Drage moje poetskih snova nije ni jedan stih za vas napisan dok ne cujete kako kuca tu kraj vas
ja nisam pesnik ni pevach, moji tekstovi lutaju kroz maglu zato sto srce za koje su nije tu.
Elem, tema je srce kao pesma! Mogu ja da piskaram i izmisljam stihove ali to su samo slova na ekranu. Ono sto pokusavam ovde da kazem i na neki nacin ostavim traga je da komunikacija na nivou srca jedino moze da stvori pesmu. Zato ako neko lepo prica ili pise nista ne znaci dok nije u srcu tvom svim srcem svojim... ili tako nekako, sta ja znam ja samo svrljam po ekranu...
mijenjam mijenjam se skinuo sam bradu i brkove pokusat cu naci novi lik suvremen
i radim sada sve sto nikad nisam volio prije i ako pri tom neko drag mi strada nisam kriv
jer mijenjam mijenjam se stare nazore odbaciti cu srusiti mostove pokusat cu naci dosta snage za ponovo
jer mijenjam mijenjam se i kosu cu skratiti jer mozda bolje je to nikad ne znas, probati treba na sasvim nova vrata izaci cu van nikad ne znas, probati treba
jer mijenjam mijenjam se vec se cude svi stari znanci drugovi i pitaju me stari kaj ti je kaj si to ti
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
... 
