Prizivam buðenje
stihova,
da mi se lepotom
suton ukrasi.
Reè odaslana titrajem
anðeoskih lira,
tamu neosnovanih
strahova,
za svagda gasi.
Dužnom toka,
vijugave
bujice življenja.
U dubini oka,
nièu mlade
vlati promišljanja.
Napojene su
eliksirom maštanja.
U konturama
zamišljenih slika,
nasluæuju moguænost
bliskog ostvarenja.
Damari ohrabrenja
snagu bude.
Iskren,
kao devojaèka suza,
bljesnu trenutak
èisti.
Sazreva
na harfi muza.
I reè,
pred zoru pade.
Pred sobom
maglinu bistri.
Jutrom æe mi pesma
oplemeniti nade.
Prosvetljeni trenutak
se iskri. |
