|
| ������� | VATRA U SVILI... |
| ������� | Znaš da volim se igrati , i znam da voliš tobom se poigravati. I dok sveæa u sopstvenom plamenu gubi svoj dah , zgužvanu postelju našim tronom zovem. Bisernom # stežem obruè , lagano , mokrim dlanovima, lagano prevlaèim po savršenoj oblini bisera. Obljubljen bisernom požudom predigre , ti puštaš me da sokove svoje uèinim tvojim. I ponovo i iznova magla od vreline pred oèima tragove stvara... I znaš da volim te , izvijena tela za ljubav bisernu ogrlicu iz stiska puštam . Niz ... |
|
|
|
| ������� | ********* |
| ������� | Dugo veæ pamtim izreku èijeg se autora više ne seæam:
U životu je uvek sa jedne strane ljubav, a sa druge..provalija!
Razmišljajuæi o njoj zakljuèila sam da ju je potrebno proširiti, a nadam se da autor neæe imati ništa protiv, pa evo je u novoj(mojoj) verziji:
Život je oštrica noža po kojoj puzimo, sa obe strane oštrice je provalija, a samo nam ljubav gradi krila!
No mnogi od nas i dalje puze po toj oštrici! Nedostatak hrabrosti, osuda, sudbina ili ... |
|
|
|
| ������� | RECI... |
| ������� | Èesto razmišljam o reèima. Ponekad mislim kako savršeno vladam njima, kako poznajem sve ono što otkrivaju, a nekada sam živela u uverenju da prepoznajem i ono što skrivaju.
Nauèila sam da mogu dodati vrednost svemu, ili je oduzeti..ako onaj ko ih izgovara ne stane u njih. Prazne rijeèi samo odlebde, pa ako su ti prijale setiš ih se, kao što se seæaš lepote duge.
Ali reèi u koje neko stane..oseæaš, uzdižu te, ispunjavaju, mogu izbrisati celi svet i stvoriti ... |
|
|
|
| ������� | SVETA KNJIGA MOJIH SECANJA... |
| ������� | Opet nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse trenutke nasih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih.A sve ih podjednako volim.A tek one male nezne trenutke,kada sam pomisljala da si ti ja, a ja ti,oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji.Oni me vrate u vreme najlepsih mojih snova koje sam imenom tvojim zvala. I jos uvek ih zovem. |
|
|
|
| ������� | AKO JEDNOM... |
| ������� | Ako jednom odlucis da odes negde,na neko drugo mesto,nekoj drugoj osobi,ja cu ti prva pozeleti srecan put.Molicu nebo da bdije nad tobom,mesec da ti nocu osvetljava put,sunce da ti snagu da,da nikad ne posustanes tragajuci za ispunjenjem. Ja sam ga nasla u tvojoj sreci jer tvoja sreca je i moja sreca,tvoja bol je i moja bol. |
|
|
|
| ������� | TESKO MI JE PUSTITI GA DA ODE.... |
| ������� | Listajuæi spomenar seæanja vremeplov me je vratio na prokleto tešku 2006. Na najtužnije mesece moga života kada mi je Bog lagano uzimao onog koga mnogo volim. Nismo mogli dobiti rat i ako smo bitke uspešno vojevali. Dani su bili slièni a sve teži. Sunce je gorelo u glavi a hladan znoj zime ledio èela. Smenjivala su se godišnja doba tog vrelog, sparnog avgusta ali je jesen njegovog života svakoga dana otkidala uzdahe kao lišæe sa umornih krošnji. Nisam želela da ode a istovremeno ... |
|
|
|
| ������� | MOJ TAJNI I JA.... |
| ������� | Ponekad upoznamo ljude koje znamo od uvek.
Prvi put ih vidimo a osecamo ih.
Znamo odmah kakvi su i od cega su.
Nismo ih nikad do sada videli ali ih poznajemo.
Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam toliko bliski,a i ne pokusavamo...jer bitno nam je samo da nam je sa njima lepo i da smo opusteni kraj njih.
Volimo iste stvari..na isti nacin gledamo na zivot..istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto volimo.Takvi smo moj Tajni i ja.
Znam ga od uvek.On je ja i ja sam ... |
|
|
|
| ������� | OPROSTAJ.. |
| ������� | Toliko ruznih reci sada se nakuplja u meni zbog toga sto mi se dogadja.Ali trudicu se da nijednu ne izustim jer ne zelim da se rodi mrznja.Ne zelim da mrzim coveka koga sam volela, s kojim sam jela isti hleb i disala isti vazduh.
Ne znam zasto ti je pogled tako hladan, i zasto tako mrsko razgovaras o nasim problemima ali znam da nam tisina nece pomoci. Ona ce nas ubiti. Ubice ono malo topline u nama koju smo znali da delimo, ubice nase poslednje lepe trenutke koje zelim da pamtim.
Zar ... |
|
|
|
| ������� | U LAVIRINTU IZGUBLJENIH ZELJA... |
| ������� | Zelela sam trenutak u hodniku vremena koji ce zauvek nositi pecat tvog imena.Zelela sam lepotu tvog beskraja.Tvoje misli prepune pomesanih boja.Zelela sam tebe u svojim snovima.Zelela sam i ako znam da nisam smela?
Dok tiho pada noc i roji se million zvezda , pitam se koja je tvoja?A onda ponovo sapat nisi smela,nisi smela??. a toliko si zelela ?..
Sada u lavirintu svojih secanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i ocajnicki trazim pukotinu suncevog sjaja.Trazim zrak koji sam na ... |
|
|
|
| ������� | PATNJA... |
| ������� | Mislim da zaista neki moraju sve na tezi nacin. Iz nekog razloga koji ponekad i ne moramo znati. Ali to nije razlog da mislimo kako smo najnesrecniji i kako su svi nasi pokusaji i nadanja uzaludni.
Ponekad zanemarujem cinjenice, zamagljujem oci lazima. Ne lazem druge. cak mislim da sam okrutna u iznosenju istine, pa ko prezivi neka prica.Lazem sebi. Ali ne dugo i ne toliko da se izgubim u maglama cudesnog sveta. Ne. Saspem ja tu istinu jednako okrutno i sebi. Mozda je malo bolnija zbog ... |
|
|
|
|
