Mlade, vitke žene, s rekama bedara šuštavih, S tužnim oèima, dubokim provalijama u koje padamo, S jezerima koja otkrivamo ispod trepavica... Šta æe biti s njima kroz deset godina?
Prolaze one ulicama s telima gipkih srna, Devojèice još, i uleæu u naše poglede èežnjive. Kao godine otvorene su njihove duše rascvetale, Dok zanosno lelujaju kukovima oblim u hodu.
Kao talasi morski prodrlo je proleæe meko U te grudi, u te grlice koje se bude. Rodite sutra devojèice, kažemo, da vas gledamo U njima probuðene kao bele cvetove na vodi. |