Bilo bi mi suvise da sretnem kogagod: kao reka skrivena smeje se moja samoca i plavi se nada mnom neba svod. Ostavila sam za sobom zla i dobra vezana za radosti sveta. O, kako se sada smeje moja samoca u dva, tri malena cveta sto uz put radosna ih pobra’.
Suvise bi mi bilo da sretnem kogagod, kad daljina ima snova belu draz i budi se nada mnom neba svod. Kao pod srebrom trepti na bregu raz ispod zagrejane magle i reka u dolini plavi se. O, kako je dobro, sit ljudi i lutanja, posaditi ovde svoja cutanja, gde radosti kao i osmesi vode od neba jedino zavise.
I nasto bi mi da sretnem sada kogagod, kad srce moje cveta u samoci i treperi kao zvezda neba svod. O, da mi je lepotom neba tako moci napojiti svaki duse zedni kut, i nad zeljama prolaznim imati vlasti, pa hoditi dotle niz beli tudjinski put dok mi oci zauvek ne zaborave one sto u dalekom kraju borave, i za kojima cveta u samoci, ko cvet u suncu, tuga moje strasti.
Nasto bi mi i nocas da vidim kogagod: puna je mene same moja osama i cuti nada mnom neba svod. Tisina tuzna doline uvija i prozore moje dotice, kad mine tamom, zlosluto krilo nocnih kukuvija. Preliva se nocas mnome moja osama kao jutarnji cvetovi rosama; a ni sad jos nisam sita drugovanja duse sa sobom samom.
I mislim: zasto sam ikada srela kogagod, jer ma s kim bio, covek je uvek tuzno sam, i vezuje nas samo neba svod. Usamljen je i onaj kome dusu dam, usamljena sam i ja i uzalud molim ocima malo duse u ljudi sto prolaze: sama sam i kad volim, i sama cu otici u smrt. O, covek je s covekom uvek tuzno sam; vezuje nas samo neba hram i zemlje tuzni vrt.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce spliæemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom. Nisam vešta razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtala, ispada da nam se veæina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Sluèajnost odluèuje o mom životnom putu i o mojoj sudbini, i najèešæe bivam dovedena pred gotov èin, upadam u jedan od moguæih tokova, u drugi æe me ubaciti samo druga sluèajnost. Ne verujem da mi je unapred zapisan put kojim æu proæi, jer ne verujem u neki naroèit red ovoga sveta. Ne odluèujemo, veæ se zatièemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmena, jednog odreðenog trenutka, kad nas samo ta prilika èeka, jedina koja nas može saèekati u toku mešanja. Ne možeš je zaobiæi, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš ...
----------------- ... Me and You ... Just us two ..
Sreli su se sasvim sluèajno, izmeðu nekih èudnih redova u kojima su prepoznali jedno drugo. On je bio Mali Princ, ona je bila sreæa. Zajedno su bili èudo. On je obeæavao da æe biti jak za oboje, umeo je da prepozna svako njeno oseæanje kroz samo jednu reè; bio je tako drugaèiji od drugih, tako savršen.
Ona je poèela da veruje da zaslužuje bajku o kojoj celog života sanja, poèela je da se smeje vetru i da grli oblake. Pravila je planove, maštala, sanjala. Redovno. Bila je iskrena do bola, kao i uvek. Sanjala je za oboje, preprièavala mu snove, èekala jutro samo da bi znala da se bezbedno vratio kuæi..
On je slao poruke samo da bi joj rekao da misli na nju. Umeo je da razgovara samo jednom reèju. Pisao je èudno, ali je i stavljao srca. Ljubio je bez uzviènika, savetovao je pametno.
Ali je i voleo kišu i jesenji vetar, a ona se toga boji. Jedan takav joj ga je i odneo... Konaèno je i on bio iskren. Bacio je u vodu sve èudo o kom je toliko pisao. Završio je dvema reèima.
A ona nije imala snage da nastavi.. Rekla je nešto što nije mislila. Pritisla je jedan taster. Zažmurila.
Rekla je:’’Mogu ja sama.’’ I otišla. Ne znajuæi da æe put koji tek poèinje biti užasno dug...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Seæate li se dragi gospodine, kako smo plesali po kaldrmi neke zemunske ulice jedne noæi potpuno sami.? Seæate li se, možda i nismo bili baš sasvim sami, onako omadjijani meseèinom i vinom taksistima koji su nam uporno svirali, sluèajnim prolaznicima koji su se možda i smejali? A mi smo plesali, nežno se obrazima dodirivali i pomalo ljubili. Ne znam taèno koju ste melodiju pevušili dok je crvena haljina cvilela parajuæi nebo pod vašim prstima. Ne pamtim kojom ste me ulicom poveli do Dunava, pamtite li vi kako je shumela reka, vrbu koja je spustila grane da nas sakrije, da nas saèeka? Voleli ste me te noæi, to dobro pamtim i dobro znam! Voleli ste me, zbilja voleli.. a onda morali kuæi poæi!! Vi ste imali Ko da vas èeka, meni je samo ostala reka, crvena haljina neka saèuvana, tek eto onako... Voleli ste me dragi gospodine šapnuli ste mi to, a sada, želim samo da znam pamtite li me ili ste mogli sa svakom tako?
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Na našoj klupi seæanja ostati æe mnoge prièe o ljubavi jednoj.... èujem tvoje korake kako odlaze i gube se u daljini... neæeš se ni okrenuti ne želiš ništa poneti èak ni seæanja ... Njih æeš ostaviti na ovoj klupi koju æe lišæe prekriti kiše isprati vreme satrti ... ništa ne želiš uzeti... ne treba ti... tamo gde si krenuo seæanja se ne nose uspomene se ostavljaju i prepuštaju
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
toga je dana negde dushom zapisao neko da chekanje bice mi dato da zivim da bih cheko.......
da sanjam budan bez snova.... i toga da ne budem svestan i da me osecaj chudan sa jutrom tebi salje.........
da godina svaka shto prodje sa tobom u meni traje.... nishta da ne smem da znam..... do dana kad ostanem sam...
onda u samoci sa rukama praznim bez sebe samo na tren odnekud taj neko posle tebe vrati me negde daleko da vidim gde zalutah i spoznah shta sam cheko a ja samo cutah........ HVALA TI BOZE !
"Stepski vuk je, dakle, imao dve prirode, èoveèju i vuèju, takva mu je bila sudbina, i može biti da ovako nešto nije ništa naroèito ni retko. Nailazilo se veæ na tolike ljude koji su u sebi imali mnogo šta pseæe, lisièje, riblje ili zmijsko, ne oseæajuæi zbog toga naroèitih teškoæa. Kod tih ljudi, eto, èovek i lisica ili èovek i riba životarili su jedno pored drugog ne nanoseæi jedno drugom bol, èak i pomažuæi jedno drugom, i kod mnogih ljudi koji su doterali daleko i kojima zavide pre su postigli uspeh lisica i majmun negoli sam èovek. To je svima poznato. Ali kod Harija je bilo drukèije, u njemu èovek i vuk nisu išli uporedo, još manje su pomagali jedan drugom, veæ su bili u stalnom smrtnom neprijateljstvu, i jedan je živeo samo da bi onom drugom naneo bol, a kada se dvojica u jednoj krvi i jednoj duši mrze kao smrtni neprijatelji, onda je to opak život. Eto, svako ima svoj udes, i nièiji nije lak."
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
“Život je prilika – iskusi je Život je ljepota – divi joj se Život je san – ostvari ga Život je izazov – suoèi se s njim Život je zadatak – izvršavaj ga Život je igra – igraj se Život je dragocjen – njeguj ga Život je bogatstvo – èuvaj ga Život je ljubav – uživaj u njoj Život je tajna – pronikni je Život je obeæanje – ispuni ga Život je tuga - prebrodi je Život je himna – pjevaj je Život je borba – prihvati je Život je tragedija – uhvati se s njom u koštac Život je avantura – usudi se Život je sreæa – zasluži je Život je život – brani ga”
Blokada.... U svemu najbolji lijek...I najjaca samoodbrana.... Odavno sam emocije blokirala bolom i fizickim umorom... Okacena na stub srama samo zato sto znam sta zelim..I odbijam trositi vrijeme na ljude koji me ne cijene i nepostuju... Ispljuvana i nepravedno milion puta osudjena samo zato sto koristim mozak i neke ljude znam u dusu..Za razliku od drugih znam kako disu...I vjerujem da vukovi nikada cud ne mjenjaju..!!! Ako su je i promjenili,neka to muski pokazu...I za svoje ideale makar jednom kao junaci poginu.... I neka ih neka me osudjuju ja zivim za sebe ne za njih...Pa sad neka vide sta ce.... A ja cu ostati na stubu srama..Sama...Sasvim sama...Samo zato sto znam sta zelim...I znam koliko vrijedim!
Negdje daleko od svega jos dalje od nicega uplaseno mornari spustaju jedra, munja iz umrlog oka kao iz neba vedra najavljuje oluju sto valja se sa istoka......
Ovdje tek pocinje dan sjeverni vjetar oplakuje jug pokazuje moc Nikola Sveti zastitnik moreplovaca, pleme iz kojeg nikoh ponizno moli, posteci slavi a moji nokti su plavi od nemanja vjere.........
Zivotom slomljen, porazen u nevjeri ipak se nadam, ne nalazim cizme ali ih stavljam neka ih, neka stoje u bojama nestalih snova pod prozorima sto ne postoje......
Njegov novcanik je debeo kao topuz a ja kokuz od kada za sebe znam ali nema veze i praznih dzepova ja se napijam pa te maglama dozivam, dok on trosi tacno isplaniranu svotu na tvoju ljepotu kupuje poklon, na veceru izvodi nadmjeno se ophodi pred konobarom dok se novca laca i placa......
poslije te zestoko tuca da krevet puca pa nije se trosio uzalud on te melje red je da naplati trud a i ti se osjecas glamurozno holivudski sareno i nimalo nervozno mu ispunjavas zelje.....
a kad se u maglama ne odazoves otvori se nebo otkud mi andjeli krilima masu a ja kokuz, bijednik u rajskom vrtu ne znam sta bih drugo pa lazima vjestim isporosim pice na crtu i bude mir dok grlim casu.....
*** Ceznem da ti kazem najvernije reci koje ti imam reci, ali se ne usudjujem se strahujuci da bi mogla posumnjati u njih. Zato ih oblacim u neistinu, i govorim suprotno onome sto mislim. Ostavljam bol svoj da izgleda glup,strahujuci da bi to mogla ti uciniti.
*** TAGORE
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
U ime svih u crveno-belom, za zakletvu Zvezdi ja spev’o sam stih ja kunem se srcem i dusom i telom da bodricu, do smrti njih. Al’ zivot pred nama jos bitaka skriva jer tezak je, tezak , taj fudbalski boj ja znam, Zvezdu ceka jos sto ofanziva i zivot joj poklanjam svoj.
Takva sam roðena Nema veze da li voliš njega, ili Njega sa velikim slovom Samo gore šape Jer ti si takva roðena, mala Kad sam bila mala, mama mi je rekla Svi smo mi roðene zvezde Uvila mi je kosu i stavila ruž U ogledalu njenog budoara “Nema nièeg loše u tome da voliš sebe” Rekla je, “jer on te je dušo savršenu stvorio” “Zato digni glavu devojèice i daleko æeš stiæi, Slušaj me kad ti govorim” Ja sam lepa na svoj naèin Jer Bog ne greši Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Nemoj se skrivati iza kajanja Samo voli sebe i spreman si Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Ooo nema drugog naèina Dušo, takva sam roðena Dušo, takva sam roðena Ooo nema drugog naèina Dušo, ja sam roðena - na pravom sam putu dušo Takva sam roðena Ne budi dosadna – samo budi kraljica igra reci drag – queen transvestit Ne budi dosadna – samo budi kraljica Ne budi dosadna – samo budi kraljica Nemoj biti! Budi obazriva I voli svoje prijatelje Dete podzemlja, raduj se svojoj istini U religiji nesigurnih Moram biti svoja, svoju mladost poštovati Nije greh drugog ljubavnika imati Veruj u Njega sa velikim slovom (hej hej hej) Ja volim svoj život, volim ovu ploèu i Ljubavi je potrebna vera Ja sam lepa na svoj naèin Jer Bog ne greši Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Nemoj se skrivati iza kajanja Samo voli sebe i spremna si Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Ooo nema drugog naèina Dušo, takva sam roðena Dušo, takva sam roðena Ooo nema drugog naèina Dušo, ja sam roðena - na pravom sam putu dušo Takva sam roðena Ne budi dosadna – samo budi kraljica Ne budi dosadna – samo budi kraljica Ne budi dosadna – samo budi kraljica Nemoj biti! Ne budi dosadna – samo budi kraljica Bez obzira da li si švorc ili uvek puna zelembaæa Da li si crna, bela, bež, španskog porekla Da li si libanka, orijentalka Bez obzira da li su te životne nedaæe Ostavile odbaèenu, maltretiranu ili zafrkavanu Raduj se i voli sebe danas Jer dušo, takva si roðena Nema veze da li si gej, strejt ili bi, Lezbejka, transeksualac Ja sam na pravom putu dušo Roðena sam da preživim Nema veze – crna, bela, bež Španskog ili orijentalnog porekla Ja sam na pravom putu dušo Roðena da budem hrabra Ja sam lepa na svoj naèin Jer Bog ne greši Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Nemoj se skrivati iza kajanja Samo voli sebe i spreman si Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena Takva sam roðena hej! Takva sam roðena hej! Na pravom sam putu dušo Takva sam roðena hej! Takva sam roðena hej! Takva sam roðena hej! Ja sam na pravom putu, dušo Takva sam roðena hej
&feature=relmfu
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
