Ostrvo ljudskih oseæanja

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > Ostrvo ljudskih oseæanja

10Sanja20	#1
Posts: 1280 25. Maj 2006. 12:41:34	Ostrvo ljudskih oseæanja Jednom davno beše jedno ostrvo gde su sva ljudska oseæanja živela zajedno: Bogatstvo, Dobra volja, Tuga, Mudrost,.... i svi ostali, ukljuèujuæi i ljubav. Jednog dana objave oseæanjima da ostrvo na kojem žive poèinje da tone zbog njihove nesloge i svi poèeše da pripremaju brodove za polazak, samo je Ljubav èekala poslednji trenutak. Kada je ostrvo došlo do momenta potapanja, Ljubav odluèi da traži pomoæ. Bogatstvo je prošlo pored ostrva u luksuznoj barci i ljubav povika: "Bogatstvo, možeš li da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu, imam puno zlata i srebra na barci pa nema mesta za tebe." Ljubav onda odluèi da zamoli Ponos koji je upravo prolazio na fantastiènom brodu: "Ponosu, molim te, da li možeš da me povedeš sa sobom?" "Ne mogu ti pomoæi Ljubavi. Ovde je sve perfektno, mogla bi da upropastiš moju barku." Na kraju Ljubav zamoli Tugu koja je prolazila pored nje: "Tugo, molim te, dozvoli mi da poðem sa tobom!?!" "Oh Ljubavi, tako sam tužna da imam potrebu da budem sama." Proðe i Dobro raspoloženje pored Ljubavi, ali je bilo toliko zadovoljno da nije èulo njene povike. Iznenada jedan glas reèe: "Doði Ljubavi, povešæu te ja sa sobom!" Beše stara ta osoba koja se obratila Ljubavi! Kada su došli na kopno, starac se hitro udalji, a Ljubav, koja se konaèno osetila uvaženom i punom radosti, zaboravi da ga pita kako se zove. Ljubav shvati koliko mu puno duguje i zapita Mudrost: "Mudrosti, možeš li mi reæi ko mi je pomogao?" "Bilo je to Vreme." odgovori Mudrost. "Vreme!?!" zaèudi se Ljubav, "Zašto mi je Vreme pomoglo?" Mudrost, puna iskustva, odgovori: "Zato što Vreme može da shvati koliko je Ljubav važna u životu:" Ljubav je jedini Perpetum Mobile! Moja ljubav prema vama, Vaša ljubav prema meni i Svih nas malih ljudi prema onima koji su nam bliski, jedina je energija koja nam uvek daje snagu, zahvaljujuæi kojoj možemo da prevaziðemo sami sebe i postignemo èak i nemoguæe. Ovo je prièa o o Ljubavi, Mojoj, Vašoj, i Svakoga od nas..... Vreme æe vam sigurno pomoæi da je još bolje razumete..... Primite zato bez oklevanja, Ljubav na vašu barku..... -----------------

SANYA	#2
Posts: 4160 25. Maj 2006. 17:51:49	sjajna poruka ----------------- (¨`•.•´¨) Always `•.¸(¨`•.•´¨) Keep (¨`•.•´¨)¸.•´ Smiling! `•.¸.•´

majakovski	#3
Posts: 8 26. Maj 2006. 12:17:37	u grlu mi knedla stala "dodji ljubavi povescu te sa sobom" uh

printer	#4
Posts: 154 26. Maj 2006. 17:34:19	sjajno,sta drugo reci Pa kako nego da se dobro osecam ,kada si mene uputila,da vidim ovo. Osecam se pocastvovan ako mene dozivljavas tako,kao iskusnog i mudrog coveka,koji nikada ne bi prosao pored takve lepote a da se ne pokloni,i zastane da uziva u njoj,kao u izlasku sunca. super si voli te tvoj printer

10Sanja20	#5
Posts: 1280 27. Maj 2006. 02:46:32	....... ... ..... -----------------

okisha	#6
Posts: 5447 27. Maj 2006. 09:53:26	............ kad bi postojalo ostrvo ljubavi...samo za dvoje ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

SANYA	#7
Posts: 4160 27. Maj 2006. 12:29:24	Postoji, postoji ali za sve nas, vec za ceo svet citaj -->> Zemlja<<-- pitanje, zasto smo ga pretvorili u ostrvo "mrznje" ----------------- (¨`•.•´¨) Always `•.¸(¨`•.•´¨) Keep (¨`•.•´¨)¸.•´ Smiling! `•.¸.•´

10Sanja20	#8
Posts: 1280 27. Maj 2006. 12:30:25	...... Huan76.....tuga nikome ne stoji.... Apolo39..... Okisha........postoji..... -----------------

printer	#9
Posts: 154 29. Maj 2006. 08:26:25	Mala paznja, divnim ocima!!!!!! Samo losi ljudi mogu da se mrze. Najteze je biti dobar covek ,ako to stvarno nisi.Glumiti dobrotu,joss je teze,jer ona dolazi iznutra,i zraci iz tebe,dobrotom ili zlom. Zlobni ljudi u startu pokusavaju uciniti zlo i onima koje dobro poznaju. Dobri,pak, cine dobro cak i onima koje i ne poznaju,sto je i susstina dobrote. Malo VAS je koji su mi pomogli da se snadjem u ovom virtuelnom svetu,ali vam se ne zahvaljujem,zato ssto to i ne ocekujete,ali je mnogo ONIH koji su pokusali da mi napakoste,a njima oprasstam iz istog razloga,tj ne ocekuju TO. Lutkice lepa,joss jednom te pozdravlja i virtuelno voli i obozava,samo tvoj P R I N T E R

SANYA	#10
Posts: 4160 29. Maj 2006. 15:57:27	:-) Znas Printer i dobri ljudi ume da se mrze, ne kaze se uzalud, da se dobrota veoma lako moze preokreniti u zlo ...Ne mrze se samo losi ima i u dobrome coveku kap prljavstine, koja je sasvim dovoljna da zatruje krv ... Covek da je dobar, bio bi u andjelskoj legiji a ne na Zemlji ... Svima nama je ona "zemlja" popravni dom i ucionica za "cistiji duh" ... Covek se sastoji iz nevidljivoga tela i vidljivog tela, iz loseg i dobrog, iz pozitivnoga i negativnoga... Nema coveka na zemlji da je samo jedno, svi su u kombinaciji sa svacim zato i jesmo ljudi, niti nebeski niti djavolski, mi smo ta sredina ... ----------------- (¨`•.•´¨) Always `•.¸(¨`•.•´¨) Keep (¨`•.•´¨)¸.•´ Smiling! `•.¸.•´

10Sanja20	#11
Posts: 1280 30. Maj 2006. 12:24:16	jedno je mrzeti nekoga.... ......a drugo je ne voleti ga..... Ja uvek polazim od sebe..... Oseæala bih se loše kada bih nekoga mrzela.... Neko može samo da mi se sviða ili ne..... Ne mogu ga mrzeti..... Mogu ga voleti ili ne.... -----------------

10Sanja20	#12
Posts: 1280 31. Maj 2006. 09:23:41	Okisha.... ....jesi li proèitala prièu? -----------------

printer	#13
Posts: 154 31. Maj 2006. 09:44:29	zzzzzzzzzzz treba se samo dobro procitati,kassce ti se samo.

printer	#14
Posts: 154 08. Jun 2006. 09:01:22	moram makar nessto reci,nedam da ovako divna tema padne u zaborav.zamislite se svi vi kojima ljubav kuca na vrata. ako ne kuca pokucace kad tad,a onda budite spremni i ne pusstajte je. kada vam Vreme otkuca koliko i meni,shvaticete,da vam je Mudrost uvek bila tu,ali nije htela da otkriva nissta dok sami ne shvatite. Mali i na izgled beznacajni ljudi mogu vam pruziti nekad mnogo visse od bogatstva,savrssenosti,i srece koji su prolazni. ljubav je jedino veccna!?

istns	#15
Posts: 777 10. Jun 2006. 10:46:54	ljubav je lepa i prolazna ...

okisha	#16
Posts: 5447 10. Jun 2006. 19:39:07	a...onda naidje nova.....kome se posreci ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

10Sanja20	#17
Posts: 1280 16. Jun 2006. 18:33:44	vrlo.... mi je drago da ti sedopada dada25.... -----------------

_kasper_	#18
Posts: 2309 17. Jun 2006. 06:11:54	mnoge se meni dopadaju -----------------

_kasper_	#19
Posts: 2309 17. Jun 2006. 09:41:00	princes ?????? -----------------

Du16	#20
Posts: 4 04. Jul 2006. 18:05:27	Svaka cast,dobra prica. Pitanje je samo kako shvatamo ljubav...

10Sanja20	#21
Posts: 1280 05. Jul 2006. 10:16:36	...iz ove prièe.... ....se vidi kako ja shvatam ljubav... -----------------

Wolfenstein	#22
Posts: 18 17. Jul 2006. 05:58:33	10Sanja20 odusevila si me ovom pricom.Dirnula je cak i moje slomljeno-okamenjeno srce. Big Kiss for you!

10Sanja20	#23
Posts: 1280 01. Aug 2006. 14:14:34	Wolfenstein.... ...ako je dirnuto, nije okamenjeno... ... Thank you... -----------------

_kasper_	#24
Posts: 2309 01. Aug 2006. 15:39:49	i mene je dirnula prica -----------------

10Sanja20	#25
Posts: 1280 01. Aug 2006. 18:08:24	begaj breee.... ....kvariš mi temu.... -----------------

laki42	#26
Posts: 103 11. Aug 2006. 17:19:52	veoma slatko i taèno vjerovatno taèno barka s vremenom je pred nama kad se dovuèemo na kopno vidjet æemo šta nam je u barci i doneseno da li ljubav ili neki od navedeenih osjeæanja ja bih u svakom sluèaju da sa vremenom i samnom u toj barci bude i ljubav nadam se svim srcem da je tako ali vidjet æemo

10Sanja20	#27
Posts: 1280 14. Aug 2006. 10:44:58	biæe ti tako... ...laki ako sam sebi tako napraviš.... -----------------

Lela1982	#28
Posts: 424 15. Aug 2006. 13:00:30	Vreme... Uvek je dobar pokazatelj svega... I da li dovoljno volimo, umemo li da volimo...da li smo dovoljno strpljivi...tolerantni...postojani u svemu... Vremenom se sve maske skinu, i sva zla dobiju svoje lice... Vremenom shvatis da od problema ne treba bezati, da sve treba resavati na vreme.... Vremenom shvatis da je zivot realan....da se ruzne stvari desavaju... da si akter tih desavanja.... da bezanjem ne postizes nista....

laki42	#29
Posts: 103 15. Aug 2006. 16:44:03	eeee sanjiceeee to ne mi ne možemo znati šta æe biti u toj barci s nama dali ljubav dali sjeæanje ili možda jedan od onih osjeæaja koji se bude u èovjeku ko to zna malena kad jednom u nekim poznim godinama ako se budemo sjeæali ovog našeg perioda života budemo razmišljali šta smo sve prošli možda se i sjetimo ove prièe malena i znat æemo tada da li je s nama tad ljubav ili sjeæanje tek tada

10Sanja20	#30
Posts: 1280 16. Aug 2006. 09:35:48	Lalo... ...apsolutno si u pravu...zato je ova prièa i napisana... Laki.... ja znam jedno, a to je da je svako krojaè svoje sudbine i da se na nju može uticati, a ne prepuštati joj se pa šta nam Bog da... -----------------

Lela1982	#31
Posts: 424 16. Aug 2006. 11:16:56	...Znam Sanjice..... Svi mi znamo sve.....

okisha	#32
Posts: 5447 16. Aug 2006. 17:06:05	... sudbina je nesto sto ne mozemo promeniti..mozemo menjati sebe, ili bar pokusati, zavisi sta ocekujemo od zivota a sta nam se pruzi. da li smo zadovoljni ili ne, treba li ista menjati....sve su svemu sve zavisi samo od nas samih. ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#33
Posts: 5447 17. Aug 2006. 14:46:57	.... VEROVATI U SEBE, DRZATI SE SVOJIH STAVOVA I PRINCIPA zivi zivot punim plucima...tako brzo prodje sve sto je lepo ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

sm75	#34
Posts: 117 18. Aug 2006. 00:55:52	ljubav je akanje skakanje muzenje guzenje davanje svrsavanje cuganje pljuganje vodjenje ljubavi vodjenje ljubavi

10Sanja20	#35
Posts: 1280 18. Aug 2006. 01:00:38	pa da li si... ...i ovde došao da lupetaš...bem ti lebarnik....ajde iš... -----------------

okisha	#36
Posts: 5447 19. Aug 2006. 17:18:05	ostrvo.... bas mi treba jedno pusto ostrvo....samoca...jer...pukla sam, ugusise me emocije....mozda e udavim dok doplivam do tog ostrva ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

laki42	#37
Posts: 103 19. Aug 2006. 17:25:08	hihihihhihi okisha stvarno si super majke mi bona ebeš ostrvo sreæice spièi bona na neki splav i dobro se napij i otkaèi ama živi se saamo jednom malena

LaLinea	#38
Posts: 58 19. Aug 2006. 19:11:55	LakiC ps. Obozavam da chitam tvoje komenatre.

okisha	#39
Posts: 5447 21. Aug 2006. 05:06:03	laki.... Treznim se...a usput i plivam ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#40
Posts: 5447 27. Aug 2006. 04:42:31	Laki.... doplivala sam do svog ostrva..puno je ljubavi paznje, neznosti, da ne pricam o palmama , suncu, kokosu ili bananama ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

laki42	#41
Posts: 103 27. Aug 2006. 14:27:12	hoæu i jaaaaaaaaaaa hej okisha gdje je to ostrvce pokaži ga bona što si cicija što ga kriješ samo upri prstiæem na karti a ja veæ kupujem brod i eto meeeeeeee ako budeš s nekim ja æu biti bona na drugom kraju tog ostrvceta sunèati se jupiiiiii jesti šta ono reèe da ima da se jede tamo bona imali æevabdžinica ili burekdžinica ako nema da povedem i ja nekoga da otvorimo malena biznis je biznis hihihihihihihihihihihihi

10Sanja20	#42
Posts: 1280 14. Sep 2006. 15:40:20	-----------------

lav1971	#43
Posts: 3317 15. Sep 2006. 11:41:07	...ipak se okreæe...

istns	#44
Posts: 777 15. Sep 2006. 18:08:13	kod mene na ostrvu rastu banane ... i jaja

lav1971	#45
Posts: 3317 16. Sep 2006. 09:56:01	...to je neko magièno ostrvo?....

arcady	#46
Posts: 2121 16. Sep 2006. 10:49:27	ne Lave.. to je ostrvo laznih obecanja.. ----------------- I na svetlu i u mraku U avionu, kamionu Dok pada kisa, ili grad..

lav1971	#47
Posts: 3317 16. Sep 2006. 11:09:59	...znaèi ništa od... ...banana splita....

arcady	#48
Posts: 2121 16. Sep 2006. 11:21:26	meni je gore, nego tebi.. ----------------- I na svetlu i u mraku U avionu, kamionu Dok pada kisa, ili grad..

10Sanja20	#49
Posts: 1280 19. Sep 2006. 16:48:48	u ala ste se... ...raspilasli ovde....evo va po ...znate veæ šta... -----------------

okisha	#50
Posts: 5447 21. Sep 2006. 17:06:34	.... ....’’Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se desavaju onda kada ih ne ocekujes.’’ ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

b66	#51
Posts: 125 22. Sep 2006. 11:53:15	taj istns je prevarant ...

arcady	#52
Posts: 2121 22. Sep 2006. 12:55:36	sve nas je.. prevario.. ----------------- I na svetlu i u mraku U avionu, kamionu Dok pada kisa, ili grad..

electric_mojo	#53
Posts: 192 22. Sep 2006. 14:07:20	E sad i vi dramatizujete... banana ima barem koliko vam dusha ishte

lav1971	#54
Posts: 3317 22. Sep 2006. 17:17:41	...sad se verovatno sakrio pod drugim.... ....piletom....

10Sanja20	#55
Posts: 1280 22. Sep 2006. 21:19:16	-----------------

okisha	#56
Posts: 5447 27. Sep 2006. 19:10:05	Sanja.... ....ima li smisla sta rade pojedinci? ....posle se pitaju sto su izbrisani................... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

eDream	#57
Posts: 14 29. Sep 2006. 11:52:13	Generalno gledajuci.. ...imam utisak da mnogima treba po jedna zivotna lekcija jer im ne vrede tudja iskustva..

10Sanja20	#58
Posts: 1280 29. Sep 2006. 22:44:35	e ovde se prièa.... ...o ljudskim oseæanjima....a pojedincima je mesto u kafani...i meni sa njima.... -----------------

okisha	#59
Posts: 5447 01. Okt 2006. 19:37:57	bravo Sanja ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#60
Posts: 5447 25. Mar 2007. 17:31:54	...ima li bilo gde ostrvo ljubavi?.... ....pobeci od stvarnosti..... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

Core_Curiculum	#61
Posts: 1506 25. Mar 2007. 18:25:50	ima... ali moras da trazis u sebi..

matis	#62
Posts: 266 26. Mar 2007. 18:55:04	Sjajna prica mogla bi da zameni jednu lepu predigru. ----------------- MIROVANJE I POKRET

okisha	#63
Posts: 5447 04. Okt 2007. 18:22:02	"S tobom bih na pusto ostrvo to mi je za srecu dovoljno svega bih se zbog tebe odrekla i to nikad ne bih porekla" ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#64
Posts: 5447 21. Mar 2008. 16:58:32	"Zelim samo paznju, ljubav, nekog kome je iskreno stalo do mene i mojih osecanja. ... Znaš li da svako ostrvo èeka svog moreplovca da ga pronaðe ? ..." ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#65
Posts: 5447 25. Dec 2008. 21:11:49	..........sa tobom ili bez..............otishla bih.................. ...........ubija me zima, gorak ukus na usnama..................... .......ne zelim da sam tu................. ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#66
Posts: 5447 29. Dec 2008. 00:32:04	kako icci tamo gde ne mozesh stici.................... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

piile2	#67
Posts: 2182 04. Jan 2009. 19:43:24	dosta je bilo tuge ... hocu ponovo slobodno da disem ,da setam oazom snova.... Dosta je bilo zabrana i normi ovog zivota.... hajde da poludimo od nekih neprozivljenih lepota ----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .

Biki72	#68
Posts: 157 17. Jan 2009. 17:14:50	Volim te i vjecno cu te voljeti. I kad dodju hladne zime. I kad dodje moj poslednji dan, moje usne sapat ce tvoje ime. Vjecno cu cuvati u srcu mom tvog oka sjaj, tvoj pogleda dar. Bit ces uz mene iako si daleko. Bio si i bit ces moj najdrazi dar. Cuvat cu te vjecno u srcu mom. Ti si ruza koja nikad ne vene, najljepsi cvijet iz mog vrta cvijeta i vjecno mirise za mene. Samo si ti sunce mog neba. Ti si moja duga poslije kise voljet cu te vjecno i dan vise. ----------------- ...al’ mi u nju ne diraj...

okisha	#69
Posts: 5447 26. Jan 2009. 21:37:21	moze......... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

piile2	#70
Posts: 2182 01. Feb 2009. 16:30:28	... Poljubi me i reci da ce sve biti u redu. Veruj da mi samo to treba ne trazim velika obecanja... samo malo utehe i saosecanja ----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .

okisha	#71
Posts: 5447 10. Feb 2009. 23:25:21	.............jedno ostrvo se zove osecanje.......... .............RETKO SE SA NJEGA MOZE POBECHI, ALI MOZE IZAZVATI MORE SUZA, MOZDA SUNCE OSMEHA............zavisi................... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

piile2	#72
Posts: 2182 14. Feb 2009. 01:27:11	"Tako blizu,bez obzir koliko daleko nije mogla biti mnogo vise od srca,poveranja i sto sam trazio nasao sam u njoj i nista vise nije vazno" ----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .

majna	#73
Posts: 152 30. Mar 2009. 20:28:39	.......a vreme prolazi....!!!! cekam je...!!!primila bih je....!!!!dolazila je i odlazila,al ja je i dalje cekam...a vreme prolazi.ipak verujem da mora doci,tiho i necujno,nadam se prepoznacu je posle svega!!!!! prelepa prica draga moja....prelepa tema! pozdravljam te od srca....

okisha	#74
Posts: 5447 14. Maj 2009. 02:58:22	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#75
Posts: 5447 14. Maj 2009. 11:14:35	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

Loluska	#76
Posts: 85 15. Maj 2009. 22:15:42	ljubav Ponekad je ljubav neupitna kao da se neko uselio u nas. Ona živi u nama bez da nas pita,tu nam ne pomaže ni razum koji vidi da ljubimo neuzvraèeno,da ljubimo pogrešno , bez buduænosti,jer to ljubav ne zanima,ona je sama sebi dostatna i jaèa od nas samih.Ljubav se dogodila u mojim zrelim godinama. Prema ovome što živi u meni ne mogu ništa.Bitna je sama ljubav. Tražim sange da prebolim,ako je to uopæe moguæe,možda je najljepše stanje èovjeka ljubav,možda bi joj se trebala veseliti, a ipak mnogo plaèem.Moje želje ostat æe neispunjene,moja postelja prazna,moja æe ljubav živjeti u meni dovijeka. Moj svakodnevni život nema utjecaja na prisutnu ljubav... a moja ljubav ima uticaja na moj svakodnevni život.... važno je voleti a vreme æe doneti nekoga ko æe voleti nas ----------------- "SABERI SE SVIJETE MALO !"

okisha	#77
Posts: 5447 18. Maj 2009. 15:22:39	Loluska ..delom ovog teksta si opisala i deo mojih osecanja ... ..ponekad ljubav prelazi u bol, ne zelis dalje, ali...jace je od razuma.. ..kako god...ljubav je deo nasih zivota.. ============ "ono sto nas ne ubije samo nas cini jacim" ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#78
Posts: 5447 20. Maj 2009. 02:50:34	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#79
Posts: 5447 03. Jul 2009. 00:25:46	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#80
Posts: 5447 06. Jul 2009. 02:54:37	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

crvenaruza	#81
Posts: 304 26. Sep 2009. 15:29:17	...... Kad prodje sve i dodje kraj u srcu svom ljubav sacuvaj tragove sjecenja da vjetar ne brise kad i vazduh na nas jos mirise..

okisha	#82
Posts: 5447 11. Dec 2009. 23:33:30	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#83
Posts: 5447 27. Maj 2010. 03:57:07	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

okisha	#84
Posts: 5447 27. Maj 2010. 20:49:43	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

ljikiniki	#85
Posts: 749 04. Jun 2010. 01:21:59	----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

okisha	#86
Posts: 5447 16. Jun 2010. 20:40:26	Znas da se samo srusim u krevet i zaspim...od prevelikog premora...znas da se ponekad tesko budim...ne secam se sna...ali ostane osecaj koji stvori onu tegobu u grudima i sprecava vazduh da te nesmetano dise.... ponekad se secam svega... ali nemam osecaj koji ostane da bridi na jeziku ili treperi u oku koje krmeljivo... pokusava da ugleda poznatu belinu plafona ne bi li se brze vratila u realni svet kontrolisanih obmana...znas da su zore... bas kao ova sada...blago vetrovite i sveze... zeljna sam ledenog vetra da me siba po licu ne bi li odganala svu vrelinu koja se danima upija u mene... gori me... przi... mozda je jos neka zora bila ovakva... ali ja sam sanjala i nisam je cula... nisam je osetila...znas da te sanjam... svesna da je samo tvoj obris zalutao u moju podsvest...drsko ti scepam konture i vodim te kroz polja pognutih suncokreta... trazim ti divljenje u oku zbog bistrog potoka koji zamutimo bosim nogama umornim od pesacenja kroz pustinje sopstvenih sustina... a onda polako... svaka moja emocija... daje ti lik... pretvara te u miris... daruje mi dodir... daruje mi osmeh... savrsen osmeh... za savrseni san... Znas da ponekad boli i samo postojanje... postojim za druge... grabe me... komadaju... uzimaju delove koje ne mogu da kupe... a onda se jednostavno okrenu i sa osmehom odsetaju od mene... zadovoljni jer su dobili sta su zeleli... nije vazan nacin... takvi su ljudi... znam... nije vazan nacin.... cak ni motiv za mnoge stvari vise nije vazan... vazno je samo dobiti strast koja izaziva svojom nedostupnoscu... A onda izadjem na terasu... zagledam se u nebo i pustim hladnocu da se igra po kozi...pokusavam da udahnem delic vazduha koji si izbaco iz sebe ne bih li te osetila... lecim samu sebe svakim udahom svezine jutra...osecam miris mojih cempresa koji se euforicno igraju u namenutom ritmu jutra... pustam misli da odlaze i dolaze... prihvatam istine i odbacujem lazi... zatvaram oci i pomislim...Boze...Da li On zna... koliko je jako tesko ziveti bez njega pored sebe...sa saznanjem da je tako blizu...Boze Da li On zna koliko ga Volim.... ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

crvenaruza	#87
Posts: 304 23. Jun 2010. 16:05:14

ljikiniki	#88
Posts: 749 30. Jun 2010. 11:29:16	"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca. Tuda ja putujem, i jedini dostojan izazov je da se taj put preðe sav, do kraja. I tuda putujem, gledajuæi, gledajuæi bez daha". ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

okisha	#89
Posts: 5447 12. Jul 2010. 22:12:57	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

ljikiniki	#90
Posts: 749 15. Jul 2010. 11:44:35	"To sto svaka ljubav u sebi nosi duboku tragicnost, nije razlog da se ne voli. Nasa ljubav treba da bude slobodna koliko god je moguce, da bismo u svakom trenutku mogli nekome da je poklonimo...Mi uvek precenjujemo objekat nase ljubavi i odatle poticu mnoge patnje." ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

Nefertiti_	#91
Posts: 82 08. Aug 2010. 16:29:30	"Jednom... kad se zatvore svi prozori...kad se ugase svetla i svaki zalogaj poprimi isti ukus...jednom kad me više ne bude na stazama na kojima hodaš...kad prestanem da se smejem...kad prodjem pored i ne osvrnem se...jednom kad se umorim od èekanja...kad se probudim iz snova...jednom æu faliti...ovakva iskrena i jednostavna...nekada posebna i strpljiva...nekada zaneta i naporna... Jednom æu faliti... Faliæeš i ti...ali æe proæi...kao što sve prolazi... " ----------------- U svetu ludih, biti nenormalan je kompliment!

belarada	#92
Posts: 24731 09. Aug 2010. 03:05:18	Milijarde su godina potrebne da se vratimo u dubine strpljenja. Jer ogromna je starost tog svojevrsnog èuda koje se zove: nas dvoje. U tami prastare prošlosti, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko bivše rame, i zagledaj se pažljivo u plave barice neba. Da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen na ovom mestu. Da se ja nisam rodio, neko bi umesto mene bio tu da te voli. Drugi bi primili poruku i drugi bi produžili to što se zove beskrajno. Neko vreme sam mislio da imam ogromnu moæ nad dušom veèernjih voda. Otkrio sam to sluèajno. Ništa ne èinim silom. Ništa ne èinim namerno. Ni nauèeno napamet. Niti umem da predviðam. Jer ja buduænost ne slutim. To ona mene nasluæuje kao daleko proricanje. Jednog je jutra voda postala u jezeru nestvarna, mekša od želatina. I ja sam, nadnesen nad nju, umesto moga lika video nešto èudno: lice jedne devojèice. Bio sam prvo uznemiren, pa zbunjen i smeten, pa uplašen, kad je ta slika poèela uporno da se ponavlja. Napustio sam jezero i zašao u brda. Ništa se nije izmenilo. Lik se i dalje javljao. Ubrzo sam razumeo da nema smisla bežati. Ne prati ona mene, veæ ja idem za njom. Nadnesem li lice nad lokve, bunare ili potoke, veæ je èekala tamo. Danima sam se muèio da je noktima oljuštim sa površine talasa. I nije mi uspevalo. Onda sam pokušavao da je dotaknem usnama i na prevaru posrèem. I skoro sam se udavio. Skakao sam u nju. I gnjurao se uzalud. Pleo sam mreže od trave, vrše od grabovih mladica i zabacivao udice. Gaðao sam je kamenjem, a kamenje se vraæalo i tuklo me po licu. I ma koliko se trudio da je odatle izvadim, uvek bi na dlanu ostao njen izgužvani osmeh, mokar kao celofan, i curio mi kroz prste. A lik je u vodi bio i dalje jasan i netaknut. Uporno sebe varam kako se muèim i zlopatim da bih ostvario svet. Pa svet je odavno ostvaren i sve veæ postoji bez napora: i ostvarena stvarnost i ostvareno nestvarno. To ja sebe ostvarujem. Nameštam se pred munjama, brižljivo, kao za slikanje. Kao da sam dokuèio èime poèinje èovek. Èime traje. I nestaje. I èime biva zaboravljen. I otresam sa sebe glinene naslage vekova, kao da sam optereæen gustom lepotom pamæenja. Pamæenje nije nikakvo bdenje nad ravnotežom. Pamæenje, to je presuda. Pamæenje je progonstvo. Ništa ne umem da tvdim, jer još ne umem da verujem. A kako mogu da verujem, kad ne umem da zamislim? Umeti nije iskustvo. Umeti, tek to je proroèanstvo. Ne okusivši sna pet-šest narednih noæi, razmišljao sam šta nije u redu sa mojom samoæom. Razmišljao sam, u stvari, o znanju i verovanju. Jedno sam bio siguran: ne verovati ni u šta, to mora da je takoðe nekakva vrsta vere, zatucane i opake. Odluèio sam da poðem kanjonom velike reke gore do njenog izvora. Lik me je tamo vodio. Po drveæu sam poznao da polagano zalazim u prve dane maja. Ne znam da li bih ikada izdržao do vrha, da me oluje i poplave nisu okrenule ka severu. Zaobišavši zaravni, jednog dana u zoru spazih pod sobom izvor. Bio je sveèano miran, kao ogromno oko, tamno i svevideæe. Spuštajuæi se stazom i preskaèuæi trupla stoletnih smreka i borova nagorelih od gromova, mislio sam o tome kako, dok lutam svetom, sve manje sebe poseæujem. I dok upoznajem zemlju, sve manje sebe znam. Zar, ako kapljicu vode uzaberem iz mora, još uvek nije to isto što je i bila: more? Zar, ako zrno svetlosti uzaberem sa zvezde, još uvek nije to isto što je i bilo: zvezda? Zar jedan poljubac, uzabran iz bezbroj poljubaca, još uvek nije to isto što je i bio: ljubav? Zar jedan zagrljaj, otrgnut iz bezbroj zagrljaja, još uvek nije to isto što je i bio: blizina? Da li sam ikada rekao za neko pošteno drvo: evo visokog drveta? Nisam, jer pazim šta govorim. Ako je pravo drvo, nije visoko, veæ veliko, i kad je na dnu ambisa. Veliko ima dubinu, zato što raste iz sebe. Visoko mi je sumnjivo, zato što raste iz drugih. Da li sam ikada rekao: ovo je velika istina? Ne, jedino sam rekao: ovo je veliko pitanje. Da li sam ikada rekao: ovo je veliki život? Ne, jedino sam rekao: ovo je velika igra. Želeo sam, u stvari, da tu, gde izvire voda, proverim da li to zaista iz samog zemljinog èela izranja lik devojèice. Umesto slike i ponora, èekala me je ona. Živa. I vrlo stvarna. Da, to je velika igra. Sišao sam do izvora. Devojèica se prenula kao da vidi avet. “Napokon ste se rodili“, reèe i pokaza rukom na moje lice u vodi. “Veæ danima vas tu nalazim.“ I ja sam stajao zbunjen. Ona je videla mene, ja sam video nju. Znaèi da se mi zajedno, na istom mestu stvaramo, iz mozga ove planine. Zemlja nas zajedno misli. Nisam bio uobražen kao neki deèaci u petnaestoj godini i pošteno sam priznao da je to za mene teško i nerazumljivo. Ona se nevešto osmehnu: “Pobrkali smo snove. Sad æemo se zameniti. Vi meni vratite mene, ja æu vam vratiti vas.“ Gledao sam taj izvor, pitom i neizbrisiv, kako se veèno podmlaðuje, jer slobodan je od vremena. I nisam znao šta æu. Ta voda se ponašala kao da ima razum. I da je živo biæe. Seo sam kraj devojèice i uzeo je za ruku. Dugo smo tako æutali. Jer slutili smo oboje u svojoj neukosti da ovo ipak nije nikakav sluèajan susret. I da smo, ma kuda pošli, morali stiæi baš ovamo. Da presvuèemo krljušti i poèupamo perje, skinemo s èela rogove, smrskamo oklop larve i izujemo kopita. Da odbacimo pluæa. Odreknemo se škrga. Da odseèemo pipke. Da prokljuvimo jaje. Da otklonimo sve suvišno. Popodne sam joj rekao: “Ne vidim bolji naèin da se ovo razjasni, nego da zaronimo i u vodi obuèemo svako sebe na sebe.“ Ona izvuèe ruku: “Strašno ste me umorili. Odjednom sam u sebi i zasiæena i željna. Ovo je nešto mekše i belje od svakog vajanja, pa ipak na duši ostavlja brazgotine i plikove. Šta vi znate o ljubavi?“ Govorila je glasom od kojeg bi se istopili kamenje i metal u teèan, umiljat vetar. Odmakoh se od nje. Gledao sam u šume što silaze u stadima, sa isplaženim lišæem, ožednele od jare. Ne znam da li sam drhtao od stida ili slutnje. Stvarno, šta sam ja znao u petnaestoj o ljubavi? Shvatih da je devojèica od mene oèekivala da nešto prvi uèinim. I zbilja, sve sam probao. Pleo sam mreže od trave, lovio njen lik udicom, gnjurao u njega i srkao ga usnama. Ponavljao sam, u stvari, to što sam èinio danima. U sumrak, potpuno poražen, izbauljah na obalu. Rekao sam devojèici: “Ne znam da li sam ja onaj tamo u vodi ili ovaj na obali. Gde sam, ako sam ovo, i gde, ako sam ono? Imam sve manje pameti da ovo, što nas muèi, prevodim i na govor. Jer i tu nisam naèisto: da li govorim s vama, ili sa preslikaèem?“ Ona mi priðe i rukama skupi mi vodu s tela. Prinosila ih je licu kao da njuši svetlost. “Dogaðaju nam se“, rekla je, “nekakve vrste vida koje lièe na buðenje. Možda smo mi te svetiljke u oknu horizonta, koje smo sebi samima ostavili da plamte, da ne lutamo u tami ako se budemo vraæali ovom trenutku iz vremena?“ I ovako je rekla: “Možda pogrešno èitamo ono što nepogrešivo i savršeno jasno zapisujemo disanjem? Ova sveèanost gibanja, što se u meni zbiva, lièi na raðanje himne. Sve što postoji okolo, poštuje taj èin stvaranja, povlaèi se na prstima i ostavlja me na miru. Dosad sam bila: nešto. Možda postajem: neko? Ova voda što izvire nije krvotok zemlje, veæ zaista njen um. Moramo je nadmudriti.“ Šta mogu ja da kažem o toplom oku izvora, tako sablasno preèistom i tako glatko gordom? Mirisalo je na nešto devièansko i oporo. Na nedremanost i gipkost. Tako se, valjda, odlivaju sve spore drevne misli i tamna mudrost dubine koja u sebi nosi nešto još dublje i davnije. Poskidali smo odeæu i skoèili u vodu. Vreme, za koje postoji izvesna nada da protièe, umirilo se i zgrušalo u pogašenim pliæacima. Ronili smo i tražili. Sada nas je bilo èetvoro: dve mreže i dva tela. Njena je lovila mene, moja je lovila nju. U prethodnim životima, što su mi se dogaðali poslednjih dana aprila i prve nedelje maja, u ogledalu vode upoznao sam lice njene detinje duše. Sad sam je dodirivao od tabana do kose i oseæao, glatko, kako po meni ostavlja svoj lelujavi rukopis. Na drugom kraju izvora devojèica se grèila obavijena koprenom moje treperave nežnosti. Doplivao sam do nje, probio se kroz mrežu i naèinio telom kavez od zagrljaja. Mreže su se zamrsile i pomešale niti. Umesto da nas ulove, mi smo ulovili njih. I motali smo u vodi moju dušu na njenu i njenu dušu na moju. I prvi put sam shvatio da je ovo, što èinimo, mnogo veæe od ljubavi. Da plivamo kroz veènost. ----------------- Love Profusion ...

belarada	#93
Posts: 24731 09. Aug 2010. 03:06:00	Taj dan i noæ smo proživeli ošamuæeni od sebe. Hranili smo se školjkama, divljim voæem i disanjem. Nije se više dogaðalo da pobrkamo likove. Videli smo ih zajedno, zagrljene u vodi. Drugoga dana, ujutro, sišavši da se umijem, primetio sam da naši obrazi tamo dole imaju bore na licu. Probudio sam devojèicu. Bila je zabrinuta. “Izgledaju mi“, reèe, “kao da ocvetavaju.“ Treæeg jutra su bili deset godina stariji. “Šta je to?“ reèe devojèica. “Imam emajliran grè na iskrzaloj usni. Svi pokreti mi rðaju. Kosa mi je osedela. To vene obim mog prisustva.“ “Ogledaæemo se“, rekoh, “odsad u našim oèima. U njima ništa ne stari.“ Èetvrtog dana su nas odozdo gledali starci sa našim crtama lica i našim detinjim osmehom. Devojèica je plakala. Odveo sam je stazom sat hoda prema vrhu. Tu smo proveli noæ, jer izvor je mirisao na tišinu i smrt. Pokušah da je utešim, a i sebe sam tešio. “Zar nije predivno“, rekoh, “što se to, tamo dole, dogaða mimo nas? Mrzovolje i bolesti. Svaðe. Brige. Ljubomora. Za samo èetiri dana proživeli smo nešto za šta je drugima potreban izgužvan ljudski vek.“ Od roðenja do smrti živimo mnoga vremena, koja neko neupuæen èita kao trenutke. Mi smo od trenutka stvorili svetlosne godine. ----------------- Love Profusion ...

belarada	#94
Posts: 24731 09. Aug 2010. 03:06:36	Verovatno sam rekao: “Prošli smo pored prolaznog iz predostrožne blizine, nezaèuðeni nièim, nedotaknuti strahom, dosadom, tugom i venjenjem.“ Ona skloni sa èela kao pramièak kose malu nevidljivu misao i reèe: “Siðimo tamo.“ Sišli smo petog jutra i nadneli se nad izvor. “Utonuli smo u nebo“, reèe devojèica šapatom. “Obuæi æu se u belo. Tako æu biti èistija. Izgleda da smo umrli.“ Pokušah da se osmehnem, ali nije mi uspelo. Govorio sam zgužvano: “Ne, to su oni umrli. Mi i dalje postojimo.“ Njen glas je bio zagasit: “Odluèila sam da prestanem da se smejem i plaèem. Izgleda da je smrt besmrtna. Vama to ništa ne znaèi, jer ste i dalje dete i u tome je nevolja.“ ----------------- Love Profusion ...

belarada	#95
Posts: 24731 09. Aug 2010. 03:07:07	Držeæi se za ruke, išli smo neko vreme brzacima niz kanjon. Zatim smo se razdvojili. Išli smo kao dve obale. Ona desna. Ja leva. Umesto naših obraza, u vodi nije bilo nièega osim neba. Nije se odslikao ni èvor naglog rastanka, razvezan iza okuke, gde se potok rasplinuo. Ko zna kuda je pošla. Ko zna kuda sam pošao. Valjda sam i požurio. Ili je ona požurila. Èuo sam sve brže korake kako se udaljavaju. Okrenuo sam se, ipak, izlazeæi na proplanak. Videh je kako trèi i zamièe za borove. I da sam pokušao da se nasmejem ili zaplaèem, ne bih to tada mogao, jer usne su me bolele, ispucale od vetra i mojih koralnih zuba. ----------------- Love Profusion ...

belarada	#96
Posts: 24731 09. Aug 2010. 03:07:53	Vredi li se upuštati u tumaèenja stvari kojima nismo u stanju da sagledamo obim? Milijarde su godina potrebne da se popnemo uz okomitu buduænost do nekih kristalnih vrhova naèinjenih od želja. Jer ogromno je obnavljanje tog svojevrsnog èuda koje se zove: nas dvoje. U izmaglici dalekog, baš kao i sad, ovako, spusti mi polako glavu na neko sutrašnje rame i zagledaj se pažljivo u plave barice neba. Ako se ti ne pojaviš, neko æe umesto tebe èekati tamo da primi i da prenese poruku. Ako se ja ne pojavim, neko æe drugi produžiti to što se zove beskrajno. Veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguæe je voleti poslednji put u veènosti. ----------------- Love Profusion ...

crvenaruza	#97
Posts: 304 21. Aug 2010. 17:51:33

zaaana01	#98
Posts: 3205 21. Aug 2010. 18:19:36	Pet stvari u zivotu koje se ne mogu vratiti! Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma. Posto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu kako bi joj vreme brze proslo. Uz knjigu kupila je i paketic keksa. Sela je u VIP cekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao novine. Kad je ona pocela uzimati kekse i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala, ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti, do sada bih ga vec udarila... Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obazirajuci se ni na sta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: bas me zanima sta ce sada napraviti!!! Covjek uzme posljednji i podijeli ga na dvoje! Ovo je zaista previse, pomisli devojka, sokirana uzme svoje stvari, knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice. Kada se osjecala malo bolje, nakon sto ju je prosla ljutnja, sela je na mjesto gdje nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne dogadjaje. Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju. U tom trenutku ugleda paketic keksa jos uvek netaknut. Postidje se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio od gospodina koji je sedio pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osecaji. ZAKLJUCAK: Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali? Prije nego sto se dodje do brzopletog zakljucka i prije nego sto se pocne misliti lose, GLEDAJ sa paznjom detalje, vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!! U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti: - Kamen kada je bacen; - Rijec nakon sto je recena; - Mogucnost nakon sto je izgubljena; - Vrijeme kada je proslo; - Ljubav za koju se NE BORI. ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

okisha	#99
Posts: 5447 28. Aug 2010. 15:48:30	Žak Prever U muzeju voštanih Uspomena proðite galerijom Promašenih namera hodnikom Neiskrenih želja stepenicama Bezvoljnih žudnji i upašæete u klopku Kajanja i tu moæi æete da urežete po zidovima sa malim nožem-Uspomenom kupljenim na ulazu zareze Nesporazuma Ali iznad sale Izgubljenih Dobroèinstava vezanih oèiju akrobata Ljubav igraæe na žici ukoèen od sreæe jedva nazrene od sreæe nikad nezaboravljene I muzika njegovog cirkusa okretaæe svoju izlizanu ploèu islabljenu ali Oduševljenu i ploèa æe se okretati kao mesec krvavi i Ožalošæeni Oèarani Oživljeni Nasmejani Obasjani Zadivljeni i Zadivljujuæi I biæe to muzika naroda ptica muzika ptica naroda Posetioci slušajte tu muziku i dobro je èujte i ne da samo obraæate pažnju na tu muziku na taj šum veæ predajte joj se sasvim Ona æe vam se spokojno isplatiti jednog lepog dana ili nekog drugog dana ta muzika naroda ptica ljubavi. ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

belarada	#100
Posts: 24731 28. Aug 2010. 23:29:09	I sada znam da za mene leka nema, znam ti mi trebas ... i sve me vuce ... ja moram da probam ... ----------------- Love Profusion ...

okisha	#101
Posts: 5447 02. Sep 2010. 01:13:14	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

belarada	#102
Posts: 24731 05. Sep 2010. 00:01:52	&feature=related ----------------- Love Profusion ...

ljikiniki	#103
Posts: 749 10. Sep 2010. 00:41:07	Kad nestanu reci, i kad tisina zacuti, kad ostanes sam sa mislima svojim, ucini ti se da opstajes prekriven morem cutanja i opijen njenom beskrajnoscu, smatras je hiljadu puta boljom od reci, koje te pogode i nestanu i nikad ne znas kada ce stici sledece... A onda dodje dan, i drugi za njim, i nizovi takvih i priznas sebi da je ono sto najvise boli sakriveno u neizrecivo praznom... ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

belarada	#104
Posts: 24731 11. Sep 2010. 00:08:08	Od svih istina najdublje su i najtrajnije istine srca ----------------- Love Profusion ...

ljikiniki	#105
Posts: 749 15. Sep 2010. 01:34:59	Vreme sadašnje i vreme prošlo Su oba možda prisutna u vremenu buduæem, A vreme buduæe sadržano u vremenu prošlom. Ako je èitavo vreme veèno prisutno Èitavo vreme je neiskupivo. Što je moglo da bude jeste apstrakcija I ostaje stalno mogucnost Samo u svetu špekulacije. Što je moglo da bude i što je bilo Pokazuje jedan kraj, koji je uvek prisutan. Koraci odjekuju u seæanju Niz hodnik koji nismo birali Ka vratima koja nikad ne otvarasmo U ružiènjak. Moje reèi odjekuju Tako, u tvojoj duši. ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

Branasoft	#106
Posts: 7220 16. Sep 2010. 13:50:55	U dalekoj zemlji mojih snova leži moje srce obavijeno cvetnim velom, i dok pored njega prolaze oseæanja nova ono i dalje pripada tebi i dušom i telom… Èežnja zove srce moje, zove ga želja za nestalom boli, jer i dalje ono pamti oèi tvoje, i dalje oseæa da te voli… Staza koja ga je od tebe odvela, nestala je kažu,magijom nekom, kažu da se to desilo jer sam te isuviše volela, i da je zato moje srce bilo poplavljeno nesreænom rekom. Milion oseæanja u meni raste, milion oseæanja živi u meni, i dok moje oko posmatra laste, moje oseæanje ljubavi zeleni… Probio si moje srce ljubavnom strelom, više ne može da te voli, jer sada moje srce više nije obavijeno cvetnim velom ----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#107
Posts: 24731 20. Sep 2010. 03:25:06	Ostadoh te zeljan jedng ljetnog dana, O, srebrna vodo iz tudjega vrela. To je bilo davno.- Svaka mi je staza danas obasjana Suncem i ljepotom. Sreca me je srela. Iz stotinu vrela zedj moja sad pije, Al’ mira ne nadjoh nigdje, jer me nikad Vatra prve zedji ostavila nije. ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#108
Posts: 7220 20. Sep 2010. 18:22:24	----------------- We have only magic, and this is tragic...

crvenaruza	#109
Posts: 304 20. Sep 2010. 20:42:55

zaaana01	#110
Posts: 3205 20. Sep 2010. 22:25:07	----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

belarada	#111
Posts: 24731 21. Sep 2010. 00:56:04	Ukrašcu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Biceš moj nacin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno cemo plakati. Zašivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom. Ljubav je cišcenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom. Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce. ----------------- Love Profusion ...

MARRIN	#112
Posts: 1905 21. Sep 2010. 00:59:30	----------------- ...plavi cuperak je genije...

belarada	#113
Posts: 24731 23. Sep 2010. 22:09:29	Znam, mora biti da je tako: Nikad se nismo sreli nas dvoje, Mada se tražimo podjednako Zbog sreæe njene I sreæe moje. Po obrazima vetar me mlati. Èupa drveæu žutu kosu. U koji deo grada da svratim? Dan je niz mutne ulice prosut. Vucaram okolo dva prazna oka. Gledam u lica prolaznika. Koga da pitam, Smešan i mokar, Zasto je nisam sreo nikad? Il’ je vec bilo? Trebalo korak? Možda je sasvim do mene došla, Al’ ja: za ugao skrenuo, Gorak, A ona: ne znajuci prošla. Možda smo celu jesen obišli U žudnji ludoj, podjednakoj, A za korak se mimoišli? Da. Mora biti da je tako. ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#114
Posts: 7220 24. Sep 2010. 04:19:51	Brisem svaku suzu, tako su gorke i vrele A brisem i poneku nasu, staru uspomenu Skrivam svoje ponose i kazem nije vazno A pogledam da li ljudi poznaju pravu istinu Smijesim i se govorim ljudima, nije mi nista Kazem da neprezirem sudbinu namjenjenu Zatvorim vrata sobna, zagrizem usne bolno I pitam se u cemu je on nasao meni zamjenu Stvarnosti vise nema otkako tugu naslijedi Ali krecem dalje u borbu, sa zivotom sutra I kao da sam izgubila samo jednu vjecnost Koja ce opet na kraju nagradno da me ceka Izbrajam svoje boli i kao da mi nije dovoljno Kao da zaboravih zbog koga sam jucer lutala Pogled na neku sliku vrati svaku uspomenu Ni zao mi nije sto cu cekat’ koliko sam cekala Obrisem debelu prasinu koja te samo prekrila Iskopam svako sjecanje, da bi tebe ozivjela Ostavljam ponos iza sebe, ljubav je se rodila Na onim istom putu gdje sam tebe ja izgubila Brisem svaku suzu, jer nije mi vise potrebna Odstranjujem svaku bol jer vise nije pozeljna Sanjam bolje sutra i nadam se da sam postigla Opet se nalazis ti u mojim neostvarenim snovima ----------------- We have only magic, and this is tragic...

Branasoft	#115
Posts: 7220 24. Sep 2010. 04:20:10	Bože, ja nemam kome reæi! Pa gnjavim kad nevolja krene. Ja sama - zaboravih Tebe, A Ti - jel se setiš mene? Ne doðoh zbog sebe dovde Drobni me teret ne muèi! Carsko ti prinosim srce što nemam snage ga vuæi. Srce što u svome nosim èija me slama težina - èudno - i teže - kad ode Jel za Te strašna praznina ----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#116
Posts: 24731 25. Sep 2010. 14:36:17	Vrisnula bih sad samo da bol me popusti Srce ne sluša, bar da te mogu mrziti Ti ne znaš što je ljubav, bez malo srama srce si mi slomio Ti ne znaš što je ljubav i nikad nikog nisi tako voleo ----------------- Love Profusion ...

ljikiniki	#117
Posts: 749 30. Sep 2010. 00:58:13	&feature=related ----------------- I POSLE SVEGA UVEK OSTAJE NADA

belarada	#118
Posts: 24731 11. Okt 2010. 23:22:05	... Gledam u Sunce, ne znajuæi da su to oèi tvoje ... jašem ljubavni val hvatajuæi magiju sa ljubavnog talasa ... pretvori se u osjeæaje moje ----------------- Love Profusion ...

MARRIN	#119
Posts: 1905 11. Okt 2010. 23:39:29	----------------- ...plavi cuperak je genije...

belarada	#120
Posts: 24731 12. Okt 2010. 15:06:28	Ona Moze da ima kao iz Bajke lice, Moze da nosi mini suknjice, Moze da tvoje usne ljubi, Moze s tobom jutrom da se budi, Moze da te mazi i miluje po kosi, Moze tvoj dodir na sebi da nosi, Moze da bude tvoj najljepsi cvijet, Moze da bude za tebe cijeli svijet, Moze zbog tebe suze da lije, Moze da te u svom srcu krije, Moze da samo o tebi sanja, Moze da ti pruzi svoja milovanja, Moze da joj zbog tebe srce vene, Moze da bude ljepsa i bolja od mene, Moze ona jos mnogo toga, Ali jedno NE, Ona nemoze kao ja da VOLI TE... ----------------- Love Profusion ...

zaaana01	#121
Posts: 3205 19. Okt 2010. 08:19:10	U tebi me ima Mnogo više Od prolaznosti dana I zagasitih obrisa dolazeæe noæi U tebi me ima Mnogo više Nego što ti srcem Protièu Vrèevi èežnje I mnogo više Skriveno je Iza tvojih drhtavih Trepavica Zatajeno u tvojim Dalekim oèima U tebi me ima Mnogo više Nego priznaješ Sebi ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

belarada	#122
Posts: 24731 20. Okt 2010. 00:41:54	... I case su bile prazne I flasa razbijena I krevet raspremljen I vrata zatvorena I sve staklene zvezde Srece I lepote Treptale su u prasini ... ----------------- Love Profusion ...

crvenaruza	#123
Posts: 304 20. Okt 2010. 20:52:05

belarada	#124
Posts: 24731 20. Okt 2010. 21:54:42	... Lako je kad te neko ni ne zavoli, tad samo tamna strana srca zaboli... Tesko je kad za nekog jedinog i svog postanes zrnce soli, tesko je kad tvoj neko prestane da te voli... ----------------- Love Profusion ...

zaaana01	#125
Posts: 3205 20. Okt 2010. 22:24:17	----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

zaaana01	#126
Posts: 3205 20. Okt 2010. 22:25:23	] ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

belarada	#127
Posts: 24731 21. Okt 2010. 01:21:27	Ne daj da nam snegovi zaveju trag, pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat... Nosice te masta k’o carobni sag, ne daj da nam snegovi zaveju trag... ----------------- Love Profusion ...

MARRIN	#128
Posts: 1905 21. Okt 2010. 01:31:46	KAY ----------------- ...plavi cuperak je genije...

zaaana01	#129
Posts: 3205 21. Okt 2010. 06:59:46	----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

belarada	#130
Posts: 24731 21. Okt 2010. 15:18:03	... I taman kad pomislim da si vec izbledio, odnekud se pojavis kao dim iz pepela... Uzalud ja krijem se i od tebe sklanjam se, prolazis kroz moje sne prolazis kroz zidove... ... Bilo gde da krenem ja okrenes mi znakove da ka tebi vode svi, i posle tebe opet, TI... ----------------- Love Profusion ...

KAYAH	#131
Posts: 8528 21. Okt 2010. 23:34:10	Pusto ostrvo

belarada	#132
Posts: 24731 22. Okt 2010. 16:55:01	... Posle bezbroj roðenja i nekih sitnièavih smrti, kad jednom budeš shvatio da sve to što si disao ne znaèi jedan život, stvarno naiði do mene da te dotaknem svetlošæu i pretvorim u misao ... ----------------- Love Profusion ...

belarada	#133
Posts: 24731 06. Nov 2010. 03:24:08	Znaš li da nisam mogla disati, jedva sam misli stigla sabrati, kad sam te tada videla, srce mi je moglo zastati! Htela sam istog trena otiæi, tvoj pogled mogao me ubiti, ko da je bilo suðeno, sve moje tad je tvoje postalo! ----------------- Love Profusion ...

zaaana01	#134
Posts: 3205 06. Nov 2010. 07:40:23	I’ve heard people say that Too much of anything is not good for you, baby Oh no But I don’t know about that There’s many times that we’ve loved We’ve shared love and made love It doesn’t seem to me like it’s enough There’s just not enough of it There’s just not enough Oh oh, babe My darling, I can’t get enough of your love babe Boy, I don’t know, I don’t know why Can’t get enough of your love babe Oh, some things I can’t get used to No matter how I try Just like the more you give, the more I want And baby, that’s no lie Oh no, babe Tell me, what can I say? What am I gonna do? How should I feel when everything is you? What kind of love is this that you’re givin’ me? Is it in your kiss or just because you’re sweet? ----------------- Zivot je jedan i nema reprizu

okisha	#135
Posts: 5447 14. Nov 2010. 18:43:31	----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

belarada	#136
Posts: 24731 15. Nov 2010. 19:56:27	... svet æe biti ružan bez naših navika i loše zvuèi sutra bez tvoj osmeha ... ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#137
Posts: 7220 18. Nov 2010. 23:12:36	----------------- We have only magic, and this is tragic...

okisha	#138
Posts: 5447 20. Nov 2010. 03:25:12	Zaljubljen u ljubav Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ne bih kazao sve sto mislim, ali bih nesumnjivo mislio sve sto kazem. Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace. Spavao bih manje, sanjao vise. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge dok govore... i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade. Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu. Boze moj, kada bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da izgreje sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama jednu Benedetijevu poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja. Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastven poljubac od njihovih latica..... Boze moj, kada bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim. Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav. Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostareli kada prestanu da se zaljubljuju. Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne znaju da je istinska sreca u nacinu savladjivanja litica. Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom svoga oca da ga je steglo zauvek. Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi. Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu, na zalost, poceti da umirem. Gabrijel Garsija Markes ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

Branasoft	#139
Posts: 7220 22. Nov 2010. 00:47:02	Uvijek kad pokrenem misli, ti se pojavis na nebu i nad mojim nemirnim poljima, sa zlatnih obraza duge, sjajis u tisini poljubaca. Zapocinjes u meni postojati i sa zanosom vatre, uzdahe palis. Otvaras tople izvore milovanja, pa moju meku ravnicu, poput vjetra, njezno grlis. Uvijek kad te udahnem, u tvojim rascvjetanim krosnjama osjecam slatki dah ceznje i mirni tok mojih obzira, postaje uzburkana rijeka dodira. Uzdrhtala i beskrajno mirisna, nestajes u svim zagrljajima moga tek probudjenog tijela i ja te, u tisini poljubaca iznad sjaja zvijezda nosim ----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#140
Posts: 24731 22. Nov 2010. 02:45:12	Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na lanèiæu po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokušavali da je sastavimo, ko zna zašto, i ta tajna lebdela je nad desetogodišnjim okeanom prošlog vremena kao ukleta laða... Negde ovde daleko... Negde tame blizu... Ni na nebu, ni na zemlji... Nikad mi nismo bili ljubavnici ... Samo smo se ponekad, u nocima punog meseca malo trazili po dugim talasnim duzinama Ceznje ... I to je sve ... ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#141
Posts: 7220 23. Nov 2010. 00:41:35	----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#142
Posts: 24731 23. Nov 2010. 05:08:53	Postoje mnogi putevi ali samo jedan je pravi. Ako se nekada nadjes na raskrsnici i ne znas kojim treba da podjes izaberi onaj najtrnovitiji i sigurno neces pogresiti jer najlepsi putevi su i najtezi i do snova se ne stize laganim utabanim stazama vec trnovitim putem punim prepreka i bola ali na kraju kojega nas ceka neizmerna sreca! ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#143
Posts: 7220 23. Nov 2010. 14:04:55	Jednom ces saznati da si jedina koju sam ikad voleo, da sam sve pre tebe voleo tamnom stranom srca, stedeci se...uceci....kako cu najbolje voleti tebe, jer tebe je tesko voleti.....tebe voleti,trebalo je nauciti. ----------------- We have only magic, and this is tragic...

okisha	#144
Posts: 5447 24. Nov 2010. 09:46:12	Pise..i prica..grca...nerazumno diktira...zastajkuje ....kako i ko ce ga razumeti...ko ce ga cuti...nemo je ...glasa i snage nema...ne mogu ga ni videti..a tako ga mogu raniti...mrviti...ubijati..rezati ostrim sabljama...probosti ga...Zato je nemo...tiho...necijno...umire polako u smiraj nedocekanog radjanja,budjenja..medj hijenama boli sto ga razdiru...grizu.. komadaju.I mrtvo pise,valjda zelju...za san...nedosanjan...zivot prospavan.. ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

belarada	#145
Posts: 24731 24. Nov 2010. 18:55:26	Poslednja želja tog leptira beše da strasno, kao èigra, još jedan ples sa svetlošæu sveæe u magnovenju bar odigra. Al kad se približi sveæi sasvim, i kad zaigraše, meka ko svila, sva ustreptala, njegova krila, plamen se razvi, i sva ta sila Izvi se u trenu, a zatim zgasnu O, željo, iskro veènog nemira, svojom si snagom ugasila iskru života tog leptira! ----------------- Love Profusion ...

Branasoft	#146
Posts: 7220 24. Nov 2010. 19:47:16	Sviæe još jedan prekrasan sunèani dan .Sunce se smješka i baca zrake toplote. Dali u tvom srcu ima toplote? To pitanje mi mozak muti, a srce… Srce plaèe svakog dana. Da li znaš kolika tuga u meni vlada? Svaki dan se smješkam svemu i svaèemu. Smijem se, ali mi duša plaèe. Ovo tužno srce,ovaj jecaj duše i ova nekanuta suza ne proklinju te i ne žele ti zlo. Jer srce nemože željeti zlo onome koga voli i za kim pati. Pomisliš li bar nekad na mene? Ah… Da misliš na mene bar jedan djeliæ od vremena što ja mislim na tebe ovo tužno srce ne bi više bilo tužno. Postala sam ovisna o tebi, o tvom glasu koji srce smiruje, tvojim rijeèima koje nekad bijahu tako lijepe da sa jedva èekala da te ponovo vidim i èujem. Da li èuješ ovaj jecaj duše i da li znaš da si mi ti suza u oku? Daleko si od mene i to me boli. Prestali su i pozivi. Nema više onog prelijepog glasa i onih prelijepih rijeèi. Nema više onog što je ovo srce èinilo sretnim. Ostala su samo sjeæanja i ova tuga što je u srcu nosim. Suza je kanula…Ona je dokaz moje tuge koju niko ne poznaje. Ne želim sažaljenje, želim ljubav i ako je imaš ja æu je èekati. ----------------- We have only magic, and this is tragic...

belarada	#147
Posts: 24731 24. Nov 2010. 20:29:15	Pustam da voda klizi , da spere sve te gusece osecaje sto me pritiskaju, svaki put, svaki dan. Telo je samo ljuska, omotac duse, od tela najlakse mogla bih se oprostiti. Tvog ili svog. Emocije. Gusto utisnute u mene. Nema koju ne poznajem. Sve ih znam. Oduvek,cini mi se. Emocijama ne baratam, ni ne kontrolisem ih. One oduvek vladaju sa mnom. Ponosna sam na njih. Pitala sam se uvek zasto su mene izabrale, sve te emocije sto oznacavaju slabost? One druge, odredjene su za druge, jace. Hrabra ili kukavica? Uvek sam bila u nedoumici. Trazis da ih se odreknem, da vladam sa njima. Nisam po ukusu danasnjice. Po tvom ukusu. Nisam ni po svom. Mada sebe ipak volim. Ne mogu biti drugacija. Ako se zbog tebe moram odreci emocija, ne mogu, zaista. Radije se odricem tvoga tela. I svoga. Odricem se svih neobecanih noci i dana. Odricem se takve ljubavi, kada drugacije nemas. Nemoj misliti da ne zalim. Ni da previse zalim. Nemoj uopste misliti o meni. Sada ni ubuduce. A znam da hoces, verujem da hoces. Svaki put, svaki dan. I kad prodjem pored tebe, i kada te gledam, i kada se smejem, i kada se pitam - sta ti ustvari mislis, i kada te dodirujem samo pogledom, a ruke drzim u dzepu, znam da mislis na mene. I znas da ja mislim na tebe. Sada i ubuduce. I ako ti obecam, sto puta u svakom danu, ti tako dobro znas da ja necu odrzati svoje obecanje. A znas da ga ni ne dajem da bih ga odrzala. Ti me pustas da obecam, a ja obecam da bi me putio da ga prekrsim. Kada ti kazem da te volim, kazes mi da ne smem! Ma ko mi zabraniti to moze? Voleti se moze na hiljadu i jedan nacin! Odrekao sam se mnogo cega, onoga sto sam smatrao manje vaznim, ali osecanja ne mogu! Mozda i kod tebe izmedju tih hiljadu i jedan, postoji neki samo za mene? Kad kazem mozda, znam da postoji. Pitas me zasto bas Ti? Ispricacu ti jednom ... ----------------- Love Profusion ...

bragancicaA	#148
Posts: 333 24. Nov 2010. 21:49:32	ostrvo ljudskih osjecanja je Hvar...mada je otok.....

belarada	#149
Posts: 24731 27. Nov 2010. 15:47:22	... Stajali smo tako nemo govoriti nismo znali, na rastanku ni poljubca nismo si dali, bila je subota kad si odlazio, bio je to pozdrav i tužno ciao, ja sam plakala a ti to nisi znao, još jednom sam pogledala tvoje zelene oke, i znala sam da te nikad zaboravit neæu moæi ... ----------------- Love Profusion ...

Millllla	#150
Posts: 323 03. Feb 2012. 10:13:58	&feature=related ----------------- **Be you, be now!**

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.