Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i
pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe
skidati. Na meni æeš se raspasti.
Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoæe. |
