| Īsziņa | U polumraku poznate sobe
ja sam joj prièao uporno, dugo
da sve je gotovo, da nema više
i da mi nismo, jedno za drugo
Prvi put iskreno, bez trunke laži
ja poluglasno, što mogu tiše
istinu rekoh, da je ne volim
da kraj nje nisam sreæan više
Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jaèe
rekla je, nije mi ništa
i tek je onda poèela da plaèe
Rekla je, nemoj da brineš
rekla je da nije važno
rekla je, brzo æe proæi
samo me zagrli snažno
A ja sam æuteæi grizao usne
dok bivši snovi po sobi lete
i nisam znao šta da joj kažem
sav bespomoæan ko malo dete
Rekla je, sve je u redu
rekla je, zagrli me jaèe
rekla je, nije mi ništa
i tek je onda poèela da plaèe
Rekla je, nemoj da brineš
rekla je da nije važno
rekla je, brzo ce proæi
samo me zagrli snažno |
