost izmeœu 45 i 55 to je znak da je odgovarajuñi organ (onaj koji se odnosi na tu taåku na dlanu) zdrav. Niæe oåitavanje je simptom slabljenja funkcije organa, a više znak zapaljenja ili oboljenja. Specijalista lako moæe promenom pritiska da utiåe na oåitavanje instrumenta, a ako ipak ne uspe da dovede kazaljku u æeljeni poloæaj, on ñe “pripremiti” površinu koæe tako što ñe malo da je navlaæi ili osuši. Neki modeli imaju mreæu od nekoliko desetina šiljaka, tako da je dovoljno samo prisloniti jedan ili oba dlana na površinu koja liåi na mali fakirski krevet, pa na ekranu kompjutera oåitati dijagnozu. Posebno zanimljiv detalj na ovim ureœajima åini masivni aluminijumski prsten u koji se, dok se vrši merenje, stavlja boåica sa homeopatskim rastvorom leka. Naime, kad se prvim merenjem dijagnostikuje nepravilan rad nekog organa, specijalista stavlja lek u ovaj prsten i ponavlja merenje. Posle ovoga, naravno, postarañe se da oåitavanje bude normalno i to ñe biti znak da je taj lek odgovarajuñi, što je automatska preporuka za njegovo korišñenje u terapiji. Kako radi ova “detekcija” leka? Nikako. Teånost se nalazi u flašici, pa pošto je staklo izolator, lek ne moæe da utiåe na otklon kazaljke instrumenta. Osim toga, kroz aluminijumski prsten u koji se lek stavlja struja protiåe bez smetnje jer je aluminijum dobar provodnik, pa ni to neñe uticati na tok struje. One Force Meritest 705 Plus Interro

barjak	#49
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:50:33	Postoje modeli koji umesto prstena imaju aluminijumski blok koji liåi na påelinje sañe jer je u njemu izbušeno više rupa, tako da je moguñe testirati i kombinaciju veñeg broja lekova. Princip je i ovde isti: struja prolazi kroz ovaj blok i “obuhvata lekove, sakupljajuñi usput njihove vibracije”, ako je verovati proizvoœaåu. Neki od ovih instrumenata obogañeni su raznim obojenim lampicama, prekidaåima i dodatnim indikatorima, ali je jedini cilj ove “elektronike” da impresionira pacijenta i da ga uveri da se radi o savremenoj dijagnostici. Ipak, aktivni sklop u svim ovim instrumentima moæe da se svede na elektriånu šemu koja je ovde priloæena. Izvor energije je baterija åija struja protiåe kroz osetljivi mikroampermetar, telo pacijenta i famozni aluminijumski prsten za lek. U kolu je i reostat za podešavanje otklona kazaljke, koji moæe da se upotrebi kao dodatna alatka za obmanjivanje u sluåaju da se promena pritiska i ovlaæivanje koæe pokaæu kao nedovoljni. Kod pacijenata koji imaju poverenja u ovaj naåin leåenja, placebo efekat moæe da bude znaåajan. Problemi mogu da budu jedino pravne prirode, jer je zakonska regulativa u nekim zemljama takva da se u zdravstvu zabranjuje korišñenje dijagnostiåkih i terapeutskih ureœaja koji na bilo koji naåin predstavljaju obmanu pacijenata. Tamo gde je taj zakon nešto blaæe definisan, kompromis je naåinjen tako što je proizvoœaå uz ureœaje priloæio i formalnu preporuku da se oni “ne koriste za dijagnostiku ili terapiju nego samo u svrhu izvoðenja eksperimenata sa galvanskom provodljivošñu elektroakupunkturnih taåaka”. Elektriåna šema tipiånog elektrodijagnostiåkog ureðaja Diagno Metre

barjak	#50
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:51:22	Hipnoza Malo koja ljudska delatnost je toliko mistifikovana kao hipnoza. Redovno joj se precenjuju moguñnosti, a åesto joj se dodeljuju i magijska i mistiåna svojstva. Verovatno pod uticajem filma i varijetetskih predstava, publika je poverovala da je hipnoza svemoñna. Tako sada veliki broj ljudi misli da hipnotizer svakoga moæe da pretvori u zombija koji slepo izvršava sve zapovesti (åak i one koje u normalnom stanju ne bi izvršio) pri åemu se, kao kompjuter, iskljuåuje i ukljuåuje specijalnim šiframa i tajnim reåenicama. Pritom hipnotisana osoba iz señanja kao od šale priziva dogaœaje iz rane mladosti (åak i trenutak roœenja) ili iz prethodnih æivota, a posle buœenja iz hipnotiåkog transa ne seña se niåega. Suprotno opštem uverenju, da bi hipnoza uopšte bila moguña, neophodno je da medijum ima æelju i da pruæi saglasnost da bude hipnotisan. To ne znaåi da ñe on tokom hipnoze preñi u novu dimenziju ili da ñe mu se aktivirati neki “tajni program„ u mozgu, nego ñe jednostavno biti doveden u stanje intenzivne koncentracije, maksimalne relaksacije i visokog stepena sugestibilnosti. U medicini se hipnoza uglavnom koristi kao terapijsko sredstvo u cilju promene ponašanja, recimo kod prevazilaæenja fobija (patoloških, bezrazloænih strahova) ili prilikom oslobaœanja od neæeljenih navika, a ponekad daje dobre rezultate i kod umanjenja bolova. Neki psihijatri koriste hipnozu i u pokušajima da se iz señanja prizovu davni dogaœaji koji su izazvali frustracije, ponekad uz upotrebu sodium amitala (takozvanog “seruma istine”). Ovo polje primene hipnoze je pod velikim znakom pitanja jer je sugestibilnost medijuma pod ovim okolnostima takva da je mnogo lakše “usaditi„ mu u memoriju neki iskonstruisan podatak nego zaista dozvati iz señanja potisnute dogaœaje. Ova osobina åini hipnozu neupotrebljivom u policiji i u sudstvu. Ako bi ono što se o njoj misli bilo zaista moguñe, onda bismo svakog svedoka u sudu lako mogli da pretvorimo u savršenu video-kameru koja je ceo dogaœaj snimila i moæe da ga prepriåa bez moguñnosti da konstruiše detalje ili da laæe, ali to naprosto nije moguñe. Memorisanje nema nikakve sliånosti sa “snimanjem” dogaðaja; naprotiv, to je kreativni proces, što ga åini nepouzdanim i podloænim raznim deformacijama i greškama. Zato upotreba hipnoze nije celishodna (a ni dozvoljena) u ovim domenima. Preterano poverenje ljudi u hipnozu, koje su terapeuti åesto zloupotrebljavali, dovodilo je dotle da su nesreñni pacijenti verovali da su sugerisani dogaðaju zaista doæivljeni. To im je stvaralo nove traume i, umesto da

barjak	#51
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:52:29	pomogne, samo im produbljivalo psihološke smetnje. Problemi koji su zbog ovoga nastali do te mere su postali ozbiljni, da je u Americi 1992. godine osnovana Fondacija za sindrom laænog señanja (False Memory Syndrome Foundation, FMSF), koja okuplja 17 000 ljudi unesreñenih sugestijama neodgovornih terapeuta. Najåešñi sluåaj je da se Fondaciji obrañaju za pomoñ ljudi koje deca posle “priseñanja” u stanju hipnoze optuæuju za seksualno zlostavljanje u mladosti, pa tako struånjaci sad imaju delikatnu duænost da utvrde šta je od toga istina, a šta rezultat sugestije terapeuta. Psihijatar Riåard Gardner (Richard Gardner) zvaniåno je referisao o rezultatima detaljnog istraæivanja fondacije. Nalaz je više nego alarmantan, jer je objavljena procena da je sindrom laænog señanja do te mere uzeo maha, da je proglašen za jednog od znaåajnih krivaca za krizu mentalnog zdravlja koja je devedesetih godina zahvatila stanovništvo Amerike. Tako je 1997. godine Fondacija objavila rezultate 105 sudskih postupaka koji su voðeni od strane bivših pacijenata protiv njihovih terapeuta. U samo jednom sluåaju zahtev tuæioca (pacijenta) je odbijen, 42 su završena vansudskim poravnanjem (pacijent se nagodio sa terapeutom oko sume za odštetu), a 53 su u trenutku objavljivanja podataka i dalje bili nerešeni. Za devet sluåajeva sproveden je sudski postupak i svi su završeni presudom u korist pacijenata. Jedan od sluåajeva (koji je tada voðen kao nerešen) okonåan je u julu 1999. godine vansudskim poravnanjem, kada je terapeut prihvatio da na ime odštete isplati 10,7 miliona dolara bivšoj pacijentkinji koju je u toku terapije ubedio da je bila seksualno zlostavljana u mladosti i da je sama na isti naåin zlostavljala svoja dva sina. Neko vreme bilo je opšte usvojeno verovanje da señanje na traumatiåne dogaðaje iz mladosti åesto ostaje skriveno duboko u podsvesti, ali savremeni psiholozi sve više iznose sumnje u vezi s tim. Deca koja su pretrpela neku traumu veoma retko potiskuju te dogaðaje i umesto toga uglavnom pokazuju simptome tih trauma kao što su opsesivna señanja, strah od ponavljanja dogaðaja i manjak interesa za svakodnevne aktivnosti. Beogradski Incest trauma centar, koji je specijalizovan za pruæanje pomoñi zlostavljanoj deci, Crteæ iz 19. veka

barjak	#52
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:53:07	iznosi podatak da nedeljno primi oko pet novih “klijenata” åija je proseåna starost sedam godina, a oni koji su u detinjstvu bili ærtve seksualnog nasilja po pravilu se señaju tog traumatiånog dogaðaja u celosti ili bar delimiåno. Njima nije potrebna hipnoza da se sete neåega što bi, inaåe, rado zaboravili. Zato je od najveñe vaænosti razlikovati señanja koja su indukovana hipnozom od onih koja su autentiåna i koja traju neprekidno od samog dogaðaja. U novije vreme sprovedeno je više nauånih studija u cilju upoznavanja stvarnih moguñnosti hipnoze i dobijeni su rezultati koji nisu ni nalik onome što se inaåe misli. Iz ovih studija doznali smo, recimo, da osobe koje su maštovite postaju dobri medijumi za hipnozu, naroåito ako su sklone fantazijama i sanjarenju u budnom stanju, jer to podstiåe sugestibilnost. Utvrðeno je, takoœe, da hipnotizer nikoga ne moæe protiv njegove volje da pretvori u slugu, kao i da hipnoza ne moæe bitno da poveña taånost memorije - mada delimiåan uspeh moæe da se postigne zahvaljujuñi poveñanoj koncentraciji, ali uz uvek prisutnu opasnost da sugerisane podatke tumaåimo kao doæivljene. Doznali smo i to da osoba koja ne veruje u moguñnosti hipnoze ne moæe da bude hipnotisana protiv svoje volje, i tako smo stigli do najzanimljivijeg otkriña: ono što medijum veruje da se moæe postiñi hipnozom, u tesnoj je vezi sa onim što ñe kod njega zaista biti postignuto. Tako on nesvesno prihvata igru koju mu sugeriše hipnotizer, pa pred publikom laje kao pas ili se skriva pod zamišljeno drvo jer mu je reåeno da u sali pada kiša. Ovo najveñi broj psihologa svrstava u fenomen koji se zove nauåeno društveno ponašanje, u kome hipnotizer i medijum istovremeno uåe šta se od njih oåekuje i igraju uloge u kojima se meœusobno podræavaju. Sve ostalo - gestikulacija, teatralna poza i smireni glas hipnotizera, kao i glumljenje transa ili usnulosti medijuma samo su deo predstave koja opravdava neobiåno ponašanje i usmerena je na to da izazove efekat kod posmatraåa. Sudeñi po istraæivanjima koja su vršili psiholozi Robert Bejker (Robert Baker) i Nikolas Spejnos (Nicholas Spanos), hipnozu bismo pre mogli da definišemo kao manifestaciju društvenog komformizma nego kao posebno stanje svesti. Medijum nesvesno nastupa u skladu sa oåekivanjima okoline, a hipnotizer se ponaša onako kako medijum i publika to od njega preñutno zahtevaju, jer je i jednom i drugom u interesu da “predstava„ bude uspešna. Ovo vaæi i za sluåaj kad se ne radi o predstavi u klasiånom smislu reåi nego o nesvesno odigranim ulogama tokom medicinske terapije, policijske istrage ili parapsihološkog ispitivanja koje se u poslednje vreme åesto pomaæe hipnozom u svrhu dokazivanja postojanja ranijih inkarnacija. Bejker i Spejnos svojim studentima rado demonstriraju vezu izmeœu oåekivanja i efekata hipnoze. Oni navode jedan neobavezan test koji su spro-

barjak	#53
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:53:35	veli nad svojim studentima-dobrovoljcima. Podelili su ih na tri grupe i prvoj su rekli da ñe nad njima izvršiti novi hipnotiåki postupak koji ñe im pomoñi da se sa sigurnošñu sete svojih ranijih æivota, drugoj da ñe isprobati postupak za koji tek treba da utvrde da li “radi„, a treñoj da ñe im primerom pokazati da je hipnoza obiåna glupost. Rezultat je bio sledeñi: u prvoj grupi je 85% studenata tvrdilo da je tokom hipnoze moglo da se seti doæivljaja iz prethodnih æivota, u drugoj 60% a u treñoj samo 10%. Spejnos navodi zanimljivo poreœenje izmeœu današnjeg verovanja u moguñnosti hipnoze i nekadašnjeg u posednutost i isterivanje œavola (egzorcizam). Oba postupka zasnivaju se na nauåenom društvenom ponašanju i na ulogama koje (åesto i nesvesno) igraju akteri sa punim poverenjem u svoju predstavu. Uz dovoljnu podršku okoline, tvrdi Spejnos, svaki naåin ponašanja moæe da doæivi uspeh i da bude prihvañen kao pravilo od strane zajednice. Psiholog E. M. Thornton proširuje analogiju izmeœu hipnotizma i egzorcizma. Ako neki hipnotisani medijum deluje kao da je opsednut œavolom, to je zato što oba postupka obuhvataju sliåan društveni kontekst, podelu uloga i vezu izmeœu aktera, mada se teme i sadræine ova dva postupka razlikuju. Zajedniåko je to što na jednoj strani uvek postoji prisustvo jednog egocentriånog terapeuta, estradnog izvoœaåa ili sveštenika, a na drugoj sugestibilnog i maštovitog medijuma sa dubokim emocionalnim potrebama ili sposobnostima. Urinoterapija I pored nesumnjive bizarnosti, ideja leåenja urinom ima iznenaœujuñe veliki broj poklonika koji tvrde da je ljudska mokraña lek koji leåi svaku bolest. U Indiji je pronaðen dokument star oko 5000 godina, pod nazivom Podmlaðivanje pijenjem urina (Shivambu Kalpa Vidhi) koji se sastoji od 107 stihova. Sliåno su koristili i stari Grci i Rimljani, a u Japanu mnoge æene i danas veruju da za lepotu i neænost svoje koæe mogu da zahvale tome što se redovno kupaju u mokrañi. U Nemaåkoj Velikoj Enciklopediji (Johann Heinrich Zedler’s Grossen Vollstaendigen Universallexikon) iz 1747. godine autori opisuju brojne prednosti leåenja urinom. Današnji poklonici urinoterapije još su maštovitiji - oni piju urin u sveæoj i toploj ili u rashlaœenoj formi, mešaju ga sa voñnim sokovima, sluæe ga uz voñe i slatkiše a salatu zaåinjavaju dodatkom “mokraña i sirñe” (“piss and vinegar”) koji kupuju u specijalizovanim prodavnicama za alternativnu terapiju. Njihov credo je citat iz Biblije “Pij vodu iz svoga studenca i što teåe iz tvojega izvora” (Priåe Solomonove, 5.15) koji naravno tumaåe na svoj naåin,

barjak	#54
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:54:18	a osnovali su i svoja udruæenja i odræavaju kongrese na åijim panel - diskusijama razmenjuju iskustva. Slika 1 je sa Drugog svetskog kongresa urinoterapeuta (kome je prisustvovalo preko 1000 uåesnika), gde su se u izveštaju našli podaci o specijalno prilagoœenom toaletu (prozvanom “apoteka”, slika 2) u kome se, pored plastiånih åaša, nalazi i uputstvo: sakupite vaš urin i primenite ga na koæi, oåima ili ga prosto popijte u apoteci. Uz izveštaj je priloæena i fotografija (slika 3) na kojoj gomila korišñenih åaša svedoåi da se uputstva poštuju. Pošto javnost nije bila oduševljena ovim vidom terapije, poklonici su išli još dalje: angaæovali su eksperta Majkla Marzabala (Michel Marsabal) da dizajnira specijalnu opremu za pruæanje prve pomoñi urinoterapijom. Najavljeno je instaliranje ove opreme u umetniåkoj koloniji Nieuwe Vide u Haarlemu u Holandiji, a zasad je postavljena na plaæi u Barseloni (Španija). Na slici 4 vidimo jedan deo te opreme: stolicu koja se ne razlikuje mnogo od obiånog osmatraåkog sedišta za spasioca na plaæi (mada, da je ova fotografija snimljena u trenutku pruæanja prve pomoñi, moæda bi razlika bila primetna?) Teško je nabrojati sve bolesti za koje se tvrdi da se leåe urinom. Lakše bi bilo navesti one koje nisu na spisku, taånije - nema ih; tu su åak i kancerogene bolesti i AIDS. Neki entuzijasti, u oduševljenju, proglašavaju ovu terapiju za “boæansku manifestaciju kosmiåke inteligencije”. U åemu je njen toliki kvalitet? Urinoterapija je jeftina i uvek dostupna a urin je antiseptiåan i neotrovan (sadræi 95% vode, 2,5% supstance koja se zove urea i 2,5% minerala, hormona i enzima). Van Der Kron (Van Der Kroon) u knjizi “Zlatna fontana: kompletni vodiå za urinoterapiju” tvrdi da je mokraña manje štetna od osveæavajuñih piña i “manje neukusna od æelatina spravljenog od kostiju i æila” (ma šta to znaåilo). Slika 2: WC kao “apoteka” Slika 1: sa svetskog kongresa urinoterapeuta

barjak	#55
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:54:49	Da li je sve to dovoljna preporuka da se urin koristi kao terapeutsko sredstvo? Naravno da nije. Ako nešto nije skupo ni toksiåno to ne mora da znaåi da je lekovito. Poklonici urinoterapije na svom kongresu naveli su brojne prednosti koje ona donosi: reapsorpcija i ponovna upotreba hranljivih sastojaka, hormona i enzima, zatim imunološki efekat (kad se organizam “trenira” malom koliåinom toksiånih supstanci koje se ipak nalaze u urinu kad je åovek bolestan), kao i baktericidni i virucidni efakat (jer amonijak i so imaju antiseptiåko dejstvo). Kao prednosti navode se i unošenje soli, diuretiåki efekat (kojim se ubrzava izdvajanje novog urina), ubrzavanje transmutacije (teorija koja ima veze sa sposobnošñu tela da menja molekule jedne supstance u drugu, ali po svoj prilici ne i sa unošenjem mokrañe) i, na kraju, pozitivan psihološki efekat (što je, nema sumnje, najåudniji od svih argumenata). Moæe li medicina da potvrdi vrednost bilo åega od ovoga nabrojanog? Naæalost, ne. Mokraña sluæi za to da se iz organizma izbace materije koje su nepoæeljne i nema razloga da se one ponovo unose. Omiljeni argument urinoterapeuta, da je urin na neki naåin krv jer ga je organizam iz nje izdvojio, nije uverljiv; urin je otpadak, i ako zbog oboljenja bubrega prestane izdvajanje urina iz krvi, biñe ugroæen æivot. Ako nekome zatreba transfuzija sigurno je da mu neñe pomoñi urin nego krv. Drugi argument je da se vitamin C nalazi u mokrañi, ali treba znati da ga tu ima samo kada ga u telu ima više nego što je to potrebno (jer se na taj naåin organizam oslobaœa viška). Uostalom, kome je stalo do vitamina C, bolje ñe uåiniti ako uzme pomorandæu ili jabuku. Zaista, ako bi se u urinu nalazilo bilo šta što bi moglo da doprinese boljem zdravstvenom stanju, zašto bi se organizam svakodnevno po više puta lišavao tako efikasnog leka? Slika 4: urinoterapijska “prva pomoñ” Slika 3: detalj iz “apoteke”

barjak	#56
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:55:17	Aromaterapija Tako je francuski hemiåar Rene Moris Gatefos (Rene Maurice Gattefosse) oko 1920. godine prozvao korišñenje esencijalnih ulja iz stabljika, cveña, korenja ili semenja za leåenje. Ovaj termin nije baš sreñno odabran, jer miris ovih ulja nije sam po sebi lekovit (mada jedna naša privatna firma koja se bavi alternativnom medicinom u propagandnoj kampanji tvrdi da sam miris leåi), nego sluæi za identifikaciju ulja. Terapijska svojstva ima sama “esencija„ ulja, zapravo hemijska jedinjenja koja ih åine. Osim toga, kod nekih ulja terapija se sprovodi tako što se udišu njihova isparenja, a åesto se ulja i utrljavaju u koæu ili se piju sa åajevima i drugim bezalkoholnim piñima. Na neki naåin i svako od nas se koristi aromaterapijom, kad se inhalira iznad posude sa biljnim tinkturama ili kad koristi Vicks inhalator, koji je napravljen od mešavine kamfora, mentola i ulja eukaliptusa. Moæemo, dakle, da pretpostavimo da neka biljna ulja imaju terapeutska svojstva, ali prelistavanjem struåne aromaterapijske literature stiåe se utisak da se sa opisima efekata ove terapije ipak preteruje. Nigde se ne pominju rezultati ispitivanja efikasnosti ovakvog leåenja, ali se zato nudi pregršt neodreœenih tvrdnji koje nije moguñe ni dokazati ni oboriti. Knjiga “Aromaterapija„, koju je napisala Danijela Rajmen (Daniele Ryman), prepuna je ilustrativnih primera: “U avionu na putu iz Evrope u Indiju pre nekoliko godina, kaæiprst je poåeo silovito da mi se trese. Dva dana pre toga ubola sam se potkresujuñi ruæe i rana je poåela da se gnoji. Odmah sam stavila ulje åajnog drveta na prst i pre neko što sam stigla u Bangalor otok je prošao i drhtanje je prestalo.„ Evo još jednog primera, ovoga puta iz knjige “Priroda aromaterapije”, u kojoj nas aromaterapeut sa zvuånim umetniåkim imenom Val Lariviera obogañuje sledeñim saznanjima: “U samoj osnovi, aromaterapija koristi esencijalna ulja da bi obnovila ili poboljšala mentalno, emocionalno, fiziåko i duhovno zdravlje. Ona predstavlja ravnoteæu na isti naåin na koji bolest predstavlja neravnoteæu. Ona je povratak središtu, suštini zdravlja.” Kao i sve knjige pisane od strane zagovornika alternativne medicine, i udæbenici aromaterapije prepuni su tvrdnji koje su obeñavajuñe i neodreœene u isto vreme, bez kontraindikacija i ograniåenja primene, kao da se nije reå o medicinskim pitanjima nego o metafiziåkim diskusijama. Åak i kad se iznese neki podatak, on je takav da ostaje samo da verujemo na reå. Recimo, tvrdnja iz iste knjige je da je botaniåar iz 16. veka Matthiole obiånom lavandom uspešno leåio epilepsiju, moædani udar i mentalnu zaostalost; ko ne veruje, moæe da se vrati 450 godina unazad i uveri svojim oåima.

barjak	#57
Posts: 706 28. Jul 2009. 06:55:47	Poverenje koje mnogi ljudi imaju u leåenje biljem uåinilo je da i aromaterapija dobije veliki broj poklonika. Baš zbog toga, odnekud se stvorilo i mnoštvo samozvanih eksperata za prikupljanje i obradu bilja, koji su mnogo više zainteresovani za to šta trenutno “ide„ na træištu nego za objektivno ispitivanje koliko je koja biljka zaista efikasna kao terapeutsko sredstvo i kakve štetne efekte moæe da izazove. Nema sumnje da je iskustvo niza generacija, koje je koncentrisano u znanju nekih aromaterapeuta (pa i ostalih koji u terapiji koriste biljne produkte) veoma dragoceno, ali je njihov pristup leåenju takav da pacijent, zbog svoje sigurnosti, nikad ne bi smeo u potpunosti da im se prepusti i da izgubi kontakt sa lekarom. Magnetoterapija Leåenje magnetima staro je koliko i åovekovo interesovanje za magnete. Opšte prihvañeni koncept leåenja magnetima stvorio je još pre pet vekova švajcarski lekar Paracelzus (Paracelsus, 1493-1543) koji je zakljuåio da, ako magnet privlaåi gvoæœe, onda moæe da privuåe i bolest i tako je odstrani iz tela. Tokom osamnaestog veka osvojena je proizvodnja magneta na bazi oksida gvoæœa, znatno snaænijih od dotad korišñene magnetne rude, što je dalo nov zamah ideji primene magneta u medicini. Jedan od pionira u ovoj oblasti bio je Maksimilijan Hel (Maximilian Hell), profesor astronomije na Univerzitetu u Beåu. On je tada objavio svoja svedoåenja o nekoliko uspešno sprovedenih terapija magnetima, åime je zainteresovao jednog prijatelja koji je odmah od njega pozajmio nekoliko magneta. Bio je to Franc Anton Mesmer (Franz Anton Mesmer, 1734-1815). Njegovi poåetni uspesi bili su fascinantni, jer su gospoœe iz aristokratskih slojeva naprosto padale u trans ne samo kad je Mesmer koristio magnet, nego i ako bi samo usmerio prst ka njima. Tada je lansirao termin “animalni magnetizam”, åime je podræao svoje uåenje o tome da u svakom organizmu postoji æivotna energija u vidu magnetske sile. Njemu zato nije ni trebao magnet u leåenju, jer je mogao da “namagnetiše” papir, drvo, vodu ili bilo šta drugo i da time izazove isti efekat na pacijentima. Mesmer se kasnije nastanio u Parizu, gde je doæiveo veliki publicitet. Kralj Luj XVI je 1784. godine osnovao Kraljevski komesarijat kome je dao zadatak da ispita istinitost Mesmerovih tvrdnji o animalnom magnetizmu i terapiji. Komesarijat åiji su ålanovi, izmeœu ostalih, bili Anton Lavoazje (Antoine Lavoisier) i Bendæamin Frenklin (Benjamin Franklin), sproveo je seriju eksperimenata posle åega je donet zakljuåak da efekte treba pripisati sugestiji i da je “praksa magnetizacije u velikoj meri veština podsticanja mašte”. Tomas Dæeferson (Thomas Jefferson), koji je stigao u Pariz da bi za svoje novine

Sidor : Previous 1 2 3 [4] 5 6 Next

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.