BARJAK

Forum
Forum :: Search by forum :: Forum Options :: Forum`s Top

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Sta vam god padne na pamet o ljubavi > BARJAK

barjak	#1
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:07:57	BARJAK ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA

barjak	#2
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:08:57	Posle završene srednje škole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je želja bila da studiram glumu. Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Maštala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na poèetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorište, film i televiziju izuzetno teški, pa nisam ni pokušavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da æe se nekim èudom jednog dana ispred mojih vrata pojaviti neko i reæi: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo da igrate u našem filmu". Tipièno deèja razmišljanja. Maštala sam i o novcu koji bi došao sa filmom i slavom, o lepom životu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je život nešto drugo. Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grèku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otišla u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me èeka dobar posao u butiku smeštenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujuæi da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je prièao moj komšija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, pošto je voz kasnio, direktno otišla na razgovor. Bila sam u širokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko èela i patikama na nogama, pa i nije èudo što se vlasnik butika razoèarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Sveže oprana kosa, inaèe bujna, delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tri dana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaèio je oèi, nekontrolisano ponavljajuæi: "Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem". Umesto obeæanih 300 DEM, rekao je da æu meseèno dobijati 500, a mozda i nešto više, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam šta to može da znaèi i ta moja slutnja potvrdila se veæ sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poèeo da mi se udvara. Nije bio ružan, ali bilo je u njemu nešto što me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim èovekom predstavljala mi je teškoæu, ali... nešto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se završavalo na tome, ne raèunajuæi one produžene dodire kojima me èašæavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato što je oseèao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je važno da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se nešto što je izmenilo moj život, nešto što mi je iz korena istrgnulo svu maštu o jednom naèinu života. Jesam mlada, veoma sam ’, lepa i zgodna, bar drugi to kažu, ali na trenutke oseæam da je život iza mene i da je ono što sam za ovih nekoliko godina , prošla kao plamen spalilo svu moju buduænost. ’, Seæam se kao da je bilo juèe. Bilo je podne. Padala je kiša. ’ Prava letnja, kratka kiša. Beograd je izgledao sveže, okupano. , Spremala sam se, nešto iza 16 sati, da odem kuæi. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i još jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila pažnju, spremajuæi svoju šminku, ko je ušao unutra. Èula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i nešto kao odgovor, što nije lièilo na naš jezik. U ogledalu sam, u jednom èasu, videla èoveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom mušterijom koji nije imao više od 30-ak godina. Pokušavala je da mu na engleskom nešto objasni, ispred police sa košuljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Došljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavršavala jezik, ne verujuèi da nikad nisam živela u nekoj od velikih evropskih država. Moj engleski je zaista odlièan. U razgovor se umešao i onaj gospodin tamne puti, iz èega sam zakljuèila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno ušli. Kupili su dve košulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu napuštali butik. Kad sam rekla da odlazim kuèi, obojica su, gotovo u isti èas, rekla da imaju želju da me poèaste pièem, da se na taj naèin oduže mom gostoprimstvu, strpljenju i na neki naèin da "plate" moje odlièno poznavanje engleskog jezika. Prošetali smo do bašte jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni gužva. Prièali su mi da su u Srbiji veè devet dana, da predstavljaju jednu uspešnu trgovaèku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kuèa i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih

barjak	#3
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:11:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA zemalja. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog društva koje je postalo veè dosadno, sa ubitaèno monotonim prièama, ogovaranjima i lenèarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali su na mene utisak neèeg o èemu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih pešèanih plaža. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seèaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmišljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos želji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil veè sutradan, nakon što su oni otišli, bila spremna da napustim Beograd, ali šta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne veèeri, bila je subota, vratila sam se kuèi nešto ranije i baš kad sam sela u fotelju, otvorila flašu koka-kole i ukljuèila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sa kojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te veèeri bila u bašti "Ruskog cara" i koja mi je obeèala da èe mi javiti idu li njeni roditelji preko vikenda u Grocku, što bi moglo da znaèi da subotu i nedelju provodimo same, u njenom stanu. Da se ludiramo, slušamo muziku, malo traèarimo o našem starom društvu... Podigla sam slušalicu i na engleskom èula: "Dobro veèe, da li je to Beograd, stan...da li je to...Na vezi je MajkI". Veè zaboravljeni Majkl, biznismen, kljuèar mog raja, stražar na kapiji iza koje su èekali moji snovi. Nesvsno sam ustala iz fotelje i poèela da šetam po sobi. On se izvinjavao zbog nejavljanja. Prièao je da su on i I~iafez bili u Kanadi, da su mislili na mene ali su, rekao je, hteli da mi ostave što više vremena za razmišljanje. Ponuda je i dalje bila aktuelna. "I šta ste odluèili?" - zapitao je Majkl. "Prihvatam’ - rekla sam kao iz topa. "Onda je sve u redu° - kazao je on - "recite mi samo adresu i dobièete za dan-dva avionsku kartu za Rim". "Laku noè, laku noè". Poèela sam da skaèem po sobi od veselja. Valjala sam se po podu, htela da vrištim od radosti, ali sam se suzdržala, znajuèi da otac i majka spavaju u drugoj sobi. Celu noè nism spavala. Oko osam sati nazvala sam Svetlanu i rekla joj da je poziv konaèno stigao. I ona je bila sreèna, ali je žalila što se više neèemo vidati. Ja sam joj obeèala da èu sve uèiniti da i nju povuèem sa sobom, samo kad uèvrstim svoje veze. Zamislite, kakav sam idiot bila. Verovala sam da me èeka unosan posao i da èu još biti u situaciji da pomažem drugima. Èetvrti dan nakon poziva na vrata našeg stana zazvonila je devojka mojih godina. Predstavila se da je iz turistièke agencije i pitala jesam li ja ta i ta. Kad sam potvrdila, dala mi je avionsku kartu za Rim. Iste veèeri, ponovo me je zvao Majkl i kada je èuo da sam dobila kartu, dogovorili smo se za ostale detalje. Rekao je da èe me saèekati u Rimu, na aerodromu. Uzbudenje se videlo na meni svakog tenutka. Poèela sa da se pakujem, iako je avion leteo tek za 48 sati. Tek tad sam èaletu i kevi rekla o èemu se radi. Majka je plakala, a èale je samo èutao. Videla sam da mu je žao. Samo što nije zaplakao. Onda se digao iz fotelje i rekao: "Sunce tatino (tako me zvao od malena), imaš dvadeset godina, pametna si. Mi ovde nismo u stanju ništa da ti pružimo, nismo u stanju ni da ti damo za džeparac. Ako si odluèila, neka ti je Bog na pomoèi". Ja sam plakala. Èulo se zvono na vratima. Bio je to moj stariji brat Èeda. Oženio se 1990. godine i preselio se na Èukarièku padinu. Živeli su kod ženine majke. Kad je èuo o èemu se radi, samo je vrteo glavom: "Gde baš tebe da nadu od tolikog sveta. To je meni sumnjivo, ali kako ti odluèiš, tako èe da bude. Ja ti ne preporuèujem da ideš" - jedino mi je to tada Èeda kazao. Ništa moju odluku nije moglo da poromeni. Na dan odlaska poljubila sam kevu i èaleta. Došla je i Svetlana. Na JAT-ovom terminalu kod Slavije sela sam u autobus za surèinski aerodrom. Svi smo plakali. Let do Rima je bio udoban. Bio je to let u bolju buduènost, mislila sam tada. Uživala sam u svakom trenutku, zamišljala stan u nekoj luksuznoj èetvrti, videla sebe na modnim revijama, na veèerama u elitnim restoranima. Sa velikim uzbudenjem kroèila sam na tlo Italije. Na aerodromu me zaista èekao Majkl. Medutim, umesto da krenemo u grad ostali smo na aerodromu. Objasnio mi je da hitno moramo u Ujedinjene Arapske Emirate, jer su mu, kazao je, pre nekoliko sati javili da se tamo sastaje nekakav bord direktora na kojem mora da bude, te da bi bilo dobro da i ja podem i tamo upoznam vlasnika kompanije, što je inaèe retka prilika, prava privilegija, kazao je Majkl. Naravno, za dva dana se vraèamo u Italiju. Èekali smo u aerodromskom restoranu tri sata. Možda nešto više. Ruèali smo, poprièali, malo prošetali i došlo je vreme za poletanje. Dakle, bila

barjak	#4
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:11:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA sam veè u tom svetu snova. Letim za tamo neku zemlju za koju sam u životu èula deset puta. Moj život; na velikoj nozi je poèeo. Let je trajao mnogo kraèe nega što sam pretpostavljala. Kada sam izašla iz aviona bila je noè. Vrela noè sa nebom punim zvezda i svetlima grada u blizini. Majkl je odjednom postao nekako èudno nervozan, samo se smešio, ali usiljeno i namešteno, govorio mi da èu biti oduševljena gradom. "A gde sam ja to Majkl" - upitala sam u jednom trenutku. "O, ja se izvinjavam, ti si u Dubaiju" - kazao je. . Ispred aerodromske zgrade doèekao nas je ogroman automobil. Imao je šest vrata i pregradu za vozaèe. Napolju je temperatura bila sigurno oko 30 stepeni, iako je bila noè, a kada smo seli u kola gotovo da mi je, veè nakon deset minuta vožnje, bilo hladno. Klima-uredaj je funkcionisao savršeno. Majkl me ponudio šampanjcem iz malog bara smeštenog na sredini, izmedu naših nogu. Posle tridesetak minuta vožnje zaustavili smo se ispred jedne palate savršene lepote. Okretala sam se da vidim o kojem je hotelu reè, ali uzalud, ništa nije pisalo. Majkl me je zamolio da saèekam. Izašao je napolje i izgubio se u zelenilu koje je raslo sa obe strane staze, uradene od belog kamena. Èekanje se odužilo, a onda je Majkl došao sa još jednim èovekom, Arapinom, ali ne onim koji je bio u Beogradu. Izašla sam iz kola i sa bujnom plavom kosom, crvenom suknjom pripijenom uz telo, zelenim oèima i 175 centimetara visine oèito ostavila izuzetan utisak na Arapina. Gledao me je duže nego što je to bilo pristojno, a onda pokazao rukom prema ulazu. Krenula sam nesigurnim korakom, iza mene je išao Majkl, a na kraju naš "domaèin". Staza nije bila od prostog kamena, kao što mi se uèinilo, veè od mermera. Na kraju staze bilo je ogromno proširenje, ispred ulaza u vilu, sa velikom fontanom u sredini. Osetila sam svežinu vode, ali i miris mora, koji je dolazio sa laganim vetrom. Seèam se da sam u jednom trenutku pomislila šta li sada rade moji u Beogradu. Stepenicama smo se popeli u prostrani hol,~prepun zelenila i veštaèkih slapova. Nikada u životu, ni na filmu, nisam videla takvu raskoš. Seli smo na male fotelje, posadene oko jednog niskog stola. Sve je bilo uredeno u arapskom stilu. Kasnije èu saznati da je taj, kao i sav drugi nameštaj u palati, vili, ne znam kako da je nazovem, bio pozlaèen 24-karatnim zlatom. Zazvonio je telefon i naš domaèin se povukao dvadesetak metara da završi razgovor. Iskoristila sam taj trenutak da upitam Majkla gde se ja to nalazim šta je ovo, sanjam li ja. "Draga moja", kazao je Amerikanac, "ti danas ulaziš u prièu iz bajke, od danas za tebe ništa neè biti kao pre". I zaista nije bilo. Veèerali smo u jednoj ogromnoj sobi. Posluga je bila iskljuèivo muška, a pravo da vam kažem pojma nemam šta smo jeli. Majkl mi je sugerisao šta i kako da uzimam sa stola, koji je bio prepun hrane i voèa. Kada smo završili, Majkl je upitao jesam li za to da prošetamo po vrtu oko palate ili èu da idem na spavanje. Odluèila sam se za.ovo drugo. Pozdravili smo se i nakon toga Majkla nikada više u životu nisam videla. Stepenicama, koje su vodile iz sobe u kojoj smo veèerali, popela sam se za jednim starijim èovekom, èlanom posluge, do višeg nivoa. Zaustavili smo se kod velikih vrata sa polukružnim završetkom. Ušla sam unutra, svetla su bila upaljena, a taj stariji gospodin ostao je na ulazu. Na prilièno lošem engleskom rekao mi je da u sluèaju da mi išta zatreba pritisnem dugme, smešteno kod plave noène lampe. Našla sam se u nekoj vrsti apartmana, koji se sastojao od jedne velike, jedne male sobe i kupatila veèeg nego osrednji jednosoban stan. Nakon što sam se istuširala, izašla sam na balkon. Palata je bila okružena zelenilom, iako sam bila u zemlji u kojoj je voda cenjenija nego nafta. Imala sam oseèaj da je voda svuda, u fontanama, slapovima na ulazu, da se "èuje" iz parka, kao da je reka u blizini. Kasnije sam ustanovila da se u okolini palate nalaze èak tri bazena razlièite velièine. Probudilo me sunce u sobi. Nisam imala oseèaj za vreme, nisam znala ni koji je dan, koliko je sati. Pozvala sam poslugu i kad se na vratima pojavio jedan mladiè mojih godina upitala sam za Majkla. On je samo odmahnuo glavom. Tražila sam doruèak i nekoga sa kim èu da razgovaram. Povukao se dva tri koraka nazad i otišao. Uskoro je stigao gurajuèi kolica sa hranom. Posle doruèka spustila sam se u prizemlje u nameri da prošetam. Na ulazu, kao da je iz zemlje nikao, pojavio se jedan ogroman èovek. Rekla sam mu na engleskom da želim u šetnju, da sam u gostima, spominjala sam Majkla. On je samo èutao, kad sam završila, uhvatio me za rame, gotovo grubo i vratio unutra. Tumaèila sam to kao nesporazum i èekala da se pojavi Majkl. Negde iz zidova dopirala je orijentalna muzika, koja me prenosila u drugi svet, u prostor izvan palate, pošto je ta gradevina, iako radena u orjentalnom stilu, iznutra bila evropski uredena. Samo su neki njeni delovi i

barjak	#5
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:12:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA detalji podseèali na mesto gde se nalazimo. Posle nekoliko sati sedenja postala sam nestrpljiva. Prilièno oštro obratila sam se jednom od èuvara ili domaèina, davo èe znati kakva im je uloga bila. On me saslušao, bilo je jasno da me je razumeo i ubrzo se negde izgubio. Vratio se za deset minuta. "Budite ljubazni’, kazao je, "i podite za mnom’. Išli smo jednim polumraènim hodnikom, možda tridesetak metara i zaustavili se pred velikim belim vratima. Ušli smo unutra. Soba je bila polukružna, nevelika, a sa desne strane sedeo je èovek, star oko šezdeset godina. Ljubazno me pozdravio, rekavši da zna za moj dolazak i da mu je žao što sam èekala. Pozvala sam se na Majkla i Hafeza. On je samo klimnuo glavom, zatim prišao stolu i pritisnuo dugme na nekom uredaju, postavljenom kod telefona. Nije prošlo ni minut, a iza mojih leda su se otvorila vrata. Okrenula sam se i silno obradovala~ Na njima je stajao Hafez. Konaèno, pomislila sam, bar jedan od njih dvojice. Medutim moj beogradski poznanik samo je hladno pružio ruku, klimnuo glavom i okrenuo se onom starijem gospodinu, oèito njegovom šefu. Ništa mi nije bilo jasno. Razgovarali su nekoliko minuta na jeziku koji nisam razumela, oèito na arapskom i posle toga Hafez me pozvao da podem sa njim. Iza nas, na svega dva-tri metra išao je jedan snažan mladiè. Pokušala sam da saznam nešto dodatno od Hafeza. Pobogu znamo se, mislila sam, nadajuèi se da je ono maloèas bila samo gluma, kurtoazija, odnos radnika i pretpostavljenog. Ne, Hafez je hladno odbio razgovor, grabeèi korak ispred mene. Izašli smo napolje. Gotovo da sam se srušila od topline koja me je zapljusnula izlaskom iz palate. Nikad nisam osetila takvu vrelinu. Verujem da je bilo 50 stepeni. Obišli smo palatu sa leve strane, prošli pored jednog manjeg bazena i nakon tridesetak metara ušli u veliki depadans, koji je imao svoje osobenosti u odnosu na ostatak palate tako da bi mogao da bude zasebna celina. Hafez me pozvao u jednu poluotvorenu prostoriju. Naš pratilac je ostao na ulazu. Seli smo. On je zapalio cigaretu, ošinuo me dugim pogledom i izgovorio reèenicu koja me je prikovala za fotelju: "Gospodice, ništa nije onako kako vi mislite. Ništa nije istina od onoga što smo vam Majkl i ja govorili u Beogradu. Vi neèete voditi nikakav butik, niti èete bilo šta raditi. Vi se nalazite pd zaštitom jednog mnogo bogatog èoveka. Jedina vaša obaveza je da budete lepi, negovani, nasmejani i spremni svakog èasa na njegov poziv". Èutala sam. Misli su mi se kovitlale u glavi. Da nije nekakav mecena, pomislila sam ili bogataš koji vodi neku modnu ili sliènu agenciju. Smogla sam snage da konaèno upitam Hafeza našta moram da budem spremna. "Da ga zadovoljite kao muškarca, kad god on to poželi, gospodice" - saopštio mi je Hafez. Soba u kojoj smo sedeli poèela je da se okreèe oko mene. Bila sam poražena. Oseèala sam se kao poslednja budala, prevarena i naivna. Došlo mi je da vrištim, ali nisam imala snage ni mali prst da pomerim. - Preboleèete to - èula sam Hafaza gde govori. Ustao je i zamolio me da podem sa pratnjom do svoje sobe. - Mi èemo se vidati povemeno. Budete li pametni ništa vam se neèe desiti - rekao mi je beogradski poznanik i otišao. Jednim manjim hodnikom prošli smo troja vrata, kao da ulazimo u trezor, a onda je moj vodiè, èuvar, pojma nemam šta je bio, pokazao male stepenice za gore. Na vrhu su bila vrata. Kada sam prišla bliže videla sam na njima moje ime. Nisam mogla da verujem. Kad sam ušla, èuo se kljuè. Soba je imala kupatilo i mali balkon kroz koji je ulazilo sunce. Sela sam na krevet i najpre èutala, a onda su poèele da mi teku suze. Pred oèima su mi se nizali likovi èaleta, keve, slika Beograda, brata Èede, likova iz mog društva. Videla sam Beograd kao na dlanu i bila spremna da dam život istog trenutka samo da ga još jednom vidim. Dugo nisam mogla da se smirim. Padale su mi na pamet razne ideje: da se ubijem, obesim, da iseèem vene. Izašla sam na balkon nošena idejom da pobegnem i još jednom se uverila koliko sam naivna. Ispod balkona stajao je naoružani stražar, ogrnut belim omotaèem i obuèen u nešto što je lièilo na suknju. Imao je sunèane naoèare i podigao glavu èim sam se pojavila na balkonu. Dvadesetak metara od njega, uvuèen u rastinje, stajao je još jedan stražar. Sa leve i desne strane bili su identièni balkoni, iz èega sam zakljuèila da je taj deo palate nešto kao hotelski smeštaj, da ima identiène sdbe. I iznad mene je bio balkon. Odnekud je dopirala mužika, evropska muzika i to me je ohrabrilo. Èula sam da se vrata otvaraju, okrenula sam se i videla da u sobi ulazi jedan stariji gospodin niskog rasta. Nij~ bio Arapin. I to je bio mali traèak svetla u mraku koji se stvorio oko mene. - Gospodice, pretpostavljam da znate gde se nalazite i da su vas upoznali zašfo ste ovde dovedeni - obratio mi se. Klimnula sam glavom. - Sedite, molim vas - kazao je on, sedajuèi istovremeno na dvosed. Nevažno je kako se ja zovem poèeo je prièu moj gost i nastavio. - Ja sam u službi èoveka kojeg èete uskoro upoznati. On vas je kupio na odredeno vreme. Možda ne izgleda tako,

barjak	#6
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:13:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA ali jeste tako. Gledajte, u ovom delu palate, gde se sada nalazimo, pored vas živi još trideset jedna devojka, lepote sliène vašoj. Gospodice, ovo je neka vrsta harema. Vi biste morali da znate šta je harem, ja u ovim podacima vidim da dolazite iz Jugoslavije, odnosno Srbije. Mnogo znam o tom delu Evxope, roden sam u Austriji, a ovaj posao radim deset godina. Turci su vladali vašim narodom vekovima i vi znate šta je to harem. Bièete ovde èetiri godine. Bièe vam kao u raju. Vaše je samo da saradujete. Posle èetiri godine na vama je da odluèite gde èete da živite. Moj i vaš gazda èe vam kupiti stan u bilo kom delu sveta. Uskoro èete upoznati Gospodina - kazao je i napustio sobu. Opet sam poèela da plaèem. Sutradan sam, posle ruèka, dobila pravo na šetnju. Nakon pola sata tumaranja po parku prepunom stražara, prošla sam pored dvojice ljudi obuèenih u tradicionalnu arapsku nošnju. Stajala sam su sa strane, gledali u mene i nešto komentarisali. Onaj krupni me pozvao da stanem. Okrenula sam se, ispred mene je stajao èovek šezdesetih godina, oko 170 santimetara visine, sa kratkom negovanom bradom. Skinuo je sunèane naoèare, nekoliko puta me pogledao od glave do pete i na teènom engleskom upitao kako se oseèam. - Ostavite me na miru, molim vas - odbrusila sam i nastavila da hodam. Kasnije sam saznala da je to bio Gospodar. Saznala sam i to da sam bila puštena u šetnju samo zato što je on, zatekavši se u parku, zatražio od svojih ljudi da mu pokažu novu devojku. Vraèajuèi se u sobu, u hodniku sam zajedno sa svojom pratnjom naletela na jednu devojku, moje visine i izuzetne Iepote. Zastale smo obe i gledale se. Obuzela me radost, koju nisam mogla da opišem. Kao da sam videla nekog svoga. ~ Helou - rekla je ona. - Govoriš li engleski? - Da, odgovoril~ sam. Sjajno - uzvratila je lepa brineta. - Ja sam Anet. Iz Ho landije sam, naèi èemo se na bazenu. Tamo èemo razgovar~t - rekla je i odšetala. I njena i moja pratnja, dva snažna èove ka, posmatrala su nemo naš susret i nisu reagovali. Krenul; sam prema sobi.nseèanja koja su me preplavila posle susreta sa mladom VHolandankom kao da su me vratila u život. Razmišjala sam kako da ponovo dodem do nje, želela sam taj susret, a onda sam sebe uhvatila u razmišljanjima da želim i susret sa Gospodarom. Vuklo me ono što ne poznajem, neizvesnost je bila strašna. Bilo mi je jasno da nemam izlaza i zato sam htela da upoznam èoveka koji me je doveo kao robu. Smenjivale su se u mojoj glavi scene iz filmova, koje sam gledala, a u kojima se na bilo koji naèin provlaèe haremi. Nastojala sam da se setim nekih proèitanih knjiga ili neèeg što je moglo da podseèa na tursku vladavinu u Srbiji, na prièe o lepim hanumama iz sultanovog harema, lepoticama koje su imale samo jedan zadatak - da zadovolje svog gospodara. Prošlo je nekoliko dana a moja svakodnevnica bila je siva. Dosada, samoèa, crne misli. Stalno sam maštala o Beogradu. Vraèala se noèu u njega, šetala Adom Ciganlijom, a ujutru, kada bih se probudila, opet plakala. Onda mi je iznenada, posle obilnog ruèka, moj stražar saopštio da èu ièi u malo dužu šetnju. - Spremite se - kazao je on - za pola sata sam ovde kod vas. Kada je došao, krenuli smo produžetkom hodnika, prošli kroz jedna mala vrata, spustili se niz nekoliko stepenica i ušli u veliku prostoriju sa staklenim vratima. Ta vrata su se otvarala i zatvarala po sistemu foto-èelije. Napolju je opet bilo izuzetno vruèe. Bila sam samo umotana u lagano belo platno. Nakon dvadesetak metara hodanja stazom ušli smo u neko žbunje, kao u tunel. Bila je prijatna hladovina i nakon nekoliko desetina metara skrenuli smo desno, pa opet levo. Ispred nas je, kao iz raja, izronio predivan bazen, nepravilnog oblika, sa kaskadom na jednoj strani, slapom koji gotovo da se nije èuo. U bazenu i pored njega bilo je, koliko sm uspela da procenim na prvi pogled, dvadesetak devojaka. Nije se moglo reèi koja je lepša. Za savremene ukuse svaka je imala po nekoliko kilograma viška, ali za ukuse prostora na kojem smo se našle bile su idealne. Èovek iz moje pratnje mi je pokazao da se mogu osvežiti u bazenu. Rekla sam mu da nemam kupaèi kostim, a on mi je pokazao na jednu malu prostoriju, svu u cveèu, sa desne strane bazena. Prošetala sam do nje, nije bilo vrata, a na sredini prostorije stajao je sto na kojem su bili poredani preparati za negu tela, najboljih i najpoznatijih svetskih firmi. Na poveèoj polici, suprotno od vrata, bili su kupaèi kostimi, videlo se neupotrebljavani. Izabrala sam jedan, obukla ga i spustila se u bazen. Na desetak metara od ruba bazena bio je zid visok oko tri metra i tako na dve strane. Ostale dve zatvarala je palata, odnosno njen depadans. Izmedu zida i ruba bazena bili su pravi nanosi cveèa, medu kojima je dominaralo rastinje ružièastih cvetova. Sve je delovalo kao iz bajke. Okretala sam se oko sebe, zamahivala plivajuèi, a onda sam osetila neèiju ruku na ledima. Bila je to Holandanka. Silno sam se obradovala, ali ona je odmah otplivala na drugu stranu. Shvatila sam to kao poziv i krenula za njom. Saèekala me ispod slapa, uranjajuèi u vodu i pojavljujuèi se iznad nje.

barjak	#7
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:18:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Znam kako se oseèaš, ja sam ovde dve godine. Bièe prilike za razgovor, od danas èeš èesto biti sa nama, ali vodi raèuna da previše ne razgovaraš ni sa jednom od nas. Zapamti samo jedno, odavde niko nije pobegao i ne misli o tome. Svaka od nas ima razlièita iskustva, sve zavisi od tebe. Znam da su ti rekli o èetvorogodišnjem boravku i stanu u bilo kojem kraju sveta, ali nijedna od nas ne zna da li je to istina. Nekoliko devojaka otišlo je odavde za ove dve godine, ali ko èe znati gde. Na ovaj bazen možeš da dodeš svakog dana, ali više bih volela da se vidamo u teretani. Tamo èeš verovatno sutra - rekla mi je Anet i otplivala. Èesto smo se sledeèe nedelje vidale na bazenu i u dvorani sa najsavremenijim spravama za bildere. Ona je nekako isposlovala da radimo zajedno, spravu pored sprave. Kasnije mi je kazala da je uspela u tome zahvaljujuèi jednom od ljudi iz pratnje, stražara, koji pokazuju više razumevanja za želje devojaka nego drugi. - Oni su bezopasni - nasmejala se Anet, pokazujuèi na naše stražare. - Ni jednu od nas prstom nisu dotakli - kazala je Holandanka. Od nje sam èula da su ostale devojke uglavnom iz Evrope i da su neke od njih, po sopstvenom priznanju, pre dolaska u Dubai bile prostitutke visokog ranga. Dakle ona kategorija koja "radi" po luksuznim hotelima i kao pratnja poslovnim ljudima najviše klase. Zaboravila sam da kažem da je dva dana po dolasku poèeo je lekarski pregled - vodali su me od stomatolaga do ginekologa i nakon detaljne medicinske kontrole moga tela reèeno mi je da sam izuzetno zdrava. Sve devojke su prolazile taj put, a Anet mi je kazala da su takvi sistematski pregledi dva puta godišnje. - Jesi li bila kod Gospodara - upitala me jedno popodne na bazenu moja prijateljica Holandanka. Kad sam joj rekla da nisam samo se smejala, odbijajuèi da govori detalje. Pošto sam sa njom postala vrlo bliska, oseèala sam da je osoba od poverenja. Upitala sam je koliko èesto ostale devojke odlaze u odaje èoveka èije smo vlasništvo. - Draga moja, toliko retko da se na to i zaboravi - odgovorila je - ali zato postoje drugi naèini da zadovoljiš ono što priroda traži od tebe - kazala je zagonetno se smešeèi. Istog dana, naveèe, moj sobar je upitao želim li da veèeram u sobi ili možda u bašti, sa još nekoliko devojaka, jasno, tražila sam ovo drugo, iznenadena ponudom. Ali, osetila sam da se nešto menja u tretmanu prema meni. Verovala sam da je prošao period ocenjivanja, probe ili neèeg sliènog. Na veèeru sam otišla, jasno u pratnji. Proveli su me kroz jedan deo parka. Shvatila sam da prolazim nedaleko od bazena. Iza žive ograde ugledala sam svetlo. Došli smo do ulaza i ja sam shvatila da je to mesto gde èu da veèeram. Na uzdignutom podijumu bilo je dvadesetak stolova, bašta je bila elipsastog oblika sa vodom okolo i jednom malom fontanom u sredini. Cveèa je bilo neubièajeno mnogo, možda èak i više nego oko bazena. Nikad mi neèe biti jasno kako su i na koji naèin doveli toliku vodu u palatu i oko nje, u te silne bazene, fontane, veštaèke vodopade. Odredeno je da za veèerom sedim sa jednom devojkom koja je bila mojih godina, imala je tamniju kosu od moje ali mogla se smatrati plavušom. Razgovor smo poèele ocenama hrane, a onda me ona, na prilièno lošem engleskom, upitala iz kojeg sam kraja sveta. Spomenula sam Evropu - Draga moja, sve smo mi ovde iz Evrope. Možda su dve tri Amerikanke, ali pitam te iz koje zemlje. Spomenula sam Jugoslaviju, na šta je moja sagovornica podigla glavu i malo zadržala pogled. Nastavila je da jede i èuti. Kada su moj i njen èuvar odšetali do stola sa pièem i poèeli razgovor, udaijeni od nas dvadesetak metara, moja nova poznanica je poluglasno rekla. - Ja sam Cehinja: Znam Jugoslaviju, tamo sam dolazila na letovanje sa roditeljima. Iz kojeg si dela Jugoslavije? - Iz Srbije - kazala sam. - Ovde je do pre pet meseci bila jedna devojka iz Srbije, ali nisam se družila sa njom i ne znam kako se zvala - rekla je Èehinja. Ja sam se prosto skamenila. Nisam mogla da verujem. Pitala sam je da li je sigurna, a Irena je, jer tako se Èehinja zvala, potvrdno klimnula glavom. Tražila sam da mi opiše tu moju zemljakinju, koju je zadesila ista sudbina. - Bila je slièna tebi, samo malo niža i spominjala je èesto Beograd i Novi Sad, tako da nisam sigurna gde je živela pre dolaska - kazala je Irena. Nakon veèere, dugo sam stajala na balkonu i osluškivala glasove noèi. Oseèala sam tišinu i mir koji bi za svakog neupuèenog bio opijajuèi, ali ne i za nas koje smo ovde i koje znamo šta se krije iza zidina predivne palate. Razmišljala sam o toj devojci, htela sam da saznam još nešto, sa kim je bila posebno dobra, kako se zvala, u kom delu palate je bila, zašto je nema, da li ona pripada onim devojkama koje su "odslužile" svoje èetiri godine i sada vidaju "rane" u nekoj od svetskih metropola. I to mi je postala uteha, ta

barjak	#8
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:19:51	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA pomisao da èu za ovo što me snašlo ipak dobiti neku nagradu. Bio je to novi dokaz poraza. Sutradan, nakon doruèka, moj èuvar je predložio da prošetamo. Znala sam da ne smem da odbijem. Cutala sam i krenula uporedo sa njim. Verovala sam da me vodi kod Gospodara, da je došao trenutak zbog kojeg sam ovde. Obilazili smo delove palate, laganim korakom, koji mi je ostavljao dovoljno vremena za razgledanje. Divila sam se raskoši, predivnim a krajnje jednostavnim detaljima uradenim u orijen~talnom stilu, parku koji mi se uèini nepreglednim, a u stvari je bio savršeno isprepletan i obrastao u zelenilo. Sve je to davalo utisak velièine, monumetalnosti. Zastala sam da uberem jedan izuzetno lep cvet, jarko crvene boje. Moj stražar je samo klimnuo glavom. Prošli smo pored jednog bazena za koji nisam znala, a ono što me iznenadilo bila je diskrecija. Naime, stražar me povukao za ruku, dajuèi mi do znanja da krenem jednom stazom u desnu stranu. To nas je dvadesetak metara udaljilo od bazena, inaèe mnogo manjeg od onog u kojem sam se kupala. Krajièkom oka zapazila sam da je u bazenu nekoliko devojaka i da su sve na okupu i to oko jednog muškarca. Kada sam zastala da se uverim u ono što mi se uèinilo, moj stražar je stao ispred mene i pokazao da nastavim put. Vodio me do bioskopske dvorane, za koju takode nisam znala, do velike biblioteke i kroz jedan prostor velièine rukometnog terena, koji bi se mogao opisati samo kao botanièka bašta, jer je na relativno malom prostoru raslo mnogo razlièitih biljaka - drveèa i zelenila. U sobi sam se odmarala, slušajuèi muziku sa jednog od kanala radio-prijemnika, koji to u stvari nije bio. Imala sam moguènost da pritiskom na jedno od èetiri dugmeta slušam odredenu vrstu muzike. Mogla sam da biram klasiku, rok-en-rol, džez i orjentalnu muziku. Nikada pre nisam slušal~ klasiku, ali sada mi je godila. Odjednom sam na vratima zaèula kucanje. U sobu je ušao moj sobar, stražar, davo èe ga znati šta mi je bio, a iz; njega Hafez. Ljubazno se poklonio, upitao jesam li dobr~ raspoložena, kakva je hrana i sliène gluposti. Gledao m~ pravo u oèi i rekao: - Gospodice, Gospodar želi da vas vidi. Veèeras èete biti u njegovim odajama. Spremite se, doèi èemo po vas posle veèere. Jasno, nisam mogla ništa da jedem. Glavno jelo nisan ni okusila, za stolom sam sedela sa jednom devojkom i: Francuske. Ona je bila izuzetno dobro raspoložena. Pojela sam samo jedno parèe ananasa i krenula ka sobi, ali m~ stražar usmerio u drugom pravcu. Išla sam za njim. Posl~ pedesetak metara, malo parka malo nekakvog hodnika, uš1 smo u jednu prilièno veliku sobu, koja je na sredini imal~ ukopanu ogromnu kadu. Unutra su bile dve devojke koje sam vidala na bazenu. Bile si gole i nisu obraèale pažnju na mene i mog pratioca. Doduše, on je odmah napustio sobu, a ja sam ko poslednja budala stajala i gledala u zid. Èula sam da me je jedna od onih devojaka doziva Okrenula sam se i videla da mi daje znak da se skinem udem u mali bazen-kadu. Lagano sam skinula odeèu sa seb~ i ušla u vodu koja je mirisala kao i cela soba. Voda je imala neku èudnu zelenkastu boju, ali ubrzo sam shvatila da ona dolazi od raznih tekuèina za kupanje, koje su stajale sa strane u staklenim posudama i koje su moje devojke sipale povremeno u vodu. Jedna od njih mi je prišla, pomilovala me po grudima i upitala da li mi je ovo prvi put da idem kod Gospodara. Klimnula sam glavom. - Ne plašIi se - kazala j ona - nas dve imamo iskustva. Posle pola sata, možda ceo sat, nisam imala oseèaj za vreme, u sobi se èula muzik nekog, meni nepoznatog, muzièkog instrumenta. Trajalo j to nekoliko sekundi, devojke su izašle iz bazena. Došlo j vreme da upoznam Gospodara. Bile su ogrnute u neke svilene omotaèe. Krenula sam malim hodnikom. Ispred nas je Išao jedan mladi èovek, koji mora da je stajao iza vrata dok smo se kupale. Priznajem imala sam tremu ili nešto slièno tome. Vrata su se otvorila i nas tri smo ušle u sobu koja je, kad sada vraèam film i pokušavam da je procenim, imala oko 100 kvadratnih metara. Kao dobar èetvorosoban stan. Soba je imala dva nivoa. Nekoliko metara od ulaznih vrata poèinjao je drugi nivo, viši od prvog za tridesetak santimetara. U tom delu sobe stajao je ogroman krevet, presvuèen crvenom svilom. Nikada u životu nisam videla toliki krevet. Njih dve su se bacile i poèele da se valjaju po ležaju. Gledala sam oko sebe, a onda zaèula da se levo od mene otvaraju vrata. Pogledala sam i videla èoveka kojeg sam odmah prepoznala. Bio je to onaj gospodin koji me pre više dana, kada sam prolazila parkom, pozvao i kojem sam prilièno drsko odbrusila da me ostavi na miru. Bila sam kao paralizovana. To je, dakle, moj Gospodar, za èije uživanje Majkl i Hafez putuju po svetu, nalaze zgodne i lakomislene devojke, kakva sam i sama i dovode ih ovom èoveku na uživanje. On je išao prema meni. Stavio mi je ruku na struk i

barjak	#9
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:20:52	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA lagano kružio po mom stomaku, pošto sam stajala poluokreriuta prema njemu. Imao je krupne crne oèi, malo veèi nos i brkove, koji su bili prošarani sedim dlakama. Pokazao mi je prema krevetu, na kojem su se one dve kikotale i valjale, posve gole. Krenula sam i u trenutku shvatila da on drži deo mog svilenog ogrtaèa u ruci. Krenula sam odluènije i u trenutku ostala bez ièega na sebi. Jednu nogu sam sa isturenim kolenom stavila na krevet i ostala da stojim. Gledala sam devojke koje su izvodile neku igru. Oseèala sam njegov pogled po sebi, a onda i njegovu ruku na mojim ledima. Milovao me od vrata do polovine leda i moram priznati da mi je bilo prijatno, a onda je spustio ruku i poèeo da mi miluje zadnjicu. Drugom je prelazio prstima preko mojih grudi, èije su bradavice jasno davale do znanja da mi sve to prija. Trajalo je nekoliko minuta, a onda je on legao nasred ležaja. Sknuo je odeèu sa sebe, nekakav ogrtaè slièan našem i za svoje godine nije imao ružno telo. Devojke su znale šta treba da rade, poèele su da ga masiraju blagim pokretima: jedna od kolena prema gore, a druga od ramena prema preponama. On je zatražio da legnem pored njega. Ljubio me po vratu i ramenima, a ja sam krajièkom oka videla da jedna od devojaka oralno zadovoljava Gospodara. Ubrzo je to radila i druga. Za to vreme on me ljubio, najviše po ramenima i grudima. Seèam se da je divno mirisao i uopšte soba je imala neopisivu atmosferu iz koje je izlaziala neka energija, uzbudenje, nešto što je teško definisati. Ubrzo je jedna devojka sedela na njemu. Ona druga je ljubila Gospodara, a on je rukom istraživao moje telo. Došao je red na mene. Menjale smo se sve tri nekoliko puta. Priznajem da sam uživala. Sve smo se trudile da ga zadovoljimo, taj odnos se pretvorio u igru u kojoj nije bilo grubosti, igru koja je trajala satima. Na kraju smo svi klonuli i zaspali. Iz sna me probudilo milovanje. Bio je to Gospodar. Kroz prozor sam videla da je svanulo. Devojke su spavale i ja sam, nemajuèi izbora, a nije mi bilo do seksa, prihvatila igru. Imali smo kratak odnos, kratak, ali silovit tako da su se njih dve probudile. Dodatno su stimulisale Gospodara, a kad je se sve završilo on je otišao do bara u jednom delu sobe i sipao nam pièe. Iskapila sam. Gledao me i rekao: - Bila si divna. Videèemo se vrlo brzo. Poljubio me u rame i izašao iz sobe. Nas tri smo smo opet otišle do one sobe sa bazenom i tamo provele dva-tri sata. Zaèulo se kucanje na vratima kada smo se okrenule videle smo samo jednu ruku koja je ugurala unutra kolica sa pièem. U sredini je stajao šampanjac u ledu. Otvorila sam ga i sa zadovoljstvom popila. Devojke su rekle da je to od Gospodara i predstavlja znak njegovog zadovoljstva. Posle ruèka spavala sam dva-tri sata. Probudila sam se i otišla pod tuš. Zazvonio je telefon, koji inaèe retko zvoni, i predstavlja vezu izmedu mene i mog èuvara. Upitao me je jesam li za šetnju ili za odlazak u teretanu. Odluèila sam se za šetnju. - Budite spremni za trideset minuta - kazao je i spustio slušalicu. Ja sam se svalila na trosed i pokušavala da u seèanju prebiram po onome što se noèas dogodilo. Bilo je to moje prvo iskustvo te vrste. Vodila sam ljubav sa muškarcem u prisustvu još dve ženske osobe. Nisam verovala da to mogu, a sada priznajem sebi da mi je èak i prijalo da me one gledaju i da zajedno zadovoljavamo jednog muškarca. Nisam oseèala, za divno èudo, grižu savesti, niko mi nije padao napamet - ni moj momak, ni Beograd, ni prva iskustva u seksu. Ništa. Iz razmišljanja me je trgao telefon. Pomislila sam da me èuvar požuruje, podigla sam slušalicu i jasno zaèula sa druge strane, na kristalno èistom srpskom j eyiku - Halo, da li me èuješ, halo reci da li me èuješ. - Cujem te, ko je to, ko je to, poèela sam da vièem koliko me grlo nosilo. Taj drugi glas, muški glas, stalno je ponavljao da li me èuješ, da li me èuješ, ja sam vrištala i pitala ko je, odakle zove, pitala sam da li je to Beograd... i onda se veza prekinula. Držala sam slušalicu u rukama i nisam mogla da verujem. I dalje sam vikala. Ništa se više nije èulo osim tupog signala. Munjevito sam spustila slušalicu, verujuèi da èe telefon ponovo da zazvoni, držala ruke na aparatu i tresla se. Prolazili su minuti, telefon je èutao. Držala sam telefon u rukama i bila u šoku. Verujem da je prošlo sat vremena pre nego što sam se pomerila. Šta mi je sve prolazilo kroz glavu! Razmišljala šam kao malo dete: da je neko iz Beograda došao da me spase, da èu uskoro na slobodu, oèekivala sam da se otvore vrata i da me moj heroj iznese iz zatvora, palate, harema. Onda sam nekontrolisano poèela da plaèem. Šta ako je to najava neke psihièke torture, ako je ovo bio poèetak? Možda su snimili na traku onaj glas na srpskom i sada èe da ga puštaju, možda su snimili još nešto, samo da me zavaraju. Plašila sam se. Otišla sam do kupatila i dugo sedela u kadi. Prijala mi je topla voda. Gledala sam tupo u jednu taèku. "Vraèala sam film" u Beograd. Mislila sam kao nikada do tada na èaleta i kevu, na Svetlanu, celo

barjak	#10
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:21:27	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA društvo. Zamišljala sam gde su sad, šta rade. Tako mi je nedostajala ona dosada, tumaranje po Beogradu, moj dosadni nemaštoviti momak, trapavi udvara i.., sve mi je nedostajalo. Pred oèima su mi dolazile slik Beograda, prazne Skadarlije, gore prema Trgu Republik~ sebe kako udišem miris lipa, bežim od šmrkova peraèa ulic< Seèala sam se polusrušene klupe u Pionirskom parki prljavih, a sada tako dragih tramvaja. Šum vode u kadi podseèa me na Dunav i šetnje zemur skim kejom, na èamce koji su prelazili reku kod Ratnog ost va, talase ostavljene iza velikih belih brodova. Te veèeri sai odluèila da nešto promenim, odluèila sam da pobegnem. N sam imala ideju, ali poèelo je intezivno razmišljanje o bel stvu. Dugo nisam mogla da zaspim. Glasovi noèi dolazili s kroz otvorena vrata balkona. Dole u parku èuli su se kora~ stražara. Poèeo je da se oseèa blagi vetriè, osvežavajuèe kri tanje vazduha, tako retko za taj grad i ovo doba godine. P retkim zvukovima, koji su dolazili do mene, znala sam d palata tone u san. Zakljuèila sam da ne spavaju samo oni št su plaèeni da nas èuvaju, da nas kontrolišu. Možda je ov vreme kada su šanse za bekstvo najveèe. Moraèu, mislil sam, danima da snimarn situaciju, da procenjujem i plan ram. Ako uopšte postoje šanse da se odavde pobegne. Sutradan sam medu prvim devojkama došla na bazex Zagledala sam visoke zidine i stražare postavljene na èeti: mesta oko bazena. Bile smo pod punom kontrolom. Htela sam da razgovaram sa Irenom, lepom Èehinjom. Sval’ razgovor sa tom devojkom prièinjavao mi je zadovoljstvc Oseèala sam se posle toga mirnije, kao da sam bila ko psihoterapeuta. Nisam je videla na bazenu, a nisam tome i pridavala neku veliku pažnju. Verovatno je odluèla d ostane u sobi. Sutradan; opet na bazenu, nije bilo Irene. T me malo zabrinulo, pošto je ona bila medu najredovnijim na kupanju: Nije bilo dana da ta devojka, velikih grudi uskog struka, ne uživa u ronjenju, skakanju ša daske, zadi kivanju ostalih devojaka. Upitala sam Holandanku zna li gde je Irena. Ona j najpre èutala onda mi blagim pokretom glave dala do znanja da krenem za njom. Doplivale smo do ruba bazena. Ona je èutala i krenula malim štepenicama iz vode. Sledila sam je i legle smo jedna pored druge na udobne ležaljke. Ona je najpre jedno vreme èutala, a onda je, ne okreèuèi glavu prema meni, hladno izgovorila. - Irena je nestala pre tri dana. Raspitala sam se kod mog èuvara i saznala da se neèe vraèati ovamo. Nije znao da mi kaže radi li se o premeštaju na drugo mesto, otpustu iz harema ili je u pitanju nešto treèe. Ja mislim da je ona ovde samo dve godine i sigurno nije otišla zbog isteka vremena. Na moje dodatno pitanje oko njenih pretpostavki Holandanka je samo èutala i nakon nekoliko sekundi zanjihala glavom levo desno. - Zaboravi ovo što sam ti rekla i nemoj više da se raspituješ - procedila je kroz zube i bacila svoje vitko telo u vodu. Ostala sam da ležim, sa još veèim strahom u sebi. Poèelo je da me steže u grudima. Ono opuštanje koje sam osetila prethodnih dana sada je nestalo kao da je rukom odneto. Cvrsto sam verovala da je izlaz u bežanju, ali na pamet mi nije padalo kako i na koji naèin da se nadem iza zidina palate. Danima sam pokušavala da nadem pukotinu u zidu koji me je okruživao. Bilo je trenutaka kada sam padala u oèajanje, verujuèi da nema drugog izlaza nego èekati èetiri godine, pa šta bude. Otprilike mesec dana nakon mog prvog boravka kod Gospodara dobila sam znak da èu opet u tu kljuènu odaju. Stražar mi je rekao da Gospodar želi da me vidi. Prošla sam ceo ritual, kao kod prvog odlaska od bazena do ulaska u praznu sobu i njegovog naknadnog pojavljivanja. Ovoga puta bila sam sama i to me je pomalo èudilo. Gospodar je ušao kroz ista vrata, bio je raspoložen i pozdravio me izgovarajuèi moje ime. Ostala sam kod njega oko tri sata. Sve se svelo na dugu predigru i žestok seksualni èin koji mi je, nakon duže apstinencije,.prijao. Poželela sam da to bude duže, a ja nisam bila tarrio da nešto trazim, veè da dajem. Bila sam objekat. Pre nego što sam napustila sobu Gospodar me upitao kako mi se dopada palata, jesam li zaè voljna, kako provodim vreme. Prièali smo desetak minuta, sam na trenutak zaboravila da pred sobom imam apsolutn vladara mog života. Na rastanku mi je priznao da ga posebno uzbuduju moje oèi, što je objašnjavalo njegov zahtev, stavljan sve vreme seksualnog èina, da ne zatvaram oèi. Opet sam oseèala grižu savesti nekoliko minuta po~ povratka u svoju sobu, ali to je sa spavanjem prošlo. Ujut sam doruèkovala i zatražila od stražara da me odvede ~ bazen. On me otpratio do bazena i tada, prvi put rekao ~ èe biti u blizini, a da mene ostavlja da se opustim i kupa~ plivam,

barjak	#11
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:22:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA šta mi je volja. Bila je to promena koja me ohrabril Kao da mi je mozak poèeo brže i racionalnije da radi. LežE pored bazena pogled mi se zaustavio na jednom vozilu, lièi je na minibus, parkiranom ispred kuèice sa parfemima, k paèim kostimima i uopšte priborom za higijenu. Povremet sam vidala to vozilo i znala da je u pitanju mala pokret~ radionica dvojice ljudi koji su bili zaduženi da održava bazen: vode raèuna o èistoèi vode, slapu, cveèu oko bazen~ slièno. Sinula mi je ideja. Uèinilo mi se, naime, da b mogla, u trenucima nepažnje, uèi u vozilo i napustiti palat pošto sam procenjivala da se radi o službama iz grada. Poè la sam intezivno da razradujem plan. Za poèetak sam šeta oko bazena, radeèi pokrete iz kojih se moglo zakljuèiti c gimnasticiram, i bacala pogled na vozilo, ocenjivala koliko prostora ima u njemu. Ta ideja mi je sledeèih dana bila u glavi. Èvrsto sa odluèila da bežim, ali sam strahovala, pošto je stražar moga da bude jedna od odluèujuèih prepreka. Opet je dolazio r bazen i sedeo, sa ostalima, na dvadesetak metara od bazen posmatrajuèi nas. Toga dana ništa nisam oèekivala. Krenula sam prilièr kasno na bazen, sve devojke su veè bile tamo, a za èudo m stražar je još dvadesetak metara pre nego što smo došli r odredište rekao da èe biti u blizini i da budem dobra. Bilo n je svejedno šta prièa, ali kada sam pored one kuèice vide vozilo èistaèa bazena, osetila sam strujanje u telu. Osetila sam èudnu nervozu koja me terala da nešto uradim. Po pravilu, momci sa vozilom odlazili su sa bazena oko podne, èim bi završli poslove iza jednog malog zida, koji je od bazena odvajao postrojenje za proèišèavanje vode i regulaciju rada vodopada. Vozilo je bilo parkirano na dva metra od kuèice. Odluèila sam u delièu sekunde: treba pokušati. Izašla sam iz bazena, nenametljivo odšetala do male prostorije i tamo se, kao, presvukla u drugi kupaèi kostim, što su èesto radile i ostale devojke. Izašla sam i nezainteresovano se mazala uljem za sunèanje. U stvari, snimala sam situaciju. Kada sam bila sigurna da me niko ne gleda niti obraèa pažnju na mene, sagnula sam se i kroz otvorena vrata vozila ušla unutra. Ponela sam sa sobom jedan beli ogrtaè i neke kožne sandale. Zavukla sam se iza sedišta suvozaèa, u prostor gde su bili nabaèani neki najloni i èaršavi. Unutrašnjost je bila kao u kabrioletu, ali sa tim prostorom iza sedišta. Mala kabina èinila je drugi deo vozila i ona je bila spolja, nije bilo otvora, osim onog koji se mogao smatrati treèim vratima. Srce je poèelo da mi udara kao bubanj. Šta ako se moj stražar vrati, šta ako daju znak za uzbunu. Tresla sam se kao prut, ali nije bilo povratka. U jednom trenutku èula sam korake. Kroz otvorena vrata na mene je pala nekakva mreža. Bila sam pokrivena, ali sve mi je dobro došlo za kamuflažu. Dva èoveka su sela u vozilo, ukljuèen je motor i krenuli smo. Oni su razgovarali na arapskom i naravno, ništa ih nisam razumela. Vožnja je bila duža od godine. Stali su na dva mesta, što me je izludivalo. Oèekivala sam pretres, ali sve je prošlo dobro. U jednom trenutku zaèula sam automobilsku sirenu, a nedugo zatim automobile koji su prolazili pored nas. Bilo je jasno: nalazila sam se izvan palate. Šta sad, strujalo mi je kroz glavu. Automobil je nakon dvadesetak minuta vožnje stao, jedna vrata su ostala otvorena i ja sam posle nekoliko minuta podigla glavu. Uènilo mi se da se nalazim u nekom skladištu, na prostoru gde je bilo desetak indentiènih ili sliènih vozila. U pogodnom trenutku napustil sam vozilo i kroz mala vrata na ogradi izašla na ulicu. Upal sam u reku ljudi. Pokrila sam glavu ogrtaèem, pokušavajuèi d prekrijem i lice. Uspelo mi je da se nekako maskiram, ali s me odavale moje svetle oèi. Nisam gledala ispred sebe više od dva metra. Oborene glave išla sam kroz gomilu ljudi koji sI vikali. Kao da sam bila na pijaci. Kada mi se uèinilo da se graja stišala, oprezno sam podigla glavu i videla da se nalazim i prolazu izmedu dve zgrade, gotovo tunela u kojem je vladala hladovina. Šmugnula sam u jedan ulaz i našla se na mojE razoèarenje u nekakvoj agenciji, birou, nisam mogla da odgonetnem šta je u pitanju. - Izvinite - kazala sam na engleskom i brzo se vratila na ulicu, ali sam se okrenula, i ugledala jednog muškarca koji je išao za mnom. Pratio me tridesetak metara i tad sam osetila njegovu ruku. Snažno me stegnuo za podlakticu i nije bilo druge, okrenula sam se i pogledala ga. Imao je opasne crne oèi i gustu bradu. Prièao je nešto na arapskom, a izraz lica mu je bio sve opasniji. Ni sama ne znam kako, ali za manje od dva-tri minuta pored mene su bila dva uniformisana lica.

barjak	#12
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:23:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Završila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a kada su do veli starijeg èoveka, u prilièno lošem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam ulièarka. Objas ’la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj državi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objašnjavala sam tom èoveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoši, gde nas tridesetak devojaka èinimo harem. Molila sam da me povežu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali nešto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji èovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smeškao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prošlo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od stražara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oèi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je èekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta prošli smo kroz kapiju palate. Onaj sto je došao po mene ništa nije govorio. Plašila sam se, :predoseèajuèi da me èeka nešto ružno. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. Èim smo ušli unutra dobila sam snazan šamar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udario još jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego što sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je ušao još jedan snažan muškarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i priveže, rašireni ruku, za jednu šipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oèima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prošlo kada je jedan od njil opet ušao, pogledao kako sam vezana i bez reèi izašao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseèine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseèaj da èe mi šake otpasti prste na nogama nisam ni oseèala. Bila sam strašno žedna Kada je jedan od njih ujutru ušao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oèito razumevši, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveèoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izašao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. Èinilo mi se da èe me sopstveni jezik ugušiti. U tim trenucima dala bih život za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oèi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak èula sam korak ispred vrata. Ušao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oèi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je prišao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam strašan udarac u glavi. Za èudo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. Èuli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko žestok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam èula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam još jedan šamar, mnogo blaži od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko èe još udaraca doèi, kao da nisam oseèala bol. Zelela sam da umrem. Onaj što me je udarao napustio je sobu. Oseèala sam da je drugi èovek još uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam èula korake, ali ovog puta tu u sobi. Èovek koji je mirovao prišao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate biti kažnjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da vaš život ovde ne znaèi ništa. On je u našim rukama. Možete nestati za deset minuta i nikada niko neèe saznati šta se desilo. To možemo da izvedemo i bez Gospodara. On èe dobiti informaciju da ste imali moždani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve èe biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseèao neki èudan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo žao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da èe u njemu ipak progovoriti èovek, da èe razumeti motive moga pokušaja da napustim palatu. Hafez je dao znak èuvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseèala sam nesnosnu žed, kupeèi ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su uZavršila sam u zgradi koju bih mogla da nazovem policijskom stanicom. Niko nije znao engleski, a kada su do veli starijeg èoveka, u prilièno lošem stanju, imala sam sa kime da komuni iram. Govorio je engleski i preveo mi da policija sumnja a sam u Dubaiju zbog prostitucije. Da sam ulièarka. Objas ’la ~am da nisam ovo drugo, ali da sam u njihovoj državi zaista zbog odredenog vida prostitucije i to ne svojom voljom. Objašnjavala sam tom èoveku i preko njega ostalima u sobi da sam pobegla iz zatvora, iz palate velike raskoši, gde nas tridesetak devojaka èinimo harem. Molila sam da me povežu sa Jugoslovenskom ambasadom u Dubaiju. Oni su razgovarali nešto izmedu sebe. Jedan od njih je napustio sobu, a drugi uzeo telefon i kratko razgovarao sa nekim. Onaj stariji èovek je sedeo pored mene, povremeno me gledao i samo se zagonetno smeškao. Ubrzo je napustio sobu, - a ja sam ostala sa dvojicom policajaca. Prošlo je oko sat vremena kada su se otvorila vrata i na njima se pojavio jedan od stražara iz palate, z harema. Vidala sam ga u pratnji Cehinje lrene. Kao da mi je~mrak pao na oèi. Samo je rukom dao znak ,: da ga sledim. Odmah kod vrata nas je èekao veliki mercedes. Za dvadesetak minuta prošli smo kroz kapiju palate. Onaj sto je došao po mene ništa nije govorio. Plašila sam se, :predoseèajuèi da me èeka nešto ružno. Umesto u moj apartman odveo me je u jednu prostoriju zapadnom delu palate. Èim smo ušli unutra dobila sam snazan šamar od kojeg mi se zavrtelo u glavi. Pala sam na pod, , on me podigao i udario još jednom. Bila sam gotovo van svesti i pre nego što sam uspela da napravim bilo kaka pokret u sobu je ušao još jedan snažan muškarac, koji , pomogao onom prvom da me uspravi i priveže, rašireni ruku, za jednu šipku, koja je spajala zidove. Vrhovi prstij na nogama dodirivali su pod, jedva sam se oslanjala, glav mi je padala i nisam mogla da je uspravim. Sve mi je igral pred oèima. Oni su napustili prostoriju. Ne znam koliko je vremena prošlo kada je jedan od njil opet ušao, pogledao kako sam vezana i bez reèi izašao. Pa~ je mrak, u sobi je tamu razbijao trag meseèine, koji je pada~ kroz prozor na drugoj strani zida. Sve me je bolelo, imala sam oseèaj da èe mi šake otpasti prste na nogama nisam ni oseèala. Bila sam strašno žedna Kada je jedan od njih ujutru ušao u sobu molila sam da mi da vode. On se, oèito razumevši, samo nasmejao. Vratio se za desetak minuta i u jednoj poveèoj kofi doneo vode. Umesto da mi ponudi da pijem on je stavio kofu na sred sobe i izašao. Niko se nije pojavljivao celog dana. Izbezumljeno sam gledala u kofu sa vodom. Èinilo mi se da èe me sopstveni jezik ugušiti. U tim trenucima dala bih život za tu kofu vode, ali svako moje naprezanje donosilo je nove muke. Zatvarala sam oèi, ali kad bi ih otvorila voda je opet bila ispred mene. Negde u sumrak èula sam korak ispred vrata. Ušao je jedan od one dvojice, dugo rne gledao, a kada je primetio da su mu oèi uprte u kofu sa vodom, pokretom noge prevrnuo je kofu. Voda se prosula po podu. Izbezumljeno sam gledala. Lagano je prišao i nakon pauze od nekoliko sekundi osetila sam strašan udarac u glavi. Za èudo, ostala sam pri svesti. On je i dalje stajao ispred mene. Èuli su se koraci u hodniku. Gledala sam ispred sebe i videla krv, koja je kapala iz mog nosa. Udarac je bio toliko žestok da sam bila u polusvesnom stanju. Otvorila su se vrata i samo sam èula korake, nije bilo snage da podignem glavu. Dobila sam još jedan šamar, mnogo blaži od prvog udarca toga dana. Postalo mi je sve~edno koliko èe još udaraca doèi, kao da nisam oseèala bol. Zelela sam da umrem. Onaj što me je udarao napustio je sobu. Oseèala sam da je drugi èovek još uvek tu, ali negde u dubini sobe. Onaj prvi brzo se vratio i sasuo mi na glavu kofu vode. Stresla sam se i malo osvestila. Ponovo sam èula korake, ali ovog puta tu u sobi. Èovek koji je mirovao prišao je na pola metra od mene. Bio je Hafez. - Gospodice, napravili ste veliku glupost - rekao je Hafez. Morate biti kažnjeni, na nama je odluka kako to da izvedemo. Vi znate da vaš život ovde ne znaèi ništa. On je u našim rukama. Možete nestati za deset minuta i nikada niko neèe saznati šta se desilo. To možemo da izvedemo i bez Gospodara. On èe dobiti informaciju da ste imali moždani udar, da vas je ugrizla zmija otrovnica i sve èe biti zaboravljeno govorio je Hafez hladno, ali se oseèao neki èudan ton u njegovom glasu. Kao da mu je bilo žao. Uhvatila sam se za tu pretpostavku, za tu nadu. Mislila sam da èe u njemu ipak progovoriti èovek, da èe razumeti motive moga pokušaja da napustim palatu. Hafez je dao znak èuvaru da me oslobodi. Pala sam na pod, iznemogla, izubijana. Oseèala sam nesnosnu žed, kupeèi ostatke vode prosute po podu. Hafez je neko vreme gledao u mene, a potom su u

barjak	#13
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:24:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA sobu ušla još dvojica èuvara. Podigli su me sa poda i poveli kroz hodnik. Više su me nosili nego što sam hodala. Negde na sred hodnika, kod jednog prozora, bio je sto sa noènom lampom i staklenim kavezom. Okrenula sam se i u kavezu, velièine pola metra, videla ogromnu zmiju. Prošla me je jeza, setila sam se Hafezove pretnje i osetila kako su krenuli posle petnestak sekundi zadržavanja. Shvatila sam poruku, ali i dalje strahujuèi znaèi li to zadržavanje, možda, presudu. Šta èe mi se desiti naredne noèi, da li sam osudena na smrt i to na strašan naèin, ujedom zmije otrovnice. Odveli su me u moj apartman. Još uvek mi niko nije davao vode, iako sam nekoliko puta tražila. Svi su èutali, a onda je Hafez uzeo bokal, otišao u kupatilo i napunio ga vodom. Kad mi je pružio vodu nisam imala vremena da je sipam u èašu, gutala sam kao životinja, uzimala povremeno vazduh i nastavljala. Oni su samo gledali u mene. - Od ovog trenutka poèinje vaš oparavak. Osetili st samo deliè kazne, koje u ovakvim sluèajevima primenjujE mo. Odluku da ne budete kažnjeni po propisima doneo sar ja, na sopstvenu odgovornost. Videèemo se za nekoliko d~ na - rekao je Hafez i napustio sobu, zajedno sa stražarima Pala sam na pod i ostala da ležim dugo, dugo. Nis~m imal snage da se pomaknem, nisam plakala, ništa. Samo sar gledala u jednu taèku ispred sebe. Sledeèih dana moj apartman nekoliko puta je poseti lekar. Modrice sa lica lagano su nestajale i nakon deset dan kao da se ništa nije dogodilo. Nije bilo tragova. Ja sam pc novo izgledala lepo, èak sveže. Odluèila sam da nikada viš ne napravim sliènu glupost. Ostaèu ovde, pa šta se desi. Gc spodar je imao neverovatan uticaj u Dubaju. Oèito, sv državne institucije bile su mu na usluzi, policija posebnc Zakljuèila sam da njegov harem nije nikakva tajna, ali i t da je tako nešto u ovom delu sveta sasvim normalno. Dovol no je samo imati mnogo novca. Moj Gospodar, bilo je oèitc imao je bogatstvo èije granice nisu mogle ni da se sagledaji O moèi, koja iz tog bogatstva proistièe, i da ne govorimo. Nisam imala gotovo ništa što bi pomoglo da se orijet tišem u vremenu, ali otprilike sam znala da je prošlo više o godinu dana kako sam u arapskom haremu. Zivot je ima svoje zakonitosti. Znala sam šta donosi svaki nov dan povremeno su me obaveštavali da èu u Gospodareve odaje tako je prolazilo vreme. Jednoga dana, posle doruèka, u moju sobu je dosao stražar i dao mi do znanja da se požurim na bazen. Tamo s veè bile ostale devoje, neke u vodi, neke na ležaljkama, posle pola sata, najviše èetrdeset minuta, na bazenu s pojavio Hafez. Pozvao nas je da se okupimo i onda nas obavestio da nakon ruèka budemo u delu parka sa severr strane palate. U prvi mah pomislila sam da èemo zajedno na lekarsl pregled ili nešto slièno, ali... Hafez se pojavio u lepom odeh sa sunèanim naoèarima i izgledao je vrlo sveèano. - Devojke - kazao je - imate tridesetak minuta da odete do vaših apartmana, da se lepo našminkate i obuèete i ponovo dodete ovamo. Imam iznenadenje za vas. Mi smo se samo okrenule jedna prema drugoj, ništa ne shvatajuèi. Nije bilo druge, poslušale smo i za pola sata u parku je bio skup lepotica, skup kome bi mogao da pozavidi i organizator izbora za mis sveta. Nije se znalo koja je devojka lepša, koja ima bolje izvajano telo. Hafez je sedeo na jednoj klupi, pušio i merkao nas. Ustao je, bacio cigaretu i rekao: - Za nekoliko minuta po vas èe da dode autobus. Idemo na aerodrom. Imaèete malo putovanje. Nadam se da èete biti pametne i da èete iskoristiti dobru volju vladara na naèin kako on to od vas oèekuje. U tom trenutku iz parka je izašlo pet devojaka, koje do tada nisam videla. Bile su nove. Hafez je rekao da se radi o devojkama koje èe sa nama putovati i ništa više. I one su izgledale izuzetno atraktivno, sve su bile plavuše, ali su u proseku, bar mi se uènilo da je tako, bile starije od nas iz harema. Uskoro je na rub parka došao autobus. Imao je zatamnjena stakla, unutra nismo ništa mogli da vidimo. Tek kada je vozaè otvorio vrata i kada smo ušle shvatila sam da se nalazimo u malom raju. Autobus je imao klima-uredaj, sedišta su bila kožna, sa foteljama koje su mogle da se pomeraju i stavljaju u više položaja. Bile su udobnije od onih u palati. Ispred sedišta bili su mali frižideri sa sokovima. Putovali smo oko sat vremena. Bio je to moj prvi susret sa Dubaijem. Sedela sam pored prozora i upijala svaki detalj. Grad je bio fascinantan. Povremeno smo uleteli u gust gradski saobraèaj, promicali su pored nas ljudi kakve sam do tada gledala na filmovima ili u novinama. Zbog gužve stajali smo nekoliko minuta. Sa moje leve strane obratile smo pažnju na malu pijacu poljopriv~ednih

barjak	#14
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:25:46	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA proizvoda. Voèa je bilo u izobilju, a samo nekoliko kilometara dalje, kada smo krenuli, videla sam uz auto-put male kuèe, bez krovova, koje su svojim izgledom i neèistoèom okolo odavale utisak siromaštva. Po znakovima na putu videla sam da se približavamc aerodromu. Ušle smo u avion i sletele posle dva-tri sata leta Bile smo na aerodromu, gde nas je saèekao autobus, svakako luksuzne klase, ali daleko od onog koji nas je od palatE dovezao do aerodroma u Dubaiju. Hafez je sve vreme bio sa nama. Sedeo je, sa èuvarima, u prostoru iza kabine pilota povremeno gledao šta radimo. Posle kraèe vožnje autobusom, a veè je padao prvi sumrak, ušle smo u ogroman ograden prostor. Kuèa je bila ogromna, nekoliko hiljada kvadratnih metara prostora, sa velikim bazenom i zelenilom okolo, ali ne onakvim kao u palati. Zelene površine su bile rasporedene oko kuèe, ozidanf divnim belim kamenom. Uskoro je poèela veèera, svirao jE orkestar, uglavnom evropsku muziku. Mi devojke bile smc odvojene na jednoj strani, a grupa od desetak muškaraca n~ drugoj. Medu njima je bio i Gospodar, koji se, videla sam, prikljuèio nešto kasnije.Pretpostavljala sam da smo ovde ukrasa radi pošto sL muškarci, veèerajuèi, neprestano gledali u nas, smešeèi se Pièa je bilo u neogranièenim kolièinama, posebno šampanjaca. Pošto je ionako bilo vruèe, bez obzira na to što je suncE zašlo, alkohol nas je dodatno zagrejao, pa je veèina nas glasno razmišljala o kupanju u bazenu iza naših leda. Nakor nekog vremena Hafez kao da je proèitao naše misli, prišac je i rekao da se slobodno osvežimo u bazenu, ako to želimo, Jedna devojka, zvala se Sara i došla je iz Pariza, uzvratila je Hafezu da smo sve za kupanje, ali da nemamo kupaèE kostime, te da nam je žao što ih nismo ponele. - To nije prepreka - kazao je on - skinite odeèu ; kupajte se. Gospodar to želi - bio je vrlo jasan Hafez. Svaka ’ od nas je imala iskustvo slièno onom koje sam imala i ja, oprobale su grupni seks, skidale se pred drugima i zašto da , se sada ne skinemo pred ovim strancima. Ubrzo je tridesetak lepotica pobacalo svoju odeèu na stolove i poskakalc u bazen. Dok smo se prskale vodom, plivale i ludovale i bazenu, Gospodar je sa svojim muškim društvom postavic , je stolove i prišao bazenu. Sedeli su posmatrali nas, pijuckajuèi i sa neskrivenim uživanjem ispijali svaki naš pokret, svaki izlazak iz bazena, skok u vodu... Primetila sam da se onih pet devojaka koje nam je Hafez prikljuèio pre polaska iz Dubaija, drže u grupi i da one imaju neki poseban zadatak u celoj predstavi. Hafez je prišao mojoj prijateljici Holandanki i nešto joj rekao. Ona je potom došapnula devojci do sebe i za nepuna dva minuta sve smo imale direktivu od Hafeza da udobrovoljimo muški deo društva, ali samo na nivou plesa i erotske igre. Druge devojke su zadužene da idu do kraja. Znala sam da je u pitanju onih pet devojaka koje su doputovale sa nama i još èetiri devojke koje smo zatekle u ovom prostoru. Poèela je prava erotska predstava. Dok smo mi iz Gospodarevog harema plesale, uvijale se i mazile sa gostima, muzika je mirno svirala, kao da se ništa ne dogada. Oseèao se neki lagani vetar i u nekim trenucima posle izlaska iz vode bilo mi je èak pomalo hladno, ali ples i pièe su èinili svoje. Neko je predložio da se premestimo u kuèu i ja sam znala šta sledi. Nadala sam se da èe naše uloge, prema onome što je Hafez rekao, uskoro biti završene. U kuèi je bilo bezbroj soba. Mi smo plugole, neke bez dela odeèe na sebi, trèale po kuèi, vrištate, zavirujuèi u sobe. U jednoj od njih zatekla sam dve devojke iz grupe od pet koje su došle sa nama. Bile su u društvu dvojice muškaraca, svi su bili goli, a jasno sam videla da jedna od njih zadovoljava dvojicu, dok je ona druga stimulisala samu sebe, gledajuèi šta ostali rade. U drugoj sobi, u koju sam ušla tražeèi Holandanku, videla sam u polutami dva spojena tela na prozoru. Jedna od devojaka je bila oslonjena rukama na prozor; sa visoko podignutom zadnjicom, uz koju se žestoko pribijao visok, korpulentni muškarac. Kada sam pokušala da nekoga upitam hoèe li uskoro biti spavanja, a spavalo mi se pomalo, Holandanka me povukla za ruku i šapnula na uvo da nas zove Gospodar. U sobi, nešto veèoj od drugih, èekao nas je zaista Gospodar. Osmehnuo se kada smo ušle, popili smo još jedan šampanjac, a onda je poèela erotska igra u kojoj sam iskreno uživala, prilièno zagrejana svim što se te noèi dogadalo, od bazena do jurnjave po sobama. Gospodar je imao i mene i Holandanku, a kada su alkohol i umor uèinili svoje on nam je rekao da ga ostavimo da se naspava. Sunce je veè bilo visoko na nebu kada sam se probudila. Bilo je vruèe i otišla sam pod tuš.

barjak	#15
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:26:51	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Napolju je bilo petnestak devojaka, ostale su spavale. Hafez je sedeo za stolom kod bazena. Pozvao me i rekao da èemo posle ruèka krenuti nazad za Dubai i da to kažem ostalim devojkama. Bio je vrlo zadovoljan, videla sam to na njegovom licu. Bilo je jasno da je taj èovek zadužen da Gospodaru dovodi lepe devojke, i ovoga puta je obavio posao na najbolji moguèi naèin. Oni ljudi od sinoè su, shvatila sam, poslovni partneri našeg Gospodara iz celog sveta i nisam sumnjala da su, uz našu pomoè, sinoè zakljuèeni veliki poslovi. Pre polaska, dok sam spremala neseser, pogled mi je pao na mali radio-prijemnik, tranzistor, koji je stajao na jednom delu narneštaja. Bio je to mali digitalni Sonijev tranzistor, ne veèi od površine kutije cigareta. Iako sama u sobi osvrnula sam se, za svaki sluèaj... i stavila tranzistor u neseser... Po povratku u Dubai i palatu, sa velikim nestrpljenjem doèekala sam da ostanem sama u apartmanu. Poèela sam da biram stanice i da uživam. Radio je imao malu bubicu, koju sam stavila u uho, i na savršenom zvuku uživala u muzici i programu mnogih radio-stanica iz celoga sveta. Ne znam koje je doba noèi bilo kada sam u jednom trenutku, birajuèi stanice, pogodila talasnu dužinu sa koje je do mog uha dopirao glas Miroslava Ilièa i pesme: "Sreli smo se u aprilu - kad si ljubav meni dala"... Oèito, bio je to Radio Beograd. Poèela sam da se tresem od uzbudenja. Signal se lagano gubio, odnosno slabio, ali se nije prekidao. Plakala sam od sreèe, sedeèi na podu, tresuèi se od neopisive radosti i uzbudenja. U Beogiadu sam narodnjake slušala samo kad nisam imala moguènost da biram, kad je društvo bilo takvo. Sada sam plakala uz Miroslava Ilièa i harmoniku. Odmah nakon njegove pesme išla je Lepa Brena i pesma,... "Beli se golubovi vraèaju, na moje prozore sleèu". Posle te pesme oglasio se spiker reèima: Slušate Radio Beograd, sada je taèno, ne znam koliko je rekao sati, i na redu su vesti. U ono što sam èula nisam mogla da verujem. Kao da slušam nauènu fantastiku, ženski glas je govorio 0 ratnim operacijama u mojoj zemlji, osvojenim i oslobodenim naseljima i gradovima, ubijenima, zarobljenima, mrtvim civilima. Ubrzo se signal izgubio i nisam više mogla da ga dobijem. Te noèi nisam oka sklopila, koliko zbog uzbudenja što sam konaèno èula reè na srpskom, èak i pesmu, toliko zbog rata koji je potresao moju zemlju. Radio Beograd sam slušala još nekoliko dana, a onda su baterije oslabile i više nije bilo moguènosti da ih nabavim. Znala sam, ako otkriju radio, da bi to bilo teže kršenje discipline. Nije mi padalo napamet da još jednom napravim glupost. Bilo je popodne, odmarala sam se, kada se èulo zvono ulaznih vrata. Pustila sam èuvara unutra i on mi je ljubazno dao do znanja da mogu roditeljima napisati pismo. Na engleskom, upozorio je, samo potpis èe biti vašom rukom. Kada je èuvar izašao, nakon što mi je saopštio da mogu roditeljima da napišem pismo, dugo sam razmišljala o tome radi li se o nekom triku, podvali, iskušenju. Doduše, rekao mi je da èe pismo biti otkucano na engleskom jeziku, a samo èe moj potpis biti originalan. To je iskljuèivalo moguènost skrivenog saopštavanja istine, opisivanja položaja u kojem se nalazim, apela za pomoè. Ipak, èinjenica da èe moji, èale i keva, dobiti pismo sa potpisom njihovog deteta, koje im se tnko dugo nije javilo, ispunjavala me uzbudenjem i nekom vrstom radosti. Posle veèere pozvali su me u veliku dvoranu, koja je u jednom od svojih delova imala kompjuterski centar. Trebalo je da napišem pismo. Sela sam pored mladièa, koji je odreden da otkuca pismo, ali pre nego što smo poèeli Hafez je skrenuo pažnju kako treba da pišem. Insistirao je da roditelje obavestim o uspešnom poslu u dalekoj zemlji, da im kažem kako sam zadovoljna, ali da se zbog dugih putovanja u daleke zemlje nisam javljala, itd. Tražila sam da napišem mojima kako ih bezgranièno volim, da ih sanjam, kao i trenutke kada èu opet da vidim moj Beograd i sve koje sam tamo poznavala. Izgovarala sam reèenice, momak je kucao, a Hafez nadzirao. Pismo sam našla kada sam došla u Beograd. Bilo je jedino iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i keva ga je èuvala kao ikonu. Rekla mi je da je sumnjala u pismo. Bilo je èudno što ga pišem na engleskom, ali nekakvu utehu je našla u mom potpisu. U pismu sam navela kako radim posao putujuèeg menadžera, da obilazim svet, sklapam poslove i slièno. Napisala sam i to da sam po dolasku u Dubai šest meseci vodila jedan eksluzivni butik, a onda su me unapredili.Pismo sam potpisala èirilicom, Hafez je malo duže zagledao, ali nije reagovao. Da budem iskrena, nisam mislila da èe pismo doèi do Beograda, do mojih, a eto, došlo je. Dani su prolazili u dosadi, svaki novi je bio identièan onome pre njega. Èitala sam knjige, svetske klasike, a iznenadila sam se kada su mi, posle moje želje za koju sam verovala da se neèe ispuniti, doneli sabrana dela Maksima Gorkog i Borisa Pasternika. Samo nekoliko dana kasnije oba kompleta imala sam u svom apartmanu. Kod Gospodara sam odlazila u proseku svakih dvadesetak dana, što je znaèilo da mu se dopadam više od bar polovine

barjak	#16
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:28:11	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA drugih devojaka iz harema. Jednom me je, posle seksa u kojem smo oboje uživali, pitao iz koje zemlje dolazim. Kad sam mu spomenula Jugoslaviju i Beograd samo se nasmejao, rekavši da je sredinom osamdesetih bio u Beogradu, kratko svega jedan dan, završavajuèi poslove za svoga oca, velikog naftaša, koji je umro 1990. godine. - Sada radim, uglavnom sa Rusima i Francuzima - kazao je i napomenuo da bi sledeèi put, kada bude leteo za Moskvu, mogla da podem sa njim.Ja sam èutala, znajuèi da se treba držati Hafezovog , uputstva, po kojem nam nije dozvoljeno da iznosimo bilo kakve stavove niti da postavljamo pitanja. Gospodar je voleo da vodi ljubav u smiraj dana i u ranu zoru. Dogadalo se da provedem noè sa njim, sama ili sa još nekom devojkom, a budenje je obavezno bilo praèeno seksualnim odnosom. Jednom prilikom posle ruèka, nesnosna vruèina me oterala iz prijatnog prostora bašte u kojem sam ruèala sa Švedankom Eni, mojom vršnjakinjom, i planirala sam da najpre malo odspavam u mom apartmanu, koji je imao klima uredaj, a posle toga da skoknem do teretane i pravac bazen. Dobili smo pravo i na noèno kupanje do ponoèi. Neke devojke su donosile voèe na bazen i nisu išle ni na veèeru. Ja sam povremeno radila to isto. Jela sam ananas u ogromnim kolièinama. To mi je verovatno ostalo iz detinjstva. Nisam mogla da spavam pa sam pozvonila, tražeèi od èuvara da dode u sobu. Rekla sam mu da hoèu malo u teretanu, a posle na bazen. Toga dana radila sam veèbe za ledne mišièe, najviše tridesetak minuta. Nisam se tuširala, samo oprala ruke i krenula prema bazenu. Posle možda dvadesetak minuta, na nekih pedeset metara u od mene i èuvara odjeknuo je najpre jedan, a potom još nekoliko pucnjeva. Mi smo stali. Cuvar me je odmah uhvatio za ruku i izvukao pištolj. Za divno èudo ja se uopšte nisam uplašila. Bilo je interesantno. Stajali smo nekoliko trenutaka, a onda je iz parka izašao èovek sa pištoljem u ruci. Pogledao je levo - desno i dao znak mom èuvaru da mu pride. Ovaj je, pre nego što je krenuo, oštrim tonom rekao da ga èekam na klupi, koja je stajala nekoliko metara od nas. Samo što je krenuo, zastao je, i više prko ramena me upozorio da bi svaka moja glupost, a sigurno je mislio na skrivanje ili pokušaj bekstva, završila kobno po mene. Ja sam davno, posle onog pokušaja bekstva i surovog kažnjavanja, èvrsto odluèila da tako nešto ne ponavljam. Sedela sam na klupi nekoliko minuta, kada sam meni sa desne strane èula neke èudne zvuke. Zaklanjao me veliki csetni zid, koji je na nekoliko mesta imao rupe na sebi. Iza njega je bio park. Spustila sam glavu i, rizkujuèi da me kazne za nepoštovanje pravila, svoju znatiželju pokušala da za dovoljim provirivanjem kroz granje. Videla sam onog èoveka što je izašao iz parka i mo stražara, stajali su iznad èoveka koji je ležao na zemlj obliven krvlju. Jasno se videlo da na ledima ima ranu o~ metka. Bela košulja bila je krvava, a uèinilo mi se da on jo daje znake života: Bio je belac. Videla sam jasno da se n radi o Arapinu, pošto mu je glava neprirodno stajala okrE nuta u odnosu na telo i ja sam bila u situaciji da mu vidir, lice. Nije imao više od trideset godina. Ona dvojica su stajal i dalje iznad njega. Èovek koji je izašao iz parka imao j mobilni telefon i razgovarao sa nekim. Ostala sam u iston položaju i posmatrala šta èe da se desi. Posle nekog vremena moj èuvar s pojavio kod klupe Videvši da dolazi, okrenula sam se kao da me ništa n interesuje. Rekao je da ostanem gde sam, vratio se nazad ipark, i posle par minuta zajedno sa onim drugim izašao, noseèi ubijenog. Prešli su stazu i izgubili na drugoj strani Na belom mermeru ostali su tragovi krvi. Posle desetak mi nuta moj èuvar se vratio sa još jednim mladim momkom koji je u ruci imao kofu i krpu. Obrisao je krv. Èuvar mi j dao znak da krenemo i uskoro smo bili na bazenu. Pre nego što sam otišla da se skinem i skoèim u vodu èuvar mi je rekao da zaboravim šta sam videla. - U vašem je interesu da ne prièate devojkama šta se odigralo. To je nešto št~ sa vama nema nikakve veze i tako shvatite ovaj sluèaj - kazao je i otišao do stola gde obièno sedi dok sam ja u bazenu. Sutradan sam ponovo išla na bazen i od Holandanke èula da sve devojke znaju za ubistvo, te da se radi o nekomstranom novinaru koji je, najverovatnije, saznao šta se krije iza velikog zida i pokušao da ude unutra. Možda je došao da traži neku od devojaka. Možda mu je ovde sestra ili verenica koju su, kao i mene, odveli na prevaru. Odbacila sam takvo razmišljanje, prihvatajuèi prièu da je u pitanju bio znatiželjni novinar iz neke vanarapske zemlje. I danas verujem da roditelji nikada nisu saznali šta je bilo sa tim momkom. Možda se još nadaju da je živ, da èe se javiti. Nekoliko dana oseèala sam se èudno zbog ubistva. Moj èuvar mi je, posle dva dana, onako u

barjak	#17
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:29:30	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA prolazu, još jednom dao do znanja kako je najbolje da zaboravim sve što sam videla. Samo sam klimnula glavom. Bazen je jedino mesto gde smo mi devojke mogle da razgovaramo slobodno, bez kontrole, gde smo razmenjivale prièu o zajednièkoj sudbini, ali to nije bila raširena praksa. Ja sam, na primer, o tome razgovarala sa Holandankom i Francuskinjom. U ostale nisam imala takvo poverenje. Saznala sam da su obe nasele na istu laž kao i ja. Njima su prièali o Londonu i Atini, a meni o Rimu. Saznala sam da Gospodar ima dvadesetak ljudi kojima je jedini posao traganje za lepim devojkama po svetu. Ja sam imala "privilegiju" da me iz Beograda dovede Hafez, koji inaèe nije radio te poslove, pošto je èovek od velikog Gospodarovog poverenja i imao je znaèajne obaveze u palati. U Beograd je došao sasvim sluèajno, naneo ga je put i zajedno sa Majklom naleteo na mene. Dugo vremena moju pažnju plenio je telefonski aparat, koji je stajao u holu južnog bloka palate, gde smam èesto odsedala, posle ruèka, uglavnom sama, kada bi se moj èuvar udaljavao ostavljajuèi me da prelistavam stranu štampu, poznate modne magazine, koje smo dobijale u palati i èitale na takvim ili sliènim mestima, ali nismo imali pravo da ih nosimo u apartmane. Dakle, interesovao me telefon. Planirala sam da ga upotrebim, ali pojavio se dodatni problem - ako i to uspem, nisam znala koji je pozivni broj za Jugoslaviju. Kada sam veè pomislila da èe moja ideja ostati nerealizovana, primetila sam jednog popodneva da neki omaleni, krupan èovek, izvlaèi iz gotovo neprimetne fioke knjigu i iz nje uzima telefonske brojeve, a zatim telefonira. Taj telefon je èesto zvonio, po èemu sam zakljuèia da ima direktnu liniju, i da su oni koji se javljaju daleko od Dubaija, da se javljaju iz raznih delova sveta. Dakle, sledeèi zadatak bio je da se bar na trenutak dokopam imenika i vidim ima li šanse da dobijem Beograd. Prilika se ukazala za nekoliko dana. Ostala sam na trenutak sama, munjevito otvorila fioku, uzela imenik, vratila se na svoje mesto, pet metara udaljeno od telefona i stola na kojem je bio aparat i "mirno" nastavila da èitam magazin. U stvari, ispod njega sam pažljivo otvorila knjigu i poèela da tražim ono što me interesuje. Niko se nije pojavljivao, ja sam se zanela traženjem, a onda sam èula korake. Onai krupni èovek išao je pravo prema telefonu. Oduzela sam se. Sta ako otkrije da nema imenika? Sreèom on je okrenuo neki poznati broj i pošto je obavio razgovor izgubio se iza jednog od velikih stubova od zelenog mermera. Nastavila sam da prelistavam imenik. Jednim delom je bio na arapskom, a drugim na engleskom i u normalnim okolnostima broj koji sam tražila pronašla bih za pet minuta. Sada je bilo drugaèije. Više sam gledala hoèe li neko da naide nego u ono šta prelistavam. I tada, kao da mi je sinulo pred oèima, naišla sam na stranicu na kojoj je pisalo "Istoèna Evropa", a malo ispod to ga Jugoslavija. Bilo je nekoliko telefonskih brojeva, najviše deset. Seèam se da je na prvom mestu bio Geneks, pa Jugobanka, onda INA i tako dalje. Jasno, nisu me interesovali njihovi telefoni, veè ono ispred. Pozivni broj. Prosto sam upijala jedan od beogradskih brojeva, kao da umesto oèiju imain skener. Ponovila sam dva puta i zatvorila imenik, vratila ga u mali sto i otišla u apartman. Tamo sam zapisala broj, ponavljala ga do veèere, a kada je postalo jasno da ga sigurno nikada neèu zaboraviti, kao što ga i danas znam, bacila sam papiriè u WC. Preostao je onaj teži deo posla: telefoniranje. Nekoliko dana nisam uspela da uradim više od približavanja telefonskom aparatu na metar. Uvek bi neko nailazio i ja sam se pretvarala da premeštam novine ili da kreèem do toaleta. Toga dana bilo je neopisivo vruèe. Mislim da je bilo oko 45 stepeni. Neopisivo. Sve je gorelo. Bile smo skoro ceo dan u bazenu. Rekla sam èuvaru da moram do apartmana, da se ne oseèam najbolje, ali da bih pre odlaska u sobu, najradije posedela malo u holu, pored fontane i èitala magazine. Samo je klimnuo glavom i otišao, napominjuèi da èe se vratit kroz desetak minuta. Na vratima, koja su od mene bila udaIjena dvadesetak metara, stajala su dvojica snažnih muškaraca. Prièali su i smejali se listajuèi neke novine. Nikoga drugoga nije bilo. Munjevito sam prišla telefou, raèunajuèi daonineèe primetiti moje kretanje, pošto je taj deo bio malo manje osvetljen u odnosu na ostali prostor. Prst mi je munje~ vito leteo po broj evima. U slušalici je nastao muk. Pogledala sam prema ulazu. Ona dvojica su i dalje razgovarali, niko drugi nije dolazio.Okrenula sam se boèno prema njima, naslonila se na desnu ruku, u kojoj je u stvari bila slušalica i glumila kao da pažljivo èitam novine ispred sebe. Iz slušalice se i dalje èuo samo lagani šum. Nikakav signal, ni slobodna linija ni zauzeèa.

barjak	#18
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:30:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sekundi su bili duži od godine. Ispod oka sam posmatrala ’e li neko da se pojavi. Sledeèeg trenutka telefon u Beoradu je zazvonio. Verovala u mom stanu. "Videla" sam naš stari crni aparat, drvenisto, koji nam je poklonila tetka Jelena pre nekoliko godina, n kojem smo držali telefon. Videla sam komodu koja je staj~ metar odatle. Telefon je zvonio, ali niko nije dizao slušalicu. Pe šest, sedam puta a onda, kada sam veè pomislila da neèe bi ništa, neko je podigao slušalicu i rekao na srpskom: - Da, izvolite. Bio je to muški glas. Nije tata, nije Èeda. Ja sam gotov izvan sebe šaputajuèi upitala: - Izvinite, koga sam dobila. Ako mi kažete kako se zovete i koga tražite ja èu da s predstavim - èula sam sa druge strane. - Tražim porodicu... ......- kazala sam. - Ne, ne, ovde stan Miladinoviè. Pogrešili ste. - Gospodine, ja se javljam iz Dubaija. Ja sam iz Bec grada. Ovde sam u odredenoj vrsti zatvora. Molim va obavestite našu ambasadu, policiju bilo koga. Šaputala sar plašeèi se svoga glasa, držeèi stalno na oku onu dvojicu. - A gde vam je to - èula sam. - Nije važno, samo recite nekome, molim vas, preklinjem vas. - Uradite nešto. Zovem se.......... - Slušaj ženo, ako veè imaš potrebu da kratiš vremf onda to ne radi telefonom i ne sa nepoznatim ljudima rekao je moj nepoznati Beogradanin i spustio slušalicu. Prekinula sam vezu i pažljivo pogledala dolazi li nekc Ne, sve je bilo kao pre nekoliko minuta. Vratila sam slušalicu i ostala u dvosedu sve dok nije stigao èuvar. Tek kasnije sar shvatila da se jedan od one dvojice sa ulaza okrenuo samo št sam se vratila na dvosed, samo što sam ostavila slušalicu, a ja sam bila u svom svetu stvorenom preko uspostavljene vez sa Beogradom. Kao da mi je bilo drago što sam pogrešila brc ili što je telefon birajuèi "prebacio". Mislila sam da ne bi izdržala, ne bih ostala mirna da su se javili èale ili keva. Poèel bih da vièem i pitanje je šta bi posle bilo sa mnom. Dva dana posle razgovora sa Beogradom pozvao me j Hafez i odmah sa vrata upitao da li sam ikada bila u Moskvi. Ne, kazala sam. On je napravio izraz lica koji bi se mogao nazuati osmehom i rekao da èu imati priliku uSkoro. Možda veè ove nedelje, rekao je. - Bièu konkretan. Gospodar treba ovih dana da putuje u Rusiju. Tražio je da dve devojke idu sa njim. Vas je imenovao, a drugu èu ja da odredim - bio je odreden Hafez. Posle tri dana spakovala sam neseser i jedan dodatni kofer. Reèeno mi je da kreèemo u Moskvu. Bila sam spremna za putovanje, sreèna što bar na neko vreme napuštam taj prostor gde mi nije bilo loše, ali gde sam bila ponižena kao ljudsko bièe. To što me je Gospodar odabrao da ga pratim na putu u Rusiju smatrala sam zriaèajnim priznanjem. Bilo je jasno da me Gospodar posebno ceni, da mu se dopadam. Po mene je došao luksuzni automobil, mislim isti onaj kojim sam svojevremeno sa Majklom došla u palatu sa aerodroma, posle izlaska iz aviona italijanske aviokompanije. Samo što smo krenuli, vozaè je zaustavio kola i ušla je još jedna devojka, koju sam upoznala na bazenu, ali nikada se nismo družile. Bila je Nemica i zvala se Elke. Nas dve smo sedele jedna do druge, nasuprot nama bio je jedan stražar, verovatno Elkin, a drugi je sedeo pored vizaèa. Pitala sarn se gde je Gospodar, ali samo do aerodroma. On nas je tamo saèekao, na punktu za èekiranje karata, nasmejao se i upitao kako smo, jesmo li raspoložene, spremne za put i sliène sitnice. Odmah je bilo jasno da neèemo putovati redovnom linijom, bez obzira na to što smo prošle kroz uobièajenu proceduru u aerodromskoj zgradi. Mali automobil odvezao nas je do aviona, koji je bio postavljen podalje od ostalih neuporedivo veèih aviona. Motori su bili ukljuèeni i mi smo ušli unutra. Pored nas dve i Gospodara, u ekipu su bili ukljuèeni dvojica stražara i jedan gospodin za kojeg verujem da je Gospodarov šef kabineta ili nešto slièno. Bio je tu i jedan izuzetno snažan èovek, verujem bodi-gard našeg Gospodara. Poleteli smo petnestak minuta posle ulaska u avion. Let je bio udoban, zabavljali smo se u jednom delu aviona, odvojenom nekom vrstom pregrade. Gospodar je insisti: da vodimo ljubav, a na

barjak	#19
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:30:44	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA moje iznenadenje Nemica je pol šala da ga odbije što njemu nije smetalo, okrenuo se me~ èekao da se Elke pridruži, a to se i desilo. Vodili smo ljul u avionu, ja i Nemica sa Gospodarern koji je u tome, izgle posebno uživao. Na aerodromu su nas saèekali neki Arapi i seli sm~ luksuzni mercedes. Vozili smo se najviše pola sata i zaustavili se pred vilom na kojoj je nešto pisalo. Bilo je evidentno da to nije hotel. Elke i ja smo dobile posebnu sobu ali, i što se mogle oèekivati, sa nama je unutra ušao i jedan stražara, upozorio nas da ne koristimo telefon, da ne razgovaramo sa konobarima, odnosno poslugom, te da ne stul mo u kontakt sa ljudima izvan kruga Gospodara. Naravno on je ostao u sobi. Nije smetalo ni njemu a ni nama što smo se Elke i ja polugole šetale po apartmanu, odlazile do kupatila, jurile po sobi... On je nemo èitao novine, povreme bacajuèi pogled na nas dve. Rekao nam je da se ponašamo kao da nije prisutan, kao da ga nema i mi smo to prihvatile. Sutradan nam je reèeno da ostanemo ceo dan u apa manu, da èe Gospodar imati neke obaveze u gradu. Sa naI je bio stražar. Najviše vremena provela sam pored prozo uživala sam u panorami Moskve, doživljavajuèi je kao n Beograd. Proradila je u meni neka do tada neprepoznatlji emocija, vezana za moje slovensko poreklo, za pravoslavl za Rusiju, za Srbiju. Oseèala sam se sigurnijom samo zb èinjenice da sam u jednoj pravoslavnoj zemlji. Nikada f nisam imala takav oseèaj, to mi ništa nije znaèilo. Uopšte znam zbog èega sam poèela da razmišljam o Rusiji kac pravoslavnoj zemlji. Seèala sam se obavezne lektire ruskih klasika, koje sam, na svoju želju, èitala u Dubaiju. Na parr su mi padali Ana Karenjina, ogromna prostranstva Rusi snegovi, ruske zime, konji upregnuti u sanke, komplet brezovih Šuma. Gledala sam kroz prozor i plakala. Elke stajala iz mene i èutala, kao da je znala šta preživljavam. jednom trenutku mi je stavila ruku na rame, prislonila glavu i dugo, dugo èutala zajedno sa mnom. Stražar je citao neku knjigu. Nije reagovao. U ranim veèernjim satima nas dve smo obaveštene da se pripremimo za izlazak na veèeru. Navodno,Gospodar hoce da mu pravimo društvo. Obukle smo najlepše haljine, našrninkale i èekale. Prošlo je osam, devet, sati i kada je otkucalo dvanaest bilo nam je jasno da se nešto neplanirano dogodilo. Stražar je ušao u sobu, u kojoj nas je ostavio samo svega par minuta, i obavestio da je veèera otkazana. Nije objašnjavao ništa a mi smo znale da bi nas dodatna pitanja samo doovela u neprijatan položaj. Probudila sam se oko devet sati. Posle tuširanja doneli su doruèak u sobu i nikako nisam mogla da se otrgnem od oddseèaja da se nalazim u hotelu. Medutim, to mesto je bilo sve drugo samo ne hotel. Oko podneva u sobu je došao Gospodarov šef kabineta i rekao da èemo popodne provesti kod Gospodara, a naveèe imamo veèeru, koja je bila planirana sinoè. Posle ruèka odmarale smo se najviše sat vremena, a onda’ je stražar dao znak da krenemo za njim. Spustile smo se sprat niže i zastali pred velikim drvenim vratima. Otvorio je mladi muškarac, snažne grade. Naš stražar je ostao u hodniku, a ovaj nas je p~op~s~io da p~oc~emo. B~o je to apartman sa ve1ikim mermernim stolom u sredini, kožnim foteljama pink boje i zidovima boje kasije. Sele smo na jedan dvosed, a nekoliko minutakasnile polavio se Gospodar pzedložio je da predemo u drugu sobu. U stvari, bila je to spavaèa soba, nešto manja od one u koju smo ušli sa velikim krevetom i dve velike palme u delu sobe kojom je dominirao veliki prozor. Nas troje smo ostali sami i uskoro je poèela ljubavna predigra, a nešto kasnije i seks. Nas dve smo zadovoljavale Gospodara, koji je uživao i taj svoj oseèaj otvoreno pokazivao. Tog popodneva bi je posebno potentan. Zadovoljio je i mene i Nemicu, a kada je sve bilo gotovo, posle tuširanja on je ustao, prišao jednom malom noènom ormaru, izvadio dve kutijice i dao nam. Otvorile smo iznenadene i videle da su unutra dve izuzetno skupocene narukvice, vredne pravo malo bogat On je èekao da vidi našu reakciju, gledao nas je, a kada srr posle poljubile videlo se da je veoma zadovoljan. Mislim zbog toga što se pokazao kao dobar muškarac, nego što je široke ruke i darovao nam skupoceni nakit. Reèeno nam je da se pripremimo za veèeru. Ležala u kadi gotovo sat vremena. Pošto je apartman imao kupatila, u drugom je uživala Elke. Stražar je sedeo na s uobièajenom mestu i nije obraèao pažnju na nas, èak i c kada sam, potpuno gola odšetala da uzmem donji veš. Ja mogla sam da se omotam nekom tkaninom, ali priznajen sam sa namerom da isprovociram tog èoveka koji je hladan poput gleèera. Verujte mi da nije ni trepnuo. San podigao pogled, zadržao ga na meni sekund dva i poi spustio na novine koje je prelistavao. Nikada nisam ot: jesu li ti ljudi, koji su brinuli o nama, bili kastrati ili po neko drugo objašnjenje. Uglavnom, nikada ni najmanjim pokretom nisu pokazali da

barjak	#20
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:31:59	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA reaguju kao muškarci. Veèera je bila u samoj zgradi u kojoj smo odseli. Za tim stolom sedelo je nas dvadesetak. Ja sam sedela Gospodaru sa desne, a Elke sa leve strane. Pored mene je sedeo njegov šef kabineta, a dvojica stražara pored Elke. Znala sai: moram da budem nasmejana, ali i da èutim. Doduše, niko nije ništa pitao, ali je bilo jasno da smo Nemica i ja u ce pažnje. Za stolom je bilo jošnekoliko žena, malo starijil nas dve, ali naša lepota je bila toliko dominantna da su s muškarci, otvoreno ili prikriveno, divili našem izgledu. Odmah po dolasku za sto, primetila sam da nasuprot mene i Gospodara sedi jedan gospodin koji mi je bio poznat: "Vratila sam film" i nikako nisam bila u stanju da ga lociram. Najpre sam mislila da je u pitanju neka poznata liènost iz svetskog džet-seta, ali sam odbacila tu pomisao onog trenutka kada je progovorio sa svojim prevodiocem na èistom srpskom jeziku. Da, bio je to Beogradanin èije ime je tada u Srbiji poznato, a posebno je to danas, kada ga ima u mnogim dogadjajima. Nastojala sam da ga ne gledam upadljivo, ali nisam mogla da budem jaèa od sebe. U njemu sam videla nadu za spas, za odlazak u Beograd, za izbavljanje iz Dubaija. Trebalo je samo progovoriti na srpskom, baciti se preko stola, zatražiti njegovu pomoè, izbavljanje. Sedela, sam kao na žeravici. Taj gospodin iz Beograda je, obzirom na lokaciju za stolom, uglavnom gledao na mene i Gospodara sa kojim je povremeno izmenjivao reèi. Spominjali su poslove koji su još bili na nivou ideja, videlo se da Srbin koji sedi preko puta mene još uvek nema poslovne i kontakte sa arapskim svetom, ali da tako nešto planira. U stvari, èovek iz Beograda najviše je razgovarao sa èovekom sa njegove desne strane, najverovatnije sa Rusom, i koliko sam uspela da razumem bio je to njegov poslovni i partner koji ga je doveo na tu veèeru, želeèi verovatno da ga upozna sa bogatim Arapinom, mojim Gospodarom. Znala sam da je novac iznad svega i to me je spreèilo da se obratim gostu iz Beograda na srpskom, da ga zamolim za pomoè. Pretpostavljala sam da mi ne bi pomogao, jer bila sam veè neèije vlasništvo i ostala je samo moguènost da me taj Srbin, koji sedeo tu, na samo tri metra od mene, kupi od Arapina i odvede u Beograd. A i zašto bi se smilovao, izazivao incident i na taj naèin pokvario, možda, neki veliki posao. Èutala sam i gledala ga. Sve je u meni treperelo. Posle dve godine boravka u arapskom haremu, u stvari u zatvoru, gledala sam jednog svog sunarodnika, èoveka koji r je doputovao iz Beograda. Naravno, ništa nisam preduzela. Veèera je trajala oko dva sata, postignuti su neki važni dogovori, u jednom delu manje dvorane svirala je muzika, džez ili bluz, ne seèam se, i na kraju je taj beogradski gost napustio društvo. Pozdravio se sa svima, ukljuèujuèi i Go~podara. Elke i ja smo stajale sa strane u tom trenutku, a moj srbin je pogledao nas i samo klimnuo glavom. Kada sam se vratila u Beograd, saznala sam kako se aove, on je poznata liènost, ali nikada mi nije palo na pamet da ovde pokušam da uspostavim kontakt sa njim. Bio bi to strašan udarac za mene. Ja verujem da je od prvog trenutka znao da smo Elke i ja samo nema pratnja Gospodara Arapina, i tako nas je i ocenio. Naravno nije znao da je jedna od tih le~ih i izuzetno zgodnih plavuša Srpkinja iz Beograda. Citave noèi nisam mogla da se oslobodim unutrašnjeg pritiska što sam bila tako blizu slobode, ili mi se èinilo. Nisam bila naèisto kako bi gost iz Beograda reagovao na moju prièu, moje javljanje i upoznavanje. Tešila sam se pretpostavkom da bi mu, vrlo verovatno, najpre palo na pamet da sam sa Arapinom dobrovoljno, pošto sam tako i izgledala, nasmejana i dobro raspoložena. Zaspala sam posle nekoliko sati razmišljanja, pokušavajuèi da zaboravim na slobodu, koja mi je bila nadomak ruke. Nikad nisam uspela da otkrijem da li je Gospodar ili bar neko iz njegove pratnje uspeo da poveže da smo Srbin iz Beograda i ja sunarodnici. Doduše, možda su ga samo predstavili kao poslovnog èoveka iz Jugoslavije, a to je širok pojam. Vraèali smo se istim avionom. Let je bio udoban, Gospodar je bio izuzetno raspoložen, tražio je da ga mazimo, ljubio je najpre mene, a onda i Elke po grudima i stomaku, Zalivao nas je šampanjcem i tražio da plešemo u èemu je Nemica bila mnogo veštija od mene. Ne znam koliko je trajao let, ali u jednom trenutku osetila sam da avion nije više miran, da se nešto dogada. I Gospodar se uznemirio. U prostor u kojem smo bili, ušao je "šef kabineta’ i rekao Gospodaru nešto na arapskom. Gospodar je èutao, ali se videlo da vest nije nimalo dobra. Avion se i dalje èudno ponašao, gubio je visinu, ponovo se dizao i kada smo mislili da je sve u redu opet su nastali problemi. Minuti su bili kao

barjak	#21
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:32:45	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA godine. Držala sam se èvrsto za sedište. Elke je bila preko puta mene, bleda kao krpa, a Gospodar je izbezumljenogpogleda lutao po unutrašnjosti tog dela aviona. Svi smo èutali. Teško mi je da opišem kako je to izgledalo, ali približno je bilo kao da se u najelegantnijem automobilu vozite po oranici, a onda sam, kroz prozor sa moje desne strane, ugledala zemlju. Bili smo iznad Dubaija, a ja sam shvatila da nešto nije u redu sa avionom pošto je vreme napolju bilo idealno. Jedan od stražara je uleteo u našu kabinu bez pitanja, što je bilokrajnje neubièajeno, vezao za sedište najpre Gospodara, a onda i nas dve. Bio je tu i jedan dodatni pojas i, nakon što smo bili gotovo povezani, stražar se izgubio. Krajièkom desnog oka pratila sam kroz prozor hoèu li videti zemlju. U jednom trenutku avion se opasno nagnuo na desnu stranu. Seèam se da sam vrisnula, pošto se kroz prozor videlo nekoliko ravnih krovova kuèa. Zatvorila sam oèi i èekala trenutak kada èemo se srušiti, a onda se osetilo kako avion dobija snagu, osetilo se da se penjemo. Leteli smo još petnestak minuta, sada mnogo mirnije, i ja sam videla kroz prozor da se ravnomerno spuštamo na aerodrom, a kada sam osetila da su toèkovi dodirnuli pistu, mislim da sam bila najsreènija na svetu. Nisam imala oseèaj gde se nalazim, da sam u zarobljeništvu, da sam roba sa kojom raspolažu, da sam daleko od rodnog Beograda. Od svega toga bilo mi je važnije bezbedno spuštanje u Dubai. Dodirnula sam èelo. Ustanovila da sam sva u znoju, ne samo po licu, veè po celom telu. Isto tako izgledali su Gospodar i Elke. Dugo nismo mogli da se odvojimo od sedišta. Gledali smo jedno u drugo i èutali. Život nam je visio o koncu, a ubrzo smo saznali, i to lièno od Gospodara, da je jedan motor otkazao, da je bio van pogona dvadesetak minuta i da smo ostali živi samo zahvaljujuèi velkoj sposobnosti pilota. Taj pilot nije bio Arapin i pretpostavljam da je u Dubai došao iz Evrope, kao i mi. Ali dobrovoljno i za veliki novac. Trebalo mi je dva dana da se oporavim od onog sletanja. Sanjala sam da se vozim avionom koji je pokvaren, da se avion ruši u neku provaliju, da nestajem, pa sve opet iz poèetka. Odmarala sam se na bazenu, zajedno sa Helenom, devojkom iz Poljske, kada mi se uèinilo da vidim neèiju glavu iza malog zida koji je odvajao bazen od velike ograde. Nekoliko trenutaka kasnije iza zida je izašla Elke, devojka sa kojom sam bila u Moskvi i koja mi je postala voma draga. Krenula je prema meni i pre nego što je stigla do mesta gde smo se sunèale Poljakinja i ja, Helena je skoèila u vodu, a Elke je legla pored mene, okrenula se levo i desno i poèela da me zapitkuje, najpre neke sitnice, gotovo gluposti, a onda u jednom trenutku rekla: - Znaš li da sam boravak u Moskvi iskoristila, na nek naèin. U stvari, tek èe se pokazati da li sam uspela sa planom - Elke, šta si uradila, znaš li da te može stajati glave rekla sam joj, strahujuèi da je zaista može snaèi neko zlo ako je prekršila pravila ponašanja. - Ma ne, samo sam napisala jedno pisamce i stavila ga u džep onom Rusu. Nije ni prirnetio, ali se nadam da èe g; naèi. Tražila sam da se javi mojima u Nemaèku i da obavest policiju u mojoj zemlji gde se nalazim - rekla je Nemica. Ja sam èutala. Možda ideja i nije bila loša, ali naš Go spodar je moèan. Ko èe imati toliko snage da prisili policiji Ujedinjenih Arapskih Emirata da ude u palatu i rasturi ha rem - razmišljala sam u sebi. Bila sam ubedena, a to sam danas, da vlasti u Dubaiju znaju šta se krije iza visokih zi dova Gospodareve palate, ali da niko u tom svetu, u kojen je novac jedino merilo društvenog statusa, neèe ni pomislit da reaguje na nekakav zahtev iz Nemaèke. Ako do tako ne èeg uopšte dode. Elke je verovala da èe se nešto desiti i do bro je što je imala nadu, ali kad sam joj isprièala svojc iskustvo sa bekstvom osetila sam da je postala zabrinuta. Èak mi je jednom u prolazu rekla da strahuje od mos kovske epizode. Naravno, pokušala sam da je tešim, a kako je vreme prolazilo bile smo sve smirenije. Oèito Rus nijc našao pisamce. Ustala sam nešto pre devet sati. Napolju je bila paklena vrelina. Bilc je dovoljno da izadem na balkon i da se preznojim. Vratila sam se u sobu, u kojoj je radio klima-uredaj, i posle tuširanja i dor-uèka otišla sam na trening u teretanu. Samo desetak minuta pošto sam poèela da vežbam, u malu dvoranu ušla je žena tridesetih godina, tamne puti. Rekla bih da je negde iz Južne Amerike. To u životu nisam videla. Bila je prelepa, preko 180 santimetara visoka, sa telom kakvo se više ne može videti ni u filmovima. Grudi je imala najmanje "èetvorku". Struk ispod 60 santimetara, a noge da ne veruješ. Izvajane, savršenog oblika, duge i èvrste. Guza joj je bila posebna prièa.

barjak	#22
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:33:23	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Nikada do tada, a ni kasnije nisam videla tako zgodnu ženu. Ništa nije rekla, samo se skinula i trenirala obe partije nožnih mišièa. Posle je uradila desetinu sklekova i izašla. Nas nekoliko sve vreme smo više gledale u nju nego što smo vežbale. Rekla sam veè da je u haremu bio skup izuzetno lepih i zgodnih devojaka iz celog sveta, ali ona je bila nešto posebno. Sve smo u prvi mah pomislile da je nova u palati, da je došla kao juèe, ali kasnije smo saznale šta je u pitanju. Sutradan smo obaveštene, nas petnestak, da se spremimo za izlet. Uzele smo svoje nesesere, neke lagane haljine, i èekale. Desetak minuta pre polaska došao je kod nas Hafez i smešeèi se saopštio da èemo se lepo provesti i to na neobiènom mestu. Krenuli smo autobusom ali ne prema aerodromu, veè u drugi deo grada putem koji je bio nekakav poluautoput. Susretali smo ogromne automobile, uglavnom amerièke i nemaèke proizvodnje, i sve je govorilo o raskoši i bogatstvu jednog broja stanovnika. Vozile smo se više od dva sata, a onda je autobus sišao sa autoputa i krenuo u pustinju. Ne znam kako da drugaèije nazovem ono prostranstvo peska koji nas je okruživao. Približavali smo se jednom planinskom masivu u daljini. Još pola sata vožnje i bile smo u podnožju planine èiji su vrhovi bili srebrnasti. Autobus je stao i mi smo, zajedno sa stražarima, izašle. Bilo je kasno popodne ali i dalje veoma, veorna vruèe. Na mestu gde se autobus zaustavio bilo je nekoliko kamiona u kojima su bile kamile, a malo dalje u senci stena stajale su dve-tri limuzine. Desno od njih grupa ljudi je podizala ogroman šator i posao su privodili kraju. Nas su odveli do montažnih stolica iznad kojih je bilo razapeto šareno platno, mada smo bili u senci planine. Dobile smo sokove i mnogo voèa, a sat kasnije iz pravca kojim smo stigli naišla je kolona luksuznih automobila. Mislim da ih je bilo dvadesetak. Bilo je jasno da dolazi Gospodar. Za nekoliko minuta mesto je bilo prepuno nepoznatog sveta, iskljuèivo muškog, kamile su sišle iz onih velikih kamiona i bilo je jasno da se priprema trka kamila.Pre starta Gospodar je izašao iz velikog šatora i dao znak za poèetak trke. Pobedio je, èini mi se; njegov favorit i Gospodar je bio izuzetno zadovoljan. Zalivao je kamilu i jahaèa šampanjcem i uskoro je poèelo slavlje. Muzika je bila orjentalna, plesalo nekoliko profesionalnih plesaèica, koje su došle malim autobusom posle nas i veèi deo se preselio pod ogroman šator, unutar kojeg je bio još jedan mali, za Gospodara i njegove goste. Medu tim gostima primetila sam jednu poznatu facu, ali ni danas nisam u stanju da kažem ko je to bio. Najpre mi se uèinilo da je neki amerièki glumac, pa da je sportista. Nisu znale ni ostale devojke, ali nije ih interesovalo pošto je samo Nemica Elke delila moje mišljenje i složila se da je u pitanju neko poznat. Ja, ipak, mislim da je jedan amerièki glumac E, on je sa još trojicom bio stalno uz Gospodara, po èemu sam zakljuèila da je glavni gost. Pala je noè i sa njom temperatura. Gotovo da je bilo hladno. Svi smo bili u šatoru, osim straže i ponekih kojima je alkohol udario u glavu pa su izlazili napolje da malo dodu sebi. Odnekud se pojavila ona prelepa Južnoamerikanka, koju sam videla u teretani. Mislim da su je doveli kasnije. Na sebi je imala usku haljinu boje krvi, koja je više naglašavala nego što je skrivala obline njenig tela. Bila je diskretno ali majstorski našminkana, tako da su joj ionako krupne oèži još više došle do izražaja. Sela jP do Gospodarevog gosta, one poznate liènosti, i brzo sam zakljuèila da je tu na specijalnom zadatku, da ionako dobar prijem podigne na viši nivo. Ne verujem da je u pitanju bila prostitucija, pošto ne mogu da prihvatim da jedna prostitka može da izgleda onako kako je ta žena izgledala. Povremeno su sa velikog razglasa puštali amerièku muziku. Geršvina, pa Sinatru i slièno. Gost je plesao sa onom ženom i ubedena sam da su završili te noèi u krevetu. Ona ispod haljine, jasno se videlo, nije imala ništa. Pripijala se uz Amerikanca, šaputali su nešto, smejali se, dok su se i ostali zabavljali. Kasnije kada sam povezala konce i zajedno sa Elke, koja je takode bila oduševljena lepotom one Južnoamerikanke, razgovarala o tom paru, došle smo do zakljuèka da su njih oboje bili gosti Gospodara i da su bili smešteni u jednom delu palate u koji je nama ulaz bio zabranjen. Tako je ona lepotica i došla u teretanu, održavala je kondiciju, nije htela da pravi pauzu ni na putovanju, u gostima, medenom mesecu, davo èe ga znati šta je u pitanju. Uglavnom, zabava je proticala u izuzetnom raspoloženju. Medu gostima je bilo nekoliko belaca. Naš zadatak bio je da samo služimo šampanjac, a njega je bilo više nego što su oni mogli da popiju.

barjak	#23
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:33:58	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Videla sam da sam jednom èetrdesetogodišnjaku zapala za oko. Potražio me pogledom, podigao èašu, što je znaèilo da hoèe da još pije i ja sam prišla. Bio je, moram da priznam, izuzetno zgodan, malo prosed, širokih ramena, pravilnih crta lica. Èim je progovorio znala sam da je i on Amerikanac i tako sam zakljuèila da je celo društvo iz Amerike. Pokušavao je da me odvoji od ostalih, da izademo van šatora, ali znala sam da je to nemoguèe. Veè posle nekoliko reèenica iza naših leda stvorio se stražar. Bilo je jasno da su tu da bi spreèili naš kontakt sa strancima. Mi smo bili samo lep dekor i ništa više. Van šatora pekla se jagnjetina, jaretina, roštilj je bio ogroman i sve je delovalo kao na nekom dobro organizovanom, ali ne primitivnom vašaru. Kada sam zamolila stražara da malo izadem van šatora on je dozvolio, ali je pošao iza mene. Noè je bila predivna. Gore visoko na nebu staklile su se zvezde, oseèao se vetriè, a obližnji kameni masiv davao je neku dimenziju tajne u celom tom sklopu. Iz šatora je dopirala muzika, kamiona nije više bilo, samo noè i njena svežina. Gledala sam u nebo i mislila na moje, na Beograd. Poželela sam da se odvojim od zemlje i nestanem sa tog mesta, da brzinom svetlosti odem odavde i sletim negde na Kalemegdanu, na Avalu, da poljubim èaleta i kevu, Cedu... Verovala sam da mogu ceo Beograd da izljubim samo da dodem do njega. U razmišljanju me prekinuo stražar. Morala sam unutra. Gospodar se povukao sa gostima u svoj šator, a neke devojke su pravile društvo ostalim Amerikancima, ali su u društvu bili i stražari, pazeèi da ne bude ništa nepredvideno. Mislim da je veè bila zora kada smo krenuli u palatu. Sve smo zaspale èim smo sele u autobus i probudile se po dolasku u harem. Preskoèila sam ruèak i spavala do kasnih popodnevnih sati. Ustala sam, istuširala se, malo slušala muziku, izležavala se i onda pozvala stražara, tražeèi da me odvede do bašte da veèeram. Kada sam se vraèala, a veèera je, seèam se, bila od morskih plodova, intezivno se oseèao miris mora. Razmišljala sam o Crnogorskom primorju, ubedivala sebe da èu jednog dana opet u Budvu ili Petrovac, a onda je u glavi poèeo da mi se "premotava film" sa jednog letovanja u Grèkoj. Obeèala sam sebi da èu ponovo ièi tamo, ali predhodno odavde treba izaèi. U tim razmišljanjima došla sam do onog velikog prostora gde stoji telefon, odakle sam uspostavila telefonsku vezu sa Beogradom. I kada je trebalo da skrenem u hodnik, koji je vodio prema mom apartmanu, stražar me zaustavio, pokazujuèi prstom na èoveka koji nam je prilazio sa leve strane, iz jedne prostorije, gotovo skrivene iza velikih stubova i ogromne fontane. Bio je to onaj Austrijanac koji je svojevrmeno došao u moj apartman da mi kaže kako da se ponašam i šta me èeka kada izadem odavde, posle èetiri godine. Nije zaboravio kako se zovem i kroz smešak me zamolio da sednem na nekoliko minuta. - Gosopodice - poèeo je da prièa - imam za vas lepe vesti. Naš èovek je bio u Beogradu i razgovarao je sa nekim ljudima koji na odreden naèin rade za Gospodara. Oni su otišli u vaš stan, naravno predstavljajuèi se kao trgovaèki putnici i slièno, i videli su da vam je porodica u redu. Otac je imao neki problem sa srcem i to smo utvrdili, ali sada je dobro. Ispitali smo teren i utvrdili da vaši veruju da ste negde u Americi i da ste se udali, ali pretpostavljaju za stranca koji vam, tako oni misle, brani da se javljate kuèi. Oni i dalje veruju da èete se ili javiti ili da èete doèi kuèi, a to verujemo i vi i ja. Vaše je samo da se ponašate onako kako se od vas traže pravila ovoga mesta i sve èe biti u redu - rekao je Austrijanac. Pitala sam za brata i odgovoreno mi je i on je dobro, da je otvorio nekakav butik na Novom Beogradu, ali da je imao saobraèajnu nesreèu u kojoj su mu uništena kola i to je bila jedina šteta. On je ostao nepovreden. Kada smo se rastali, a ništa ga drugo nisam pitala, uèinilo mi se da je sve bilo priredeno sa ciljem da mi se pruži dodatna nada. U stvari, nisam mogla ništa da proverim i preostalo mi je samo da verujem ili da ne verujem. Poverovala sam i to me je smirivalo. Sledeèeg dana na bazenu sam opet bila sa Nemicom. Imam nešto za tebe, kazala je i tutnula mi u ruku nekoliko malih baterija za moj Sonijev tranzistor. Kada sam je upita otkud joj to samo se nasmešila. Nisam bila previše rad znala, ali mi se èini da je Elke nešto uspela da smuti : vreme boravka u pustinji, da je nešto izmuvala od Amerik naca. Ta devojka nije odustajala od namera da nešto uradim. Jedva sam doèekala da se vratim u apartman. Te nc ponovo sam slušala Radio Beograd i plakala, naravn Seèam se da sam ljubila onaj mali tranzistor. Baterije koje ~ je Elke dala trajale su duže nego

barjak	#24
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:34:43	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA što sam oèekivala i to je m život uèinilo veselijim. Medufiim, jedne noèi, dok je na R dio Beogradu bio neki instrumetntal i kada sam èekala ves èula sam zvono na vratima. Premrla sam od straha. Ako ; èuli tranzistor, onaj govorni deo, mogla sam samo da pretp stavim šta me èeka. Sa velikim strahom krenula sam pren vratima. Zvono na vratima èulo se još jednom. U trenutku setim da je tranzistor ostao na krevetu. Munjevito sam vratila i bacila ga ispod jastuka i madraca. Zvono se èulo jedno dva puta pre nego što sam došla do vrata. Otkljuèala sam strahom. Pred vratima je stajao moj stražar. Pozvao me c krenem sa njim i rekao mi da èe saèekati da se obuèem. Krenula sam lagano hodnikom prema centralnoj pr storiji. Po mojoj proceni bilo je oko dva sata iza pola noci Èuvar je èutao, a ja sam pokušala da zakljuèim o èemu radi, zašto su poslali po mene u ovo doba. Prošli smo ho nikorn veliku prijemnu dvoranu, skrenuli desno i uskoro b pred istom onom kancelarijom u kojoj sam prvi put pos Beograda ugledala Hafeza. Moj èuvar je pokucao i ušli smo. Unutra je sedeo Haf i još jedan stariji èovek, kojeg sam vidala samo u prolaz uglavnom u centralnoj dvorani. Na stolu je imao nekolil telefonskih aparata i bio je vrlo ozbiljan, rekla bih lji Ponudili su mi da sednem i, kada sam odbila ponude~ pièe, Hafez je prešao na stvar. Poèeo je da me ispituje boravku u Moskvi - šta smo Elke i ja radile, šta smo razgovarale, da li nas je neko poseèivao i slièno. Prvi na koga sam pomislila, bio je onaj Srbin iz Beograda. Zamisli, meni je sinulo kroz glavu da je nešto preduzeo da me izvuèe iz harema, da mi pomogne, a onda sam se setila da tamo nisamo izmenili više od dve reèenice i to preko prevodioca, da sam ja uglavnom èutala i da je moguènost njegove intervenicije ravna nuli. Bar što se mene tièe. Odmah su bile otklonjene sve moje dileme. Istraga je poèela da se koncentriše na Nemicu Elke. Znaèi, to je. Otkrili su da je dala Rusu ono pisamce, odnosno Rus je nešto preduzeo. : Pravila sam se da ništa ne znam. Hafez i onaj èovek su ’ me sad pitali šta je Elke radila u sobi, da li se sa nekim èula, da li je imala mobilni telefon kod sebe za vreme boravka u Moskvi, da li je pisala kakva pisma... Od poèetka ispitivanja zauzela sam stav da nemam pojma o èemu se radi, odgovarala sam naivno, braneèi Elke koliko sam mogla, a ustvari ja nisam ni imala šta da kažem. Ono što je bio kljuè, dakle pismo o kojem mi je Nemica prièala, nisam spominjala. Ja to nisam ni videla, veè mi je ona priznala da je napisala pismo i ubacila Rusu za vreme veèere u džep. Èovek koji je sedeo pored Hafeza gledao me je pogledom koji je bilo veoma teško izdržati. Kao da je znao da nešto krijem. Razgovarali smo još nekoliko minuta, a onda su mi rekli da mogu nazad u apartman, ali da nikom ne govorim ništa. Samo sam klimnula glavom i izašla iz sobe. Naravno, u pratnji stražara. Posle ulaska u apartman, zakljuèala sam vrata i lagano izašla na balkon, u stvari virila sam napolje, pošto mi se uèinilo da se nešto dogada. Noè je bila puna meseèine, videlo se kao u sumrak. Za svega nekoliko trenutaka shvatila sam da je palata u nekoj vrsti vanrednog stanja. Veliki reflektori, koji su obasjavali ogradu, bili su ukljuèeni, za- ’ jedno sa tzv. malom rasvetom. Zid, koji je palatu delio od ostalog sveta, bio je od moje sobe udaljen stotinak metara, ali sada je bio kao na dlanu, obasjan moènim reflektorima. Prvi put posle onog ubistva o kojem sam govorila èula sam i pse. Oni su bili dovodeni spolja ili su ih držali u nekom skrivenom delu palate. Sve je bilo pod povišenom temperaturom. Te noèi gotovo da nisam ni spavala. Probudio me razgovor ispod mog balkona. Bili su to stražari, njih èetvorica. Nisam mogla da doèekam vreme za odlazak na bazen, verujuèi da èu od ostalih devojaka doznati nešto više o Elke i situaciji u palati. Medutim, sat vremena posle doruèka u moj apartman je došao stražar da me obavesti kako danas nemam dozvolu da napuštam apartman. Znala sam da ne smem pitati zašto. U haremu su pravila i naredenja morala da se poštuju bez reèi protivljenja i pitanja, ali na odlasku stražar se okrenuo i, verovatno da me uteši, rekao da ni ostale devojke neèe na kupanje. Nije me utešio pošto mi je bilo jasno da je situacija krajnje ozbiljna. Pitala sam se šta se dešava la- da ljei je Nemaèka policija zatražila od Ujedinjenih Arapskih Emirata da izruèe Elke? Da li su možda njeni roditelji došli po nju? Šta ako Gospodar odluèi da ukloni mladu Nemicu i tako izbriše tragove, ne dozvoljavajuèi ulazak u palatu? Uostalom, ko ovde ima pravo da ulazi u privatnu kuèu, posebno èoveka èije je bogatstvo ogromno?

barjak	#25
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:35:50	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sutradan smo dobile pravo da odemo na bazen. Najpre sam dobro pogledala i ustanovila ono što sam slutila: Nemica nije bila na kupanju. Nema je i postoje samo dve moguènosti - ili su je vratili u Nemaèku ili su je likvidirali. Ono prvo je bilo malo verovatno, a ovo drugo je u meni proizvodilo još veèu kolièinu straha. Videlo se da ostale devojke nemaju pojma o èemu se radi. Nije mi ~adalo na pamet da pitam gde je Elke, a kada je Andela iz Svedske, jedna dosadna i pomalo nametljiva devojka, upitala gde je Elke, pomislila sam da me provocira i samo sam slegla ramenima. Dva dana kasnije opet su me zvali na razgovor. Ponovila sam prièu do poslednjeg detalja i dodala da za vreme našeg boravka u Moskvi, kao što im je poznato, stražar ni jednog trenutka nije - napuštao apartman u kojem smo bile. Cak je tražio da vrata izmedu spavaèe sobe i jedne manje sobe, u kojoj je on spavao, budu stalno otvorena. I noèu. - On vam je najbolji svedok da je sve bilo pod vašom kontrolom i zaista ne vidim razlog da me dalje ispitujete na ovu temu - rekla sam pomalo uvredena, tonom koji nije bio dopušten, ali ja sam htela da rizikujem. Pustili su me i više nije bilo ispitavanja. Nikad posle nisam saznala šta se sa Nemicom zaista dogodilo. Nadam se da je kod svojih, da je živa, ali... Posle ruèka otišla sam do apartmana, a potom u teretanu. Vežbala sam pola sata i vratila se u sobu. Bilo je nesnošljivo vruèe napolju. Spavalo mi se i samo što me je uhvatio san, èulo se zvono na vratima. Setila sam se tranzistora, ali on je bio na sigurnom. Slušala ga nisam, pošto su baterije odavno istrošene. Bio je to stražar koji me je obavestio da sutra posle doruèka idem na krstarenje sa Gospodarom. Znala sam da ne smem postavljati pitanja i ostalo mi je da èekam. Posle doruèka došao je neizbežni Hafez i obratio se devojkama koje su odredene za putovanje. Bilo nas je šest. Ja sam do tada èula da Gospodar povremeno uzima devojke kada ide na put jahtom, odnosno kada hoèe da se provede, ali nikada nisam bila medu onima koje su odredene za tako nešto. Hafez nam je dao upustva kako da se ponašamo.. Saznale smo da èemo se na jahti zadržati tri dana i da neèemo silaziti, pošto èemo imati sve obezbedeno. Do marine su nas prevezli u dva luksuzna automobila. Mislim da su bili amerièki linkolni, sa šest vrata. Izašli smo na samoj obali, straža je veè bila tu i krenuli smo za Hafezom. Raspored je bio takav da se stekao utisak da se radi o manjoj turistièkoj grupi koja kreèe na krstarenje. Doveli su nas do jahte kakvu, verujem, nema ni onaj Kašogi. Ma kakva jahta, to je bio brod, luksuzni brod, dužine tridesetak metara, prelepo dizajniran, sa velikim prostorom za sunèanje u prednjem delu i nešto manjem na zadnjem delu. ’Ajde da je ipak zovem jahta. Gospodar je veè bio tamo, videla sam ga u centralnoj kabini, kroz otvoren prozor. Posle dvadesetak minuta jahta se odvojila i krenula prema puèini. Obala je ostajala iza n ali uskoro smo plovili uporedo sa obalnim pojasom. Ruè je bio oko tri sata. Nas šest smo bile za jednim stolo Gospodar u svojoj kabini, straža nedaleko od nas. Po ruèka skinule smo se i sunèale. Jahta je neko vreme b usidrena, a sa prvim sumrakom krenuli smo dalje. Uskc je pala noè i bilo je veoma prijatno. Duvao je vetar, osec se miris mora, iz centralnog dela jahte dopirala je muzik bilo bi kao u raju da okolnosti nisu onakve kakve su bi Medutim, neke od devojaka su zaista uživale, plesale ; smejale se i to mi je pomalo smetalo. Posle veèere pridružio nam se i Gospodar. Sedeo je našim stolom, pili smo vino, a pored njega je sedeo jed meni nepoznati muškarac koji je lièio na Gospodara, ili mi to samo prièinilo, pošto su i jedan i drugi bili Arapi. Kada atmosfera opustila, a alkohol uèinio svoje, iz unutrašnjc jahte izašle su još dve devojke koje do tada nisam videla r u haremu, ali ni ovde na jahti. Zakljuèila sam da su onE pratnji Gospodarevog gosta, onog èoveka koji je sedeo poi njega. Jedna od njih, prelepa crnka, sela je tom èoveku u kri a druga mu je stala iza leda i milovala ga po vratu. Videla s~ da mu prija, da je ponosan, ali sam onako ženski primetila sa velikim interesovanjem gleda u nas, devojke koje je do~ Gospodar. Posebno je zadržavao pogled na meni. Dva sat kasnije Gospodar i njegov gost su ustali i kren u svoje odaje. One dve su pošle za njima, a Hafez je dao zn meni, Svedanki i Poljakinji da kroz desetak minuta odemo Gospodara. Kada smo ušle on je sedeo na ležaju, omot velikom maramom boje limuna. Dao nam je znak rukom ostanemo kod vrata i zatržio da se lagano skinemo, ali ostanemo u gaèicama. Gledao nas je za trenutak, a on pozvao da mu se pridružimo. Znale smo šta treba da èinin Najpre smo ga masirale i ljubile, što je tog dobrodržeèe snažnog èoveka opustilo i uskoro je po erekciji pokazao da spreman za seks. Prvo je imao odnos sa Poljakinjom, veoi kratko, a onda zatražio od Svedanke da mu okrene leda, verovatno zato što je ta devojka imala izuzetno lepu zadnjcu koja , videlo se, oduševljavala Gospodara. Na kraju

barjak	#26
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:36:31	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA je imao odnos i sa mnom, tako što je on ležao, a ja sam ležala na njemu, dok je on milovao njih dve. Ostale smo u njegovoj kabini ili salonu, pošto je to bio ;roman prostor za jednu jahtu, sve do zore. Doruèak je rviran u salonu odvojenom vratima od Gospodarevih laja i videlo se da smo nas tri delovale zadovoljnije. Bile ao dobro raspoložene i moram priznati da sam zaista ivala te noèi. Naravno, mi smo znale da vrhunac treba ~stièi najkraèim putem i to smo radile u situacijama kada kod gospodara bile dve-tri devojke. Bez obzira na njegovu lržljivost i kondiciju, koja je bila sjajna ipak je on bio vek u godinama i, razume se, nije bio mašina. Ceo dan smo plovili tako da nam je obala bila sa leve `’ ane i na trenutak se èak gubila sa vidika. Gospodar je bio izuzetno dobro raspložen, kao i njegov gost. Mi smo se nekako popodne zajedno našle sa onim dvema devojkama, ali govorilo se jedino o kupaèim kostimima, naèinu ishrane ržavanju telesne težine, vežbama i ništa drugo. Straža je a pored nas, a znale smo da svi oni govore engleški i da razumeti svaku našu reè - razgovarale smo, kako drugacije, nego na engleskom. Doduše, Poljakinja i ja pokušale ,o nekoliko puta sporazumevanje na poljskom, odnosno srpskom, ali bezuspešno. Ima reèi u jednom i drugom jeziku ie razumemo, medutim, nije to bilo dovoljno za razgovor. Popodne su Gospodar i njegov gost ili rodak, ne znam mu je, lovili ribu. Sedeli su u donjem delu jahte, koja se kretala nesmanjenom brzinom. Ispred njih su bili štapovi, i ako se dobro seèam, uhvatili su sedam, osam velikih riba. Svako izvlaèenje tih morskih bièa na jahtu bilo je praèeno otvaranjem šampanjca. Uvek nova flaša. Naveèe se slavilo i sve se završilo kao predhodne noèi, no ovog puta sa gospodarem su otišle preostale tri devojke iz njegovog harema. Njegov gost je, odlazeèi, pogledao u mene i pogledom koji je znaèio samo jedno - želeo je da spava sa mnom. Izdržala sam taj pogled, pomalo bezobrazno, znajuèi da od toga nema ništa. Ostala sam sa PoIjakinjom na pramcu jahte. Uživala sam u noèi na puèini mora, pijuckajuèi hladan šampanjac. Nas dve smo spavale u istoj kabini i kada smo krenule da legnemo na kraju maloga hodnika, èija su poslednja vrata vodila u salon onoga gospodina koji je bio Gospodarov gost, èulo se glasno uzdisanje. Stražar nas je ostavio i napustio taj prostor, odlazeèi da sedne na prednji ulaz, što je bilo dovoljno ako bi se neka i odluèila na ludost da pobegne. Morala je proèi pored njega. Saèekala sam nekoliko minuta i na zaprepašèenje moja drugarica iz Poljske izašla iz kabine i na prstima otišla do vrata iza kojih su se èuli uzdasi. Svetlo u hodniku je bilo ugašeno i to mi je dalo ideju da pokušam da otvorim vrata. Bila su otkljuèana. Unutra je gorelo prigušeno svetlo, soba nij e bila velika kao Gospodareva, a kroz vrata, odškrinuta ne više od nekoliko santimetara, videla sam gospodina, kako vodi ljubav sa jednom od dve devojke. Njegovi trzaji su bili siloviti, što je devojku oèito dovodilo do ludila i dalje je glasno uzdisala, dok je ona druga ljubila njene velike grudi. Gledala sam nekoliko trenutaka i onda zatvorila vrata, plašeèi se da èe se glasovi èuti na stražarskom mestu, što onoga na ulazu može naterati da dode u hodnik. Tako je i bilo, samo što sam šmugnula u moju kabinu èuli su se lagani koraci. Poljakinja mi je pokazivala prstom da sam luda, a u meni je raslo neko zadovoljstvo. Ne uzbudenje, mada sam to osetila, gledajuèi kako vode ljubav, nego zadovoljstvo što sam nekažnjeno uèinila nešto zabranjeno. Krstarenje je trajalo tri dana i ostaèe mi u lepoj uspomeni. V’o povratku u palatu dani su tekli uobièajeno. Bilo je dosadno i samo su me spasavale knjige koje su donosili da citamo. Medutim, jednog dana se na bazenu pojavila devojka mojih godina, kestenjaste kose, jakih obrva i zelenih ociju. Izgledala je divno sa telom na kojem su dominirali tanak struk i duge, divno gradene noge. Došla je u pratnji stražara, koji joj je pokazao prostoriju sa kupaèim kostima i raznim uljima. Ja sam baš tada ulazila da promenim kupaèi kostim i da uzmem obogaèeno maslinovo ulje koje je najviše odgovaralo kao zaštita od sunca. Stražar je nodevojci davao upute koje sam èula kada smo prvi put dolazile ovamo. Stražar je krenuo i kada se udaljio desetak metara ona devojka pored koje sam u tom trenutku prolazila rekla je glasno: Ti èeš me uèiti, kako da se obuèem, jebem ti mater . Ja sam se skamenila. U delièu sekunde bilo mi je jasno da je devojka iz Dalmacije, iz Hrvatske. Ona je nešto petljala oko kostima kada sam joj prišla i na srpskom rekla: Kako se zoveš"? Trgnula se kao da sam je ošinula. Gledala je zapanjeno i polusvesno izgovorila – Danijela. Nastavila sam da hodam prema mom uobièajenom mestu, gde mi je sunèanje najviše prijalo. Blago sam se okrenula i videla Danijelu kako skarnenjena gleda u mom pravcu. Legla sam, stavila ruke ispod brade i glavu okrenula

barjak	#27
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:37:20	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA ma kuèici, ispred koje je stajala nova devojka. Ona je konaèno ušla u kuèicu i izašla za manje od šezdeset sekundi U tesnom bikiniju izgledala je èarobno, posebno njene divne vitke noge. Naravno, išla je prema meni. Legla je sa moje leve strane i pre nego što je pokušal; nešto da kaže ja sam joj prstom dala znak da bude strpljiva Èutala je i gledala me. Onda sam ustala i spustila se u bazen Napravila sam nekoliko oštrih zamaha i uskoro bila u skro vitom delu iza slapa. Pogledom sam potržila Danijelu. Ona je sve vreme gledala u mene i kao da je u sekundi shvatil; šta želim, skoèila je u vodu i lagano zaplivala prema meni. Njeno prvo pitanje odnosilo se na prostor moga rode nja. Da, ja sam iz Srbije, potvrdila sam njenu pretpostavku - Rodena sam u Beogradu, gde sam živela pre nego što sarr došla ovamo - rekla sam Danijeli. Ukratko sam joj isprièala kako sam stigla u Dubai, šta mi se najviše dogadalo, da sarz više od dve godine u haremu, a onda je jedan od stražara dac znak da za pola sata poèinje filmska projekcija u dvorani i južnom delu palate. Retko sam išla u taj bioskop, pa sam sada odluèila da ostanem na bazenu. Danijeli sam savetovala da ode, obeèavajuèi joj da èemc nastaviti razgovor veè sutra. Videlo se da joj je žao, ali me je poslušala. Gledala sam za njom, dok su mi se kroz glav~ provlaèile misli o našim mladim životima, rodene smo ist godine, o naivnosti i životnoj školi koju sam ja prošla, a koj nju èeka, školi èiji je osnovni zakljuèak: nikome ništa n veruj, dok ne proveriš. Ona se udaljavala stazom kroz park. Izgledala je prelepc veè opisane divne noge i podignuta, pravilno zaobljena zadnj ca. Obuzela me radost što èu sada imati nekoga sa kim èu mo~ da komuniciram na svom jeziku. Odjednom mi se sve uèinil lepšim i nasmešila sam se shvatajuèi kako je u životu dovoljn malo radosti da èovek bude zadovoljan, da nade smisao.Sutradan sam posle doruèka krenula na bazen, medutir stražar mi je rekao da saèekam u glavnom holu. Sela sam poèela da prelistavam neki modni magazin. Èula sam da neko dolazi. Bio je to onaj Austrijanac, onaj kojeg sam upoznala još na poèetku. Ljubazno je upitao kako sam, da li mi nešto nedostaje, šta trenutno èitam i onda prešao na stvar. - Gospodice, vi znate da sam ja iz Austrije i da vrlo dc>hro poznajem gde je Beograd, gde je Zagreb, a gde je split. Znam, kao što sam vam svojevremeno rekao, istoriju tu,:; regiona, znam svaki veèi grad u Jugoslaviji i, naravno, znom da je ovih dana u palatu došla devojka iz tih krajeva, koja govori istim jezikom kojim i vi. Molim vas da budete pametni, da ne pravite glupe poteze i da na novu devojku, v,ou zemljakinju, ne utièete negativno - bio je jasan mali, debeljuškasti Austrijanac. - Ona nije moja zemljakinja. Hrvatska je sada samo’stalna država i nas dve smo potpuni stranci, pokušala sam `da izrazim neki svoj bunt i protest što me je taj èoveèuljak opet uèio pameti. - A otkud vam informacija da je Hrvatska samostalna država? Meni je u trenutku sinulo da sam rekla veliku glupost. Stvaarno, kako bih ja ovde u haremu mogla da saznam šta se do~ada u bivšoj Jugoslaviji da nemam dodatni izvor informi.sanja. Taj izvor bio je onaj mali tranzistor kojem sam povremeno davala život u vidu novih baterija. Tako sam znala šta se dogada na prostoru moje bivše domovine. Sve je trajalo sekund-dva i onda sam èula sebe kako govorim. - Gospodine, Danijela mi je rekla da je Hrvatska sada samostalna i medunarodno priznata država. - Ah, da - reagovao je Austrijanac - vi ste veè bile zajedno. - Da, bile smo juèe celo poslepodne zajedno i prièale smo gotovo dva sata - rekla sam, pošto u razgovoru sa Danijelom nisam provela više od pola sata, a ni tada nismo spominjale ni rat u Jugoslaviji ni njegove posledice. Austrijanac mi je dao još neka upustva, izrazio ubedenje da èu u Danijeli dobiti novu prijateljicu, ali još jednom je napomenuo da se klonimo eventualnih zajednièkih pokušaja u neèemu što je u palati kažnjivo. Otišao je i ja sam krenula prema bazenu. Tamo je, u vodi, veè bila lepa Splièanka, i kada me ugledala preko njenog lica preleteo je osmeh. Uskoro smo ležale pod velikim suncobranom. Danijela je prièala svoju prièu. - Rodena sam u Splitu, otac mi je bio gradevinski inženjer, a majka je radila u banci. Imam još jednu sestru i ona je starija dve godine od mene. U stvari, ona je na neki naèin kriva što sam ovde, jer me je zvala da dodem kod nje u Italiju. Tamo su me dvojica mangupa isfolirala da èu dobiti unosan posao u Kanadi, u nekoj filmskoj producentskoj kuèi, i tako sam završila u Dubaiju -

barjak	#28
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:38:12	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA prièala je Danijela na dalmatinskom, splitskorn nareèju. Slušala sam je sa velikim uživanjem. Povremeno sam odlazila sa roditeljima na more u Dalmaciju, najviše na Braè, i obožavala sam taj njihov govor. Danijela je imala najèistiji oblik dalmatinskog govora. Èula sam od nje da je završila srednju hemijsku školu i kada se spremala da upiše biologiju u Zagrebu, dobila je poziv od sestre koja je deset godina pre toga otišla u Milano, da dode u Italiju na mesec dana. Zaljubila se u Milanu u jednog Italijana i ostala u toj zemlji. Posle je, kao kod svih iskrenih ljubavi, došlo do razoèarenja, raskinula je sa tim momkom i poèela da radi u restoranu kod sestre i njenog, supruga. Bila je pomoènik šefa sale ili tako nešto. Nije joj bilo loše, plata je bila solidna, ali onda dolaze dvojica sa prièom o divnom životu u Kanadi. Daju joj do znanja da bi, zbog svog izuzetnog fizièkog izgleda, u producentskoj kuèi mogla biti primeèena od nekog režisera i da bi mogla napraviti uspešnu filmsku karijeru. Još samo neka privatna škola glume i sve èe biti u redu, govorili su joj. Tražila sam da mi opiše kako su ta dvojica izgledala i veè !, ; posle prve reèenice bilo mi je jasno da je jedan od njih bio onaj prokleti, šarmantni Majkl, èovek koji me je, zajedno sa Hafezom, u Beogradu ubedio u jednu isto tako lažnu prièu. Danijela se raspitivala kakve su šanse da se pobegne iz j’ arema, može li se doèi do telefona, jesam li bila u gradu. Samo što sam poèela iskreno da odgovaram, sinula mi je aisao da je ta devojka možda podmetnuta sa ciljem da od aene izvuèe nešto u vezi sa Nemicom Elke. Odgovarala sam naivno, uglavnom odbijajuèi moguènost da se izjašnjavam. Nije me pitala ništa o Nemici i tu sam se pomalo sama sebe postidela. Èinilo mi se da sam postala paranoièna. Posle smo skakale u vodu, ronile i opet se sunèale. deke devojke sa kojima sam se pre Danijelinog dolaska lružila prilazile su, ali kad im je postalo jasno da Danijela i a govorimo na jeziku koji one ne razumeju, odlazile bi uz smešak. Ostale smo skoro do veèere na bazenu. Rekla mi je t` la je 1989. godine poslednji put bila u Beogradu, kod rodbi- y ~e po oèevoj liniji, a otac joj je bio poreklom Italijan. Naime tjen deda, po oèevoj liniji, živeo je do poèetka tridesetih godina dvadesetog veka u Beogradu, a onda je prodao kuèu na Dorèolu i preselio se u Split. Posle Drugog svetskog rata taj njen deda je napustio Jugoslaviju, ostavljajuèi celu porodicu. Odselio se na Siciliju i nikada se više nije vratio. Danijela mi je sa žarom u oèima prièala o nekom Dejanu iz Beograda, kojeg je upoznala te 1989. godine u bašti "Ruskog i ara". Cinilo joj se, rekla je, da se zaljubila, a onda je morala u Split i sve je ostalo na nekoliko poljubaca u parku pokraj Zoološkog vrta. Dedina sestra umrla je krajem osamdesetih, ali Danijela je održavala stalnu vezu sa njenim potomcima, tojest sa unukama koje i danas žive na Dorèolu. - Cini mi se da Ivana udala 1990. godine - rekla je Danijela. Veèerale smo zajedno. Sa nama za stolom bila je Poljakinja, tako da smo razgovarale na engleskom, osim kada je Danijela koristila svoj soèni, vulgarni reènik. Tu je bila majstor. Skidala je sve sa nebesa, tako da sam se ja sve èešèe krstila. Nisam neki vernik, u crkvu sam išla povremeno, ali kako je Danijela soèno psovala, da Bog saèuva. Dva dana kasnije, kada sam došla na bazen, videla sam anijelu i veèinu ostalih devojaka skupljene oko jednog stola. U prvi trenutak mislila sam da neki od èuvara daje nova upustva, ali kada sam prišla bliže, videla sam da je u sredini tridesetogodišnja žena. Odmah sam shvatila o èemu se radi, pošto ona i nije mogla da prièa u kontinuitetu, veè je odgovarala na pitanja devojaka. Bila je to žena koja je preživela našu sudbinu. Dakle, bila je u ovom haremu; provela je èetiri godine kod Gospodara i onda, kao što nam je svima reèeno, kada smo došle, izabrala grad u kojem joj je Gospodar kupio lep stan. Ona je, prema sopstvenoj prièi, odabrala Barselonu. Sada živi tamo, ima sopstveni butik, i lepo joj je. - Dvoumila sam se izmedu Barselone i Los Andelosa, ali ipak sam odabrala Španiju. Ona mi je temperametnija, to je zemlja sa bogatom i interesantnom istorijom - prièala je gošèa, ubedujuèi nas da se strpimo i da èe na kraju sve biti dobro. - A kako ste vi došli ovamo, kako su vas pustili, pošto posto~i moguènost da sve isprièate policiji - bila je radoznala naša Svedanka. - Devojko draga ja sam boravak u haremu prihvatila kao nešto što moram da prodem. Za to sam dobila neku nadoknadu, imam stan i butik u Barseloni, živim lepo, a ono što sam prošla znam samo ja. Uskoro èu se venèati sa jednim bivšim sportistom. On veruje da sam bila trgovaèki putnik, ja nema razloga da dižem prašinu oko svoje prošlosti. Ona jeste bila neobièna, za neke od vas èak i ružna, ali ni u jednom trenutku ovde se nisam oseèala poniženom - govorila je naša gošèa.

barjak	#29
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:39:02	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Rekla nam je da je rodena u Finskoj, da je još od malih nogu sanjala o danu kada èe napustiti tu zemlju i otièi u beli svet. Njoj je harem u Dubaiju bio provod, mislila sam u sebi. Rekla je da se zove Brigit. Zivot nije drugaèije shvatila nego kao provod, avanturu. To nam je priznala, a kada smo : insistirale da nam kaže ko joj je dozvolio da ponovo ude u harem, otvoreno je rekla da je to Gospodar. - Obeèala sam da èe taj moj ponovni dolazak, ustvari obilazak, ostati veèita tajna, da samo želim da se podsetim na èetiri lepe godine. Meni je, moje devojke, ovde bilo lepo i nikome nikada neèu reèi da je Brigita u Dubaiju izgubila èetiri godine života. Istina, nisam imala uvek seksa koliko mi je bilo potrebno, ali i zato ima leka. Ostalo je bilo kao iz bajke - držala se svoje teorije došljakinja. Niko od devojaka nije poznavao Brigitu. Uostalom, ona sama je rekla da je u Dubai napustila poèetkom 1990. godine, a sam znam da smo mi devojke koje smo tada bile u haremu u Dubai došle uglavnom 1991. godine. Brigit je prièala da je u kontaktu sa još nekoliko devojaka koj su sa njom bile u isto vreme u haremu, da su sada sve uspešne žene i majke, solidno žive, a neke od njih povremeno kontaktiraju sa Dubaijem. Nisam joj verovala. I danas verujeni da je u pitanju nameštaljka koju je organizovao Hafez ili neko drugi. Sve sa ciljem da kod nas devojaka popravi raspoloženje i ulije nam dodatnim optimizam. Ta žena je ostala u haremu još dva dana. Spavala je u delu palate u kojem su boravili stražari i personal, i to mi je ulivalo novu sumnju da se radi o režiji. Videla sam je kako sutradan odlazi iz palate u "likonlma", a kada sam, pre spavanja, izašla na balkon, èula sam njen glas u parku. Razgovarala je sa nekim o putovanju koje je sledilo. Posle sam razgovarala sa Danijelom o Brigit. Splièanka ~e dvoumila. Najpre je mislila isto što i ja, da je u pitanju blef, 0 onda je pomenula moguènost da se radi o stvarnoj situaciji, da je Brigit zaista bila ovde, da su joj kupili stan i lokal u Barseloni i da je ona sada zadovoljna. Posle jedne divne veèere sa Danijelom sasvim sluèajno spomenula sam rat u Jugoslaviji. Danijela je èutala i videlo se da ima nešto da mi kaže. Nešto važno. Zamolila je da tu temu ostavimo za sutra i ja sam samo klimnula glavom. Rastale smo se i ja sam krenula prema svom apartmanu. Stražar je išao iza mene. Odmah posle doruèka otišla sam na bazen i tamo zatekia Danijelu sa još dve devojke kako nešto èaskaju. Za nekoliko minuta ostale smo same i nastao je period èutanja. Obe smo znale da treba da nastavimo razgovor voden prethodnog dana, prièu o ratu u Jugoslaviji. Naravno, mogle smo obe da se pravimo lude, da otvorimo desetu temu, ali... - Danijela, ako ti je neprijatno da prièaš o ratu ja èu to razumeti. Ostavimo tu temu. Ti si iz Hrvatske, ja iz Srbije, našle smo se u istom sosu i ne vidim šta može da nam donese rasprava o onome šta se dogadalo u Jugoslaviji, ovo vreme kada sam ja u Dubaiju. Uostalom, ja o tom ratu znam vrlo malo, gotovo ništa. Znam šta se dogadalo 1991. godine u Hrvatskoj, èitala sam novine, gledala televiziju, a šta je posle bilo... Pustimo to, može da nam pokvari odnos koji smo izgradile - rekla sam Danijeli u jednorn dahu. - Ne radi se o tome da èe iz našeg razgovora da se rodi sukob - uzvratila je Danijela i nastavila: - U pitanju su dogadaji vezani za rat, koji kod mene pobuduje velike emocije. Znaš, moj otac ima u sebi italijanske krvi, o tome sam ti prièala, i bio je u Splitu sumnjiv po nacionalnoj liniji. Istina je da se on izjašnjavao kao Hrvat, ali je istina i to da je njegovo hrvatstvo bitno drugaèije od onoga što je postalo važno u novoj Hrvatskoj. Poèeli su da sumnjaju u mog oca, tražili su od njega da se dokazuje na nacionalnom planu, na poslu su ga maltretirali i, da bi sve to skratio, on se prijavio u dobrovoljce, u hrvatsku vojsku, prièala je Danijela. U trenutku sam zakljuèila da joj je otac izgubio život, da ; je mrtav. Gledala sam je u oèi, oèekujuèi da mi to kaže, ali Danijela je nastavila prièu. . - Poslali su ga na hercegovaèko ratište, tamo su se tukli Hrvati i muslimani. Ja sam bila u Italiji i to sam tek kasnije saznala od mame. Rekla mi je telefonom, kroz plaè. On je posle tri meseca ranjen i to veorna teško. Dopremili su ga u bolnicu, bio je van svesti. Ležao je u Splitu desetak dana u šoksobi, a onda je, na našu veliku radost, mene, majke i sestre, progledao. Uradeno je još nekoliko operacija i on je prohodao, ali i danas se veoma teško kreèe. Propao je, nema ga šta videti. Moj otac je bio izuzetno zgodan èovek, a sada lièi na starca. Majka pati, veoma teško žive i da im nije sestre, koja pomaže iz Italije, pomrli bi od gladi - prièala je sada veè kroz suze Splièanka Danijela. Ja sam èutala. Rat sam u poèetku pratila kroz medije, a onda su se dogodili Majkl i Hafez i

barjak	#30
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:39:36	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA otišla sam iz Beograda. Sve što sam znala bilo je kroz logièno zakljuèivanje izmedu redova vesti, koje sam slušala preko svog tranzistora, kada sam imala baterije. Bilo mi je jasno da se bivša Jugoslavija raspala, da se dogodilo ono što su mnogi pretpostavili, ali ostalo nisam znala. Detalji su mi bili nepoznati, a nije mi se dalo da saslušavam Danijelu i saznajem ono što me objek tivno interesuje. Postojala je i moguènost da se zakaèimo. Ipak je ona Hrvatica i drugaèije gleda na politièke teme od mene. Bez obzira na deo italijanske krvi koji nosi u sebi. Ostale smo na bazenu do ruèka. Popodne sam spavala i tek negde pred sumrak pozvala stražara u nameri da prošetam do bazena. Bilo je izuzetno vruèe. Oko bazena su bili reflektori, imali smo dozvoljeno noèno kupanje. Krenuli smo prema izlazu i naleteli na Hafeza. On je dao znak stražaru da nastavi, a mene je uhvatio ispod ruke i 3’, rekao mi bez okološanja, da èu noè provesti u odajama Gospodara. Bila sam iznenadena, pošto su me u takvim sluèajevima obaveštavali 24 sata ranije. To sam i rekla Hafezu, a on je i sam pokazao iznenadenje, sležuèi ramenima. Nije bilo drugog izbora nego da se vratim u apartman i ;i pripremim za sledeèu noè. Na rastanku sam pitala Hafeza odlazim li sama ili sa još nekom devojkom. Sama, kazao je. Nisam veèerala ništa, ako se veèerom ne smatra pola ananasa, koliko sam pojela pre polaska. Gospodar je veè bio i u svojoj sobi. Sa zvuènika, koji su bili postavljeni na èetiri mesta u sobi, dopirala je orjentalna muzika. On je laganim korakom obilazio nekoliko mesta u sobi i palio nekakve štapièe, sa kojih se dizao tanak dim, koji je izuzetno i opojno mirisao. Taj miris osetila sam i prilikom ranijih dolazaka kod Gospodara, ali ne tako intezivno. Sada je on sam palio te štapièe što me je navelo na zakljuèak da su mu ranije drugi to obavljali pre nego što bismo mi, devojke, došle u sobu. Pitao me je kako provodim dane, šta radim u slobodno vreme, koliko vremena odvajam za fizièku kondiciju i za ! ; negu tela. Sve vreme do nas je dopirala ona muzika i zajedno sa mirisom i prigušenim svetlom davala atmosveru u kojoj bujaju oseèanja, u kojoj se budi želja za seksom. Znam da su to uobièajeni rituali kada muškarac želi da osvoji ženu ili kada se priprema za prijatno veèe ili noè udvoje, ali taj boravak kod Gospodara nikada neèu zaboraviti. Vodili smo ljubav do kasno u noè. Priznajem da sam bila u inicijativi, on je uživao kao nikad pre, a ja sam samo jednom podsetila sebe na okolnosti u kojima uživam. Bilo je to uživanje savremene robinje. Probudili smo se kasno. U stvari, probudilo me je njegovo milovanje po ledima i zadnjici. Onda me je uzeo u tom položaju, posle èega smo zajedno, a to je bila novost, otišli u njegovo kupatilo, veèe od dvosobnog stana, sa ogromnom kadom u sredini i staklenirn zidom na jednoj strani. Rastali smo se negde oko deset sati pre podne. Ruèak sam prespavala, a posle podne nisam otišla na bazen. Èitala sam, opet malo spavala i ležala u kadi. Na . "radiju’ sam izabrala instrumetal koji je delovao opuštajuèe. Negde oko pola noèi izašla sam na balkon. Napolju je još uvek vruèe. Oseèala sam miris mora i vetriè. Nebo je bilo , osuto zvezdama. Iz daljine su dopirali zvuci velegrada, èija su svetla igrala u visini. Stajala sam naslonjena na balkonsku ogradu gotovo sat vremena. Dva puta ispod balkona prošla su dvojica stražara. Videli su da sam gore, ali ništa nisu preduzimali. Nismo imali zabranu da noèu izlazimo na ’ balkon, ali nam je preporuèeno da to ipak izbegavamo. Vratila sam se u sobu, još malo èitala, a onda ugasila sva svetla i legla, bez obzira na to što mi se nije spavalo. Verujem da nije prošlo ni desetak minuta kada mi se uèinilo da èujem plaè deteta. U prvi mah odbacila sam takvu moguènost, èak verujuèi da sanjam, ali bila sam budna, apsolutno budna. Napela sam sva èula, nekoliko trenutaka vladala je tišina, a onda se opet èuo plaè deteta. Malog deteta. Bebe. Moram priznati da sam se uplašila. Nikada u palati nisam videla dete, stariju ženu, neku porodicu i slièno što bi dalo odgovor na pitanje otkud dete u haremu. Pošto sam uvek spavala gola, ustala sarn sam i preko sebe prebacila jednu od laganih haljina, koje su bile okaèene u otvorenom delu plakara. ` Laganim korakom krenula sam prema balkonu, pošto se plaè deteta èuo spolja. Najpre sam osluškivala, i kada je bilo evidentno da plaè dolazi iz levog dela palate, pojavila sam se na balkonu. Nije bilo upaljenih svetala, svi apartmani su bili u mraku, kao i deo depandans koji mi je po lociranom plaèu bio na prvom mestu. Posle minut-dva stajanja na balkonu, èula sam korake. Neko je brzo koraèao kroz noè. Uskoro sam videla èoveka u belom kako se približava balkonu, mašuèi rukom. Shvatila sam da se meni obraèa, a kada je došao ispod balkona, rekao je nekoliko reèi na arapskom. Naravno, ništa nisam razumela, ali mi je bilo jasno da me tera u sobu. Napustila sam balkon, ulazeèi unutrašnjost apartmana, ali nisam palila svetla. Plaè deteta i dalje se povremeno èuo, ali sada rede. Kroz nekih pola sata potpuno je utihnuo. Obuzeo me strah. Nisam

barjak	#31
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:40:16	ISOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA mogla da objasnim o èemu se radi. Sve je to izgledalo mistièno, nestvarno, svakako neuobièajeno. Zaspala sam negde u zoru. Nikada nisam saznala šta se te noèi dogadalo u palati. Plaè deteta ostala je misterija. Pokušala sam na bazenu da nešto više saznam od devojaka, ali bez uspeha. Neke su èule isto što i ja, ali nisu izlazile na balkon. Videla sam da o tome niko ne želi da razgovara, pa sam i ja odustala. Danas ne mogu èak ni da pretpostavim o èemu se radilo. Nikada se nešto slièno nije ponovilo u vremenu koje sam još provela u haremu. Naravno, nije mi padalo na pamet da pitam nekog od stražara šta je u pitanju. Jednog od uobièajenih dana u palati, ležala sam posle doruèka u kadi i èitala neku beletristiku, potom otišla na ruèak odmah iz bašte, gde smo ruèali, odšetala se do bazena.. Tamo je bilo svega petšest devojaka. Uglavnom onih koje su tog dana odluèile da ne ruèaju. Uskoro je stigla i Danijela. Ni ona nije bila na ruèku. Rekla mi je da je bila u teretani, na spravama, i da se dobro oznojila. - Skinula sam najmanje pola kilograma - rekla je Danijela ponosno pokazujuèi svoje divno telo. U jednom trenutku jedan od stražara pojavio se pored bazena. Na njemu se videlo da nešto nije uredu. Poslednjih meseci svi stražari su ostajali u prostoru parka, tridesetak metara daleko od ograde bazena i posmatrali šta radimo. Neki su igrali šah, neki prelistavali novine, ali uvek su dvojica-trojica osmatrali situaciju na bazenu. Dakle, taj koji je došao na bazen najpre je gotovo trèeèi obišao bazen, zalazeèi iza malog zida koji je odvajao prostor sa kuèicom za presvlaèenje od celine bazena. Ušao je u kuèicu, brzo se vratio i trèeèim korakom otišao kroz park. Na mestu gde su sedeli stražari nije bilo nikog, a onda su se dvojica pojavila na bazenu. Bili su vidno uznemireni. Mi smo primetile da se nešto dogada, da je neka vrsta uzbune, ali sve smo se pretvarale kao da nas to ne interesuje. Prisetila sam se onog ubistva, kojem sam bila svedok u palati, i pomislila da možda opet nije slièan sluèaj u pitanju. Možda je neko pokušao da u8e u palatu, možda je opet neko ubijen ili uhvaèen? Pomislila sam i to da je možda policija uspela da ispita, na Bog zna èiji zahtev, šta se dogada iza zidina velelepnog zdanja, a onda sam odbacila takvu moguènost, znajuèi da novcem kojim je oèito raspolagao Gospodar, èovek može sebi sve da obezbedi. Najmanje nepovredivost privatnog poseda. Ona dvojica su ostala na bazenu, održavajuèi vezu putem mobilnih telefona sa nekim svojim centrom. Interesantno je bilo da se na bazenu osim nas koje smo se zatekle tu u trenutku kada je onaj prvi stražar stigao, više se nijedna devojka nije pojavljivala. Oèito su ih zadržali u apartmanima. Nešto se dogadalo. Sat-dva pre veèere na bazen je stigao još jedan stražar, koji nam je dao znak da pridemo rubu bazena, gde je on stajao. Na lošem engleskom rekao nam je da napustimo bazen i odemo, praèeni stražarima, naravno, u svoje apartmane. Išla sam ispred stražara koji se odnekud pojavio. On je èutao kao i ja, ali smo, seèam se, u jednom trenutku zastali u parku da on nešto èuje. Na ulazu`u veliki hol jedan od ljudi koji su stražarili kod vrata rekao mi je da posle veèere budem u velikom holu. Odmah posle veèere bio je precizan. Sa nestrpljenjem sam èekala šta èe se dogoditi. Posle veèere krenula sam prema holu i tamo zatekla veèinu devojaka. Videla sam da su sve uznemirene. Nisamo znale šta se dogada, i ja sam poèela da pretpostavljam kada sam sela pored Danijele i okrenula še oko sebe. O èemu se radi? Uvek poslednjih meseci, u stvari od Danijelinog dolaska, Poljakinja je sedela uz mene i Danijelu, i na bazenu i na ruèkovima, odnosno veèerama. Èak smo uspevale da se sporazumem na nekoj fantastiènoj mešavini slovenskih jezika. Ovoga puta Poljakinje nije bilo. Sedele smo najviše des~tak minuta kada se u holu pojavio onaj Austrijanac u pratnji Hafeza. Stali su ispred nas, posmatrali devojke, od jedne do druge, a onda je Austrijanac poèe,o: - Devojke, vaša prijateljica iz Poljske danas je nestala. Još uvek nam nije jasno na koji naèin, ali nje nema u palati. Pretražili smo svaki kutak, svaku stopu parka, celo imanje, nje nema. Izgleda da je u pitanju bekstvo. Neke od vas su pokušale isto to da urade, ali im nije pošlo za rukom. Izgleda da toj devojci jeste. Mi èemo je sigurno naèi. Ona je u gradu, nema dokumenta, nema pasoš, ne može da putuje i samo je pitanje trenutka kada èe opet biti ovde. Neke od vas znaju da se takve gluposti kažnjavaju. I ona èe biti kažnjena, a vas smo pozvali samo da vam skrenemo pažnju da se ne upuštate u takve avanture - rekao je Austrijanac.

barjak	#32
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:41:05	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Hafez je samo stajao i posmatrao nas ledenim pogledom, ne trepèuèi. Nestanak Poljakinje proizveo je pravu dramu u palati. Ni danas mi neèe biti jasno zašto se digla tolika panika, da li je to zato što je ta devojka bila prva kojoj je uspelo da pobegne ili se nešto drugo krilo iza celog sluèaja. Potraga je nastavljena sledeèeg dana. u stranu verovatno bi me videli. Ne verujem da bi zbog toga bila kažnjena, ali nije mi trebalo to ispitivanje u smislu: "šta si radila na balkonu, šta te interesovalo, zašto si provirivala’? A da sam sa velikim interesovanjem pokušavala da saznam šta se dogada - jesam. Helikopter je ostao u mestu nekoliko minuta a onda je promenio poziciju. Po mojoj proceni, sada je lebdeo negde iznad bazena, ponovo osvetljavajuèi reflektorom delove parka palate. Bilo je jasno da je sve to u vezi sa nestankom Poljakinje, ali sada mi se uèinilo da nije u pitanju samo nestanak te devojke, pošto nisam mogla da verujem da bi se "tolika potraga digla za nekim ko je uspeo da napusti harem. eNikad nisam uspela da saznam šta se dogadalo oko Poljakinje. Pretpostavljam da je zaista pobegla iz harema, ali ne verujem da je uspela da napusti Ujedinjene Arapske Emirate. Ne znam da li Poljska ima ambasadu u Dubaiju, ako ima, onda je sve dobilo drugi smisao. Moja drugarica je, u toj varijanti, mogla da prode kroz grad i dospe do kapije amasade. Daj Bože da se sve završilo na taj naèin. Jaèa kontrola u palati trajala je još desetak dana, a onda se sve vratilo u uobièajeni tok života u tom izdvojenom delu geta. Družila sam se i dalje sa Danijelom, zajedno smo se kupale, odlazile na ruèakove i veèere; razmenjivale smo knjige. Seèam se da je na bazenu od svog stražara tražila da joj T ese komplet Ive Andrièa, ali sutradan joj je reèeno da nisu u stanju da nadu sabrana dela Ive Andrièa na engleskom jeziku i zamolili je da se odluèi za nešto rugo. Danijela , glumila razoèarenje, èak je i povisila ton kada je razgovarala sa stražarom o tom problemu, vikala je da èe se žaliti Hafezu, dok je stražar slegao ramenima, odgovarajuèi kako je sve to izvan njegoveih moèi. Kada je stražar otišao, Danijela se okrenula meni i rekla: - Da ti budem iskrena, malo sam se zajebavala. Nikada èitala Andrièa više od obavezne lektire u školi, ali znala sam da ovi rnulci to nemaju. A, di èe i imat’ - rekla je Splièanka. Posle veèere sam otišla na spavanje. Sutradan sam nešto ranije probudila i zamolila stražara da me pusti u ; tnju pre doruèka. Preskoèila sam ruèak, provodeèi vreme : bazenu, a kada sam se spremala da krenem u apartman posle na veèeru, prišao mi je stražar i rekao da me u holu f late èeka Hafez. Hodajuèi, razmišljala sam o svojim postu cima poslednjih dana. Da nisam negde pogrešila, mož~ sam nešto rekla što nisam smela, da me nije Danijela špij nirala sve vreme? U tim mislima dišla sam do odredišta. Hafez me zamolio da sednem i kurtuozno upitao kal sam provela dan, jesam li zadovoljna i slièno. Posle moj kratkih odgovora Hafez me upitao spremam li se za veèer a kada sam klimnula glavom, on je postavio pitanje koje n je iznenadilo: - Da li biste želeli da veèerate negde u gradu, na neko luksuznom mestu - bio je direktan Hafez. Ostala sam nema, nije mi bilo jasno šta to sada znai Naravno, znala sam da taj èovek ništa ne govori bez vez ali u prvi mah nisam mogla da otkrijem o èemu se u ovo sluèaju radi. Slegla sam ramenima a on je, otklanjaju svaku neizvesnost, rekao: - Molim vas da odete do apartmana i spremite se ; izlazak u grad. Budite lepi i nasmejani. Gospodar je odluè da. mu na jednoj veèeri pravite društvo. I dalje sam èutala. On je dodao da moram u holu da budem za sat vremena. Tako je i bilo. Obukla sam jednu divnu haljinu cvetnog dezer i znala da sam u njoj izgledala predivno. Inaèe, odeèu smo dobijale na taj naèin što bi nas odredeni ljudi pozvali svaka dva-tri meseca u jednu od prostorija palate, koja je lièila na ogroman butik, prepun haljinama za kojim bi uzdisa najpoznatije manekenke sveta. I danas verujem da nema poznatijeg modnog kreatora u svetu èije haljine nisam nosila za vreme boravka u haremu u Dubaiju, bez obzira na to što su oni koji su nas oblaèili skidali etikete sa odevnih predmeta. Ne znam zašto su to radili, ali tako je bilo. Hafez me zamolio da izadem ispred samog ulaza u palatu. Èekali smo nekoliko rninuta i sa leve strane, iz dela za koji se pretpostavljalo da pretstavlja Gospodarevo gnezdo, došao je ogroman beli automobil. Imao je šest vrata i zatamnjena stakla. Hafez je prišao, otvorio vrata i ja sam ušla. Unutra je sedeo Gospodar. Pokazao mi je kroz osmeh da sednem nasuprot njemu i kola su krenula. Unutrašnjost mi se èinila kao manji stan. Bio je tu veliki bar sa desetak flaša raznih pièa, velika posuda sa ledom i šampanjcem, televizor i stereo-ozvuèenje. Klima-uredaj se podrazumevao.

barjak	#33
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:41:56	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Gospodar je rekao da lepo izgledam, ja sam zahvalila i nastavili smo razgovor na uobièajene teme. Vozili smo se dvadesetak minuta, možda nešto manje, a od toga pola mor- !; skom obalom. Prošli smo prostor morske marine, sa ogromnim jahtama i onda je automobil stao. Vozaè je otvorio moja vrata, a jedan od stražara vrata na koja je izašao Gospodar. Nalazili smo se ispred jednog restorana na samoj obali mora. Ispred nas je bila bašta sa dvadesetak stolova. Raskoš je bila slièna onoj u bašti palate, gde smo obièno veèerale. Prišla su nam dvojica momaka za koje sam pretpostavljala da su konobari, iako nisu bili tako obuèeni. Krenuli smo za njima i tako došli do stola za kojim je sedeo jedan Arapin sa i : mladom devojkom, mojih godina, duge plave kose. Oni su ustali da nas pozdrave i bilo je jasno da se njih dvojica znaju. Treca devojka za stolom je bila viša od mene nekoliko santimetara i na prvi pogled se videlo da je izrazito zgodna. Imala je nekoliko kilograma više u odnosu na nas devojke iz harema, ali to je bilo izuzetno rasporedeno, tako da je delovala izuzetno zanosno. Isticale su se njene velike grudi i soène usne, divno izvajane. Ta devojka je znala da nosi svoju lepotu, znala je koji su njeni aduti i igrala je na njih. Popili smo po konjak, koji sam ja tražila a ostali su me podržali. Predjelo je bilo u tri dela, a radilo se o plodovima mora. Gospodar i njegov prijatelj razgovarali su na arapskom, dok smo ja i ona devojka sa nameštenim osmehom na licu gledale u njih. Povremeno su nas udostojili kojom reèenicom na engleskom jeziku. Videlo se da im prija što u tako lepom društvu. Služili su nas dvojica konobara: jed tamne puti i jedan što me je podseèao na mog komšiju Miodraga! Imao je kestenjastu kosu, više svetlu, i plave oci. Èesto su prilazili stolu, donosili hranu, odnosili tanjire, noževe, kašike, vraèali èist pribor za jelo, toèili pièe koje stajalo sa strane. U jednom trenutku onaj konobar, nazovimo ga Evropljaninom, onaj sa svetlom kosom, prišao je sa moje Ie strane i usporenim pokretima servirao salatu. Gledala sa ga i primetila da taj momak ispod malog prsta leve ruke ispod tacne drži nekakav listiè. Kada je završio posao sa hranom, gotovo neprimetno je spustio onaj papiriè u moje krilo i rekao: "Ovo je za vas". Ta kratka reèenica mogla je da odnosi na salatu, pa niko za stolom nije obratio pažnju. sam ostala mirna i posle dvadesetak sekundi spustila ruku na papiriè. Bio je to komad presavijenog papira na kojem nalazila poruka. Videla sam u tom prvom trenutku da radi o dve-tri reèenice na engleskom. Ništa više. Nastojala sam da ne pokazujem nervozu, ali nisam znala šta da rad sa tim papirièem, gde da ga sakrijem. Poèela je da me obuzima nervoza. Gledala saxn ispred sebe, razmišljajuèi šta da uradim papirièem. Trajalo je to možda tridesetak sekundi. Ruka je bila na listièu, a onda sam stegla šaku i tek tad shvatila zaista ne znam šta da uradim sa porukom. Bar da sam sebi imala nešto dvodelno, znala bih šta sa papirom, stavila bih ga u gaèice i rešila problem. Ovako... Onda mi je sinula ideja da papir stavim u cipelu. Izvela sam to pretvarajuèi se da se èeškam po nozi. Zaista, niko nije mogao da posumnja i papiriè se našao u mojoj desnoj cipeli. To me je opustilo. Zatražila sam od konobara koji su stajali pet-šest metara od stola, da mi sipaju još jedno vino. Konobar što je ostavio papiriè u mom krilu bio je savršeno miran. I dalje je radio svoj posao. Ja sam umrla od znatiželje i nestrpljenja da vidim o èemu se radi. Poèela sam da maštam o izlasku iz harema, misleèi da je to put, da se radi o našem èoveku koji me je prepoznao, a onda sam opet poèela sa crnim mislima tipa: otkud da on mene prepozna, i kako bi neko organizovao moje bekstvo, kada se i ne zna da sam ovde? Setila sam se u tim trenucima i epizode u Moskvi i uzbune zbog nestanka Poljakinje. Više nisam mogla da izdržim, obratila sam se Gospodaru i rekla mu da moram u toalet. On je samo klimnuo glavom i pogledao okolo, tražeèi jednog od stražara. Pojma nemam otkud se stvorio, ali jedan od njih u sekundi bio pored mene. Krenuli smo u unutrašnjist tog ugostiteljskog objekta. Pogledala sam u prolazu onog konobara. Nije ni trepnuo, radio je nešto na stolu za serviranje. Ušla sam u ženski toalet, stražar je ostao ispred vrata. Èim sam zakljuèala vrata, skinula sam cipelu i proèitala poruku. Pisalo je na engleskom jeziku: "Javite se, ako ikako rnožete, na telefon... znam u kakvoj ste situaciji. Pomoèi èu vam. Èekam’. U potpisu je stajalo: "Tražite Stivena". Došlo rni je da vrištim od radosti, iako to još ništa nije znaèilo. Nisam tad razmišljala kako èu i otkud da se javim. Bilo mi je dovoljno da se pojavio traèak nade, da neko èini nešto za mene. Prvi put otkako sam u Dubaiju. Bilo rni je svejedno ko je Stiven. Nisam razmišljala radi li se o provokaciji, o proveri moje lojalnosti Gospodaru i mesta na kojem se nalazim.

barjak	#34
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:42:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ponovila sam desetak puta u sebi broj telefona, i kad je bilo sigurno da ga neèu zaboraviti, bacila sam papiriè u WC. ’ Opet sam u pratnji stražara odšetala do stola, ali sada sasvim drugaèije raspoložena, što se, verujem, moglo prirnetiti. Nih troje za stolom bili su dobro raspoloženi. Posebno Gosodar. Videlo se da nesvesno posveèuje pažnju devojci koja je došla u pratnji njegovog prijatelja ili poslovnog partnera, ne znam šta mu je bio. U stvari, kao što sam rekla, i taj njegov drugar gutao je oèima mene i pretpostavljala sam da èemo na kraju te veèeri svi završiti u jednoj sobi. Pribojavala sam se da se ne odluèe za ženu partnera, da Gospodar uzrne onu devojku, a njegov prijatelj mene, bar za jednu noè. Ta misao pala mi je na parnet pošto mi je devojka iz Švedske, godinu dana pre toga, prièala da je sa Gospodarom imala jedno takvo iskustvo. Tom prilikom rekla mi je da joj se Gospodar poverio da tako nešto radi veoma, veoma, retko, ali kada se odluèi, onda to èini samo u sluèaju dugogodišnjih prijatelja. Pravo da kažem, nisam sa gadenjem ni odbacivala takvu ideju. Poruka koju sam dobiIa promenila je moje raspoloženje te veèeri iz osnova. Spokojno sam èekala kraj veèere. Moglo je biti nešto iza ponoèi, kada je u baštu ušlo društvo koje nije moglo ostati neprirneèeno. Cekao ih je rezervisan sto, a njih je bilo šestoro: tri žene i tri muškarca. Ženski deo predvodila je žena koja je mogla imati trideset i neku godinu. Nije spadala u lepotice, naprotiv, ali se videlo da je . dobro gradena. Druge dve su bile mnogo mlade, izmedu dvadeset i dvadesetpet godina. Muškarci su bili Arapi. Žena koju sam opisala jedino je razgovarala sa muškim delom društva i taj razgovor bio je komunikacija poslovnih partnera, rekla bih prijatelja, a ne ljubavnika. Smejala se, gestikulirala, ispijala pièa. Ja prosto nisam mogla da odvojim oèi od te žene. Kao da sam je znala. ÈiniIo mi se da sam to lice vec negde videla. Na trenutak bih odbacila takvo razmišljanje, a potom opet padala u izazov kopanja po memoriji. Sve više sam verovala da je znam, a što je posebno važno, u tim raz~ mišljanjima na pamet mi je stalno padao Beograd. Dakle, ako je znam, znam je iz Beograda. Naše društvo se dobro zagrejalo pièem. U razgovoru san uèestvovala povremeno, uglavnom klimajuèi glavom odobra vajuèi nešto što nisam dobro ni èula. Ona devojka za mojim stolom pokušavala je nekoliko puta da zapoène razgovor, a nije mi bila interesantna i to sam kulturno odbijala. Razmišljala sam o poruci na papirièu i onoj ženi za susedni; stolom. I ona je primetila da je stalno gledam, pa je nekolil puta bacila pogled prema meni. Te veèeri se nisam setila otkud znam to lice, ali po povratku u Beograd 1995. godine, negde pred Novu godinu, kupovala sam na Terazijama nekoliko listova i dok sam èekala da mi prodavac vrati kusur, listajuèi jedan od njih, gotovo sam zanemela. Na fotografiji, koja je zauzirnala gotovo pola strane, bila je ona žena iz bašte elitnog restorana u Dubaiju. Zgrabila sam novine i, ne èekajuèi kusur, utrèala u najbliži taksi. Dok sam se vozila prema Novom Beogradu, prosto sam a ispijala tekst o toj ženi. Proèitala sam da je na estradi, da snima ploèe, povremeno peva u diskotekama i održava svoje poslove u inostranstvu. Imala je, kao one veèeri u Dubaiju, plavu kosu, ne naroèito dugu. Proèitala sam da u Beogradu ima svoje butike, salone ili tako nešto, i da dobro živi bez obzira na uspehe na estradi. Bilo mi je jasno da je njen glavni posao daleko od Srbije i od Beograda. Pretpostavljam èime se ta žena bavi, ali nemojte tražiti da prièamo o tome i da joj se spominje ime. Ne intresuje me, na kraju, kako ona i drugi žive. Ja, ponavljam, verovatno znam kako dotièna gospoda zaraduje novac medu Arapima, ali ostavimo je. Svako živi život onako kako zna i ume. To je, nema ` sumnje njen izbor, koji se mora poštovati. Ako joj je lepo, zaslužila je to. Ako je to ružna strana njenog života, opet je ona odgovorna. Proèitala sam i to da èesto putuje po svetu, najviše u jednu evropsku i jednu bliskoistoènu zemlju. Naravno, nije bila baš najpreciznija i nije irnenovala ovu drugu zemlju, ali vratimo se delu prièe vezanom za onu baštu u Dubaiju. Noè je bila prijatna. Blizina mora i lagani noèni vetriè sa puèine opijali su i sve bi bilo kao iz bajke da nisam sedela sa èovekom koji me je držao u zarobljeništvu. Èekala sam da se sve završi i stalno sam ponavljala onaj broj telefona koji je pisao na poruci. Konobar, koji mi je dao papiriè, povrerneno bi me pogledao, smešeèi se zagonetno. Ja sam izbegavala da ga gledam, plašeèi se reakcije Gospodara, a pravo da kažem, taj konobar je bio sasvim pristojnog izgleda. Moglo bi se èak reèi da je bio zgodan muškarac. Odbacila sam svaku pomisao u tom pravcu i ukljuèila u dogadanje za stolom i dalje prateèi šta se dogada za susednim. Tamo je glavnu reè i dalje vodila ona meni poznata plavuša. Zasmejavala je celo društvo, posebno onu trojicu Arapa. Mora da im je prièala viceve ili nešto slièno.:Slatko su se smejali i povremeno grlili one dve dvojke. Plavuša o kojoj govorim oèito je bila odredena za jednog mladeg

barjak	#35
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:43:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA èoveka, svakako mladeg od nje, koji joj je sedeo sa leve strane. Po pažnji koju joj je posveèivao, videlo se da je impresioniran njenom prièom, ali i izgledom. U jednom trenutku Gospodar je rekao da bi bilo dobro da krenemo. Rekao je i to da kao sutra putuje u Ameriku i da želi dobro da se zaaspava. To je znaèilo da se neèe ostvariti ništa od onih mojih nagadanja kako bi moglo da se završi to veèe. Tako je i bilo. Rastali smo se ispred velikih limuzina. Gospodar se pozdravio sa svojim prijateljem, a on je pozdravljajuèi se sx mnom èvrsto stegao moju ruku, gledajuèi me pogledom koji je bilo teško izdržati. Bilo je jasno da mu se dopadam i da bi voleo da sam bar te veèeri njegova, ali... Lagano smo se vozili kroz Dubai. To je grad koji živi noèu, bar sudeèi po onome što sam tada videla. Mnogi restorani, hoteli, barovi, sve je to bilo otvoreno. Grad se kupao u svetlu, žene su bile slobodno obuèene i sve je odudaralo od slike koju sam u Beogradu projektovala u glavi svaki put kada bih èula nešto za arapski svet. Dubai je grad velike raskoši i velikog bogatstva. Sve što sam tamo doživela izvan harema, a to je, priznajem, skromno i sigurno nedovoljno za celovitu sliku, govori da se radi o jednoj, srazmerno gledano, od najbogatijih ’ zemalja na svetu. Svi žive, razume se, od nafte. Na tom putu do palate, Gospodar je pijuckao šampanjac, gledao kroz prozor, zavaljen u udobno sedište od fine tanke kože, držeèi svoju levu ruku na mojoj butini. Milovao me je lagano, ali oèito bez želje da vodimo Ijubav. Ostavio me je pred glavnim ulazom, odakle sam u pratnji stražara ;, ~ otišla do svog apartmana. Veè je poèelo da svièe kada sam zaspala. Probudila sam se oko podne. U stvari, probudilo me je kucanja na vratima. Bio je to stražar koji me je pitao želim li da odem do onog butika u kojem smo birale haljine, pošto su stigle nove krpice, i trebalo je da obnovimo garderobu. Rekla sam da mi ovog puta ništa ne treba, ali kada je spomenuo da su stigle :; italijanske cipele i sandale rekla sam mu da èu doèi. Tako je i bilo. Odmah posle ruèka otišla sam da izaberem nešto od obuèe i uzela tri para sandala i jedne lagane cipele, za izlazak. Sliène onima od sinoè U apartmanu sam se zadržala dvadesetak minuta, a onda požurila na bazen. Usput sam razmišljala da li da kažem Danijeli šta se dogodilo sinoè u restoranu na obali. Nisam odluèila, a po dolasku na bazen Danijela me je odmah pitala šta ima novo, kao da se tu nešto dogada, ali kad sam joj rekla za veèeru, :;: gotovo da je postala dosadna, pitajuèi za detalje. Glavno joj nisam rekla - za onu poruku i broj telefona koji sam držala u glavi. Nekoliko dana kasnije uspela sam da na trenutak iskoristim nepažnju stražara i da sa telefona u holu okrenem broj telefona koji sam dobila od konobara u restoranu. Nisam uspela da uspostavim vezu. Telefon je zvonio desetak puta, ali niko se nije javljao. Naravno, nisam odustajala i odluèila sam da sutra pokušam ponovo, odmah posle ruèka. Probudila sam se sva u znoju. Sanjala sam celu noè da šetam po praznim ulicama Beograda, mog grada, koji mi je sve èešèe padao na pamet. Trajalo je to do beskraja. I danas mogu da opišem kuda sam išla u snu i taj deo bio je smiren, bez lepote doduše, ali nije imao nikakvo uzbudenje. Onda je došao pravi pakao. Sanjala sam da se odjednom ispred mene stvorio nekakav svetlosni zid sa bezbroj senki, koje su se kretale, ukrštale i pružale ruke prema meni. Stajala sam neko vreme, a onda poèela da bežim. Imala sam oseèaj da su te senke, sada nalik na spodobe iz najcrnje mašte, sišle sa onoga zida i krenule za mnom. Trèala sam sve brže i sve više imala oseèaj da me dodiruju njihove ruke, oseèala sam njihov dah na vratu. Poèela sam da vrištim. Znam da sam vrištala u trenucima budenja, možda me je neko a ja sam tako probudila samu sebe. Telo mi je bilo mokro, kosa takode. Sedela sam i vreme na krevetu, èekajuèi da doživljaj iz sna izbledi, da napusti, a potom otišla pod tuš. Tuširala sam se, gotovo hladnom vodom, više od deset minuta. opet sam legla bez namere da zaspim. Gledala sam u tavanicu i razmiš o snu, o Beogradu, kevi i èaletu. Želela sam tada, više nego ikada, da su tu pored mene. Dala bih ostatak života da se probudila u Beogradu, a ne u Dubaiju. AIi stvarnost je razlièita od rnojih želja. Na doruèak nisam išla, verujuèi da_èu nekako uspe se dokopam telefona u holu i ponovo nazovem onog ml~ konobara iz grada, koji mi je poslao poruku. PonavIjala u sebi broj telefona, nije imalo šanse da ga zaboravim. duše, nisam više polagaIa neku nadu u spasenje, èak i è èujem sa tim èovekom. Cinilo rni se da sam bila pod utica znatiželje više nego verovanja u njegovu pomoè.

barjak	#36
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:43:35	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Medutim, okolnosti mi nisu išle na ruku: hol je sar jednom trenutku bio prazan, ali svega minut, što nije dovoljno da uspostavim vezu. Okrenula sam dva-tri br spustila slušalicu, kada su se zaèuli koraci. Onda mi je napamet da pokušam nešto u vreme ruèka i to se poka kao dobra zamisao. Otišta sam, naravno sa stražarem ruèak. U bašti je veè bila Danijela, koja me je radasno docekala. Poèele smo da prièamo, ali sam ja, posle samo nekoliko zalogaja, prestala da jedem, pravdajuèi to bolovima, jasno, tražila sarn razlog da što pre odem u hol. Znala sam Danijelu da se ne ljuti, digla se i, opet u pratnji, krenula’ prema svom apartmanu. U holu sam stražaru rekla da bih rado ostala kraj fontane da prelistavam modne magazine. On je samo klimnuo glavom i vratio se napolje. Na glavnom ulazu stajao je stražar, a desno od mene još jedan, koji je sedeo u fotelji i nešto èitao. Posle nekoliko minuta ovaj koji je sedeo u fotelji je i nestao iza onih monumentalnih stubova. Tamo su imali neku zajednièku prostoriju sa ogromnim TV ekranom, stolom za bilijar, šahovskirn tablama... Tako sam ostala sam u holu. Doduše, bio je i tu onaj èovek na vratima, ali on je od mene bio udaljen gotov tridesetak metara i èesto je izlazio napolje. Za vreme jednog od tih izlazaka ja sam brzo prišla telefonu i okrenula broj konobara. Sa strepnjom sam gledala èas prema prostoriji, koju sam spomenula, èas prema ulaznim vratima, ispred kojih je, videla sam mu leda, stajao stražar. Telefon je zazvonio nekoliko puta, a onda se javio muški glas. Upitala sam ga, èini mi se, jeste li vi konobar, našta je on prilièno zbunjeno odgovorio da jeste. - Ja sam ona devojka iz restorana od pre neko veèe kojoj ste dali poruku. - Da, da samo nastavite - rekao je sada veè sa mnogo više pažnje moj sagovornik. - Nemam šta da nastavim, a nemam ni vremena da razgovaram. Molim vas, kažite mi zašto ste mi dali ono pisamce. - Gledajte, ja znam okolnosti u kojima se vi nalazite. Poznajem vašeg Gospodara, èesto dolazi u restoran gde radim i gde smo se videli. Znam da ima harem i da ste vi deo njega. Ja sam, inaèe, iz Švajcarske - prièao je moj sagovornik, a ja sam vrtela glavom levo-desno, "kontrolišuèi" ona vrata i ulaz, i strahujuèi hoèe li neko da ude u hol. - Molim vas, šta dalje da radim, kako mi rnožete pomoèi - rekla sam u slušalicu. - Recite mi kako se zovete i iz koje ste zemlje, uradièu nešto, veè sam pomogao... U tom trenutku uèinilo mi se da èujem korake. Munjevito sam spustila slušalicu i prosto se bacila na dvosed ispred stola, na kojem su stajali magazini i modni èasopisi. Posle dve-tri sekunde jedan od stražara izašao je iz sobe koju sam spominjala. Pogledao je u mene i ’ nastavio prema izlazu. Bila sam strašno razoèarana. Razgovor sam prekinula u trenutku kada je on trebao da se završi sa mojom molbom konobaru da ode do jugoslovenske ambasade ili konzulata, u tom èasu nisam doduše znala imamo li mi ambasadu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali logièno je bilo da tim putem nešto pokušam. Nisam uspela i tek naveèe, kada sam legla u krevet, shvatila sam koliko je malo trebalo da se, verovala sam u to, dogodi promena u mom životu. Istovremeno, u meni je rasla nada da èu uspeti da ponovo dobijem tog momka i kažem mu šta da uradi. Prošlo je nekoliko dana. Ja sam vrebala svaku priliku u holu da se opet dokopam telefona, ali nije mi polazilo za rukom. Uèinilo mi se da je stražarima veè postalo sumnjivo sto toliko ostajem u holu i posle ruèka, pa sam pet-šest sledeèih dana prolazila kroz hol bez zadržavanja. Posle jedne prijatne veèere sa Danijelom zamolila sam svoga i njenog stražara da nas puste u šetnju po parku. Oni su izmenili nekoliko reèenica i dali nam odobrenje. Naravno, bili su tu nama iza leda, na dvadesetak koraka, dovoljno da ne èuju kako razgovaramo na jeziku koji nije engleski. Šetnja nam je zaista prijala. Oseèao se miris mora, što je Danijelu bacilo u nostalgièno raspoloženje. Poèela je da prièa o Splitu, splitskoj rivi, o Supetru na Braèu, gde su njeni imali vikendicu. Setale smo dvadesetak minuta, razgovarajuèi uglavnom o Beogradu i Splitu, a onda smo dobile znak da je setnja završena. Oprostile smo se, Danijela je krenula desno prema svom apartmanu, a ja sam produžila pravo. Stražar je isao sa moje leve strane. Prolazeci pored dela žive ograde ja sam joj se nesvesno približila. Oseèala sam dodire tog zelenog rastinja i to mi je èak prijalo, ali u jednom trenutku osetila sam ubod u desnu ruku. Bio je jaèi od ujeda pèele. Trgla sam se ulevo i automatski podigla ruku da vidim o èemu se radi. U polumraku nisam videla ništa. Objasnila sam stražaru šta sam osetila i on me poveo prema delu staze koji je bio jaèe osvetljen. Desetak santimetara ispod lakta video se trag uboda. Najpre je poèelo da me golica, potom je nastupila faza u kojoj sam se intezivno èešala, a onda sam osetila prve tragove slabosti.

barjak	#37
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:44:56	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Veè sam bila u apartmanu. Stražar je pitao trebali da zove lekara, ali ja sam odbila, smatrajuèi da je u pitanju nešto što èe proèi. Nije bilo tako. Oseèala sam se sve lošije. Na trenutak sam potpuno zaboravila šta se dogodilo, pred oèima su mi igrale neke iskre, a u glavi sam oseèala veliki pritisak. Povraèala sam i bilo je jasno da moram tražiti pomoè lekara. Nekoliko minuta posle mog poziva pojavio se moj stražar i bilo mu je dovoljno da me vidi. Otrèao je brzo i vratio se sa još jednim èovekom. Njih dvojica su me povela hodnikom do hola. Tu sam saèekala nekoliko minuta, izgleda da dodu kola, a onda su me ubacili u automobil koji nije bio bolnièki, ali je u njemu èekao èovek koji je oèito bio lekar. Odmah tu pred palatom, pre nego što smo krenuli, izmerio mi je krvni pritisak i temperaturu. Dao mi je injek ciju, ali ja sam se oseèala sve lošije. Gubila sam svest. Otvorila sam oèi i videla ispred sebe nekakve aparate i zid svetlozelene boje. Bilo mi je jasno da ne sanjam, ali nisam znala gde se nalazim. Pokušala sam da pomaknem glavu, ali me ta namera koštala strahovitog bola u gornjem delu tela. Bila sam kao paralizovana. Seèam se da sam opet zatvorila oèi i pokušala da se pripremim za novi napor pokretanja tela. Ni taj drugi put nisam uspela da okrenem glavu u bilo koju stranu. Bilo je jedino izvesno to da sam sama u sobi i da je u pitanju ili bolnica ili nešto slièno tome. Posle odredenog vremena, vrata, koja sam delimièno videla, otvorila su se i u sobu je ušla žena èetrdestih godina, crne kose, i ne baš visoka. Imala je beli mantil na sebi i bilo je jasno da se radi ili o medicinskoj sestri ili o lekarki. Gledala je ispitivaèki u mene, a zatim prelistavala neke papire, koji su stajali sa strane, zapisivala, da bi onda uzela moju ruku i izmerila mi puls. - Govorite li engleski - upitala me je, a kada sam klimnula glavom, zatražila je da kažem jesam li u stanju da govorim. ’ Ja, u stvari, i nisam znala mogu li da prièam. Zaustila sam, ali bol se javio istim intezitetom. Doktorka je shvatila da od razgovora neèe biti ništa i rekla mi da se smirim i da èe ona doèi kroz sat vremena. - Ako osetite pogoršanje samo pritisnite ovaj taster rekla mi je i stavila pored desne ruke neki prekidaè, koji je bio vezan za centralni sistem komunikacije u tom prostoru. Zatim je otišla. Bolela me glava, a usta su mi bila suva. Uskoro je u sobu ušla još jedna žena i bilo je evidentno da je u pitanju sestra. Dala mi je injekciju posle koje sam se oseèala nešto balje. Bez obzira na to što je rekla da èe doèi za sat vremena, daktorka se nije pojavljivala ni posle nekoliko sati. Meni je bilo bolje, mogla sam blagim pokretima da pomeram glavu levo-desno. Bola je bilo, ali rnnogo manje nego pre. Ona sestra me je obilazila nekoliko puta toga dana i to je bio moj jedini kontakt sa ljudima. Niko drugi nije ulazio u sobu. Utonula sam u san i kada sam otvorila oèi, videla sam lice one doktorke. Imala je belu put. Oèito nije bila Arapkinja. Gledala me je ispitivaèki i kao kod prvog susreta upitala mogu li da govorim. - Da i hvala vam što brinete za moje zdravlje - rekla sam. - Nemojte da zahvaljujete, devojko, ja sam za ovaj posao jako dobro plaèena - odgovorila je. - Molim vas, šta se dogodilo? Zbog èega sam ovde? Bila sam znatiželjna. - Radi se o ubodu jedne retke vrste insekata, koji može èoveka da usmrti samo ako izostane pravovremena lekarska intervencija - rekla je ona i dodala: - Sada je sve u redu, dovezli su vas na vreme, dobili ste isto tako na vreme injekciju, ponovili smo to još jednom ovde i sada nam preostaje samo da vidimo u kom èe vremenu vaš organizam savladati ostatke otrova koji je ubrizgan u vaše telo. Ja mislim da èe sve biti u najboljem redu veè za 24 sata, a dotle èete ostati ovde. - Ko me je doveo? - nastavila sam da ispitujem. Lekarka je napravila dužu pauzu, gledajuèi me u oèi, a ’ potom se okrenula prema vratima i rekla da samo pretpoštavlja ko me je doveo, ali da pred vratima stoji jedan mladi covek koji je, rekla je ona, oèito zadužen da kontroliše i vas i mene. - Rekao mi je da ovde možemo da budemo jedna sestra i ja. U stvari, ja sam i htela da vas pitam odakle ste, šta radite u Dubaiju, pošto vidim da ste Evropljanka. U trenutku kad sam pokušala da joj kažem nešto vr; su se otvorila i onaj stražar je pozvao lekarku, navodno su tražili iz jedne sobe u hodniku. Ponovo sam ostala sama po reakciji stražara bilo je jasno da nije èuo naš razgovor, to me je ohrabrilo. Sa velikim nestrpljenjem oèekivala sa , ponovni dolazak doktorke.

barjak	#38
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:45:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U jednom trenutku javila mi se pomisao ne radi li se možda o njenoj igri. Šta ako je ovo privatna bolnica moga Gospodara, u kojoj su svi lojalni do maksimuma i šta ako proverava i na ovaj naèin kako èu se poneti? Medutim, nekog velikog bola nisam imala. Ovo je bila šansa koja se ne propušta. Cekala sam da doktorka dode i da ostanemo same. Ona se nije pojavljivala satima. Nisam znala ni koje doba dana. Opet mi se spavalo. Kada sam se probudila, bila sam sama u sobi. Pok šavala sam da se podignem i sa zadovoljstvom utvrdila da r tako nešto polazi za rukom. Mogla sam da pokreèem ce telo, ali mi se još uvek vrtelo u glavi. Bila sam žedna. Na m lom stolu pored moje glave stajala je flaša sa gustim sokor ali nisam imala snage da je otvorim i natoèim sok. Najvi; sam želela obiènu vodu, ali kako da dodem do nje. Seti: sam se onog prekidaèa koji mi je dala doktorka. Nije ga bil na krevetu, ali kad sam bolje pogledala, videla sam kako vi sa desne strane kreveta. Signalizirala sam i posle nepu minut u sobu je ušla sestra. Upitala me na lošem engleskom šta se dogada, a kad ’ je saznala da sam žedna, samo se nasmejala i uskoro vratil sa bokalom vode. Èini mi se da sam ispila pola. Ona je napustila sobu, a ja sam ostala da se nadam dolasku doktorke. Nisam dugo èekala. Doktorka je ušla u sobu i upitala me još sa vrata kako s ’ oseèam. Gledala je neke papire, a ja sam, plašeèi se da ne izgi bim vreme, a rešena da idem na sve ili ništa, otvoreno upitala? - Molim vas, recite mi mogu li sa vama da razgovaram otvoreno i sa poverenjem. - Možete, devojko - rekla je - Ja sam jedna od devojaka koje su u haremu èoveka èije ime do danas nisam saznala. Ima nas tridesetak. Došla sam na prevaru iz Jugoslavije, taènije iz Beograda. Poverova la sam da idem u Italiju, a završila sam ovde. Možete li da mi pomognete? Nema naèina da se nekom drugom obratim, ovo mi je za više od dve godine jedina prilika da duže razgovaram sa nekim ko nije pod kontrolom Gospodara. U stvari, nadam se da vi to niste - izgovorila sam i zaèutala. Ona me je gledala ispitivaèki. Ta pauza je za mene trajala pravu veènost. Kada sam veè pomislila da sam napravila još jednu glupost, koju èu skupo platiti, èula sam njen glas: - Nalazite se, devojko, u jednoj privatnoj klinici. Znam i vlasnika i ne radi se o èoveku kojeg spominjete, odnosno, ovaj koji je vlasnik klinike, sigurno znam, nema harem. Spomenu li ste Italiju. Ja sam Italijanka, ovde radim veè pet godina, a što se tièe vaše prièe ona u ovom delu sveta nije neuobièajena. Želim da vam pomognem, ali pravo da vam kažem ne vidim naèin kako to da uradim - rekla je doktorka. - Molim vas da odete do jugoslovenske ambasade u Dubaiju, ako Beograd ovde uopšte ima ambasadu, da im date moje podatke, ime, prezime i ostalo, i da oni nešto preduzmu. - Mogu to da uradim, ali odmah da vam razbijem iluziju, ništa ambasada ne može da uradi u vašem sluèaju. Ovde je privatno vlasništvo, kao retko gde u svetu, nepovredivo i apsolutno zaštièeno. Niko ne može da ude u harem tog èoveka, ako on to ne dozvoli, a složièete se da neèe. Bez obzira na to, poslušaèu vas, potražièu ambasadu Jugoslavije. Ali, molim vas, želim da znate. Koliko god vi rizikujete, rizikujem i ja. Ovo može da me košta posla, a ja sam veoma dobro plaèena. Ostanite mirni, vratièu se za sat - dva vremena - rekla je i napustila sobu. Ponovo sam ostala sama u sobi. Nije mi bilo jasno zašto sam bila tako otvorena, zašto sam isprièala toj lekarki sve o situaciji u kojoj se nalazim. Opet je poèelo da rni se po gla mota sve i svašta, dileme kako èe ona reagovati na moju pricu i molbu da mi pomogne. Ta oseèanja straha i neizvesno: uskoro su bila potopljena talasom optimizma. Bila sam sigurna da èe Italijanka otièi do jugoslovenske ambasade i obavestiti nekoga da sam u situaciji koja zahteva inetrvenciju. Èula sam korake na hodniku, zvonjavu telefona, razg vore, ali niko nije navraèao u sobu. Cak ni medicinsl sestra. Zatvorila sam oèi, iako mi se nije spavalo, a onda sa u jednom trenutku èula kako se otvaraju vrata. U stva: osetila sam neèije prisustvo u sobi. Otvorila sam oèi i umesto lekarke, koju sam oèekivala, ugledala onog stražara. Gledao je u rnene ispitivaèki. Ni ja nisam skidala pogled. Oèekiva sam šta èe se dogoditi, ali on je onda okrenuo glavu i prešao pogledom preko sobe. Dobro je osmotrio prozor i napust prostoriju. Došlo mi je da se smejem. Nije valjda mislio da èu p beèi kroz prozor, koji mi je stajao sa leve strane i kroz koji sa videla vrhove zgrada, što znaèi da sam bffa negde visoko. Nije prošlo verujem ni pola sata posle upada stražara, vrata su se ponovo otvorila. Na njima je stajala Iekarka. U izgledu lica nisam mogla ništa da zakljuèim. Ušla je unutra zatvorila vrata, prišla mom krevetu, gledala u mene, a zatim odšetala do prozora.

barjak	#39
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:46:17	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Gledala je napolje neko vreme, zati se naglo okrenula i poèela da prièa - Devojko, nisam ti rekla da znam jednog tvog zemljaka. On je, takode, lekar i radi u jednoj isto tako privatn bolnici na drugom kraju grada. Razgovarala sam sa njim pre sat vremena. Bila sam otvorena i rekla sve ono što sam èula od tebe. Rekla sam i to da tražiš od mene da odem u ambasadu. On je kazao da èemo zajedno otièi u toku sutrašnj dana. Ne plaši se, ja èu napisati da ti još uvek nije dobro ostaèeš ovde još nekoliko dana. Veèeras je vizita, a ti se potrudi da ne izgledaš kao sada. Glumi malo da si nemoèna, da jedva gledaš, odgovaraj kratko i teško. Ja èu sada otici i neèu se vraèati do sutra - rekla je Iekarka. - Molim vas, možete li da odete do ambasade odmah. Znam da vam to remeti privatne planove, ali èete me razumeti ako kažem da od vas oèekujem najveèu uslugu koju mi neko u ovom trenutku na svetu može a pruži - reagovala sam. - Videèu, to zavisi i od tvog zemljaka - odgovorila je Italijanka i krenula prema izlazu, kada mi je na pamet sinula još jedna ideja. Ona sa konobarom. - Molièu vas još nešto. Možete li mi na bilo koji naèin dostaviti telefon. Htela bi da pozovem nekog u Dubaji. Ona je ispitivaèki gledala u mene. Nije mi verovala, pošto sam joj isprièala da sam u haremu, odnosno nekoj vrsti zatvora koji iskljuèuje kontakte sa spoljnim svetom. Pa kako sam onda mogla da upoznam nekoga u Dubaiju i da još imam njegov telefon. Znala sam da se ta pitanja kriju iza njenog iznenadenog lica. - Objasnièu vam kako sam upoznala tog èoveka kojeg bih htela da pozovem. Samo vas molim da mi, ako ikako možete, donesete telefon. Znam da tražim od vas mnogo, ali nemam kome drugom da se obratim za pomoè - bila sam iskrena. Lekarka je pogledala u pod, pa onda u mene, i izšla iz sobe bez reèi. Nije prošlo ni desetak minuta, vratila se, pogledala prema vratima, koja je upravo zatvorila, i iz džepa izvadila malu slušalicu bežiènog telefona. - Nemoj pokušavati da zoveš Jugoslaviju, ovo je slušalica sa telefona kojim se mogu dobiti samo gradski brojevi - rekla mi je i pružila slušalicu. Znala sam još uvek onaj broj napamet i brzo sam ga ukucala. Èulo se da telefon zvoni, a onda se javio momak iz Švajcarske, konobar kojeg sam upoznala u restoranu na obali. Za samo desetak sekundi isprièala sam mu da sam povredena i da se nalazim u jednoj bolnici u gradu. Lekarka mi je pomogla da kažem u kojoj i mladiè je obeèao da èe doèi do mene. Tada sam napravila glupost što i njega nisam zamolila da ode do jugoslovenske ambasade, s obzirom na ono što se kasnije dogadalo. Zahvalila sam lekarki, vraèajuèi telefon. Ona je samo klimnula glavom i otišla. Ostala sam u razmišljanjima kako se, eto, posle više od dve godine konaèno susreèem sa nekim ko je dobar i iskren, ko hoèe da mi pomogne. Oseèala sam umor, ali i zadovoljstvo. Vratila mi se nada. Ucinilo mi se da nisam spavala više od sat vremena kada me je probudio razgovor pored kreveta. Iznad mene su stajale tri osobe, dva muškarca i jedna žena. Preko njene glave videla sam sat na zidu i shvatila da sam spavala ne jedan, veè pet sati. Ona dvojica su nešto razgovarala izmedu sebe. Jedan od njih je, dižuèi pogled sa papira koji su bili okaèeni na mom krevetu, rekao na engleskom: - Kako se oseèate gospodice? Setila sam se upustva Italijanke i samo sam lagano pokrenula glavu levo-desno, što je trebalo da znaèi da mi nije dobro. Držala sam poluotvorene oèi, glumeèi veliku slabost. Jedan od one dvojice izmerio mi je puls, a sestra mi je merila temperaturu. Na svu sreèu bila je povišena. Njih dvojica su opet nešto razgovarali, gledali u mene, jedan od njih je podizao moje oène kapke, zagledao nešto, a onda su svi napustili sobu. Bila sam zadovoljna svojom glumom. Doduše, pomoglo mi je što sam još uvek imala temperaturu, ali... Dugo u noè nisam mogla da zaspim. Smetalo mi je i svetlo, ali san je ipak došao. Probudila me je sestra, koja je , ušla u sobu. Ona je slabo znala engleski, ali mogle smo da se sporazumemo. Pitala me je kako se oseèam, imam li bolove, želim li doruèak. Probudio mi se apetit i gotovo da sam uzviknula kako hoèu hranu, ali sam u poslednji èas uspela da se suzdržim. Sinulo mi je kroz glavu da ustvari samo doktorka zna da sam se skoro veè oporavila, ali mi je ona rekla da glumim loše stanje samo da me može što duže zadržati u bolnici i na taj naèin produžiti vreme za eventualnu pomoè. Tražila sam samo gusti sok.

barjak	#40
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:46:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Vreme je prolazilo, a Italijanka nije dolazila usobu. Nije bilo ni onog momka iz restorana. Razmišljala sam šta je moglo da ih spreèi, a onda sam shvatila da sam napravila veliku glupost što sam pozvala konobara da dode u bolnicu i da me poseti. Pred vratima je stražar koji ga sigurno neèe pustiti, ali _ èe se sigurno zapitati kako taj momak zna da sam u bolnici. Poèeèe sigurno istragu i opet èu biti kažnjena. Dakle, mogla sam jedino da se izvuèem tako što onaj zemljak i lekarka iz Italije nešto urade pre nego što konobar dode u zgradu. Medutim, stvari se uglavnom odvijaju suprotno od naših oèekivanja. Ležala sam i èekala. Kad god bih èula korake na hodniku, ponadala sam se da je lekarka. Ali, ona nije dolazila. Bilo je veè prošlo i vreme ruèka, kada je u sobu ušla lekarka. , Odmah sam videla da ne ide sve onako kako smo se dogovorile. - Nisam bila u ambasadi. Èekala sam onog tvog zemljaka da se pojavi, ali uzalud. Ne znam šta se dešava, evo i sada sam ga zvala pre desetak minuta, ali se ne javlja. Iskljuèen mu je èak i mobilni telefon. Ne verujem da mu se nešto dogodilo, po svoj prilici je negde hitno otputovao, što nije nikakvo iznenadenje u ovom poslu koji radimo u Dubaiju. Ali, nemoj da se brineš, ja èu sama da odem do ambasade. Nego, bila sam malopre sa jednim od lekara koji su vas sinoè posetili. Oni su po hijerariji iznad mene i mogu da odluèe šta èe sa tobom. Uvažava ono što ja kažem, ali èudno se nešto ponašao. Bojim se da su se iz palate interesovali za tebe - rekla je lekarka, držeèi ruke u džepovima, naslonjena na moj krevet. U tom trenutku, pre nego što sam uspela bilo šta da kažem, u sobu je ušao onaj stražar ispred vrata. Nije obraèao pažnju na lekarku. - Ko još zna da ste u bolici? - upitao je, gledajuèi u mene. - Otkud ja to mogu da znam - odgovorila sam, interesujuèi se, naivno, zašto me to pita. - Pre par minuta vas je neko tražio na ulazu u bolnicu. Hteo je da vas poseti. - Možda je neko iz palate, pravila sam se naivna, iako je situacija bila krajnje ozbiljna. Shvatila sam da je u pitanju konobar koji je želeo da ude i da me vidi. - Niko iz palate neèe se interesovati za vas na ulazu, veè ovde kod mene ili kod upravnika bolnice. Tako mi je reèeno, bio je odreden stražar i, pre nego što sam uspela išta da odgovorim, na vratima se pojavio jedan èovek u nekoj vr, sti uniforme. Zamolio je stražara da izade napolje i èulo se, kada su zatvorili vrata, da se nešto objašnjavaju. Govorili su ;; na arapskom i nisam bila u stanju, a oèito ni lekarka, da ih razumemo. Lekarka je èutala i kada je izgledalo da se ona dvojica, i dalje razgovarajuèi, udaljavaju hodnikom ona mi je poluglasno dobacila da sam napravila glupost sa onim telefonom. Izašla je iz sobe. Oduzela sam se od straha. Odjednom se sve okrenulo naglavaèke. Od velike nade u lekarku i tog jugoslovena, kojeg je spominjala, došla sam u poziciju da stražar zna kako me je neko tražio na ulazu u bolnicu. Veè sam videla sebe u nezavidnoj poziciji, u istrazi koja èe sigurno završiti surovim kažnjavanjem, posebno zato što je to bio moj drugi pokušaj bekstva. Sve, doduše, na nivou kontakta, ali i to se kažnjava. Nije, verujem, prošlo ni sat vremena, a ona Italijanka je opet ušla u sobu. Sada nešto raspoloženija. - Imate sreèe. Razgovarala sam sa onim èovekom koji je ušao u sobu. On je šef obezbedenja bolnice i isprièao mi je šta se dogodilo. Onaj vaš konobar pokušao je da ude u bolnicu i da vas poseti, ali je èini mi se vrlo brzo shvatio da je napravio glupost, kada su poèeli detaljno da ga ispituju otkud on vas zna i kako zna da ste u bolnici. I šta se dogodilo. Po onome što sam zakljuèila konobar je dao novac nekome, da li šefu obezbedenja ili nekom drugom, samo da zaboravi šta je bilo. Da zaboravi i na njega i na pokušaj da ude u bolnicu. Sef obezbedenja smirio je stražara prièom da su pogrešili na prijavnici bolnice. Kao, greškom su tražeèi neku drugu devojku tražili vas. Mislim da je ovaj pred vratima progutao tu prièu - rekla mi je u dahu Italijanka. Moram priznati da me je to malo smirilo. Ona je još jednom rekla da èe popodne da ode do ambasade i da èe mi sutra ujutru reèi šta su preduzeli da me izvuku. Tražila još samo da joj kažem bar deo grada u kojem se palata nalazi, ali ja to nisam znala. Opisala sam joj kako palata izgleda što, u stvari, ništa nije znaèilo. I ona sam mi je rekla da takvih palata u Dubaiju ima dosta i ne predstavljaju u tom prebogatom svetu nikakvu retkost. Ipak, obeèala je da èe nešto da uradi. Rastale smo se uz dovidenja, ali ja nikada više nisam videla tu ženu.

barjak	#41
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:47:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Prošlo je, možda, najviše sat vremena od njenog odlaska, a u moju sobu ušlo je pet muškaraca. Dvojica iz palate, dva lekara i onaj stražar ispred vrata. Jedan od onih iz palate kojeg sam vidala u društvu sa Hafezom, rekao mi je da se spremim, pošto èu za desetak minuta u palatu. Pokušala sam da se branim pozivanjem na nedovoljnu oporavljenost, ali on je samo odmahnuo glavom. Lekari su èutali i bilo je oèigledno da se oni najmanje pitaju u tom trenutku. Nisam imala izbora, zamolila sam ih da napuste sobu kako bih se obukla. Malo mi se vrtelo u glavi, ali mogla sam ,.,;; da stojim i da se kreèem. Razmišljala sam šta bi se sada desilo da se odnekuda pojavi moja lekarka iz Italije, ali nije se pojavila. Sve je palo u vodu, sva moja nadanja u pomoè Italijanke i tog Jugoslovena, kojeg nisam ni upoznala, a ni pokušaj onog konobara nisu urodili plodom. U stvari, sinulo mi je kroz glavu da su oni, možda, došli zbog tog momka, bez obzira na prièu lekarke, da je njegov pokušaj stražaru predstavljen kao zabuna. Ništa nisam mogla da menjam, preostalo je samo da èekam. Nije ni kazna bila iskljuèena. I na to sam bila spremna. Svaki rizik se ili bogato naplaèuje ili bogato nagraduje. Otvorila sam vrata i obavestila društvo na hodniku da sam spremna da krenem. Napustili smo bolnicu jednim oèito sporednim izlazom. Èekala su nas kola, ali kako je staza do kola bila dugaèka dvadesetak, možda i više, metara i bila je nekako polukružna imala sam priliku da malo bolje osmotrim mesto gde sam ležala. Bila je to jedna izuzetno visoka zgrada. Ne verujem da je sve to bila bolnica. Pre èe biti da je za tu namenu neko odvojio dva-tri sprata, a ostalo je imalo drugu namenu. Dok su kola lagano klizila gradskim ulicama ona dvojica su samo èutala. Svi smo gledali kroz prozor. Nije mi palo na pamet da zapitam zašto su tako brzo došli po mene svašta mi se motalo po glavi. U tim razmišljanjima došli smo do palate. Kola su stala ispred glavnog ulaza. Ja sam èekala neko otvori vrata, petljala sam nešto oko desne cipele i ka su se vrata otvorila najpre me prosto udario vruè vazdl Napolju je bila nesnosna vruèina, a u kolima klima-uredjaj. Kada sam podigla pogled i zakoraèila napolje, videla sam Hafeza. Stajao je na dva, tri metra od kola. Lagano sam krenula prema ulazu, ali nisam mogla prodem pored Hafeza, koji je prosto zakrèio put. Pozdrav sam ga, on je samo klimnu glavom, ali se nije pomaka morala sam da stanem. - Kako vam je bilo u bolnici, jeste li sada dobro, ima li kakvih posledica? - pitao me je. - Još uvek oseèam vrtoglavicu i pomalo muèninu, daleko je bolje nego što je bilo - rekla sam, izbegavajuèi pogled. Hafez se pomakao u stranu i pokazao mi rukom da prodjem. Po njegovom ponašanju moglo se zakljuèiti da nije iskren u onome što govori. Duboko sam verovala da zna šta dogadalo u bolnici, ako ne detalje onda svakako ono glavno, da je neko pokušavao da mi pomogne, odnosno da sam uradila neke zabranjene stvari. Doduše, veè sam bila u slicnim situacijama, a kroz vreme provedeno u haremu, stvorio se u meni i neki odbrambeni mehanizam, ravnodušnost ono što se dogada, tako da mi je sve veè lagano prelazilo oseèanja straha u radoznalost. Ušli smo u glavni hol i Hafez mi je pokazao da sednf na jednu od fotelja. Dao je znak stražarima da se udalje i c su se izgubili u trenu. Ostali smo samo nas dvoje. Nekoliko trenutaka Hafez je gledao u kutiju cigareta, koju je okretao prstima, a onda me je pogledao direktno u oèi i rekao: Nemate nijednog razloga da lažete. Ja znam šta se dodalo u bolnici dva poslednja dana. Razume se, ne znam sta oèekujem da èe te mi vi pomoèi upravo oko tih detalja. Raspolažem i informacijom da je jedan èovek pokušao da stupi kontakt sa Vama, dok ste ležali u bolnici. To jasno, znaèi samo jedno - da ste vi pre toga stupili u kontakt sa njim. Ja imam naèina kako da od vas izvuèem priznanje. Verovatno pretpostavljate koji su to naèini, ali odredene okolnosti me teraju da ovoga puta krenem drugim putem, odnosno, da Vas zamolim za saradnju. Dakle, ko je pokušao da vas poseti u bolnici i kako ste stupili u kontakt sa tim èovekom? Ja sam èutala. Dakle, znao je za onog konobara, ali u svemu tome ohrabrujuèe je delovala èinjenica da Hafez nije znao aa doktorku iz Italije i njene pokušaje da mi pomogne. To me je ohrabrilo, jer sam verovala da èe ona otièi u jugoslovensku ambasadu i da èe uraditi nešto što èe mi omoguèiti izlazak iz harema. I dok sam munjevito kombinovala sve to u glavi, gledajuèi u pod, èula sam ponovo Hafezov glas.

barjak	#42
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:48:13	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Ponavljam, recite mi ko je želeo da vas vidi u bolnici . kako ste stupili u kontakt sa tim èovekom. - Ne znam o èemu prièate. Ja nemam naèina da stupim sa nekim u kontakt, vi to dobro znate, a i ne verujem da me e neko tražio u bolnici. Jedine osobe sa kojima sam kon:aktirala bile su doktorka i sestra. Povremeno sam vidjala stražara ispred vrata - odgovorila sam, nadajuèi se da èe to biti pravi put za izlaz iz neprijatne situacije. Razmišljala sam o tome kako je Hafez saznao da me je neko tražio. Bilo je oèigledno da, uprkos onome što je doktorka rekla o šefu obezbedenja bolnice, onaj stražar zna pravu istinu. Taènije sef obezbedenja mu je rekao istinu. I dalje sam gledala u pod. Plašila sam se pomalo da rogledam Hafeza u oèi. On je okretao onu kutiju u rukama. - Dobro, videèemo sutra kako da dodemo do pravih saznanja. Naspavajte se, ja Vam želim laku noè i molim vas a razmislite koliko je pametno da i dalje insistirate na prièi koja nema osnova. To što vi prièate nije logièno a ja, draga moja, znam šta je logika - rekao mi je Hafez, ustao i dao znak stražaru da me otprati. Ostala sam sama u tom prostoru u kojem mi je prolazilo vreme, sada veè i godine. Osetila sam, posle dva dana provedena u bolnici, da mi nedostaje apartman. Navikla sam se na njega. Postao mi je drugi dom. Možda zato što niko drugi u njega nije zalazio osim mene i stražara i jednog starijeg èoveka zaduženog za održavanje èistoèe i higijene. On bi dolazio samo kada sam ja bila unutra. Obavio bi na brzinu svoj posao i bez reèi se izgubio. I sada mi je prijao boravak u apartmanu. Legla sam na široki krevet i dugo, dugo gledala u jednu taèku, razmišljajuèi o onome šta se dogodilo i o moguèim posledicama. Kao što sam veè rekla, bila sam ravnodušna, sve što se dogadalo izvan tokova svakodnevnog, dosadnog života iza zidina harema predstavljalo je novost i uzbudenje, a èovek je takav da èesto i bez svoje volje ide za neèim što èe mu život uèiniti interesantnijim. Nadala sam se da èe naša ambasada preduzeti nešto, verovala sam da je Italijanka zajedno sa onim Jugoslovenom, kojeg je spominjala, otišla do jugoslovenske ambasade i da je nešto uradila. To mi je mnogo znaèilo, to oseèanje da neko za mene nešto radi. Veè sam stvarala slike u glavi o tome kako dolaze naši ljudi da me izvuku iz palate, kako se objašnjavaju sa Hafezom i kako sve završava mojim izlaskom. Sanjarila sam dugo, mislim satima, a onda se oglasilo zvono na vratima. Mislila sam, verovatno, stražar. Nije bio on. Pred vratima je stajao onaj Austrijanac koji me je, kada sam došla u harem, stavio pod nos pravilo boravka u palati, koji mi je prièao da èu, kao uostalom kao i svaka devojka iz harema, posle èetiri godine provedene u Dubaiju dobiti pravo da biram grad u kojem želim da nastavim život. Zaèudeno sam gledala u njega. On me je pozdravio i zamolio da ga pustim unutra. - Imamo, rekao je, nešto važno da razgovaramo. Seo je na dvosed, a ja na divnu kožnu fotelju svetlo žute boje, na kojoj sam se obièno odmarala. - Izvolite - rekla sam - o èemu se radi? - Gospodice, žao mi je što vas uznemiravam, znam da se još uvek niste oporavili od uboda insekta, ali neki dogadaji kojima smo svedoci poslednjih dana prosto su me naterali da , dodjem ovde u vaš apartman. Mogli smo da razgovaramo i u nojoj kancelariji, ali cenim da èe razgovor na ovom mestu biti opušteniji. Dakle, možete li mi reèi ono što niste rekli Hafezu: Sa kirn ste u kontaktu, ko je osoba koja zna za vaš položaj a ne stanuje u palati, sa kim i na koji naèin kontaktirate? Da budem iskren, mi smo zadivljeni nekim vašim sposobnostima. Naprosto je utvrdeno da ste uspeli da provalite bedeme obezbedenja, ali nije nam još uvek jasno kako. Pretpostavljam da vam je Hafez rekao da imamo naèine i puteve kojima èemo doèi do vašeg priznanja, ali nije nam to cilj, a verujem ni vama. Nisam stigla ni reè da progovorim pošto se zaèulo zvono na vratirna. Bio je to stražar koji me je zamolio da hitno sidem u prizemlje, po Hafizovom naredenju. Austrijanac je besno izašao, a ja sam požuriIa dole, pitajuèi se o èemu se radi. Tamo su veè bile skoro sve devojke. Sela sam pored Danijele. Žamor je utihnuo kada se pojavio ~ Hafez i naprasno rekao: - Pozvao sam vas da vas obavestim da uskoro zauvek napuštate palatu. Bile srno šokirane. Seèam se da nijedna od devojaka du- ’ go, dugo, nije mogla da se pomeri sa sedišta. Hafez je gledao u nas i èutao. Delovao je drugaèije nego ikada pre. Bio je zabrinut i taj njegov izraz Iica bio je presudan da u trenutku zakljuèim da se ne radi o igri, prevari, na koju bi smo mi devojke trebalo da nasednemo.

barjak	#43
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:48:57	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Dakle, ono što je rekao bila je istina, ali istina èiji nas je nastavak posebno interesovao. Zaista, šta sada? - Molim vas da ne postavljate ni meni ni sebi suvišna pitanja. Sve èe biti jasnije veè sutra, najkasnije za dva-tri dana. PretpostavIjam da èe te zakljuèiti kako se nešto dogodilo, kako su dogadaji krenuli neplaniranim tokom, i da je to prouzrokovalo odluku po kojoj vi napuštate palatu. U pravu ste, desilo se nešto o èemu ne mogu da vam govorim, jer : nemam ta ovlašèenja. Molim vas da se sada razidete. Ponašajte se kao da se ništa nije dogodilo i budite spremni da u svakom trenutku, na naš poziv napustite palatu - rekao je još Hafez, okrenuo se i napustio prostoriju. Mi smo i dalje sedele kao prikovane. - Mora da je Gospodar umro - rekla je Danijela. - Ovo je provokacija - èula sam glas devojke iz Švedske. - Ne mogu da verujem - šaputala je Francuskinja. Lagano smo se dizale i napuštale dvoranu. Napolju su nas èekali stražari. I na njima se videla promena. Delovali su uznemireno, nervozno, požurivali su nas, što im pre nije bio obièaj. Tu noè sam malo spavala. Budila sam se bezbroj puta, a izmedu tih besanih pauza sanjala sam èaleta i kevu, sanjala sam Beograd, Svetlanu, Duleta, Èedu, Tamaru, Zokija... Sada su mi oni bili tako blizu. Verovala sam da èu uskoro sesti na avion i odleteti u pravcu Evrope a kada dodem tamo, i to sam verovala, kao da sam u Beogradu. U jednom od tih budenja ustanovila sam da je veè svanulo. Istuširala sam se i krenula na doruèak. Moj stražar je bio nekako odsutan. Pretpostavljajuèi da se sve promenilo, pa i kod njega, ja sam se ohrabrena situacijom odluèila na razgovor koji mi ranije nije pado na pamet. - Oprostite, šta se ovde dogada. Da se nije desilo neko zlo Gospodaru? Zašto nas otpuštaju iz palate? - upitala sam stražara, ubedena da mi se ništa neèe desiti. On je koraèao uporedo sa mnom. Gledao je ispred sebe i u jednom trenutku, na prilièno lošem engleskom, rekao: - Ja sam ovde samo jedan mali deliè sistema obezbedenja. Nisam osoba kojoj govore više od onoga što smem da znam. Ne mogu da vam kažem šta se dogada u palati, jer ni sam ne znam. Vidim da nešto nije uredu. Do velikih promena je došlo pre tri dana, ali ne znam o èemu se radi. Sigu ran sam u jedno: Hafez je mislio ozbiljno i vi èete uskoro, sa ostalim devojkama, napustiti palatu, a kuda èete otièi to ne znam. Uostalom i ja èu, èini mi se, morati da potražim drugi posao - rekao je i dalje gledajuèi ispred sebe. - Da li je Gospodar umro? - bila sam radoznala. - Zaista ne znam. Dugo ga nisam video u palati, ali to ne mora ništa da znaèi. Možda je odluèio da rasproda harem. . - Molim? Šta to znaèi? Ako je tako, može se desiti da neke od nas završe u pustinji kod kojekakvih ludaka, koji èe imati para da plate dve, tri zgodne devojke. - Da, i to može da se desi - rekao je stražar i to me je dodatno zabrinulo. Veèerala sam zajedno sa Danijelom, ali kao da nisam bila svesna šta se dogada oko mene. Splièanka se trudila da me oraspoloži, prièala je viceve, sama se smejala, ali ja sam bila nema. Na kraju sam joj rekla ono o prodaji i ona je smo odmahnula rukom. - Draga moja, ja verujem da je onaj veè na drugom svetu i da èe nas ovi njegovi pustiti da idemo gde hoèemo. Nisu mogli di da više vode brigu o nama. Kome da nas prodaju? Uostalom, i ako se to desi, ne verujem da èe nam biti gore nego , u palati. Ako nas prodaju, ništa se neèe izmeniti u odnosu na današnji život. Možda nam opadne standard - bila je optimistièki raspoložena Danijela. Èutala sam a crne misli su ’ se motale po glavi. Posle veèere popila sam èašu crnog vina, pozdravila se sa Danijelom i otišla na spavanje. Naravno, nisam mogla da spavam. Najviše me opsedala pomisao ono što bi se moglo dogoditi u vezi prodaje koju je spomenuo stražar. Šta ako ne budu mogli pronaèi nekoga ko je kao naš Gospodar, pa nas uz pojedinaènu prodaju kojekakvim ludacima po ilamskom svetu? Sledeèi dan smo provele na bazenu. Ja sam uglavnom ispod suncobrana, èutala sam i tek povremeno razmenila a po koju reèenicu sa Dan’jelom. Ona je skakala u bazen, plivala i delovala kao da se nista nije dogadalo. Bilo mi je žao nisam takva. I ostale djevojke uglavnom su delovale rinuto. Niko se nije smejao, nije bilo uobièajenog zadiranja, igara, skakanja u vodu sa malog tornja, smeštenog južnoj strani bazena. Stražara više nije bilo u našoj blizini. Nismo ih videle na onom mestu koje su uglavnom koristili za odmor, igranje šaha ili èitanje novina, dok smo se mi kupale.

barjak	#44
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:49:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U tim trenucima, moram priznati, opet mi je padala ideja o bekstvu iz palate. Èinilo se da su okolnosti povoljne, ali opet delovalo je suludo bežati sa mesta koje èeš i onako napustiti za dan-dva. U tim razmišljanjima setila sam se lekarke iz Italije i našeg dogovora da ona pokuša preko jugoslovenske ambasade : u Dubaiju da stvori uslove za moj izlazak. Ništa se nije dogadalo na tom planu i meni je ostalo samo da se nadam. Veè sam u glavi isplanirala šta èu i kako èu kada nas puste iz palate. Nameravala sam da odmah potražim našu ambasadu i da sa vrata kažem: - Ja sam ona devojka o kojoj vam je prièala lekarka iz Italije. Veè sam videla kako mi daju avionsku kartu i kako sedam u avion, koji èe me odvesti do mog Beograda. U tom èasu nisam znala za još goru sudbinu koja me èeka. Nisam znala za ono što sledi. Sada se može reèi kako sam bila naivna, ali bilo je to maštanje devojke koja i dalje nije želela ili nije mogla da shvati realnost u kojoj se nalazila. Posle ruèka, baš kada sam se digla od stola i krenula i prema apartmanu, prišao mi je stražar i rekao mi da me u velikom holu èeka jedan gospodin. Bože što sam se tada ponadala, kao nikada pre toga. Èvrsto, najèvršèe sam verovala da se radi o mom spasiocu, da je došao neko iz jugoslovenske ambasade, neko iz policije - da me odvedu iz harema. Hodala sam brže nego ikada. Prostor od bašte za ruèavanje do ulaza u palatu prešla sam, verujem, za tridesetak sekundi. Stražar me je jedva pratio. Ušla sam u hol i razoèarala se. Za stolom u uglu, koji je služio za razgovore ljudi iz obezbrdenja sa nama devojkama, sedeo je onaj mali debeli, Austrijanac. Ustao je, naklonio se i pokazao mi rukom da sednem. Stražar se udaljio, a ja sam se razoèarana svalila u fotelju. Austrijanac je ritualno upalio veliki tompus, povukao dva - tri dima, skinuo naoèare i poèeo svoju prièu. - Verujem, gospodice, da se, kao i ostale devojke, interesujete do kakvih je promena došlo, obzirom na èinjenicu da vas je gospodin Hafez obavestio da èe te uskoro napustiti palatu. Ja vam iskreno savetujem da ne razmišljate o tome. Ništa ne može da se izmeni. Ono što se dogodilo izmenièe i moj život, kao i vaš. Bièu otvoren: u ovome èu ja proèi mnogo gore nego vi. Verujem da èu ostati bez posla, ali moje veze u ovom svetu su takve da sigurno neèu biti gladan. Naravno, vi se pitate šta èe biti sa vama? - Da, i molim vas da mi bez suvišne prièe kazete šta èe se dalje dogadati sa devojkama. Konkretno, kakva je moja sudbina? - bila sam otvorena. - Gledajte, okolnosti su takve da sve devojke iz palate neèe imati istu sudbinu, bar u nekoliko sledeèih meseci. - Šta je sa onom prièom koju sam èula od vas po dolasku na ovo mesto? Šta je sa stanovima i gradovima koje ste nam obeèali i dali na biranje? Važi li to još uvek? Šta sve ovo znaèi? Igrali ste se sa nama i sada nam ko zna šta spremate -odbrusila sam Austrijancu. On je ostao miran. I dalje je vukao dimove, dok sam ja, nervozna, lomila prste. Dolazilo mi je u trenucima da skoèim i da mu isparam ono masno, odvratno lice. - Gospodice, ja vas razumem, ali nisam adresa na koju treba da uputite svoje nezadovoljstvo. Taèno da je bilo pbeèanja, ali ja sam samo prenosio samo ono što su drugi odluèili da vam kažem. Ja ovde nikada ni o èemu nisam odluèivao. Mogu da vam isprièam okolnosti pod kojima sam iz Beèa, pre dvanaest godina, stigao u Dubai... - Nemojte da mi prièate, to me ne interesuje - rekla sam. - Dobro, ono što vas interesuje ja ne znam. Mogu samo kažem da èete u roku 48 sati napustiti palatu. Nemojte se , radovati, neèete krenuti u Jugoslaviju, odnosno u Beograd. - Šta to znaèi? Da me niste prodali? - rekla sam mu histericno. - Nisam siguran da je to pravi izraz. Jedan naš poslovni’ partner zainteresovan je za vas i vi èete najverovatnije uskoro biti njegova štièenica - odgovorio je Austrijanac. Ja sam zanemela. Znaèi, ipak je u pitanju prodaja. Kkva štièenica - neko me je od onih ljudi koje sam sretala društvu Gospodara video, svidela sam mu se i sada, kada Gospodar umro ili odluèio da nas proda, ponudili su me tom èoveku koji je pokazao najveèe interesovanje. Sada mi je bilojasno zašto nas je jedan mladiè, pre desetak dana, fotografisao na bazenu. Došao je sa nekoliko foto-aparata i dva stražara tražio od devojaka da poziraju. Mi smo to shvatile kao dobru zabavu. Pravile smo izazovne poze, zabacivale kosu, gurale u prvi plan svoje obline. Dakle, te fotografije su ispunile katalog sa "robom". Tako su nas pokazivali i prodavali.

barjak	#45
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:50:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Mogu li bar da znam nešto preciznije, idem li dalje ili ostajem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima? - pitala sam Nisam ovlašèen da vam to kažem. Sve èete saznati sutra od Hafeza - rekao je Austrijanac i podigao se. Uzeo je neki mali notes stavio ga u džep, pozdravio me i napustio hol. Sedela sam još nekoliko minuta, zureèi u malu fontanu sa leve strane. Zubor vode me je smirivao, ako se u takoj situaciji uopšte moglo govoriti o nekom unutrašnjem miru. Osvanuo je dan odluke. Da odredimo vreme, bila je sredina 1995. godine. Tresla me neizvesnost. Nisam doruckovala, ali sam odluèila da odem na bazen i tu sam videla da je poèela realizacija onoga što je nagovestio Hafez; pola devojaka više nije bilo na bazenu, a to je znaèilo samo jedno više nisu bile ni u palati. Kada sam pomislila da je i Danijela nestala videla sam je da se približava kroz park. Nije bila pratnji stražara. Strašno sam se obradovala. - Danijela, šta je sa devojkama, znaèi li ovo da je pocela evakuacija iz palate? - upitala sam je. - Slušaj, niti znam, niti me interesuje. Ja sam se defitivno zajebala onoga dana kada sam iz Italije krenula za obeèanjima onih prevaranata i sve što se kasnije dogodilo, i što èe dogoditi, prihvatam kao Božiju kaznu za moje gluposti. To je škola i moram je proèi. Zaista ne znam šta je sa devojkama. Stvarno izgleda da nas iseljavaju - izgovorila je Splièanka u jednom dahu. Uskoro nam se prikljuèila i devojka iz Francuske sa kojom smo Danijela i ja povremeno razgovarale; uglavnom na bazenu. Bila je vidno zabrinuta. Poèela je da plaèe. Uskoro sam se i ja rasplakala, uprkos duhovitim dobacivanjima i upadicama, kojima je Danijela pokušavala da nas oraspoloži. Ni toga dana nije bilo stražara u našoj blizini. Dopratili bi nas do bazena i nekuda odlazili. Danijela je rekla da je gotovo sama došla od apartmana do bazena. Njen stražar je odmah posle izlaska iz tog dela palate otišao na drugu stranu. Tako nešto se ranije nije moglo zamisliti. Danijela i ja smo se dogovorile da pokušamo pomoèi jedna drugoj, bez obzira na to gde nas pošalju. Razmenile smo brojeve telefona, ona je meni dala svoj u Splitu, ja njoj broj telefona mojih roditelja u Beogradu. Pa, ako budemo u prilici, javièemo se i svojima i na onaj drugi telefon. Nekoliko puta smo ponovile brojeve i bilo je izvesno da smo ih zapamtile. Kao da smo znale da nam je to poslednje videnje, dogovorile smo se da zajedno ruèamo i prema bašti smo krenule odmah sa bazena. Samo su tri stola bila zauzeta. Ruèale smo uglavnom èuteèi. Gušilo me je u grlu i bila sam na rubu plaèa. Sada je i Danijela delovala drugaèije. Èutala je. Popile smo pièe, ustale od stola i èvrsto se zagrlile. I onda je krenulo - obe smo poèele da ridamo. Ne seèam se kada sam se tako isplakala u životu. Danijela se sva tresla od plaèa. Rastale smo se gotovo bez reèi. Ona je krenula na svoju stranu i zastala posle nekoliko korak. Okrenula se i rekla: - Javi se mojima, molim te, samo ako budeš mogla. Mislièu na tebe. - Nikada više nisam videla Danijelu. Ne znam , šta bih dala da je opet sretnem. Posle dolaska u Beograd dugo vremena sam svaku zvonjavu telefona povezivala sa Danijelom, ali nije se javila. Neèu da verujem u ono najgore. Sigurna sam da je živa i da èe se javiti jednog dana. Zapamtila je ona broj telefona, ne brinem se. Ja sam po dolasku u Beograd, pokušavala da dobijem njene roditelje u Splitu, ali bezuspešno. Konaèno sam u oktobru 1996. godine uspela da dobijem broj koji mi je Danijela dala, ali mi je glas sa druge strane rekao da je porodica sa njenim prezimenom imala taj broj telefona i da su se odselili iz Splita, a broj je ostao drugima. Bilo mi je neizmerno žao. Pitala sam znaju li gde su otišli, imaju li broj telefona, ali ništa nisam uspela da saznam. Ali, da se vratim haremu.Rastala sam se sa Danijelom i otišla, i dalje plaèuèi, u apartman. Dugo sam ležala u kadi napunjenoj gotovo hladnom vodom. Bilo mi je teško. Razdirala me je neizvesnost. Oseèala sam da je to poslednji dan u palati. Nekoliko minuta nakon što sam izašla iz kade èulo se zvono na vratima. Bio je to stržar. Rekao je da što pre mogu dodem do Hafeza, u njegovu kancelariju.

barjak	#46
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:50:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Saèekao me je ispred vrata, brzo sam se obukla i krenuli smo hodnikom. Veè sam dva puta bila u Hafezovoj kancelariji i taèno sam znala kuda idemo. Stražar je pokucao i pre nego što se èuo odgovor otvorio je vrata. Ja sam ušla iza njega. Hafez je ustao sa fotelje da me pozdravi. Pokazao mi je rukom da sednem. On je ostao naslonjen na svoj sto. - Ja nisam èovek koji voli duge razgovore, posebno kada su oni neprijatni, a cenim da ono što bismo nas dvoje imali da prièamo sigurno nije prijatno. Nadam se da se slažete - rekao je Hafez. - U potpunosti, reci te mi šta me èeka - bila sam direktna. - Vi ste predmet interesovanja jednog èoveka iz Turske. Dakle idete u Istambul. Još veèeras. Molim vas da spremite ono što je najosnovnije. Bièu iskren - ne znam šta vas tamo èeka. Nemo sam gledala u pod. Ništa nisam oseèala. Dakle, Turska. Hafez je i dalje stajao naslonjen na sto. Oseèala sam da gleda u mene, ali nisam imala snage da podignem oèi. On se pomerio, mislim da se vratio za sto, seo je i progovorio nekoliko reèenica na arapskom. U sobi je i dalje vladao muk. Izbegavala sam da gledam u Hafeza, stražar je bio sa moje desne strane, korak iza fotelje na kojoj sam sedela i pretpostavljala sam da nekoga èekamo. Posle dva-tri minuta èulo se nešto u hodniku. Vrata su se otvorila i u sobu je ušao onaj Austrijanac, oèito jedan od operativaca u palati, nekakav izvršni organ koji je èini mi se i danas, svoj posao obavljao savršeno. - Gospodice - rekao je austrijanac i nastavio - gospodin Hafez vam je, pretpostavljam rekao kuda idete. Zbog toga ste i došli u ovu sobu. Na meni je da organizujem operativni deo. Molim vas, budite ljubazni i sledite me. I dalje sam sedela ne pomièuèi se. U meni su se preplitali bes i tuga, snaga i nemoè, Ijutnja i žalost. Došlo mi je da vrištim. Bila sam dovedena u situaciju da plaèem za neèim što predstavlja poniženje, pošto nisam znala u kakvu novu avanturu idem. Posle toga mi se uèinilo da je palata, taj harem, ma kakav on bio, pravi raj u odnosu na potpunu neizvesnost pred kojom se nalazim. Ustala sam i smogla snage da pogledam u Hafeza. Njegove prodorne oèi bile su hladne i prosto su me probijale. Ni zrna samilosti koju sam tražila nisam mogla da vidim. Ne znam zašto, taj njegov pogled podsetio me je na onaj dan kada sam 1991. godine u Beogradu videla te oèi, dan kada su Hafez i Majkl ušli u butik u kojem sam radila. Munjevito kao u prièama kada ljudi doživljavaju klinièku smrt, navodno, videla sam ceo svoj život. Za jednu ili dve sekunde, kroz moju glavu prolazile su slike tog prvog susreta koji me je i doveo u Dubai. Oseèala sam potrebu da kažem Hafezu hiljadu ružnih reèi, da mu pljunem u lice, ali nisam imala snage ni usta da otvorim. Kao da je znao šta mislim, Hafez je u jednom trenutku ’ rekao: - Imate mnogo razloga da me okrivljujete, ali vas molim da nešto shvatite - ovo je moj posao. Kada sam poèeo da ga radim bio sam u situaciji koja nije ostavljala prostor za izbor. Reèi èu vam da sam poèeo kao stražar, ali sam veè za nekoliko meseci postao ono što sam danas. Bio sam plaèen da idem Po Evropi, izmedu ostalog, i u Beograd; i u pet-šest dana koli smo se tamo zadržavali, da pronadem devojku po kriterijumu Gospodara. Naleteli smo na vas. Znam da èe vam ovo zvuèi prazno i pokajnièki, ali ako vam nešto znaèi, Majkl i ja smo još u Beogradu u velikoj dilemi da li da vas vodimo ili ne. Lièno mislim da biste, u nekoj drugoj zemlji i drugoj situaciji sa lepotom koju imate, mogli da uzmete bogatstvo kao makenka, foto-model, glumica i slièno. - Molim vas, prekinite - rekla sam, misleèi da èeme pustiti da odem, ali on je nastavio. - Mladi ste, pred vama je život i bez obzira na sledecu etapu vašeg životnog puta ja verujem da èete kroz desetak; dana biti sreèna žena. Ono što ste ovde doživeli ne bi trebalo da ostavi traume na vama. Cenim da ste jaka osoba. Još jednom vam kažem, ne znam šta vas oèekuje u Turskoj. Znam da ste, odlukom nekoga ko je iznad mene u hijerahiji palate, upuèeni jednom bogatom Turèinu. Da li je u pitanju mesto kao ovo, da li èete tamo biti poslovna pratnja, poslu, hostesa, neèiji ukras - to zaista ne znam. Želim vam mno sreèe - rekao je Hafez i pokazao rukom put prema vratima Austrijanac je otvorio vrata, stražar je i dalje stajao u mestu, a ja sam krenula. Išla sam kroz hodnik kao omamljena.

barjak	#47
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:51:30	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Verujem da vam je reèeno da se putuje još ove veèE Molim vas prošetajmo do hola da se dogovorimo o detaljil - èula sam reèi Austrijanca koji je hodao korak-dva iza n ne. Nastavila sam da koraèam. Dolazilo mi je u trenucima se okrenem i da ga udarim nogom, da ga ugrizem, opal mu šamar, bilo šta. Samo da se ispraznim na neki naè Ništa nisam uradila. Nisam imala snage. Sela sam na jednu fotelju u holu. Ispred mene je 1 ; omanji sto sa zelenom mermernom ploèom. Preko puta seo Austrijanac. Gledali smo jedno drugo i èutali. - Recite - bila sam direktna. - Budite Ijubazni i saslušajte moja upustva. Kada se vratite u apartman videèete da vas tamo èekaju dva velika kofera. Izabrite šta želite od odeèe i obuèe i spakujte se. Kad budete gotovi, dajte znak i neko èe doèi po vas. Ispred hola, dakle, nedaleko odavde, èekaju vas kola i idete na aerodrom. Izvolite vaš pasoš. Upozoravam vas da je on falsifikovan, ali savršeno falsifikovan. U pasošu piše da se zovete Brigit Johanson i da ste rodeni u Malrneu. Najdobronamernije vam preporuèujem da na buduèim pasoškim i drugim kontrolama ništa ne prièate. Imaèete pratnju i ostaje vam samo da pružate i primate pasoš - rekao je Austrijanac, stavljajuèi švedski pasoš ispred mene. - Gospodice ovo je naš poslednji susret. Ako je bilo neugodnosti sa moje strane one nisu bile liène prorode. Ja sam samo radio svoj posao - rekao je Aistrijanac, klimnuo glavom, okrenuo se i otišao. Stražar koji je stajo pored nas dao mi je do znanja da je do polaska ostalo još sat vremena. To je znaèilo da moram da požurim. Krenula sam prema apartmanu. Nisam imala snage da se spakujem. Sedela sam desetak minuta nemo posmatrajuèi balkonska vrata. Jedino se èuo aparat za klimatizaciju. Gotovo da ništa nisam oseèala. I onda, odjednom, u meni.se javila nada.Rezonovala sam: šta god da me èeka ipak èu biti u Turskoj, a to nije daleko od Srbije, bar ne kao Ujedinjeni Arapski Emirati. Pokušaèu da bežim, odzvanjalo mi je kroz glavu. Hrabrila sam sebe ponavljajuèi tu reèenicu. Kao da sam dobila snagu, podigla i: sam se, otvorila kofere i poèela da ubacujem haljine, cipele, sandale, parfeme. Uradila sam to za desetak minuta. Znajuèi da èe stražar doèi po mene, ponovo sam sela i poèela da intezivno razmišljam o Turskoj. Nije me interesovalo šta me i ko me èeka. Bila sam spremna na sve, ubedena da èu iz Turske pobeèi u Srbiju. U srednjoj školi sam uvek ’ imala najbolje ocene iz geografije i znala sam da se Turska granièi sa Grèkom i Bugarskom. To je šansa da pobegnem rekla sam sebi i veè toga trenutka bila spremna da krenem. Obuzelo me oseèanje koje se moglo definisti kao radoznalost. Interesovalo me šta èe biti u Turskoj, radi li se opet o nekom haremu ili je u pitanju nešto gore. Bila sam spremna na sve. Moja misao vodilja bila je vezana za bekstvo. Èula sam zvono na vratima. Bilo je vreme da se krene. Stražar je uzeo moje kofere, meni je ostala mala ruèna torbica. Zastala sam na vratima i okrenula se. Ne mogu reci da mi je bilo žao, ali napuštala sam prostor gde je ostalo gotovo èetiri godine moga života. U holu nije bilo nikoga. Bacila sam pogled na telefonski aparat sa kojeg sam svojevremeno uspostavila vezu sa Beogradom, i sa kojeg sam dobila onog kanobara, i to mi je dalo novu snagu i još jaèe verovanje da èu i tarno gde idem uspeti da probijem neke barijere. Ispred palate stajao je, èini mi se, ševrolet, ali nekako manji, što je kod mene izazvalo èak i neki podsmeh: znaèi na tome se videlo da nas više ne tretiraju kao pre, da u palati nije kao što je bilo. Dok je stražar stavljao kofere u kola, vozaè nešto razgovarao sa jednim izrazito niskim èovekom ja sam odšetala nekoliko koraka prema kapiji i okrenula se. Htela sam da još jednom pogledam palatu. Veè je pao prvi mrak, ali u Dubaiju su noèi nekako svetle, pune zvezda tople i sve podseèa na juli u mom Beogradu kada sunce, što bi rekla moja Svetlana, izade pre nego što zade. Palata je izgledala velièanstveno. U arhitektonskom smislu predsta vljala je spoj tradicionalnog i modernog. Tamo iza dela predivnog parka videla su se svetla sa bazena. Priseèala sam se svih dana provedenih na tom mestu. Da nije gde jeste, taj bazen bi mi ostao u najlepšoj uspomeni. Njegova lepota mogla je da se meri sa najlepšim mestima takve vrste koje sam vidala na filmovima ili u magazinima i reportažama o životu velikih filmskih zvezda.

barjak	#48
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:52:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ne znam šta sve oni imaju, ali mogla bih da se kladim da je bazen mog dotadašnjeg Gospodara sa svim onim kaskadama, sa slapom, kamenjem, odnosno stenama i zelenilom, jedan od najlepših na svetu. Mislila sam u tim trenucima i na Splièanku Danijelu, na onu "ludu" Poljakinju, koja je izgleda uspela da pobegne, na a rnoj neuspeo pokušaj izlaska iz harema. Ona dvojica kod su i dalje razgovarali. Šetala sam oko kola i priseèala se dana kada sam pre gotovo èetiri godine prvi put videla mesto na . kojem se sada nalazim. Dobro znam šta se te veèeri, kada su me sa aerodroma dovezli u palatu, imala na sebi. Pamtim èežnjive poglede ljudi koji su me doèekali, Majkla, koji je delovao pomalo nesigurno i nervozno, ulaska u hol, prve noèi u apartmanu... sve mi se vraèalo. A onda me je u stvarnost vratio glas vozaèa. Bilo je vreme da krenemo. Stražar mi je pokazao rukom da sednem na zadnje sedište i on je seo pored mene. Krenuli smo prema kapiji koja se, dok smo prilazili, sama otvorila. Uskoro smo bili u gradu. Dubai se kupao u svetlu. Na ulicama je bilo mnogo automobila, pa su se naša kola sporo probijala. Gledala sam u bogate radnje, velike izloge, ogromne zgrade, robne kuèe. Kasnije sam, po dolasku u Beograd, saznala da je Dubai jedan od najpogodnijih gradova za kupovinu nakita, posebno zlata. Tamo su, navodno, niske marže i porezi pa ljudi iz Evrope dolaze u Dubai da kupuju zlato, dijamante, srebro i slièno. Tu se bogatstvo sreèe na gotovo svakom koraku. Vozaè je pomalo nervozno gledao na sat. Zakljuèila sam da kasnimo. Kada smo na auto-putu prošli ispod putokaza koji je "govorio" da je do aerodroma ostalo još nekoliko kilometara i on je postao smireniji. Izvukli smo se iz gradske gužve. Ja sam i dalje bila u raspoloženju preplavljenom više išèekivanjem nego strahom od onog što me èeka. Odmah mi je bilo jasno da neèemo putovati redovnom linijom. Stražar me je odveo na jedan ulaz za koji se nikako ne bi moglo reèi da je glavni. Izmenio je nekoliko reèenica sa dvojicom ljudi iza staklenih vrata i pozvao me da udem. U sobi je bio samo jedan šalteer, a meni je reèeno da pokažem pasoš. Èovek sa druge strane je obavio uobièajene formalnost, vratio mi pasoš i krenula sam sa stražarom. Posle kraèeg hoda kroz uski hodnik prošli smo kroz gotovo identiènu sobu u kojoj su bila dva uniformisana lica, onda smo skrenuli polulevo i uskoro se našli gotovo na pisti. Desetak metara od vrata stajao je jedan manji automobil. Raèeno mi je da udem unutra, a stražar je teškom mukorn uspeo da moje velike kofere ubaci u kola. Seo je opet pored mene i dao znak vozaèu da krene. Vozili smo se upo redo sa aerodromskom zgradom, ali sa one strane na kojoj su piste za uzletanje i sletanje. Kola su stala na dvadesetak metara od manjeg aviona, sliènog onom u kojem sam svojevremeno sa Gospodarom letela u Moskvu. Stražar je ubacio kofere, uz pomoè èoveka koji je izašao iz aviona, a onda meni dao znak da udem. Pre nego što sam krenula na stepenice èula sam glas tog mladièa, stražara. - Gospodice, želim vam mnogo sreèe u životu. Žao mi je što smo se upoznali u ovakvim okolnostima. Sada mi je delovao tako ljudski, iskreno. Imao je oko tridesetak godina, kratku kosu, ne viši od 170 santimetara vitak sa širokim ramenima. - Mogu li nešto da vas pitam - rekla sam. - Samo izvolite. - Da li je Gospodar umro?- To zaista ne znam. U palati se dogadaju stvari koje ne umem da objasnim, èini mi se da je Gospodar rasprodaje harem ili prodao palatu, što je ipak malo verovatno. Mogucno je i da je umro, pošto sam video njegovog brata pre dva dana, a on se nije pojavljivao najmanje dve godine. To je sve što znam. Verujte mi. Samo sam klimnula glavom zahvalila se i ušla u avion. Uskoro je pilot ukljuèio motore i avion je krenuo prema pisti šli smo sporo, a onda je, došavši u ravninu, naglo poveèao brzinu i kroz desetak sekundi odlepili smo se od užarene pisteDubaija.

barjak	#49
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:52:46	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ispod nas je bio grad, kao na dlanu. Ista ona slika koju sam videla. prilikom dolaska u Dubai, pre èetiri godine. U avionu su pored mene bili još dvojica muškaraca za koje ne bih rekla da su tu bili radi mene, pošto je na sedištu sa moje leve strane sedeo èovek èiji je posao bio da me kontroliše. Ona dvojica su razgovarala na arapskom i povremeno su gledali u mom pravcu, ali diskretno. Ne seèam se koliko je let trajao, ali mi se èinilo da nije dugo. Onaj sa moje leve strane upozorio me je da vežem pojas, što sam i uradila. Pogledala sam ispred sebe i videla nepregledna svetla. Leteli smo iznad ogromnog grada. To je mogao da bude samo Instanbul, zakljuèila sam. Ubrzo je avion dodirnuo pistu. Sleteli smo mirno i pilot je odvezao avion na jedan izdvojeni prostor. Ja sam sedela i èekala uputstva. Gledala sam kroz prozor. Baš u tom trenutku uzletao je jedan veliki boing. Možda ide za Beograd, prošlo mi je kroz glavu. Nisam tada znala da je Srbija pod sankcijama i da avioni ne lete ni u Beograd niti iz Beograda. Posle desetak minuta èekanja videla sam da nam se približava jedan crni automobil sa one strane sa koje sam ja sedela. Bio je to mercedes, po èemu sam zakljuèila da ni moj novi Gospodar ne oskudeva u novcu. Izašli smo iz aviona i ušli u kola. Ona dvojica su ostala na pisti, oèigledno èekajuèi da neko dode po njih. Vozaè je bio proèelav, delovao je pomalo zapušteno i nije progovorio ni reèi. Èovek iz aviona seo je zajedno sa mnom na zadnje ! sedište i dao znak da krenemo. Posle nekoliko minuta vož nje izašli smo, ja i onaj stražar, i prošli uobièajenu kontrolu. Nije bilo nikakvih primedbi na moj pasoš. Èak su mi poželeli dobrodošlicu. Nisam imala volje ni da im zahvalim. Izašli smo ispred aerodromske zgrade i onaj isti mercedes èekao inas je tamo. Moj stražar povremeno je progovarao nešto što I je trebalo da lièi na engleski jezik. Doduše, i nije trebalo ništa da objašnjava. Bilo je dovoljno pokazivanje rukom. Nije bilo više nikakve dileme. Došla sam u Istanbul. iznad nas velikim slovima pisalo je "Aerodrom Istanbul". Krenuli smo kroz grad koji je za razliku od Dubaija izgledao neuporedivo naseljeniji, sa uskim ulicama, lošim automobilima na njima, i zgradama koje su u odnosu na one u Dubaiju izgledale mnogo lošije. Primetila sam da me onaj vozaè èesto gleda preko retrovizora. Onaj drugi je prilièno nezainteresovano gledao kroz prozor. Vozili smo se dugo, neoèekivano dugo i to stalno kroz grad. Primetila sam da su kuèe i stambene zgrade sve lepše, što je znaèilo da se nalazimo u nekom elitnom delu Istanbula. Stali smo ispred jedne bele stambene zgrade, koja je više lièila na hotel. Imala je najviše desetak spratova. Moj pratilac je otvorio vrata i ja sam izašla na ulicu. Iz lokala preko puta dopirala je prilièno glasna muzika. Mirisao je sveže peèeni hleb, a ja sam oseèala glad, bez obzira na sendviè pojeden u avionu. Iz zgrade je izašao jedan èovek srednjih godina i zamolio nas da udemo unutra. Ušli smo u jedan prostor koji je lièio na bolje opremljeni kabinet. Unutra su sedela dvojica muškaraca i jedna žena. Imala je, seèam se, gustu crnu kosu, jake obrve i izrazito zelene oèi. U svakom sluèaju pojava koju je teško zaboraviti. Jedan od onih ljudi prišao je meni i èoveku iz pratnje. Kratko su razgovarali, a potom mi je ponudeno da sednem. Spustila sam se u jednu kožnu fotelju, smeštenu nedaleko od prozora, tako da sam imala dobar pogled na ulicu. Pitali su me jesam li gladna i ja sam, ni sama ne znam zašto, rekla da nisam. Tražila sam da mi donesu kafu, a zaista mi se jelo. Onaj što me je dopratio brzo je napustio prostoriju, njih dvojica su razgovarali a žena je prevrtala neke papire, zapisivala nešto na male papirièe i povremeno bacala pogled prema meni. Vreme je prolazilo i ja sam shvatila da nekoga èekamo. Nisam ni pomišljala da su me zaboravili, samo im se nije dalo da razgovaraju sa mnom. Malo sam se oslobodila i zatražila još jednu kafu. Jedan od one dvojice visok rastom, samo je klimno glavom, žena je okrenula telefonski broj posluge i za minut dva dobila sam traženo. - Mogu li da dobijem i jedan sendviè - upitala sam ne želeèi i dalje da se borim sa oseèanjem gladi. Onaj tip me je pogledao malo zaèudeno, ali uskoro je stigao sendviè. Jela sam gledajuèi kroz prozor. Na ulici je bilo sve više automobila, jutro je odmicalo, a ja sam poèela da oseèam posledice neprospavane noèi.

barjak	#50
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:53:23	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Cini mi se da sam u toj prostoriji sedela više od jednog sata, kada je, posle telefonskog poziva, ona žena nešto vrlo kratko rekla jednom od dvojice tipova, onom koji mi je naruèio kafu i sendviè. Posle toga on je na svom mobilnom telefonu okrenu nekoliko brojeva i posle završenih kratkih razgovora, na solidnom engleskom rekao. - Molim vas, budite ljubazni i podite sa mnom. Krenuli smo. Onaj drugi èovek je nosio moja dva kofera i uskoro smo se našli u liftu. Moram priznati da sam imala tremu. Bez obzira na iskustva iz Dubaija, bez obzira na sve što se dogodilo u protekle èetiri godine. Sam dolazak u Istanbul i blizina Srbije, koju sam gotovo oseèala, probudili su u meni veliku nadu da èu uskoro biti u Beogradu, što se nekoliko meseci kasnije i dogodilo, mada nisam ni slutila da èu najružnije i najprljavije uspomene poneti upravo iz Turske, iz Istanbula. Lift je stao i onaj visoki je prvi izašao. Pošto je drugi èovek stajao i gledao u mene, shvatila sam da je na mene red i izašla sam u hodnik. Unutrašnjost te zgrade govorila je da su njeni stanari, vlasnici ili vlasnik, imuèni. Sve je odisalo arhitektonskim skladom i lepotom. Po zidovima su bile velike slike, koliko sam uspela da vidim radilo se o originalima, na mermernom podu debeli èilimi kožne fotelje na svakih pet metara, a negde iz zidova dopirala je prigušena muzika. Ušli smo u jednu kancelariju u kojoj je za stolom sedela staxija žena, a na dva-tri metra od nje mladiè mojih godina, kratko ošišan, širokog vrata, velikih pesnica, u crnom odelu i sve je govorilo da je u ulozi èuvara. Posle kraèe konsultacije sa nekim moj pratilac i ja dobili smo odobrenje da krenemo dalje. Ustvari dali su nam zeleno svetlo za vrata koja su, gledano sa ulaza bila na levoj strani zida. Ušli smo u malo veèu sobu u kojoj nije bilo ništa osim dve fotelje i jednog dvoseda, nešto malo zelenila i jedan muzièki stub smešten u uglu. Naravno, bio je tu i mali stoèiè na kojem su stajala dva mobilna telefona, èiji su vlasnici sedeli i nisu se pomakli kada smo ušli. Ispred mene, na pet-šest metara, bila su velika tapacirana vrata na osnovu èega sam ispravno zakljuèila da se iza njih krije èovek koji me je kupio, zbog kojeg sam i došla u Istanbul. Jedan od onih èuvara podigao se sa fotelje i pokazao mi rukom da sednem. On je lagano odšetao do prozora. Vreme je prolazilo, a meni se niko nije obraèao. Oni Ijudi su nešto razgovarali medu sobom, na turskom naravno, smejali su se i sigurna sam da sam i ja bar povremeno, bila tema njihovog razgovora. Hvatao me je umor, spavalo mi se i bez obzira na to što sam to jutro veè popila dve kafe, zatražila sam da mi donesu još jednu. Onaj tip što je došao sa mnom rekao je da se malo strpim. - Uskoro èete dobiti kafu, ali ne ovde, veè unutra kazao je, upiruèi prst u ona vrata. I kao da nas je onaj unutra èuo, u tom trenutku vrata su se otvorila. Na njima se pojavio èovek pedesetih godina. Jednu ruku je držao u džepu odela koje mu je, bez obzira na oèigledni kvalitet, grozno stajalo. Naime, tip je bio izrazito nizak, ne veèi od metar i šezdeset, sa kratkim krivim nogama. Svi u sobi su ustali, što sam protumaèila kao gest poštovanja ili straha, svejedno, pred nekim ko ima moè, odnosno novac. Taj neko bio je moj novi gospodar. Èovek je i dalje stajao na vratima, gledajuèi u mene. Ništa nije govorio. Osetila sam potrebu da i ja ustanem i to sam uradila. On je i dalje èutao, mereèi me od glave do pete. Po izrazu lica moglo se zakljuèiti da je bio zadovoljan onim što vidi. Posle dužeg vremena rekao je nešto onim tipovima i dalje gledajuèi u mene, odgurnuo vrata, koja su se sasvim otvorila., i pozvao me da udem unutra. Bio je to veliki kabinet, sa dve strane u staklu. Celim prostorom dominirao je veliki sto na kojem je bilo nekoliko telefonskih aparata, nešto malo papira i fotografija žene u društvu sa troje dece. Oèito, bila je to njegova porodica. Sa desne strane bio je okrugli sto sa èetiri fotelje i divnom lampon u sredini, malo dalje jedan manji stoliè, dvosed i dve fotelje Kabinet je, po slobodnoj proceni, imao oko pedesetak kvadratnih metara. U uglu je stajao televizor sa ogromnim ekranom. - Kako ste putovali - konaèno mi se obratio moj domaèin, na vrlo korektnom engleskom jeziku. - Hvala, dobro, let je bio udoban - odgovorila sam. - Moje ime je Ismar. Ja sam poslovni èovek, roden sam ovde u Istambulu i bavim se biznisom, ne samo u Turskoj. Tako sam i došao do vas. Pitate se naravno, šta vi ovde radite. Pret postavljam da ni vama ni meni ne treba neko ko èe da objašnjava naše pozicije. Vi ste, mlada gospodice kupljeni. Ja sam za vas dao veliki novac i to ne sluèajno. Na jednom poslovnom ruèku u Dubaiju u ruke su mi dospele vaše fotografije i bio sam zadivljen vašom lepotom. U tom trenutku kroz glavu su mi munjevito prošli oni trenuci kada nas je pre mesec i nešto dana jedan momak fotografisao na bazenu u Gospodarevoj palati. Znaèi veè tada je bilo jasno da èe harem biti raspušten i poèele su priprem za rasprodaju devojaka.

barjak	#51
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:54:01	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Èula sam Turèina kako nastavlj svoju uvodnu reè. - Oni su rekli cenu, ja sam je bez pogadanja prihvatio. U meduvremenu sam saznao gde ste rodeni, saznao sam da ste iz Srbije. Znam neke ljude iz Beograda, neke Srbe, saradujemo poslovno zbog ovih sankcija koje su uvedene protiv tvoje zemlje. Prebacujemo neku robu preko Bugarske i uglavnom ide dobto. Ne znam koliko si upoznata sa situacijom, a ne verujem da znas mnogo, pa èu ti reèi da je Srbija pod sankcijama medunarodne zajednice, izbaèena iz svih institucija, avioni ne lete za Beograd tvoji sunarodnici ne igraju èak ni medunarodne sportske utakmice. To je zbog rata u Bosni. Medutim, mene se te vaše gluposti ne tièu. Ja sam musliman, ali šta me se tièe Bosna. Najvise volim onu zemlju u kojoj mogu najviše da zaradim. Èutala sam i gledala Turèina. Otkud sad rat u Bosni, koje crne sankcije, kako može biti da ne lete avioni za Beograd, naši ne igraju sportske meèeve? Ništa mi nije bilo jasno. Šta je sa mojima u Beogradu? Kako se tamo živi, ako je sve pod režimom zabrane kontakta sa inostranstvom? Bezbroj pitanja prolazilo mi je munjevito kroz glavu. - Izvinite, a šta èu ja ovde da radim? Ovo mi ne lièi na prostor u kojem sam do sada bila - upitala sam Turèina. U pravu ste, ovo nije harem. Ja, da budem iskren, nemam onoliko novca koliko ima vaš dosadašnji Gospodar, ali volim žene isto kao i on, medutim ne mislim da je neophodno držati ne znam koliko žena u jednom prostoru i poseèivati ih povremeno. To je bacanje para. Ti èeš, draga moja, od danas biti kmoja lièna pratnja u trenucima kada ja procenim da je to neophodno. Naravno, imaèeš status kakav ima privatna svojina. Ja sa tobom mogu da raspolažem po mojoj volji. Bièeš pri ruci kada ja to budem želeo i moraèeš da obavljaš još neke poslove za koje ocenim da mi mogu koristiti u biznisu. Stanovaèeš u zgradi nedaleko odavde, u jednoj garsonjeri, pod stražom i nemoj da ti padne napamet da bežiš. Ja sam tvoj pasoš, ovaj falsifikovani, i upozoravam te da u sluèaju bežanja možeš završiti u neuporedivo goroj situaciji od ove u kojoj se sada nalaziš. Može ti se, na primer, desiti da te vec neki idioti i prodaju te za male pare nekom bogatom jaku, koji èe oceniti da mu ti možeš da rodiš petoro, šestoro dece. Ne verujem da bi te to veselilo i zato budi pametna. Pretrnula sam. Bilo je jasno da pred sobom imam bespuloznog èoveka, koji zna šta hoèe od života i koji to što hoce i ostvaruje najkraèim moguèim putem. Odzvanjale su u glavi njegove reèi vezane za bekstvo i moguènost da zavrsim u nekom zabaèenom turskom selu negde u Andoliji, gde èu biti prisiljena da radjam decu. Gospode, tek sada sam osetila koliko mi je u Dubaiju bilo lepo, ako se u mojoj situauopšte može upotrebiti taj izraz. - Hoèete li mi omoguèiti da se javim porodici u Beograd, bar kažem da sam živa? Tako nešto nisam bila u mogucnosti u Ujedinjenim Arapskim Emiratima - upitala sam, svesna da to moje pitanje sa sobom nosi odredeni rizik. On je ostao miran. Zadubljeno je gledao u moje oèi, naslonjen na levu ruku, pripalio je cigaretu i ja sam oèekivala samo dve vrste reakcije, ili da mi udari šamar ili da kaže: Izvoli, tamo ti je telefon i javi se. - Nije uradio ni jedno ni drugo. Povukao je dva, tri dima i rekao. - Rano je za tako nešto. Nisam protiv toga, ali moram da razmislim. Budi strpljiva i još jednom da ponovim, budi pametna, sve zavisi od tebe. Jedino ti sama možeš da pogoršaš svoj položaj. Od mene nembj da oèekuješ milost. Za to su drugi zaduženi. Mene život nije milovao i ja sada, kada sam se velikom mukom izborio za ovo što imam, koristim život maksimalno. Èutala sam i gledala u tog niskog, zdepastog Turèina, koji od danas upravlja mojim životom, koji èe delimièno odredivati i moja oseèanja, èineèi ovo ili ono. - Da li èu biti sama ili ste kupili još neku devojku - upitala sam. - Za sada si sama. Bio sam u dilemi da ti i još jedna plavuša dodete u paru, ali sam odustao, zakljuèujuèi da si mi sasvim dovoljna. Bar za sada. Bude li trebalo dobièeš društvo.Pošto imam neke obaveze, a popodne me èeka kraèe putovanje, ti èeš sada otièi sa ovim momcima napolju. Oni èe te odvesti do mesta gde èeš stanovati. Dobro se odmori, ispavaj i nemoj previše da razmišljaš. Ništa ti neèe pomoèi što èeš razbijati glavu crnim mislima. Ako ti je to uteha, mogu ti reèi da planiram tvoje prisustvo ovde u sledeèe dve godine. Budeš li dobra, nemam ništa protiv da posle toga odeš u Beograd - rekao je Turèin i podigao se iz fotelje. To je znaèilo da je razgovor završen. Izašla sam bez reèi iz njegovog kabineta i krenula prema hodniku. Dvojica stražara pošli su za mnom.Vratili su se hodnikom uporedo sa kabinetom, skrenuli levo u jednom malu prostoriju i došli opet do lifta, ali manjeg, predvidenog za tri osobe, koji je, oèigledno, služio samo za posebne liènosti, posebne stanare ove zgrade.

barjak	#52
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:56:09	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U stvari nikada nisam ni saznala da, li je taj Turèin, Ismar, bio samo stanar ili vlasnik cele zgrade u kojoj sam bila prvog dana po dolasku u Istarnbul. Posle nekoliko minuta vožnje došli smo do lepe stambene zgrade ispred koje su stajale deojica u uniformama. Nisu bili ni vojnici ni policajci, neka vrsta obezbedenja, ali po njihovim facama dalo se zakljuèiti da je najbolje ne imati sa takvima nikakvog posla. Jedan od onih momaka ostao je u kolima, a drugi je krenuo sa mnom u unutrašnjost zgrade. Pozdravio se sa stražarima i izmenio nekoliko reèenica. Jedan od njih pogledao je neke papire i dao znak da možemo unutra. Lift se zaustavio na dvanaestom spratu. Èim su se vrata otvorila ugledala sam na hodniku jednog tipa, tridesetih godina i bilo je jasno da se tu nalazi kako bi nekoga ili nešto èuvao. To je znaèilo da èu i ja biti pod kontrolom. Moj pratilac je otkljuèao vrata i ja sam ušla prva: Našli smo se u maloj prostoriji, koja nije bila duža od dva metra, ispred nas su bila jedna vrata, a sa desne strane druga. Otvorila sarn ona ispred sebe i ušla u sobu velièine pet puta èetiri metra. Bila je ukusno nameštena, sa divnim krevetom, jednim dvosedom, manjom foteljom i stolom sa dve stolice. U jednom uglu bila je èajna kuhinja. Onaj koji me je dopratio pokazao je da se kupatilo nalazi iza vrata, desno, radilo se o malom prostoru dovoljnom tuš-kabinu i jedan manji ormariè. Razgledala sam ne koentarišuèi. - Molim vas da se smestite. Ako želite da se odmah tuširate uvitrini u sobi imate peškire. Ja èu se vratiti za pola sata da dogovorimo o nekim pojedinostima, odnosno da vam iznerežim vašeg buduèeg života u ovom stanu - rekao je èovek , iz moje pratnje i na izlazu napomenuo da ne pokušavam ništa u vezi bekstva. Napolju je, kao što ste videli, stražar i nemojte raditi ništa što bi moglo da iskomplikuje vaš život - rekao je. Ostala sam sama. I površni pogled kroz prozor govorio da se nalazim u zemlji islama. Grad se kupao u nekoj vrsti jutarnje izmaglice, pomešane sa smogom. Bezbroj minareta izvijalo se prema nebu. Skinula sam sve sa sebe i otišla pod tuš. Tu su mi se vratile u Dubai. Stajala sam pod mlazom tople vode, oslonjena uz poploèani zid i priseèala se svog bogatog i raskošnog apartmana prema kojem je turska garsonjera bila kao svratište na otvorenom putu. Bila sam tu na dvanaestom spratu zgrade u Istambulu, roba u rukama bogatog Turèina, èije se bogatstvo ne može porediti sa onim u kojem je uživao moj Gospodar u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Za samo nekoliko dana sve se izmenilo oko mene, nema ni traga od one raskoši, nema moguènosti da biram odeèu i obuèu, bazen da i ne spominjem... Opet sam se u mislima vratila na ideju rodenu u vreme napuštanja Dubaija - što pre pobeèi od novog šefa i prebaciti se u Srbiju, u Grèku, Bugarsku, svejedno, samo da se odmaknem od ljudi koji raspolažu mojim telom, koji su praktièno moji vlasnici. Mlaz tople vode slivao se niz moje telo. Dugo sam stajala pod tušem i kada sam napokon zavrnula slavinu oseèala sam se mnogo bolje, odmornije. Voda je uèinila svoje, navikla sam se na vodu poslednjih godina. Èesto sam ležala u kadi u Dubaiju i po nekoliko sati, a vreme na bazenu èinilo je sastavni deo moje svakodnevnice. Izlazeèi iz kupatila videla sam prekidaè, slièan onom za svetlo, na koji mi je pažnju skrenuo stražar koji me je dopratio u apartman - radilo se o nekoj vrsti signala. Rekao mi je da ga mogu upotrebiti uvek kada osetim potrebu za neèim, kada nešto želim. Nisam ga toga dana nameravala upotrebljavati. Navukla sam na sebe male ružièaste gaèice i legla na krevet. Kada sam se probudila, napolju je bio mrak. Spavala sam gotovo ceo dan. Organizam je reagovao i uzeo onoliko sna koliko mu je trebalo. Prišla sam prozoru i dugo gledala. Istanbul se kupao u svetlu. Ogroman grad ušao je u svoj noèni život. Kroz glavu mi je prošla pomisao na samoubistvo. Trebalo je samo da otvorim prozor i da se bacim. I šta bih time postigla, imam dvadeset i neku godinu, ono što je bilo pamtièu do kraja života, ono što me èeka videèu, ali verujem da èu živeti još najmanje pedesetak godina, a to je dovoljan razlog za borbu. Kao što nisam znala 1991. godine šta me èeka sutra, tako ni tada u Istambulu nisam znala šta donosi novi dan. To mi je u startu odbacilo pomisao na samoubistvo. Taj èin bi pripisali mojoj psihološkoj nestabilnosti, sahranili bi me pod tudim imenom, obzirom na falsifikovani pasoš, i sve bi se smirilo za nekoliko sati. Ja hoèu da vidim svoje roditelje, svoj Beograd, Srbiju, moga brata, hoèu da živirn.

barjak	#53
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:57:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Dugo sam stajala gledajuèi grad ispred sebe, koji je pulsirao, disao punim pluèima. U sobi nisam imala ni televizor ni radio-aparat, nije bilo knjiga, magazina, ništa. Naravno, nije mi se spavalo i, eto, veè u startu susrela sam se sa dodatnom teškoèom - dosadom. Legla sam na krevet i gledala. Sanjarila sam otvorenih oèiju, maštala kako èu opet sa društvom da idem na Adu Ciganliju, kod Svetlane, u Cvijièevu ulicu, na najbolje zabave u tom delu grada, u Borèu i èaletovu vikendicu... Ne znam kada sam zaspala, ali sam se probudila kasno. Pošto se nisam setila da ponesem sat iz Dubaija, pritisnula sam prekidaè i uskoro se zaèulo zvono na vratima. Otvorila sam i ugledala èoveka èetrdesetih godina. Pristojno je pozdravio i upitao šta želim. Rekla sam da hoèu doruèak, sat, novine, televizor i nekoliko knjiga na engleskom ili srpskom jeziku. - Zašto na srpskom? - upitao je stražar. Videla sam u tom trenutku da sam napravila glupost. Èovek je bio informisan da je u pitanju Švedanka i tako me je prihvatio. Šta sada? - Znate ja govorim nekoliko svetskih jezika, ali i srpski potrebno mi je da održavam tu vrstu kondicije, slagala sam trenutak, ipak ubedena da delujem dovoljno uverljivo. Onaj tip me je i dalje gledao, nije izgledao sumnjièav, pa je reagovao pomalo iznenadujuèe. - Molim vas udite u sobu, ja èu ponovo doèi za dese’ k minuta - kazao je i ja sam zatvorila vrata. Bilo je oèito ide na konsultacije, ili èe se èuti sa nekim telefonom. Pozvonio je na vrata, mislim da nije prošlo ni pet minuta - Gospodice, dobièete danas nekoliko listova na engleskom`, jeziku, radi se uglavnom o štampi koja ne tretira politiku, vas to, pretpostavljamo, najmanje interesuje, dobièete i nekoliko knjiga na engleskom jeziku, a nadam se da èu vas u toku sutrašnjeg dana obradovati i televizorom. Reèeno mi je da pre toga valja obezbediti neke tehnièke uslove. Ali, to je manje važno od voga što vam želim reèi: Gospodin Ismar je tražio da se pripremte za veèerašnji susret sa njim. Kola èe doèi po vas oko osam naveèe. Sada èete dobiti doruèak i recite kelneru u`koje doba želite ruèak. Hvala i do videnja, ja sam u vašoj blizini, stojim vam na usluzi i brinem o vašoj bezbednosti. Nekada ja, nekada neki od dvojice mojih kolega - rekao je i udaljio se. Uskoro je stigao doruèak. Dobila sam dve vrste morske ribe, jedno bareno jaje, neke zaèine i tost. Bila je tu, èini mi se, i paštete i ja sam se slatko najela. Ne zato što je jelo bilo ukusno, veè stoga što sam bila gladna. Ruèak sam naruèila u tri sata posle podne. Oko osam sati èulo se zvono na vratima mog novog stana i ja sam bila spremna. Obukla sam helanke i usku majicu,obula sandale sa visokom potpeticom, našminkala se i realno, izgledala sam izazovno. Pred zgradom nas je doèekao volvo u kojem su sedela dvojica ljudi. Ni jedan od njih nije bio Ismar. Vozili su me dvadesetak minuta i našli smo se pred jednim hotelom. U njihovoj pratnji došla sam do restorana na prvom spratu, gde nas je èekao Ismar. Podigao se kada me je video i po izrazu lica zakljuèila sam da je oduševljen mojim izgledom. Prosto me je ispijao. Ona dvojica sela su za susedni sto. Nas dvoje ostali smo sami. Ismar je poèeo da prièa o tome kako je dan koji je na izmaku bio vrlo dobar uspešan, kako je zakljuèio dobar posao sa nekim biznismenima iz Rusije. Naruèio je još jednu flašu šampanjca, ja sam polako poèela da se otapam. Nisam mogla ništa da postignem hladnim držanjem; znala sam da èu te noèi da završim sa Ismerom u krevetu i tu se nije moglo ništa izmeniti. Sedeli smo najviše: sat, možda sat i po, a onda je Ismar, sa odredenom dozom uzdržanosti, predložio da predemo u njegov apartman koji se, rekao je, nalazi u istom hotelu, dva sprata više. Nisam ništa odgovorila, gledala sam èoveka koji je raspolagao mojim telom u koje je uložio veliku sumu novca. Mogao je da radi šta mu je volja. Ismarov apartman je imao dve sobe i ogromno kupatilo. Verovala sam da èu najpre u kadu, ali samo što smo ušli Tuircin me je uhvatio za ruku i povukao prema velikom krevetu. Zatražio je da sednem i poèeo da se skida. Uskoro je bio samo u gaèama. Nisam imala izlaza, skinula sam i njih i poèela da ga zadovoljavam, najpre rukama, a potom i oralno. To je trajalo desetak minuta, a posle toga smo legli na krevet. Seksualni odnos trajao je najviše petnaestak minuta. Ne tražim nikakvo opravdanje, ali iskreno kažem da se nisam uzbudila i nije mi jasno kako je uopšte prodro u mene. Glumila sam uzbudenje i on je, kao što rekoh, brzo bio gotov. Ležali smo neko vreme jedno pored drugog, on me držao za ruku, a onda se podigao i otišao do kupatila. Soba je bila u mraku, preseèenom zrakom svetlosti koji je dolazio kroz odškrinuta vrata iz druge sobe. Nisam imala snage da se pomerim. Ležala sam na ledima, prazna, utuèena, oseèala sam se bezvrednom i poniženom.

barjak	#54
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:58:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ismar je izašao iz kupatila i otišao u drugu sobu. Vratio se sa nekoliko limenki piva. Iznenadio se kada sam mu rekla da èu i ja pivo, a ne vino, koje mi je ponudio. Uzela sam otvorenu limenku i otišla u kupatilo. Ležala sam u kadi sigurno pola sata, ispijajuèi za to vreme hladno pivo. Prijalo mi je, i ako pre toga nisam imala obièaj da konzumiram pivo. Vraèajuèi se u sobu, upitala sam Ismara hoèemo li ostati te noèi u apartmanu ili se vraèamo. On se javio iz drugr sobe i poruèio da èemo spavati tu, u hotelu. Videla sam da sedi za malim stolom i da nešto jede. Te noèi sam se bezberoj puta budila i uvek je pored mene, kao ružan san, ležao Turèin Ismar. Padalo mi je napamet pokušam bekstvo, ali ta misao je u startu doživljavala pogubno. Seèala sam se onoga što mi je Turèin rekao pre dva dana. Plašila sam se da me ne uhvate neki manijaci i prodaju a, što najvažnije, znala sam da ispred naših vrata stražare njegovi ljudi i da je bekstvo nemoguèe. Ustala sam prva i otišla u kupatilo. Dugo sam se muvala oko vode nisam èula kada je Ismar ušao. Trgla sam se preplasena, osetivši njegove ruke na mojim kukovima. Jednom rukom je skinuo gaèice, a drugom raširio noge. Uzeo me je odpozadi, bez ikakve pripreme, bez trunke nežnosti, gotovo zivotinjski. Bila sam naslonjena na umivaonik i videla sam njegovo podbulo lice, kako se pojavljuje iza moga ramena. nekoliko silovitih udaraca on je svršio i potom zatražio da oboje udemo u kadu. Tražio je da ga operem, što sam i uradila. Iz hotela smo izašli oko deset sati. On je napustio kola izlazeèi negde u gradu, rekla bih u centru, a mene je vozac odvezao do zgrade u kojoj je bila garsonjera. Ostatak dana provela sam ležeèi. Bila sam utuèena zbog onoga što se dogodilo. Naravno, ja nisam ništa drugo oèekivala. Ono što sam doživela u Dubaiju bitno se razlikovalo od ovoga u Istambulu. Gospodar je nas, devojke, doživljavao drugojaèije, poklanjao nam je paznju, imale smo oseèaj da nas poštuje na neki naèin, da smo predmet njegove kompletne želje i to je davalo snagu da se istraje. Sinoènje iskustvo pretvorilo me je u predmet, mašinu koja èe morati u svakom trenutku da zadovolji ovog Turèina koji je imao dovoljno novca da me kupi. Sutradan, posle doruèka, u garsonjeru je došao stražar da me obavesti da èu posle podne, nešto iza petnaest èasova ièi u grad sa Ismarom. Mislila sam da je opet u pitanju seks , i pomalo me je zaèudilo da èovek u njegovim godinama ima toliku potrebu za polnim životom. Medutim, nije bilo to što sam pretpostavila. Odvezli smo se kolima do poslovne zgrade u kojoj sam prvi put videla Ismara. Èekali smo neko vreme, onda se i on pojavio. Seo je pored mene na zadnje sedište i izgovorio nekoliko standardnih reèenica. Mislila sam da se vozimo prema istom hotelu, pa sam se iznenadil kada je Ismar dao znak vozaèu da zaustavi u jednoj prilièn prometnoj ulici, krcatoj malim trgovinama i buticima. Rekao mi je da izadem..Napolju je veè bio stražar koji je sedeo na prednjem sedištu i budno je motrio na mene. Iz kola se napokon izvukao i Ismar, zakopèavajuèi odelo. Mahnuo je glavom i.svi smo krenuli za njim. Stražar i ja išli smo korak dva iza njega, a on je, sa rukama na ledima, koraèao sporo, razgledajuèi izloge. Zaustavio se kod jednog izloga pretrpanog zlatom. Ušli smo unutra i zlatar nas je doèe kao stare poznamke. U stvari, Ismara. Videlo se da je gazda i ranije navraèao na to mesto. Razmenili su nekoliko reèenica na turskom, a potom je trgovac iz male prostorije u dubini zlatare doneo kutiju obloženu crvenom èojom, sve vreme se cerekajuèi. Stavio je pred nas i otvorio. Bila sam u malom šoku. Ispred mene je stajalo pravo bogatstvo u ženskim narukvicama. Bilo ih je najmanje tridesetak, jedna lepša od druge. - Izaberi, ovo je znak moje pažnje i zahvalnosti za prve lepe trenutke koje smo proveli - rekao mi je Ismar. Pogledala sam u njegove oèi, ali nisam ni tada, kao i nikada posle, mogla u njemu da pronadem razumevanje. Bio je to èovek savršeno izrazenih životnih pravila u koja se sjajno uklopila i ova ponuda da uzmem parèe zlata kao poklon, za njegovo noèašnje zadovoljavanje seksualnih nagona na mome telu. Znala sam da bi bila veèa greška odbiti nego prihvatiti poklon. .Ako uzmem, tako sam razmišljala, uvek mogu da bacim ukoliko me bude podseèala na nešto ružno, a ako odbijem ne mogu ni da pretpostavim kako èe on da reaguje. Izabrala sam jednu prekrasnu, pletenu, od 24-karatnog zlata. Izašli smo napolje i ja sam se zahvalila tek na ulici. On je samo klimnuo glavom, bez ikakvog izraza na licu. Nastavili smo do setamo. U jednom trenutku kao da me neko ošinuo. Stala sam u pokušaju da registrujem razgovor grupice Ijudi sa druge strane ulice. Uèinilo mi se da govore srpski. Stražar me je gurao i ja sam krenula, ali sam se u trenutku dosetila, sevnula mi je ideja.

barjak	#55
Posts: 706 18. Jul 2009. 14:59:05	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Obratila sam se Ismaru i zamolila ga da predemo a drugu stranu te trgovaèke ulice, da pogledam izlog sa cipelama. Klimnuo je glavom u znak odobravanja i mi smo se ribližili onima za koje mi se uèinilo da govore mojim jezikom. Bila sam upravu. Bili su to turisti iz Srbije. U stvari, šverceri pošto su jedva vukli ogromne šarene torbe. Po govoru bih reklaa da su neki bili iz Bosne. Prièali su o cenama, povratku, autobusu, ne seèam se više, a dve žene iz te grupe zastale su baš pred izloga sa italijanskim cipelama, koji je i mene, kobajagi, interesovao. Stražar je stajo na dvadesetak centimetara od mene, a Ismar nekoliko metara ispred, razgledajuèi neku tehnicku robu. One dve su se zgražavale nad visokim cenama, govorile kako dve-tri ulice dalje ima mnogo jeftinijih italijanskih cipela i sandala i uskoro požurile da pristignu svoje. Gledala sam za njima, uzbudena, radosna i razoèarana u isto vreme. Znala sam da mi ne mogu pomoèi i da sam se javila da sam poèela da vrištim, plaèem, da vièem kako sam iz Beograda... Zgrabili bi me stražar i Ismar, odvukli u neku o ’trgovina, strpali u taksi. Ni sanjati ne smem šta bi dalje bilo. Morala sam da èekam pogodniji trenutak, da se pripremin nadem neku vezu, nadem osobu koja èe mi pomoèi. Ismar mi je kupio još dva para cipela, ruèni sat i dve haljine. Vratili smo se u kasnim popodnevnim satima. Na izlasku iz kola Ismar je preporuèio da se dobro naspavam, pošto èemo sutra, kazao je, na put. Nije mi rekao kuda idemo, a pravo da kažem nije me ni mnogo interesovalo. Preskoèila sam veèeru i ujutru sam bila budna veè u sedam sati. Doruèak je stigao pola sata kasnije? Pojela sam ga sa velikim zadovoljstvom. Kola su došla u devet i krenuli smo, videlo se po putokazima, prema aerodromu. Tamo jeveè bio Ismar. Idemo u Ankaru, da li si nekada bila u tom gradu? - pitao me je. - Ne - odgovorila sam kratko. - Imam tamo jedan važan sastanak, dolaze mi poslovni partneri iz Kijeva. Ti èeš me saèekati, a posle èeš nam se pridružiti da proslavimo, nadam se, uspošno završen posao, bio je odreden Turèin. - Šta to znaèi - ohrabrila sam se da pitam. - To znaèi da èeš, sa još dve devojke, biti na raspolaganju meni i mojim poslovnim prijateljima - kazao je Turèin. To je dakle jedna od mojih novih uloga. Mislila sam èu biti na raspolaganju samo Ismaru, ali èinilo se, bar na èas, da je moj posao mnogo složeniji i odvratniji nego sto sam pretpostavljala. Avion se odlepio od piste. Istambul bio sve manji i sve udaljeniji. Leteli smo redovnom linijom za Ankaru. Ismar je sedeo pored mene, bili smo smešteni u tzv. biznis klasi, a ispred nas jedan od pratilaca. Kada je avion dostigao željenu visinu opustili smo se. Došla je stjuardesa, ja sam uzela kafu i sok, a Ismar nije želeo ništa. Povremeno je stavljao svoju desnu ruku medu moje buitine, milujuèi unutrašnju stranu svojim debelim šakama. Pravila sam se kao da ne primeèujem. U Ankaru smo stigli relativno brzo. Nisam znala šta me oèekuje i tresla me neizvesnost. Po onome što je Turèin nagovestio, sigurno je da me nije èekalo ništa dobro. Smestili smo se u jednom luksuznom hotelu. Tu sam upoznala devojke o kojima je govorio Ismar. Dve su bile strankinje, kao i ja, dok je treèa bila Turkinja, sa krupnim crnim oèima, velikim grudima i širokim kukovima. Odveli su nas u jednu sobu koja je, prema mojoj proceni, bila udaljena svega desetak metara od kongresne sale u kojoj se Ismar sastajao sa poslovnim partnerima. Bilo je pomalo dosadno. Razgovarale smo i u tom razgovoru saznala sam da je jedna od devojaka iz Francuske,a druga iz Madarske. Bile su profesionalne prostitutke i to uopšte nisu krile. Jasno, taj vid prostitucije razlikovao se od onoga što podrazumevamo pri prvoj asocijaciji, kada neko upotrebi termin prostitucija. Devojke su izgledale lepo, èak prefinjeno, videlo se da imaju pri ruci skupu šminku, odeèa bila italijanska, sa skupim zlatnim nakitom. Delovale su kao deca dobrih i bogatih roditelja. Njih dve su mislile da sam i ja prostitutka, koja je došla u Tursku da zaradi novac i da se, kao što su njih dve planirale kroz oliko godina vrati u svoju zemlju, kupi lokal, otvori butik ili nešto slièno i poène pošten život, tražeèi dobru priliku za udaju. Nije mi se dalo da objašnjavam okolnosti pod kojima sam dosla u Tursku pre samo nekoliko dana. Uspela sam da saznan da obe rade za jednog bogatog gospodina iz Izmira, èiji je glavni biznis upravo organizovanje "poslovne pratnje", odnosno iznajmljivanje mladih i atraktivnih devojaka. One nisu radil sat. Ne. Prodavale su svoje usluge samo u ovakvim i sliènim prilikama, kada su poslovni ljudi organizovali gala-veèere povodom uspešnih ugovora ili ako su strani diplomatski predstavnici u Turskoj želeli da na svojim banketima zatvorenog tipa ponude gostu ili gostima nešto više od veèere i dobrog pièa.

barjak	#56
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:00:04	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Na direktno pitanje, koliko se bavim ovim poslom mislile su, naravno, na prostituciju, rekla sam im da to radim èetvrtu godinu. Na neki naèin to je bilo taèno, ali moja " stitucija" svakako se ne uklapa u date društvene okvire najstarijeg zanata. Posle dva-tri sata Ismar se pojavio u našoj prostoriji vidno raspoložen, što je trebalo da znaèi da je posao pred zakljucenjem. Pitao nas je jesmo li ruèale, kako ubijamo vreme, treba nam nešto... Nekoliko minuta posle njegovog odlaska u sobi se pojavila trojica muškaraca uèesnika sastanka. Po izgledu sam zakljuèila da su dvojica Evropljani, a da je onaj treèi Turcin ili neki Arapin. Gledali su prema nama i nije bilo nikakve sumnje: izašli su da vide kako izgledamo, ko èe da ih oraspolozi te veèeri i zadovolji njihove strasti. Po završetku sastanka nas èetiri devojke pozvali si dodemo u jednu manju sobu restorana. U stvari bio je separe odvojen velikim cvetnim zidom i nekakvim drvenim ukrasima. Tu smo ostali oko dva sata, a tada je Ismar predlozio da promenimo mesto, odnosno da se odvezemo do jednog njemu omiljenog noènog bara. Garantovao je svojim poslovnim prijateljima odlièan provod. Uskoro srno se našli u restoranu ili baru, ni sama ne znam kako da ga nazovem. Bio je to prostor sa spuštenim podijumom za igru u sredini. Tu su nas najpre zabavljale dve pevacice dominirao je turski melos, a posle njih voditelj programa javio je zvezdu veèeri, neku plesaèicu, kojoj sam zaboravila ime. Svetla su odjednom postala prigušena i na podijum je došetala bosonoga devojka mojih godina, zanosne lepote. Bila je proseène visine, sa bujnom crnom kosom, koja je padala do pola leda, velikim divno oblikovanim grudima i strukom koji je izazivao divljenje. Za moj ukus imala je prenaglašenu zadnjicu, ali kasnije sam shvatila da je to kod muškaraca koji su je ispijali pogledima predstavljalo dodatne poene u ocenama. Na licu je imala feredžu, ustvari nešto što je trebalo da predstavlja feredžu samo kako bi dobila na snazi i autentiènosti. Ta devojka je bila trbušna plesaèica. Njihala se u ritmu muzike, igrajuèi se velikom šarenom maramom. Ples je bio zanosan, provokativan, pun erotskog i naboja. Kako je muzika ubrzavala tempo crnokosa lepotica je bila sve neverovatnija. Nikada pre toga nisam gledala trbušne plesaèice osim u nekim filmskim sekvencama, ali ovo što sam videla u Ankari te veèeri oduševilo me. U završnoj fazi plesa njene velike grudi plesale su ispred oèiju jednog od Ismarovih gostiju, koji je bio na sedmom nebu. Da ga je neko tada upitao kako se zove, kunem se da ne bi znao. Krajièkom oka gledala sam Ismara. I on je, nema sumnje, uživao, ali se videlo da kontroliše emocije. Lagano je pijuckao i povremeno, kada bi plesaèica dolazila do njega, stavljao novac u njen grudnjak. To su radili i ostali. Mislim da je ta devojka dobila na taj naèin bakšiša od kojeg se moglo dobro ziveti najmanje mesec dana, ako je taj novac išao njoj?! Posle plesa ostali smo u klubu još sat vremema. Pili smo sampanjac, viski i votku. Ismar je zamolio da nam se pridruzi i trbušna plesaèica i ona je došla i sela pored Ismara i jednog gosta iz Kijeva. Delovala je fascinantno. Njene oèi, koje polumraku nisam dobro videla, igrale su kao žeravica. Imala je krupne, tamne oèi od kojih je muškarce sigurno proilazila jeza. Ubijala ih je tim pogledom. Žena sam i znam sta znaèi pogled, šta znaèi kada neko ima lepe oèi i kada zna da gleda, a ta Turkinja je znala. Bez obzira na nas èetiri koje smo, realno gledajuèi, po nekim višim estetskim standardima izgledale bolje od nje, ona je dominirala i bila je predmet pažnje svih muškaraca. Samo je jedan od njih, kestenjaste kose, mislim da je bio Ukrajinac, posveèivao pažnju meni. Nekoliko puta mi je sipao šampanjac, nazdravljao, zapitkivao i ukratko davao do znanja da rnu se dopadam. Nisam znala kako da se ponašam. Daleko od toga da mi se Ukrajinac svidao, ali u mojoj glavi bila je totalna konfuzija, obzirom na ono što je Ismar rekao prilikom polaska iz Istanbula. Šta ako Ukrajinac zatraži da spava sa mnom? Koliko daleko mogu da idem? Smem li uopšte da kažem Ismaru? Lovila sam pogledom njegove oèi, ali nije vredelo, on je bio zaokupljen onom trbušnom plesaèicom. Ipak, ta devojka je napustila društvo, zahvalila se na pièu i praèena jednim od Ismarovih stražara napustiila bar. Ponoè je veè odavno bila iza nas. Neko je predložio da se ide u hotel i tako je i bilo. Nisam znala šta da radim i èekala sam Turèinova upustva. U društvu nas je bilo desetak, možda jedan manje ili više. Èetiri devojke i ostalo muškarci. Medu njima dva Turèina, Ismar i jedan za kojeg i danas mislim da mu je bio blizak rodak. U hotelu smo se smestili u apartman, koji se sastojao od tri sobe. Svi smo bili pod uticajem alkohola, najviše jedan Ukrajinac, koji je pevao i polivao se viskijem po glavi. Nije znao za sebe od pièa.

barjak	#57
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:00:47	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sa muzièkog stuba odjekivala je muzika, èas turski melos, èas savremena evropska pop-muzika. Bilo je tu Bitlsa, Roda Stjuarta, Maraje Keri, Rolingstonsa. Plesali smo i postajali sve opušteniji. Pored mene je najèešèe bio onaj Ukrajinac, zvao se Oleg, i prilikom jednog laganijeg plesa osetila sam da je seksualno uzbuden, što mi je i otvoreno dao do znanja. Èutala sam. Ismar je za to vreme plesao sa Madaricom, držeèi je ispred sebe. Bila je to pomalo komièna scena, ona je od njega bila viša za glavu, ali se videlo da je Turèin uglavnom zaiteresovan za njenu zadnjicu. Uskoro su nestali iz sobe i bilo je jasno da su otišli da vode ljubav. Ukrajinac je bio sve napadniji, milovao mi je grudi, podizao majicu, pokušavajuèi da me poljubi u pupak. Znala sam da ne smem postupiti prema svojim oseèanjima, a ona su mi govorila da mu opalim šamar i da se izgubim iz tog odvratnog društva.Postajala sam nervozna, jer mi nije bilo jasno sa koliko slobode raspolažem. Padalo mi je na pamet da zgrabim tog Ukrajinca za ruku, odvedem ga u drugu sobu i ostanem tamo do kraja "zabave" bez obzira na to šta mi se sa njim dogadalo. Ali, plašila sam se Ismarove reakcije. Uskoro se on, na svu sreèu, pojavio u sobi, bez sakoa, sa košuljom preko pantalona i bilo je izvesno da je imao seksualni odnos sa onom devojkom. Pozvao me je da plešemo. - Zadovoljièeš sve želje mojih prijatelja osim one poslednje, ne dozvoljavam ti da imaš odnos sa njima, sa bilo kojim od njih, ali na sve drugo što budu tražili moraèeš da pristaneš - rekao je Ismar. Nisam znala šta to može da znaèi, ali mi je, uslovno reèeno, sada bilo lakše. Bar sam znala na èemu sam. Ismar se ponovo izgubio u nekoj od soba, a ja sarn osetila neèiju ruku na svojoj zadnjici. Ispijala sam i dalje pièe, uvijajuèi se u ritmu muzike. Ruka se penjala i došla do ruba gaèica. Uskoro sam osetila i drugu ruku i veè sledeèeg trena gaèice su klizile preko mojih butina i kolena. Bio je to Ukrajinac. Svetla u sobi gotovo da nije ni bilo. Na jednom trosedu pored prozora videla sam da Ismarov rodak uveliko obraduje Madaricu. Ukrajinac je bio uzbuden i tražio je da stavim ruku u njegove pantalone, što sam i uradila. Zadovoljavala sam ga rukom i dalje okrenuta ledima, gledajuèi u ono dvoje na trosedu, koji su se veè spojili. Madarica je glasno uzdisala i tako dodatno raspaljivala atmosveru u sobi. Zatvorila sam oèi, pokušavajuèi da ne mislim ninašta što me okružuje, ali nisam uspevala. Onda sam osetila na sebi još jedan par ruku. bio je to èovek èetrdesetih godina, koji je sve vreme druženja èutao, povremeno se smejao i nazdravljao. Njih dvojica su me odvela do dvoseda, nasuprot onome gde su bili Turèin i devojka iz Madarske. Skinuli su mi majicu i grudnjak. Onaj drugi što je došao najpre mi je ljubio grudi, a onda postajuèi sve grublji, valjda u pokušajima da me uzbudi, gotovo mi nanosio bol. Za to vreme zadovoljavala sam rukom Ukrajinca, a kada je onaj drugi uèesnik u svemu tome konaèno ostavio moje grudi i zatražio da ga oralno zadovoljavam, ja sam odbila. Usledio je strahoviti šamar od kojeg mi je glava odletela na drugu stranu. Posle toga i drugi. Zujalo mi je u ušima i od tog trenutka ispnjavala sam svaku njihovu želju. neke su predstavljale prljavštinu i pravu perverziju, ali nisam imala izlaz. Verujem da bi se desilo i ono poslednje, bez obzira na Ismara upozorenje, da se odnekud nije pojavila ona Turkinja sa svoga posla, a trenutno slobodna, odvela grubijana u stranu. Ostala sam sa Ukrajincem, nastavljajuèi da ga zadovoljavam. Nije ni tražio da idemo do kraja, a videlo se da ga i alkohol sve više obara sa nogu. Uskoro se zadovoljio samo milovanjem. Bio je na granici sna i sigurno bi zaspao da neko nije upalio jednu od noènih lampi. Videla sam Madaricu, polugolu, sedi u Turèinovom krilu, dvojica su obradjivala Turkinju, a L i još neko bili su sa Francuskinjom u drugoj sobi. Dva Ukrajinaca su ležala na podu, spavajuèi. Ponovo je svetlo ugašeno i ja sam, zajedno sa ostalima, uskoro utonula u san bez obzira na to što su se èuli tihi uzdasi, ženski i muški, jasno odavali o èemu se radi. Probudila sam se medu prvima i otišla u kupatilo. Srecom zakljuèala sam vrata tako da jedan od Ukrajinaca, koji je hte da ude za mnom, nije uspeo u svojoj nameri. Dugo se umivala, pošto nije bila situacija za tuširanje, a prekrivao oseèaj od kojeg mi se okretao stomak. Oseèala sam se prljavo poniženo. Sve je lièilo na nivou prostitutke i život je, za samo jednu noè, bio pretvoren u pravu moru, u besmisao. Vratili smo se u Istanbul istog dana. Samo što zakljuèala vrata na garsonjeri, skinula sam sve sa sebe i uletela u malo kupatilo. Stajala sam pod tušem beskonaèno dugo plaèuèi. Pred oèima su mi prolazile slike protekle noèi, secam se detalja orgijanja u Ankari, pijanih Ukrajinaca i Turcina svih onih prljavština. Bolela me je glava i pokušala hladnom vodom da neutrališem bol, ali nije išlo. Kada sam legla na krevet, bol je lagano popustio. Lako sam zaspala.

barjak	#58
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:01:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Probudila me neka vika na hodniku. Došla sam do vrata, da èujem o èemu se radi, ali ništa nisam mogla da razumem. Ljudi su, a bilo ih je više, govorili na turskom i je što sam mogla da zakljuèim odnosilo se na užurbano trcanje u hodniku. Sutradan sam saznala od stražara da se radilo o manjem požaru u instalaciji zgrade i to na jedanaestom spratu. Vratila sam se u krevet, ali san više nije dolazio na oèi. Doruèak je kasnio, ali nisam bila baš gladna. Pojela sam malo paštete na tostu i jedno bareno jaje, a posle toga pozvala stražara i saopštila mu da mi trebaju tablete za glavobolju, pošto se bol ponovo javio. U stvari, bio je to mamurluk, posledica velike, bar za mene, doze alkohola konzumiranog u poslednjih 48 sati. Tržila sam i dobila jaku kafu, bez šeèera i sa malo limuna. Nisam ruèala, a negde oko šesnaest èasova toga dana :dogodilo se nešto što tek sada ocenjujem kao najznaèajniji ;trenutak moga boravka u Turskoj. Bio je to èas kada je poèela da teèe akcija mog oslobadanja i prebacivanja za Srbiju. Naravno, to znam sada, kada rekapituliram sve dogadaje, a susret o kojem želim da govorim izgledao mi je tog dana potpuno beznaèajan, kao i mnogi pre njega tih godina. Dakle, èula sam zvono na vratima i lenjo sam se odšetala da vidim šta stražar hoce. Medutim, na vratima je stajao èovek pedeset i nekoj godini života, visok, pravilnih crta lica, sa tom prosedom kosom i jakim obrvama. Imao je prodorno plave oèi i videlo se da ne pripada sredini u kojoj se nalazi. Nije Turèin. Gledao je zabezeknuto u mene tako da sam se gotovo uplašila. Izgledao je kao da vidi neljudsko bièe. U trenutku sam ocenila da to ne proistièe iz odnosa muškarac zena. Ne, nešto drugo je bilo u pitanju i to sam saznala kasnije. Kada se pribrao, rekao mi je samo da dolazi u ime Ismaila koji je poruèio da sutra ujutru budem u njegovom kabitu. Poklonio se i krenuo unatraške i dalje zapanjeno gledajuèi u mene. Zatvorila sam vrata, razmišljajuèi šta je to meni kod nepoznatog èoveka ostavilo takav utisak. Otišla u kupatilo da se pogledam u ogledalo. Ništa na mom nije moglo biti predmet onakvog èudenja. Slegla sam ramenima i uzela da prelistavam neki modni magazin. Opet se culo zvono na vratima. Sada je sigurno stražar, pomislila . Ne, opet je bio onaj èovek, ali sada nešto pribraniji. Delovao je, ipak, kao uznemirena osoba, koja kontroliše je u kojem se nalazi svetu. - Izvinite što vas uznemiravam, molio bih samo da mi kažete kako se zovete i gde ste rodeni - rekao je na relativno dobrom engleskom jeziku. Ništa mi nije bilo jasno i zato sam izbegla odgovor. Rekla sam da je to nevažno, da sam u Istanbulu pod drugim imenom, a što se tièe mog porekla uputila sam ga na Ismara. U stvari plašila sam se da nije neka provokacija, nešto što može da mi donese nevolje. On je i dalje gledao u mene, onda se naglo okrenuo i otišao. Sada sam veè bila uznemirena i ja. Mora da postoji razlog zbog kojeg taj èovek reauguje na naèin koji nije uobièajen na ovakvom mestu. Oseèala sam u vazduhu da èe se nešto desiti, neka velika promena. Zatvorila sam vrata i ostala osluškujuèi korake u hodniku. Uèinilo mi se da je onaj gospodin s plavim oèima ostao u hodniku da potiho razgovara sa stražarom. Dugo nisam mogla da zaspim. Pojava èoveka koji je u meni video nešto o èemu nije želeo da prièa ostavila je dubok trag. Prelistavala sam po glavi prošle godine, ukljuèujuèi i život u Beogradu. Èovek mi je bio poznat, ali nikako nisam uspevala da ga smestim u neku situaciju. Nije mi polazilo za rukom da utvrdim da li mi je to lice zaista poznato ili je sve bila moja fikcija. Medutim, jedna èinjenica bila je neoboriva, èovek nije bio Turèin. Dakle, bio je stranac i to je ono što me je tera na dalje razmišljanje. Negde oko jedan sat posle ponoèi opet sam èula glasove i korake u hodniku, oèekivala sam da neko pozvoni na vrata moje sobe, ali ništa se nije dogadjalo. Napolju je poèela prava letnja oluja. Munje su parale nebo, kiša je padala u talasima, zasipajuèi prozor. Stajala sam sa strane i gledala Istanbul. Grad je tonuo u san, svetlost je igrala neku èudnu igru sa kišnim kapima. Ranije, kad sam bila dete, plašila sam se grmljavine i uvek u takvim sluèajevima bežala bih majci u krilo. Seèala sarn se tada kad je, pre petnestak godina, moj èale otišao na kratko do kumova na Karaburmi, a u meduvremenu poèela je prava oluja i prolom oblaka. Mene je ostavio kod kuèe samu, keva i brat bili su kod bake na selu, i kada je oluja poèela, toliko sam uspanièila da je pravo èudo kako taj sluèaj nije ostavio na mene trajne posledice. Našli su me sklupèanu na krevetu kako jecam. Dugo su brinuli hoèu li uopšte ostati zdrava, pošto je lekar, neki èika Mile, vrteo glavom, ponavljajuèi da je velika glupost ostavljati decu samu u stanu. Te noèi u Istanbulu, nad kojim se prolomilo nebo, a munje noè pretvorile u dan, ja sam savršeno mirno stajala pored prozora. Ono što se dogodilo od te grmljavine i mog detinjeg straha do dolaska u Istnbul promenilo je sve u meni. Zivot me proveo stazama velikih neugodnosti, ali stazama na kojima se odrasta preko noèi.

barjak	#59
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:02:00	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Probudilo me zvono na vratima. Bilo je veè devet sati. Stražar je pitao želim li doruèak, što sam odbila. Nisam bila gladna. Opomenuo me da se spremim, pošto Ismar hoèe da me vidi. Znala sam za taj poziv još sinoè, saopštio mi ga je , onaj nepoznati èovek njegov emisar, stražar, šta li je. Ismara sam zatekla za radnim stolom kabineta. Delovao je hladno, kao i predhodnog dana. Ponudivši mi da sednem, otvorio je drvenu kutiju sa tompusima i zapalio jedan. - Nisam najzadovoljniji tvojim ponašanjem u Ankari - rekao je gledajuèi me u oèi. - Šta sam uradila suprotno od onoga što ste mi rekli da radim - upitala sam ga, munjevito vraèajuèi kroz glavu dogadjaje iz apartmana u jednom od hotela Ankare. - Nešto sam video, a nešto sam èuo i to što su mi rekli i moji poslovni partneri ne ide tebi u prilog. Mene ne interesuje sta ti, devojko, misliš o sebi i šta si bila u Beogradu, a šta u Dubaiju. Ovde si na raspolaganju i moraš se ponašati u skladu sa mojm željama i osetanjima. Videla si, pretpostavljam devojke koje su nas saèekale u Ankari. One su profesionalke. - Bièu za tvoj ukus možda previše indiskretan i grub te su profesionalne kurve, a ti se od njih razlikuješ samo u to što jedino ja raspolažem tvojim telom i što sam uzeo sebi za volju da spavaš jedino sa mnom. Drugo je dozvoljeno, naravno, kada ja odredim. - Šta onda nije bilo u redu u Ankari - upitala sam. - Šta je to nevažno, posao je sklopljen, one tri devojke su obavile svoj zadatak sjajno, ti si malo zakazala i to nije imalo negativne posledice za mene i moj biznis. Zaboravim šta je bilo. Zvao sam te samo da ti još jednom skrenem paznju da bez ustezanja izvršavaš moja naredenja - rekao je Ismar i povukao dim iz tompusa. Ja sam gledala u pod. Svaka reè, svaka odbrana i pokušaj da nešto objasnim. imala bi suprotan efekat, znala sam i zato od mene nije ni èuo reè. - Još nešto. Za dva dana idem da posetim jednog mog starog prijatelja. On živi na pedesetak kilometara iznad grada. Spremi se da ideš sa mnom. Od mojih ljudi èeš èuti taèno vreme polaska - rekao je više onako uzgred Ismar dižuèi se sa fotelje, što je bio znak da je razgovor završen. - Kada èete mi dozvoliti da se javim roditeljima Beograd? - iznenada sam presekla tišinu, koja je nastala posle okonèanja razgovora. - Ne seèam se da sam ti tako nešto obeèao - kazao je Ismar. - Niste, ali ste rekli da èete razmisliti o tome - bila sam uporna. - Devojko, nemoj da postavljaš suvišna pitanja i kad pitam ja oèekujem odgovor koji mi neèe pokvariti raspolozenje. Da li sam jasan - izgovorio je Ismar. - Znam, ali ja želim da se javim mojima, da vidim jesu li živi, da oni znaju da sam ja živa i... U tom trenutku sevnula je njegova ruka i ja sam dobila strahovit šamar, koji me bacio nazad u fotelju. On je stajao iznad mene, kao razjareni bik. Povukao me za kosu, i još jednom udario. Ponovo sam pala. Oseèala sam sopstvenu krv u ustima. Ismar je vikao nešto na turskon. Uskoro su u sobu ušla dvojica momaka iz sobe za njegovu stražu, uzeli me pod ruke i izveli me iz Ismarovog kabineta. U jednom malom toaletu u hodniku oprala sam krv sa lica. Usnica mi je bila raseèena sa unutrašnje strane. Nije bilo strašno, ali je pomalo krvarila. Uzimala sam hladnu vodu i zadržavala je kratko u ustima i tako nekoliko minuta. Krv je stala i krenula sam sa stražarima prema malom liftu koji se spuštao do izlaza na drugoj strani zgrade. - Jedan od stražara u kolima rekao mi je da ne zna šta se dogodilo u kabinetu njegovog šefa, ali zna da tako prolaze oni koji se suprostavljaju Ismaru. - Nemojte više da radite takve gluposti - kazao mi je sa prizvukom dobre namere u glasu. Iz malog frižidera u garsonjeri izvadila sam nekoliko kockica leda i tako pokušala da zaustavim otok na licu. Sledeèe noèi nekoliko puta me je probudio bol, kada bih u snu legla na onu stranu koja je udarena. Ujutru pred ogledalom videla sam i mali podliv ispod oka, te crvenilo izmedu nosa i obraza. Seèam se da sam dugo plakala, nemoèna da pomognem sama sebi, a isto tako nemoèna da bilo šta promenim. Sve se oko mene rušilo. Prvi put me napuštala nada ipoèela sam najozbiljnije da razmišljam o samoubistvu. Legla sam na krevet i onako poražen i prazna, ne verujuèi u buduènost, poèela sam da smišljam kako da prekratim muke, kako da se ubijem. Pado mi je na pamet skok sa dvanaestog sprata, ali prozor je bio hermetièki zatvoren - svež vazduh je dolazio kroz rashladni uredaj. Druga pomisao odnosila se na struju. Bilo je dovoljno da uhvatim neku golu žicu i sve bi se završilo u trenu.

barjak	#60
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:02:42	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Imala sam i moguènost da prerežem vene, pošto je u maloj èajnoj kuhinji bio i jedan mali nož, ostavljen sa ciljem da mi bude pri ruci za voèe: jabuke, kruške, ananas... Nikada pre toga nisam razmišljala o snazi koja je potrebna da se èovek ubije. Sada, suoèena sa životom koji to nije, divila sam , se onima koji su imali snage za tako nešto. Sama pomisao, da uzmem nož i prerežem vene na sopstvenim rukama, bila je strašna. Nisam imala snage za takav èin. Ono sa strujom bilo je, èinilo mi se, lakše i brže. Iz tih crnih misli prenuo me je zvuk zvona na vratima. Bio je to stražar. Delovao je Ijubazno, pitao je da li mi treba kakvih lekova, tableta, zavoja, bilo šta, pošto je video, kada sam prolazila pored njega, da sam povredena. - Ne, uredu je, mnogo vam hvala - kazala sam i ponovo zakljuèala vrata. Zaèudo, posle toga nisam razmišljala o samoubistvu. Dan je proticao sporo. Pokušala sam malo da vežbam, tek da ostanem u fizièkoj kondiciji, ali su mi pokreti gornjeg dela tela izazvali bol i prekinula sam. Došlo je vreme i za najavljeni put izvan grada. Ismarov vozaè došao je po mene negde oko deset sati pre podne krenuli .smo. Njegov šef pridružio nam se negde u centru grada. Seo je pored mene na zadnje sedište na kojem je, do njegovog pojavljivanja, bio jedan od njegovih telohranitelja. Plašio se da me ostavi samu, pa je prešao da mi pravi društvo. U stvari, mislili su da èu, posle onih šamara u kabine pokušati da pobegnem. Vožnja je trajala više od sat vremena, dugo nam je trebalo da se izvuèemo iz gradske vreve i gužve. Skrenuli smo glavnog puta, a nakon desetak minuta vožnje odvojili smo s sa tog puta uskim, ali asfaltiranim drumom prošli kroz jed šumu, ne dužu od kilometar, da bismo se zaustavili pored jedne kuèe, odmaknute od toga puta jedno pedesetak metara. Ismarov mercedes je bio u velikom neskladu sa prostorom u kojem smo še našli - kuèa sklona rušenju, sa zidovima koji nisu bili kreèeni od nastanka kuèe, ograde nije bilo, a ne seèam se da li je taj kuèerak imao struju. Doèek nas je pas boje pepela i zaèudo nije lajao. Samo je njuškao oko naših nogu. Jedan od stražara ušao je u kuèu, dok st svi mi ostali napolju. Posle minut dva pojavio se na vratima i dao nam znak da udemo. Ja sam išla iza Ismara, a ispred onog drugog stražara. Èim smo kroèili u prvu prostoriju osetio se ustajali vazdul zapuštenost u kojoj je bila kuèa. Iz te male prostorije ušlismo u jednu veèu, u kojoj je bilo nešto nalik na regal, peè, drva i krevet. Na krevetu je sedeo èovek èiju je životnu dob bilo teško odrediti. Verujem da je imao više od osamdeset, godina. Videlo se da se on i Ismar dobro poznaju, srdaèno su se pozdravili, a onda je, pokazujuèi na mene, Ismar nesto rekao tom starcu. Ovaj mi je pružio ruku, poklonio se i nesto promrmljao. Gledao me je u oèi i taj pogled nikada necu zaboraviti. Nisam mogla da ga izdržim ni pet sekundi. To je bilo strašno, imala sam oseèaj da me njegove oèi probijaju, kao skener. Seli smo na nekakvu drvenu klupu preko koje ja starac prebacio nekakvu krpu. Poèeli su, on i Ismar, razgovor, na turskom, razume se. Ja sam se pretvarala da me interesuje i gledala sam èas u jednog, èas u drugog. U stvari, interesovalo me, ali nisam smela ni da pomislim da nešto pitam. Starac je bio pojava koja se ne vidja èesto a još teže zaboravlja. Imao je za svoje godine dosta kose i ten slièan svakom Arapinu. U jednom trenutku, Ismar se okrenuo prema meni i rekao: - Ahmed je moj dugogodišnji prijatelj. Bio je prijatelj mog pokojnog oca i cele porodice. Živeo je u Istanbulu, ali se ovde preselio još šezdesetih godina i sada živi sam. On je vidovit èovek i ja povremeno dolazim kod njega, donosim mu hranu i odeèu, a on mi kaže kakva me sudbina èeka. Uvek pogada. Samo sam klimnula glavom, a ono što sam èula pojaèalo je moje interesovanje za starca. Razgovor, odnosno poseta, trajala je oko sat vremena. Starac nas je ispratio do kola i pre nego što smo ušli unutra, gledajuèi u mene. Ismar je samo odmahnuo rukom, vidno nezadovoljan izgleda onim što je èuo od svog domaèina. Nekoliko stotina metara pošto smo krenuli Ismar mi je arekao da èe prema predvidanjima starca, te godine imati veliki finansijiski gubitak. Videlo se da mu nije svejedno što je to èuo. Bilo je oèito da veruje tom èoveku. - Da, rekao je i nešto i za tebe. Najpre sam oèutala, a onda se odvažila da upitam: - Mogu li da znam šta je rekao? - Rekao je da neèeš još. dugo ostati ovde gde si sada, a èeš relativno brzo videti osobe koje voliš i sanjaš.

barjak	#61
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:03:26	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Bila sam šokirana. Došlo mi je da vrištim od zadovoljstva, mada se ništa nije dogodilo, osim što je eto jedan starac, pustinjak, rekao da èu uskoro videti svoje roditelje, da cu stièi kuèi. Teškom mukom sam se suzdržala da ne napravim neku glupost neki gest koji bi otkrio naglu promenu raspoloženja. Možda me Ismar i isprobava na taj naèin. Neka, neka je i to, ali bar na èas vratila mi se nada da može i biti bolje. I dalje sam gledala kroz prozor. Vozili smo se još uvek sporednim putem i tako je automobil dobio ubrzanje, poèeo je da pleše po putu i onda smo osetili snažan udarac od kojeg sam poletela napred i udarila glavom u sedište ispred mene. Ismar je takode pao, a ja sam, dižuèi glavu, videla da je staklo ispred vozaèa otišlo u paramparèad. Ismar je stenjao, držeèi se za glavu. U tom èasu otvorila su se moja vrata i stražar sa prvog sedišta, koji se držao za usta, uhvatio me za ruku i izveo napolje. Tada sam videla da smo se zabili pod jedan kamion. U blizini je bio restoran, radilo se o mestu spajanja glavnog i sporednog puta, naš vozaè je bi nepažljiv i došlo je do nesreèe. Oprali smo Ismara, kojem je iz usta izlazila krv Kasnije se ispostavilo da nije bilo ništa u smislu teže povrede. Nažalost, govorila sam u sebi. Mobilnim telefonom Ismar je pozvao druga kola i ubrzo smo napustili mesto nesreèe, ne èekajuèi policiju. Ostao je samo vozaè, bez obzira na lakšu povredu glave, mislim da je bilo u pitanju oko. Ismar je bio strašno Ijut na njega, nije ga tukao, ali ja sam oèekivala da èe ga svakog trenutka udariti šakom. U Istanbulu smo se razišli svako na svoju stranu. Posle tuširanja u garsonjeri legla sam da se odmorim i tada se oglasilo zvono na vratima. Otvorila sam i zapanjila se - na vratima je opet bio onaj èovek sa plavim oèima. Zatražio je da udje. Seo je na fotelju, a ja na dvosed. Opet je imao onaj zaèuden pogled, ali sada sa primesama zadovoljstva što me vidi. - Doneo sam vam svežeg voèa i nekoliko knjiga koje bi vas mogle interesovati. Ostala sam kao prikovana za fotelju zanemela od iznenadenja. Èovek je to izgovorio na èistim srpskom jeziku. Sada sam ja vec, njega gledala izbezumljena: - Ko ste vi? - jedva sam izustila. - Zovem se Safet, roden sam pre pedeset èetiri godine u Srbiji. Poreklo vuèem iz Sandžaka. Moja rodena sestra udata je za Ismara, dakle, što bi se po naški reklo, on mi je zet. A sada èu ti isprièati zaštosam ustvari došao do tebe, dete. Sedela sam i gledala u Safeta. Strah je lagano klizio niz mene i nije se vraèao. Opuštala sam se pred èovekom koji je govorio mojim jezikom, koji je pokazivao razumevanje za mene, koji, bilo je oèigledno, ili ima potrebu da nešto kaže ili igra neku igru. Ovo drugo mi se uèinilo daleko i nisam želela da tu pretpostavku prihvatim. Uostalom, zašto da i rneni jednom ne krene, možda je ovo šansa, ona presudna, možda , èu uskoro kuèi - razmišljala sam. - Ne mogu da objasnim zašto sam od prvog trenutka njegove prièe poverovala u svaku reè. Slušala sam otvorenih usta, gotovo bez prekidanja, a on je prièao. - Kao što sam ti rekao, roden sam pre 54 godine u Sandžaku, taènije u Novom Pazaru. Nije to bila velika porodica, za one uslove èak mala, pošto je tada, a èujem i danas, bilo normalno u tom kraju da muslimanske porodice imaju po šestoro dece, pa i više. Moj otac je nastavio porodiènu tradiciju, bavio se nekim zanatom koji nije bio posebno profitabilan. Vremena su bila takva, socijalistièko društvo nije dozvoljavalo razvoj privatne inicijative, a on je imao potrebu da se dokazuje, da stvara. Otac mi je bio sandžaèki musliman, vukao je lozu od jedne crnogorske pravoslavne porodice, a majka mi je bila Turkinja. Safet je prièao polako, polutiho, tonom koji je obavezivao slušanje. Vezivala sam se za prièu sve jaèe. - Jednoga dana - nastavio je Safet - otac nas je skupio u sobu i zakljuèao vrata. Nije dugo govorio. Saznali smo da napuštamo Pazar i da se selimo u Tursku. Plan je bio da najpre ode majka i da izvidi moguènost za posao kod nekih njenih rodaka, a da posle krenemo svi za njom. Tako je i bilo. Uskoro smo svi, tih pedesetih godina, došli u Tursku. Cela porodica. Živelo se teško, bilo je za hranu i odeèu i ništa više od toga. Svi smo radili, otac, majka, sestra i ja. Onda smo poèeli da oseèamo rezultate oèeve sposobnosti. Kao da je želeo da nas ubedi što pre i što snažnije u ispravnost odluke da se iselimo iz Srbije i Jugoslavije, u njegove prièe kako èe za sve nas život u Turskoj biti lepši. Ja sam završio ovde i nekakve škole, ali od toga nisam živeo, bavili smo se pekarskim zanatom i držali malu prodavnicu sa voèem i povrèem. Išlo nam je dobro. Zamomèio sam se i poèeo da gledam devojke - prièao je Safet sa malim pauzama u kojima je povlaèio dimove, strasno pušeèi. Kada sam imao dvadeset i neku godinu upoznao sam svoju sadašnju suprugu Zinaidu, takode poreklom iz Srbije. Njeni su se u Tursku doselili iz Kosovske Mitrovice, mada su pre toga živeli u Prizrenu.

barjak	#62
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:04:16	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Bila je izuzetno lepa, a i sada se vide ostaci te lepote, medutim slomila nas je velika tragedija i tu leži odgovor na pitanje zašto sam onako sa èudenjem gledao u tebe kada sam te prvi put video. Sigurno si mislila, dete moje, da sam neki manijak ili nenormalan èovek. Ne, ja sam se sledio kada sam te prvi put video, jer ti neverovatno lièiš na moju kèerku Selmu, moju pokojnu kèerku koja je izgubila život pre pet godina. Na torn mestu Safet je prekinuo prièu. Oèi su mu se napunile suzama i nije bio u stanju da prevali reè preko usta. Gledao je u stranu, izvukao maramicu iz sakoa, obrisao suze i dalje èutao. - Oprosti mi dete - rekao je i nastavio. - Imala je osamnaest godina i bila je prava lepotica. Nema onoga ko se za njom nije okrenuo. Vitka, visoka, lepa, plava kosa i plave oèi, tvoja slika i prilika. Èak je nekako izgledala kao ti. I onda se dogodilo ono o èemu nismo sanjali, ono sto smo mislili da se dogadja drugima, onima koji nemaju sreèe, a dogodilo se menii i mojoj porodici. Selma je izgubila život u saobraèajnoj nesreèi sa još dvoje mladih ljudi. Jurili su kolima kao da niko drugi na putu ne sedi za volanom i njen momak, a tek kasnije smo saznali da je imala momka, izgubio je kontrolu nad kolima. Sve je bilo gotovo u jednoj sekundi. Mislio sam da neèu preboleti taj trenutak, da èu umreti od tuge. Imam još dvoje dece, volim ih više od života, oèi bih dao za njih, ali Selma je za mene bila nešto posebno. To je razlog što sam bio možda i neugodan u nastupu prema tebi. Neodoljivo si me podsetila na kèerku i zato sam ovde, zato želim da ti pomognem, i pored toga što takva aktivnost može da me skupo košta. Rekao sam ti, Ismar je oženio moju sestru, ali to nije kao kod vas u Srbiji, ovde u Turskoj žena je nešto drugo. Nije na ženi da pita, da naruèuje, da bude ravnopravni èlan. Ja znam da Ismar prema mojoj sestri postupa nekorektno, ali to je ovde sasvim normalno. To su ostaci bivše Turske, onoga vremena kada se zivelo izvan okvira sadašnje civilizacije. Znam za sve njegove, izlete izvan braka, za njegove ljubavnice i tako sam saznao da je našao jednu izuzetno lepu Srpkinju. Èim sam èuo došao sam da te vidim, našao sam razlog da dodem i tad smo se videli prvi put. Interesovalo me je, pošto sam mislio da si došla direktno iz Srbije, ali sam u meduvremenu saznao za tvoju sudbinu. Uspeo sam da se detaljno informišem i tako sam došao podataka vezanih za tvoj boravak u Dubaiju. Veoma mi zao što se to dogodilo. U ovom delu sveta važe druga pravila a ti si mlada i naivna i nisi to znala. Moja je velika želja ti pomognem da pobegneš iz Istanbula, da odeš svojoj porodici. To sam odluèio onoga èasa kada sam te prvi put video. Kada sam se spuštao liftom, rekao sam sebi - Safete, ovo èeš izvuèi odavde, pa koliko te god koštalo. Nemojte se ljutiti, ali ja još uvek zadržavam pravo da sumljam u vaše dobre namere. Mnogo toga ružnoga dogodilo se poslednjih godina i sumnjam u sve. Plašim se da ovo nije igra - rekla sam Safetu. - Ni govora, dete drago. Ako hoèeš, rnogu da ti se zaku nem u moju pokojnu Selmu. Tvoje pojavljivanje me je trglo iz snova. Od Selmine smrti živim drugim životom, živim u strahu da mi se ostaloj deci ne desi nešto i da im obezbedim egzistenciju. Zato sam ostavio ranije poslove i sada, veè dve godine radim kod Ismara. Imam status njegovog zamenika za odredene grane posla. Svašta on radi, bavi se i dozvoljenom i nedozvoljenom trgovinom, ali ja pokušavam da se u svemu tom držin po strani. U glavnom mu pomažem organizaciono. Kada sam tebe video, kao da sam se vratio pet godina u prošlost. Bièe mi najveèe zadovoljstvo da ti pomognem i zato sam došao. - Šta mislite da se može uèiniti? - pitala sam Safeta. - Razmišljao sam. Možda bi bilo dobro za poèetak da izmislimo neku bolest i da te hitno prebacimo u bolnicu. Možda odglumiš nesvesticu, da kažeš kako si dobila iznenadnu glavobolju, koju nisi u stanju da trpiš i slièno. Tako èemo otvoriti proces koji èete u Ismarovim projektima staviti u drugi ili treèi plan. Neèe te mnogo koštati, a to èe nam dati vremena da smišljamo ili realizujerno bekstvo - odgovorio je. Razgovarali smo još sat vremena. O svemu, o mom životu o Srbiji, naèinu života u Turskoj, njegovoj porodici...

barjak	#63
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:05:00	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Dogovori smo se da po njegovom izlasku, najviše za dva sata, pozovem stražara i zatražim intervenciju hitne medicinske pomoèi. Tako je i bilo. Kada sam zazvonila, pojavio se stražar iz hodnika i ja sam mu rekla da mi se vrti u glavi, da jedva stojim na nogama, a onda se pred njim srušila na patos. Zatvorila sam oèi glumila da sam u nesvesti. On me je prskao vodom, lagano pljuskao po obrazima, a kada je video da ne otvaram oèi, izjurio je na hodnik i telefonom stupio u kontakt sa nekim. Za samo desetak minuta došla su kola hitne pomoèi. Prebacilu su me nekakvu ambulantu, gde sam, kao, došla sebi. Jedan od lekara pitao me je šta se dogodilo, a ja sam rekla da sam iznenada dobila vrtoglavicu, da sam nekoliko puta gubila svest i da u jednom trenutku više nisam znala šta se dogada. Tako sam se, rekla sam, probudila u bolnici. Taj lekar me je još neko vreme posmatrao, gledao mi je u oèi, merio puls, beležio nešto i nakraju rekao mojim stražarima, onima koji su me dovezli da me vrate nazad. Meni je na engleskom dao do znaja da ne izlazim napolje, da budemu zarnraèenoj prostoriji i da uzimam što više teènosti i voèa. Ja sam samo klimnula glavom i na kraju ga zamolila da isto to kaže stražarima. On je rekao da je i to sredeno. Sledeèih nekoliko dana provela sam u sobi, a onda došao jedan stražar i rekao mi da se spremim; pošto Ismar želi da me vidi. Ismara sam zatekla u njgovom kabinetu, nešto je prevrtao po svom radnom stolu. Kada sam ušla samo mi je rukom pokazao da sednem i dalje tražeèi po fiokama. Plašila sam se da je nešto u vezi Safeta, da je Ismar saznao za naš razgovor, a pomislila sam i to da možda Safet nije sjajno odigrao svoju rolu, samo da me navuèe na tanak led, da ispita jesam li lojalna novom gospodaru ili nisam. Dva-tri minuta èutanja prekinuta su Ismarovim pitanjem koje sam jedva èula, tako je bio tih. - Šta se to sa tobom dogada? Cujem da si bila bolesna i da su te vozili hitno kod lekara. - Imala sam nesvesticu, skoro sat vremena. Ne znam o , èemu se radi - odgovorila sam. - Da li si ranije imala tako nešto, dok si bila u Dubaiju? E- nastavio je ispitivanje Turèin. - Samo jedanput, ali to je trajalo nekoliko minuta - slagala sam u želji da svojoj "bolesti" uèvrstim autentiènost. - Sutra èu poslati moga lekara da te detaljno pregleda. Možda je nešto opasno, nešto što može da se otvoreno pokaže tek kroz nekoliko meseci ili godina. U tom trenutku jedan od Ismarovih Ijudi, iz njegove telesne zaštite, ušao je u kabinet, i to bez kucanja, bez najave, sto se nikada nije dogadalo. Brzo je prišao njegovom stolu, krenuo meni leda i nešto prièao, pokazujuèi rukama prema vratima. Ismar se brzo podigao iz fotelje i obojica su krenula ka vratima. Kao nekom nevidljivom rukom vodjena i ja sam se podigla da vidim o èemu se radi. Oni više nisu obraèali pažnju na mene. Kroz otvorena vrata videla sam da je ona soba, u kojoj su gosti èekali da ih Ismar primi i gde sam ja, prvi put kada sam došla kod njega, provela gotovo pola sata, puna policajaca. Dvojica Ismarovih momaka stajala su prislonjena uza zid raširenih nogu i jedan od policajaca ih je pretresao. Onaj što je ušao u Ismarov kabinet dobio je izgleda naredenje da podigne ruke uvis i veè u sledeèem trenutku videla sam da mu oduzimaju revolver. Ismar je stajao ispred vrata svoga kabineta, nemoèan da bilo šta uèini. Jedan od policajaca prišao je meni i zatražio da se odmaknem prema stolu, posle èega je pregledao kabinet. Dosta površno, ali verujem da i nije imao šta da nade. Èovek za kojeg se moglo reèi da je bio šef te grupe razgovarao je sa Ismarom i to prilièno oštro. Ismar je samo širio ruke. Posle kraèeg vremena naredeno nam je da svi, u pratnji policije, sidemo u prizemlje. Kada smo se našli u jednoj sobi, u visini ulice, ja sam upitala, na engleskom naravno, govori li neko od policajaca engleski. Jedan je odmah okrenuo glavu, ali ništa nije rekao. Njegov šef je, bilo je oèigledno, razumeo šta sam rekla, ali je samo mahnuo rukom, što je trebalo da znaèi da zaèutim. Ubrzo je do ulaza stigao jedan veliki kombi u koji smo svi ušli i posle desetak minuta bili smo u policijskoj stanici. Ne znam šta se tamo dogadalo, pošto je komunikacija bila na turskom jeziku, ali Ismar je dobio pravo da telefonira što nas je, pretpostavljam, izvuklo. Uskoro je stigao njegov mecedes, koji nas je vratio nazad u zgradu. U stvari, mene su prebacili u moju garsonjeru.

barjak	#64
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:05:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Kasnije sam od Safeta èula da je ta "poseta" bila povezana sa jednom anonimnom prijavom o navodno veèoj kolièini droge koja se, prema toj prijavi, nalazila u sobi Ismarove sekretarice. Nisu ništa našli. Ismar je povukao neke svoje veze, verujem da je dao i novac, tako da srno brzo izašli na slobodu. Sutradan je Safet ponovo došao u moju garsonjeru. Rekao mi je da je nagovorio Ismara da mu da odrešene ruke grupu poslova vezanih za Istanbul, što je znaèilo da Ismar može otièi nekoliko dana na planirano putovanje. Prièao sam mojoj ženi za tebe, rekao sam joj da se kod Ismara zaposlila jedna devojka koja neodoljivo podseèa na našu Selmu. Iskren da budem, nije ni želela da sluša, a rekla je da ne bi podnela da se susretne sa tobom, ako toliko podseèaš na našu Selmu. No, dobro. Ovo ti prièam uzgred. Ono glavno vezano je za naše planove. Ismar je otišao na put i ovo je dobra prilika da nešto pripremimo. Ja imam neke ideje, ali najbolje bi bilo da ih oboje pretresemo, da vidimo koliko u sve to možeš da se uklopiš. - Pravo da vam kažem, Safete, mene je pomalo strah od pokušaja bekstva. Ismar mi je, prilikom prvog susreta, rekao da èu, ako tako nešto pokušam, biti sigurno kažnjena. Spominjao mi je èak i moguènost prodaje nekom seljaku kojem èu biti obavezna da radam decu a, i to je kazao, može se desiti da me u Istanbulu, za vreme pokušaj bekstva, uhvate i prodaju kao belo roblje. - To je sve moguèe, ali samo ako se odluèiš na bekstvo bez ièije pomoèi. Rekao sam ti, ja sam odluèio, bez obzira na posledice, i što se toga tièe nemoj da brineš. Sve je u mojim š rukama, tvoje je samo da se odluèiš. - Znaèi li to da èe taj pokušaj biti ovih dana - pitala sam safeta. - Ne, ni govora. Od danas samo poèinjemo da radimo na planu. On mora da bude savršeno pripremljen sa najmanjim stepenom rizika i, kada to postignemo, kreèemo u akciju, a sve to nije moguèe za nekoliko dana. Zato te molim da se strpiš - odgovorio je Safet i na polasku upitao želim li nešto da mi donese. - Molila bih da mi omoguèite da stupim u telefonsku vezu sa mojima u Beogradu, samo da im èujem glas, da oni mene èuju. Ništa više mi nije potrebno. Safet je zastao na vratima izmedu moje male sobice i hodnika, koji vodi od izlaznih vrata. Razmišljao je, gledajuèi koliko trenutaka u pod, a onda klimnuo glavom. - Rešièemo to. Možda veè sutra. Doneèu telefon, budi bez brige, samo èeš morati da budeš tiha da te ovaj u hodniku ne èuje. Vratila sam se, legla na krevet i poèela da udaram nogama od sreèe. Ništa se nije još dogodilo, ali moj život je u tim trenucima dobio novi smiso. Nisam znala kako èu od uzbudenja da doèekam novi dan. Sat ili dva nakon što je Safet napustio moju sobu èulo se zvono na vratima. Nisam, da budem iskrena, ni pretpostavljala ko može da bude, mislila sam na poslednji razgovor sa Safetom, sanjala sam o Beogradu i telefonskom razgovoru sa roditeljima, koji mi je èovek iz Sandžaka obeèao. Otvorila sam vrata i ostala ukopana. Ispred mene je bila grupa policajaca, dvojica pred samim vratima, a još pet-šest uokolo. Onaj najbliži progovorio je na turskom, ali kada sam slegla ramenima, želeèi na taj naèin kako ništa ne razumem, on je uspeo da nešto procedi na engleskom. Razumela sam da su došli u nameri da pregledaju moj stan. Imali su i neki papir koji je, verovatno, predstavljao dozvolu za petres. Pomakla sam se u stranu, držeèi bespomoèno papir koji su mi dali. Trojica policajaca stajala su u hodniku, jedan na ulaznim vratima, dok su ostali ušli u sobu. Poèeli su, prilièno pažljivo, da traže nešto, a kada je, posle grubog pretresa poèela faza zavirivanja u knjige, u moj pribor za liènu higijenu, pretresanje odeèe, bilo mi je jasno da traže drogu. Sve to je trajalo oko 45 minuta. Ja sam samo èutala i povremeno se pomicala u stranu, ostavljajuèi im prostora za pretres. Onaj policajac koji je razgovarao samnom sve držao je ruke na ledima i gledao šta ostali rade. Davao je povremeno neka upustva, ali nije ništa sam preduzimao. Videlo se da nisu ništa našli njihov šef dao je znak ostalima da napuste garsonjeru. Ostali smo smo nas dvoje u sobi. - Molim vas da mi pokažete svoj pasoš - rekao mi je. Uzela sam pasoš sa jedne od polica i pružila mu, sva u strahu da me ne upita nešto o Švedskoj, "mojoj rodnoj grudi", pošto je u pasošu pisalo da sam Švedanka, da se zovem Brigit Johanson, sa Malmeom kao mestom rodenja. On je dugo prelistavo pasoš, zapisivao nešto i, na kraju, pružajuèi mi ga nazad upitao kako to da sam se zadržala baš u Turskoj.

barjak	#65
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:06:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Drugim reèima, interesovalo ga je šta ja radim u njegovoj zemlji, pošto je u pasošu pisalo da sam student. Poèela sam prièu o nekom studijskom putovanju, upoznavanju zemalja sa islarnom kao dominantnom religijom, kako ja to spremam gradu za diplomski i još neke gluposti, kojih se više i ne seèam. Da je, kojim sluèajem, zatražio samo jedan papiriè, kao rezultat tih mojih istraživanja, verujem da bih podigla ruke i rekla da lažem. Naravno, nekoliko puta mi je na pamet pala misao da mu sve isprièam, potražim pomoè, da kažem kako sam samo roba u rukama jednog bogataša, da sam u stvari neka vrsta prostitutke, ali sam u startu odbacila taj plan, s obzirom na to da je tako nešto bilo krajnje rizièno. Ko mi je garantovao da Ismar nema uticaja u policiji, u ostalom, bila sam prisutna kada ga je policija, za vreme moje posete u njegovom kabinetu, privela i pustila posle samo jednog njegovog tefonskog poziva. Možda èe mu dojaviti posle sat vremena i posle toga samo bi Bog mogao da mi pomogne. Na izlazu iz garsonjere šef te policijske patrole okrenuo se pitao od koga sam iznajmila garsonjeru. Bilo je to svakako najteže pitanje koje mi je mogao postaviti. Medutim, pre nego sto sam i pokušala da kažem, èula sam glas stražara sa hodnika, veka koji, zajedno sa još trojicom, 2 sata održava stražu pred moje garsonjere. On mu je govorio nešto na turskom, ovaj je samo èutao i gledao u njega, a onda dao znak rukom ostalima da krenu. Posle nekoliko koraka okrenuo se prema njemu , rekao nekoliko reèi, vrteèi glavom. Stražar je zatvorio vrata za njim. Ja sam i dalje stajala na ulazu u garsonjeru, ni sama ne znajuèi šta da uradim. Onaj tip iz hodnika bio je bled kao krpa. Samo je otpuhivao, dajuèi mi znak rukom da udem u sobu. Samo što sam zakljuèala vrata èula sam njegov glas. Telefonirao je nekome. Najverovatnije Ismaru. Cele noèi oka nisam sklopila. Brzo sam zaboravila policiju i opet se prepustila slatkim snovima, vezanim za sutrašnji dan i obeèani razgovor sa Beogradom. Ležala bih pola sata ili sat, onda odlazila do prozora i tamo stajala dugo, dugo gledajuèi Istanbul koji je spavao. Vraèala sam se u krevet i opet bezuspešno pokušavala da zaspim. Pogledala sam na sat. Bilo je èetiri ujtro. Grad se budio tu pred mojim oèima. Ogroman grad o kome sam samo slusala, zamišljajuèi ga kao nešto daleko, orijentalno, tako razlièito od mene. Odozgo sa dvanaestog sprata videlo se da na ulice izlazi sve više automobila. Dan je lagano smenjivao noè, a ja naslonjena na zid pored prozora vraèala sam se u život. Kao da sam slutila detalje koji èe se odigrati toga dana poèela sam, prvi put za èetiri godine, da razmišljam kako ce me primiti kada dodem u Beograd. Hej, kada dodem u Beograd. Nikada pre nisam tako nešto ni pomislila. Sanjala sam kevu i èaleta, brata Èedu, užasno jako sam ih želela, ali nikada do tog jutra ni pomislila nisam šta èu raditi onoga dana kada se vratim u moj rodni grad. Bila je to velika promena. Doruèak je malo kasnio. Videèi kako izgledam, odmah sam se našminkala i sredila kao da me èeka bal, stražar, ne bez duha i smisla za šalu, upitao izlazim li možda ne. Nasmejala sam se, odgovorivši da je današnji dan nesto posebno u mom životu, jedan datum koji èu proslaviti sama sa sobom i da sam se zbog toga našminkala. - Ako postoji razlog da vam èestitam, onda pr: moje èestitke - rekao je stražar i napustio sobu. Naravno, nisam mogla da mu kažem kako je sve sto sam uradila podstaknuto oèekivanjem da mi Safet dc telefon preko kojeg èu razgovarati sa mojima u Beogr da sam se, iz razloga koje ni sama ne mogu da obja; zbog toga našminkala i obukla. Negde oko ruèka došao je Safet. Èula sam ga razgovara sa èovekom. u hodniku. To je potrajalo nekoliko, minuta, a onda je pokucao na vrata garsonjere. Iako sam stajala pred vratima, saèekala sam nekoliko sekundi i onda otvorila. On je u rukama imao nekakav notes i olovku i zatražio je, tu pred stražarom, moje liène podatke, i dalje stojeèi pred vratima. Shvatila sam u trenutku da je to samo deo njegove igre, vodjene kako bi dolazak dobio i javno opravdanje i nekoliko reèenica izmenili smo onako stojeèi. Potom sam ga pozvala da udje unutra. Zakljuèala sam vrata. Poslednji pagled po hodniku govorio je da onaj stražar, potpuno nezainteresovano, okrenut ledima, stoji u dnu hodnika, gledajuèi kroz prozor. Zatvorila sam i druga vrata. Safet je iz unutrašnjeg džepa sakoa izvukao mobilni telefon.

barjak	#66
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:07:35	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Prišao je prozoru i ukucao nekoliko brojeva, malo saèekao, poništio poziv, pa opet ukucao brojeve, posle èega mi je pružio aparat i rekao da biram broj svoga stana u Beogradu. Ruke su mi drhtale, ali nekako sam uspela da pritisnem tastere na aparatu. Telefon je zanemeo i krenuli su trenuci duži od veènosti. Posle dve-tri sekunde, možda i više, èula sam da telefon zvoni. Jedanput, dva puta, tri... drhtala sam kao prut. I onda: - Molim... - Mama, jesi li to ti, èuješ li me, poèela sam da vièem, našta je Safet prstom pokazivao da budem tiša. - Slabo vas èujem, ko je to, halo - dolazilo je sa druge strane žice. - Mama, ja sam, mama da li me èuješ, ja sam... tvoja... - Ti, ti... ti si... Dete moje, jesi li to ti? - Mama, ja sam, volim te najviše na svetu, poèela sam da prièam, više buncajuèi nego suvislo sastavljajuèi reèenice, dok su mi suze navirale na oèi. Odjednom na drugoj strani veze više nije bilo nikoga, ali zvuk u telefonu bio je takav da se nije moglo zakljuèiti da je veza prekinuta. Nešto se dogadalo. Èula sam glasove koje nisam mogla da razumem, ali nešto se dogadalo sa druge strane žice. Osetila sam po zvuku da je slušalica pala i da je sada neko ponovo uzima. - Halo, halo, jesi li ti... sunce tatino? - Da, tata, ja sam. Tata, volim te puno i tebe i mamu, Èedu. Ja sam dobro i nemojte više da brinete za mene. Kako ste vi, kako je Èeda, jeste li zdravi, kako živite...? – prosula sam bujicu pitanja, ne èekajuèi da dobiiem odgovore. - Dobro sam, sada smo dobro. Cetiri godine nismo znali gde si, jesi li živa. Otkuda se javljaš? Kada dolaziš, reci nešto, poèeo je sada moj èale da postavlja pitanja. Onda sam.ponovo èula mamu da nešto govori. Kasnije, kada sam došla u Beograd, prièali su mi da je keva skoro pala u nesvest. Izgubila je na trenutak moè govora, zanemela slušalica je pala na pod. - Dete moje, gde se nalaziš, kada èemo te videti, opet sam èula glas moje majke. - Ne znam, javièu se uskoro. Verujem da èemo se za kratko vreme i videti. Tada èemo prièati o svemu. Reci kako je Èeda, šta on radi - pitala sam. - On je dobro, radi nešto privatno, a veliki deo vremena provodi u potrazi za tobom. Dolazio je do nekih informacija, do tragova koji su navodno vodili do tebe, zvao je ambasade, ali...ma pusti to. Prièaj mi nešto, ne mogu da verujem da te èujem. Videla sam Safeta da odlazi prema vratima i prisluskuje. Verovatno je èuo nešto na hodniku ili je to radio iz prevencije. Ja sam i dalje prièala sa majkom, uglavnom suvislo, rastrgano, sa reèenicama koje nisu imale bog zna kakav smisao. Ali to je bilo najmanje važno. Sve je nevažno pred èinjenicom da razgovaram sa mojim roditeljima, posle èetiri godine, da znam da su živi, da je moj Ceda dobro... Safet se vratio do prozora i prstima mi pokazivao da bi bilo dobro prekinuti vezu. - Mama, èuèemo se ponovo. Ne mogu da ti dam broj telefona i nije važno zašto, ali èuèemo se opet. Ljubim te i tebe i tatu. Volim vas najviše na svetu. Poljubi mi Cedu. Zdravo mama. - Zdravo dete, i Bogu velikom hvala što si se javila, što si živa - rekla je mama posle èega sam prekinula vezu. Vratila sam aparat polusvesno Safetu, sela na krevet i poèela histerièno da plaèem, da ridam. Nisam mogla da kontrolišem emocije. U nekim trenucima hvatala me je euforija, širila sam ruke i smejala se, pa opet plakala. Safet je gledao u mene, sa rukama na licu, oèiju punih suza. - Hvala vam, neizmerno vam hvala, Safete. Nemam reèi da vam zahvalim za ovo - rekla sam, podigla se i poljubila tog èoveka koji mi je omoguèio da posle èetiri godine èujem one koje najviše volim. On me je oèinski milovao po glavi. Prošlo je dobrih petnestak minuta dok sam se smirila. Otišla sam u kupatilo, da popravim šminku, a kada sam se vratila zatekla sam Safeta koji stoji pored prozora i puši. - Još jednom, hvala vam od srca - rekla sam. - Ništa, ništa dete. Sada moramo da napravimo plan bekstva. Okvirni plan, a posle èemo o detaljima. Bilo bi opasno da to sve radimo u žurbi. Ismar nije glup èovek. Vrlo je intelegentan i svaka, pa i najmanja greška može nas otkriti. Zato èeš se ponašati prema mojim uputstvima. Pokušaèu, za poèetak, da ti što pre omoguèim lekarski pregled i to, ako budem mogao, u klinici èijeg direktora dobro poznajem... - Kada sam poslednji put bila kod Ismara i on mi je spominjao lekarski pregled pošto je èuo za moje "padanje" u nesvest - upala sam u reè Safetu. - Bolje da je tako. Siguran sam da èe Ismar i meni reèi da treba da ideš kod lekara. Verujem da èe on predložiti svog liènog...

barjak	#67
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:08:55	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - U pravu ste, rekao je èak da èe poslati lekara ovamo u garsonjeru, ali onda se dogodio policijski upad u njegov kabinet, odvedeni smo svi u policijsku stanicu, tako da verujem da se on više i ne seèa šta je rekao - ponovo prekinuvši svog sagovornika. - Budi strpljiva. Ja èu izmisliti nešto, nekakav razlog, da dodjem veèeras ponovo do tebe. U meduvremenu èu, popodne, imati jedan poslovni dogovor, tu u blizini, a èuèu se i sa Ismarom. On nije u Istanbulu, ali smo u vezi - rekao je Safet i uskoro otišao. Ponoè je bila blizu kada se vratio. Rekao je da èu najverovatnije ièi kod lekara i to na kliniku koju je spominjao. Navodno, èuo se sa Ismarom, rekao mu da je bio kod mene i da ne izgledam dobro, da mi je neophodan lekarski pregled. Dogovorili su se da odem na detaljan pregled. Sutradan, posle doruèka, ispred zgrade èekao me je automobil za èijim je volanom sedeo Safet. Najverovatnije da su kola bila njegova, ali na prednjem sedištu bio je još jedan èovek. Iz stražarske službe. Sela sam i krenuli smo prema klinici. Veè na ulazu, doèekao nas je lekar sa kojim se Safet, bilo je izvesno, zna od ranije. Srdaèno su se pozdravili i razgovarali nekoliko minuta sa strane. Za to vreme onaj stražar je mirno šeto po holu bolnice. Onda su mi dali znak.da krenem za njima i uskoro smo se, na drugom spratu, našli u sobi toga lekara: on, Safet i ja. Opet su njih dvojica razgovarali i bilo mi je žao što ništa ne razumem, pošto je razgovor, u to nije bilo sumnje, bio vezan za mene. - Ostaèeš ovde danas i sutra. Omar je moj veliki prijatelj. Ti si zdrava devojka i neèe biti nikakvog detaljnijeg pregleda. Možda èe ti samo izvaditi krv, forme radi, a rezultat je veè poznat, je li tako Omere - rekao je Safet na engleskom jeziku, okreèuèi se na kraju prema lekaru. ovaj se skrštenih ruku smešio i gledao u mene. Posle toga Safet je još neko vreme ostao na klinici. Nosio je nekakve papire po sobama, dok je stražar mirno sedeo na hodniku. Na kraju su me ostavili na klinici. Bila sam smeštena a u sobi sa još jednom starijom ženom, Turkinjom, što mi je odgovaralo, s obzirom na to da nisam oseèala potrebu za razgovorom, posebnv sa nekim nepoznatim. lstoga dana lekar, Safetov prijatelj, došao je kod mene, uzeo osnovne podatke, tražio od sestre da mi izmeri temperaturu i pritisak. Posle sam išla da mi vade krv a kada sam, vraèajuèi se u sobu na hodniku, susrela doktora Omara, on je samo klimnuo glavom i šapatom mi rekao da èe sve biti uredu. Vratila sam se u sobu i legla na krevet. Sestra mi je donela sok i jednu jabuku. Ona žena je nekako èudno gledala u mene. Soba u kojoj sam ležala bila je opremljena standardno za bolnièke uslove. Po odnosu lekara i osoblja prema meni nisam mogla da zakljuèim radi li se o privatnoj ili državnoj bolnici, ali to me pitanje i nije posebno interesovalo. Moj krevet bio je do prozora, a drugi, na kojem je ležala Turkinja bio je odvojen od mene dva metra.Od prvog trenutka, kada sam ugledala tu ženu, nije mi se dopala. Nešto hladno bilo je u njenim oèima, a što je pomalo delovalo uznemirujuèe ni ona u meni, izgleda nije videla ništa lepo. Posle odlaska sestre iz sobe proteklo je oko pola sata u tišini. Ja sam pijuckala sok i razgledala neke lokalne novine, obraèajuèi pažnju na fotografije, pošto tekst nisam razumela. Šta vi radite u Turskoj - u jednom trenutku zaèula sam glas one žene sa drugog kreveta, glas koji me je presekao i višestruko iznenadio. Izgovorila je to na èistom engleskom jeziku, tonom koji je, pre bi se reklo, dolazio iz usta nekog policijskog islednika nego od jedne žene u godinama. - Vi govorite engleski - progovorila sam, više spontano, .tek da nešto kažem, nego što me je stvarno interesovalo. - Kao što vidite govorim, zar je to nešto èudno? - Ne samo pitam, pretpostavljam da ste odavde iz Istanbula - odgovorila sam. - Da, živim u Istanbulu, a šta je sa vama. Otkud vi u Turskoj?

barjak	#68
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:09:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Oprostite, kako ste znali da sam stranac? - interesovalo me je. - Devojko, jeste li skoro bili pred ogledalom. Šta vi u svom izgledu imate zajednièko sa ovom rasom. Evidentno je da niste iz Turske. Ako ne želite da odgovorite na pitanje, neèu insistirati. Pitala sam vas iz prostog razloga da razbijem ovu tišinu- rekla je Turkinja i okrenula glavu na drugu stranu. Oseèala sam se pomalo neugodno. Sada je ona opet imala inicijativu i trebalo je mnogo sposobnosti da razgovor podignem na nivo u kojem èu ja da kontrolišem temu i diktiram tempo. - Oprostite, nisam nameravala da vas uvredim. Ja sam iz Švedske. Ovde sam na studijskom putovanju. Prouèavam vašu zemlju i mogu reèi da je vrlo interesantna - pokušavala sam da lažem i premestim prièu u drugi okvir. - A šta to studirate i gde studirate - upitala je. - Bila sam zateèena. U Beogradu nisam ništa studirala. Znala sarn naravno fakultete, tu sam mogla da se izvuèem, ali nekako mi je bivalo sve neugodnije pred tom ženom koja je postavljala pitanja tonom koji je riašu komunikaciju pretvarao u odnos profesora i studenta. Oseèala sam se inferiornom. Uostalom, trebalo je spomenuti neki fakultet u Švedskoj, a šta ja o tome znam. Ko je ta žena? - proletelo mi je kroz glavu. - Studiram sociologiju u Malmeu - rekla sam. - Nisam nikada bila u Malmeu, a ja sam studirala u Parizu i taj grad je zadovoljavao sve moje prohteve, bar u mladosti. Završila sam arhitekturu, ali nikada nisam radila ono što sam studirala. Sticaj okolnosti. Posle toga Turkinja je zaèutala i tišina je trajala nekoliko minuta. Oseèala sam da nešto moram da kažem, kako bih stvorila utisak da želim razgovor, i da mi nije drago što smo ga završili. Plašila sam se da nešto ne posumnja. - A jeste li voleli arhitekturu ili ste je upisali po neèijem nagovoru ili ne daj bože naredenju - prekinula sam èutanje, i moje i njeno. - To je, devojko, duga prièa, a ne verujem da bi bila interesantna za jednu Švedanku. Ostavimo to, nego recite mi kako ste dospeli na ovu kliniku? Ne izgledate mi kao bolesna osoba. Naprotiv, dugo nisam bila u prilici da vidim tako lepu i privlaènu ženu kao što ste vi - iznenadila me je pomalo svojom reakcijom, Turkinja. - I to je duga prièa. U najkraèem, osetila sam neku malaksalost, laganu nesvesticu. To me je pratilo nekoliko dana i tako sam dospela ovde - slagala sam u trenu. Ona je posle toga zaèutala, zatvorivši oèi, i meni je izgledalo da je razgovor priveden kraju. Zaspala sam, verujem, iza pola noèi. U sobi je svetlo, a san mi je došao na oèi tek kada sam bila sigurna da je ona žena sa susednog kreveta veè u dubokom snu. U hodniku su se èuli koraci i povremeno glasovi. U bolnici je postajalo sve tiše. Probudila sam se samo jednom i to pošto sam sanjala, i danas se toga seèam, kako me nosi bistra reka èije su obale na mestima gotovo dodirivale drugu, ali matica je bila tako jaka da se ja nikako nisam uspela dokopati obale. Bilo je kovitlaca i virova, pa sam jednom od njih potonula i videla sebe u dubini vode kako se davim, kako hvatam vazduh i tonem sve dublje. Trgla se sva u znoju, turkinja je spavala je spokojno, okrenuta na stranu. Svuda je vladala tisina i ja sam ponovo legla. Ubrzo sam i zaspala. - Probudila me je medicinska sestra sa pitanjem jesam li za doruèak. Naravno, rekla sam, pošto sam zaista bila gladna. Doneli su mi sendviè, èaj i umesto voèa nekakav suvi kolac, koji nisam mogla ni da okusim. Sat vremena kasnije došao je lekar, Safetov prijatelj. Rekao mi je da èe u toku dana nalazi bit gotovi, pitajuèi kako se oseèam, da li mi je nešto potrebno. Bilo je izvesno da on zna ko je i šta. Turkinja, koja je ležala zajedno sa mnom u sobi, tako da je u razgovoru bio veoma služben iz jednog gesta iz kojeg bi se moglo zakljuèiti kako je sve vezano za mene, u stvari, farsa. Došlo je i veèe, a ja papire nisam dobila. Daleko bilo, ostaèu i sledeèu noè u bolnici, što mi nije teško padalo. Povremeno sam izmenila poneku reèencu sa Turkinjom koja se nije predstavljala, a ja, ni sama ne inam zašto, poželela da saznam kako se ona zove. Uostalom, i da je znala šta bi mi to znaèilo? Medutim, u jednom trenutku kada smo ostale same, posle veèere, ona je rekla: - Devojko, nemoj da se ljutiš, ali moram da ti kazem da ne verujem u tvoju prièu o studijskom putovanju. - U Turskoj iz drugih razloga - kazala je. - Ne razumem, otkuda takav zakljuèak i èemu sve to? - reagovala sam. - Ništa, ništa, samo glasno razmišljam - odgovorila je Turkinja uz osmeh, koji mi se ni malo nije dopadao. Poèela sam da oseèam strah. Razmišljala sam šta sve može da uradi ta žena i kome može da me prijavi. To bi, pretpostavljala sam, moglo da dovede u veliku nevolju i Safeta i njegovog prijatelja lekara koji pokušava da mi pomogne. Turkinja je i dalje èutala.Ni meni se nije razgovaralo.

barjak	#69
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:10:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Gledala sam u zid ispred sebe i proklinjala vreme što tako sporo prolazi. Snagu mi je davala èinjenica što ta žena nije ni sa kim razgovarala, što dakle nije imala šansu da me nekome prijavi. Ali, to nije bilo dovoljno za spokojan san. Probudili su me prvi zraci sunca. Pogledala sam na stranu i videla Turkinju da mirno leži i èita novine. Nisam imala ni snage ni volje da joj poželim dobro jutro. Uskoro je u sobu ušla sestra, a nekolko minuta kasnije i lekar. - Molim vas da za nekoliko minuta podete sa sestrom u moju sobu. Tamo èete dobiti na uvid nalaze, a posle toga èete najverovatnije napustiti bolnicu, pošto ne vidim razloga da i dalje ostanete ovde, bez obzira na to što nalazi nisu najbolji - rekao je doktor. Tako je i bilo. Izlazeèi iz sobe okrenula sam se i slavodobitnièki saopštila Turkinji da odlazim, poželela joj prijatan ostanak. Ona je samo klimnula glavom, opet sa onim osmehom na licu koji mi se nije dopadao. Doktor me je doèekao u sobi zajedno sa sestrom. Posle kraèeg vremena sestra je izašla, a on je, bez mnogo uvijanja, rekao. - Sve je u redu. Vi ste potpuno zdravi, kao što smo i pretpostavljali. Ja sam, razume se, u dogovoru sa mojim i vašim prijateljem Safetom, delimièno izmenio nalaz medicinskih pregleda tako da se iz papira može zakljuèiti da imate veoma lošu krvnu sliku, da ste skloni brzom zamaranju organizma i èestim promenama krvnog pritiska. Takav nalaz ce vam, ubeden sam, koristiti kod ljudi od èije dobre volje zavisite. Safet mi je nešto prièao i meni je veoma žao što vas je zadesila takva sudbina, ali zahvalite Bogu što ste živi. Sada èemo saèekati Safeta - rekao mi je lekar, nudeèi kafu ko sam sa zadovoljstvom prihvatila. Ubrzo je stigao i Safet. Oprostili smo se sa lekarom i napustili bolnicu. U kolima su opet bila dvojica èuvara i Safet je, po ulasku u automobil, promenio odnos prema meni, samo da oni ne otkriju igru. Ostavio me je u garsonjeri i obeèao da èe naveèe doèi kod mene. Samo dvadesetak minuta po njegovom odlasku, pola sata najviše, èula sam zvono na vratima. Kada sam otvorila, ispred je stajao jedan od Ismarovih telohranitelja. - Molim vas da se spremite i krenete sa mnom kod gospodina Ismara - rekao mi je. - Šta je, da se nije nešto dogodilo? Ja sam, znate, bila bolnici i ne oseèam se najbolje. Da li baš moram da idem - pokušavala sam da izbegnem odlazak i svojoj "bolesti" pojaèa utisak. - Verujem vam, ali ja imam naredenje da vas dovedem , Nemojte, molim vas, da pravite neugodnosti i meni i sebi. Spremite se, imate desetak minuta vremena. Ja èu da vas saèekam ovde u hodniku i krenuèemo do gospodinovog kabineta - bio je vrlo odreden taj momak. Nisam imala izbora. Zatvorila sam vrata i rekla da prièek Oblaèeèi jednu od novih haljina koja mi, u to sam bila ubedel nije dobro stajala i u njoj sam izgledala nekao nezgrapn poèela je da me opseda misao vezana za taj iznenadni poziv S to može da znaèi, možda Ismar nešto sumnja, zašto me zo~ samo nekoliko sati posle izlaska iz bolnice, zna li on uopšte da sam ja bila u bolnici? Više pitanja nego odgovora, ali ja vi nisam imala vremena da se bakèem sa njima. Obukla sam diskretno našminkala i krenuli smo. U gradu je bila velil gužva i automobil se brzinom pešaka probijao ulicama Istanbula. Pred Ismarovim kabinetom èekala sam nekoliko minuta, a onda mi je jedan od njegovih ljudi dao znak da udem Otvorio je vrata i ja sam videla Ismara u dubini sobe kako sedi za stolom i telefonira, duboko zavaljen u svoju fotelju. Ustala sam i zatvorila vrata iza sebe. On je i dalje telefonirao. Kao da se nisam pojavila. Nije me udostojio ni pogledom. To je trajalo gotovo desetak minuta. Naravno, nije mi ni na pamet padalo da protestujem. Stajala sam ispred vrata i èekala. Napokon je spuštio slušalicu i dalje ne obraèajuèi pažnju na mene. - Kako je bilo kod lekara? - napokon se oglasio Ismar. - Ne mogu reèi da je dobro jer onaj ko ide kod lekara ;nije dobro - odgovorila sam. - Kakvi su nalazi? - Ne razumem se u njuh, ali reèeno mi je da imam veoma lošu krvnu sliku, te da je to osnovni uzrok povremenih nesvestica i napada slabosti organizma. - Samo su ti to rekli - nastavljao je Ismar sa pitanjima, uglavnom gledajuèi kroz prozor. - Samo to, jedino ako postoji još nešto o èemu nisam obaveštena - upitala sam pomalo iznenadena. - Devojko, u prvom trenutku, kada su mi javili da imaš nesvesticu, pomislio sam da foliraš, da nešto izvodiš, da me bojkotuješ, ali Safet mi je poslao papire, a ja mislim da si upoznala Safeta... - Jesam.

barjak	#70
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:12:20	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Dakle, iz tih papira i onoga što mi je reèeno vidi se da uprkos izgledu koji je za svaku pohvalu nisi baš u najboljem zdravstvenom stanju. Taèno je da imaš slabu krvnu sliku, ali igleda da ti nisu rekli ono osnovno. Ti imaš, draga moja, jedan blaži oblik epilepsije i to je ono što me u ovom èasu zabrinjava. Znam šta je epilepsija, ona je u ovom delu sveta uobièajena pojava, negde je èak ne smatraju bolešèu, to se mene ne tièe. Ti si od danas jedan od mojih problema. Dao sam novac za tebe kao lepu i zdravu devojku. Po ovome sam danas saznao ostaješ samo lepa - zdrava nisi. U prvi mah bila sam šokirana, pošto sam pomislila da Safet i onaj lekar nisu hteli da mi kažu nešto što meni nije poznato, a onda sam se opet u trenutku smirila, shvativši da je Ismar naseo na laž, da stvarno veruje u prièu o mojoj bolesti i padanju u nesvest. Ja kao da sam u tim trenucima zaboravila da nisam bila u nesvesnom stanju, da je sve to bi dogovor sa Safetom, onaj pad u garsonjeri, dolazak hitne pomoèi i put do bolnice na kojem mi je bilo najteže da držim oèi zatvorene. Bilo mi je jasno da sada, tu pred Ismaron moram nastaviti igru, nastaviti da glumim i tako je i bilo. Prišla sam fotelji i sela, gledajuèi ispred sebe. Kao, nisam mogla ništa da kažem od iznenadenja. - Znam da je to neugodno otkrièe za tebe, ali budi razumna. To jeste bolest, ali bolest sa kojom možeš da živiš stotinu godina. Što se našeg odnosa tièe još nisam ništa odluèio, dok to ne rešim, neèemo se vidjati. Od tebe tražim da ne padas u oèajanje i da budeš prisebna. Javièu ti se - rekao je Ismar pozvao svoje stražare da me izvedu iz njegovog kabineta. Naravno, i dalje sam glumila osobu koja ne zna za sebe, osobu koja je saznala poražavajuèu istinu o sebi. Verujem da sam bila veoma ubedljiva, pošto su ona dvojica stražara prema meni tada bila neuobièajeno pažljiva. Odvezli su me do garsonjere, što sam jedva doèekala, a kada sam okrenula kljuè sa unutrašnje strane bacila sam se na krevet, pokrila glavu jastukom i poèela da vrištim od radosti. Sat vremena posle veèere èulo se zvono na vratima znala sam da je Safet. Službeno me je pozdravio i ušao unutra. Krajièkom oka videla sam stražara na hodniku, duboko zavaljenog u fotelju, kako drema. Odmah sam isprièala Safetu za razgovor sa Ismarom i on je zadovoljno trljao ruke. Rekao mi je da su se i on i lekar dogovorili oko dijagnoze moje "bolesti", a da im je epilepsija pala napamet pošto se radi o bolesti koju, ako zatreba, èovek uz dobru vežbu moze èak verodostojno i simulirati, a teško je otkriti radi li se stvarno o epilepsiji ili je u pitanju laž, pošto ona kazao je napada èoveka bez ikakvih najava i bez ustaljene periodike. - To je u redu, a sada da vidimo kako da organizujemo bekstvo odavde, odnosno da utvrdimo polazište za taj plan. Moje mišljenje je da bi sve trebalo da se odvija u èetiri faze o kojima èemo kasnije da prièamo. Prva faza je završena, utvrdjeno je da si bolesna i sada Ismar neèe obraèati pažnju na tebe, neèe te angažovati. Druga faza je tvoje izvlaèenje iz Turske, treèe prebacivanje preko Bugarske i èetvrta prelazak iz Bugarske u Srbiju - rekao je Safet. Dugo sam razgovarala sa Safetom o naèinu kako da pobegnem iz Turske, uz njegovu pomoè, naravno. Videlo se da je èovek odluèio da me po svaku cenu izvuèe iz pakla u kojem sam se našla. Cetiri godine nisam videla èaleta i kevu i onda sam kod sebe registrovala oseèaj koji je lièio na potrebu za roditeljima. U Safetu sam videla svoga oca, èoveka koji brine o meni, bori se za mene. Osetila sam ponovo da nisam sama, a to je davalo veliku snagu i do tada potopljenu sigurnost. Sve što je Safet obrazlagao vezano za bekstvo, ja sam prihvatala, pošto od mene ništa nije zavisilo, ali on je imao potrebu da upita da li se slažem. Samo sam klimnula glavom. Posebno je bilo uzbudljivo kada je govorio o naèinu mog prebacivanja preko bugarsko-jugoslovenske granice, mom ulasku u Srbiju. Podilazila me jeza od uzbudenja, iako je sve to još bilo veoma, veoma daIeko. Safet mi je obeèao da èe mi uskoro ponovo omoguèiti da se èujem sa roditeljima i, pre nego što smo se rastali, pitao me imam li neku želju. - Ništa Safete, hvala vam za sve do sada, ništa mi ne treba osim odlaska kuèi - rekla sam. Dan koji je osvanuo bio je posebno lep. Stajala sam pred prozorom i gledala Istanbul. Mnoštvo automobila i Ijudi na ulicama, svi su imali svoje živote, razmišljala sam, svoje probleme, ali meni se èinilo da je moj problem poseban, da je iznad ostalih. Znam, varala sam se, nikada ne može èovek da zna šta nosi neko u sebi, koliko je povredjen ili žalostan, za èime èezne, èemu se nada i koliko ga boli. Meni je toga jutra, bar u mislima, bilo lepo.

barjak	#71
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:13:15	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Slutila sam da èu uskoro napustiti Tursku i doèi u moj Beograd. Ali... Negde posle doruèka jedan od Ismarovih stražara došao je po mene i rekao da se spremim, pošto gazda, kako je kazao želi da me vidi. Za desetak minuta bila sam spremna, izašli smo ’i automobilom se relativno brzo probili kroz gradsku gužvu. Rekli su mi da prièekam u onoj sobi koja se moze ’smatrati prijemnim odeljenjem Ismarovog kabineta. Cekala sam možda pola sata, a onda se osetila èudna, užurbana nervoza medu Ismarovim ljudima. Telefoni su zvonili, dvojica od njih su èesto ulazili u Ismarov kabinet i još brže se vraèali noseèi neke papire. Ismara nisam uspevala da vidim, sama sam sedela na fotelji desno od vrata i nisam mogla da vidim unutrašnjost kabineta. Nešto se dešavalo. U jednom trenutku se pojavio Ismar. Pogledao me je i rekao da èekam i dalje, kao, on èe se brzo vratiti. Potom su svi otišli, samo je jedan mladi momak ostao da me èuva. Tišina, koja je osvojila sobu, dobro mi je došla, èutala sam i gledala u jednu taèku. Nastojala sam da se iskljuèim iz onoga što se dešava. To je potrajalo možda petnestak minuta, a onda se na vratima pojavila Ismarova sekretarica, koja je sedela u sobi u koju se ulazilo iz lifta. - Devojko, jeste li možda za kafu ili neko pièe? - obratila mi se i to me je pomalo iznenadilo. Ta žena je bila strarija od mene možda petnestak godina i kad god bih dolazila kod Ismara imala je prema meni nekako hladan i odbojan odnos. - Da, bila bih vam zahvalna ako mogu da dobijem kafu i djus - rekla sam. Ona je samo klimnula glavom i zatvorila vrata. Posle odredenog vremena pojavila se na vratima i rekla nešto na turskom onom stražaru. On se bez reèi digao iz fotelje i otišao u hodnik; a sekretarica je meni rekla da predem u njenu sobu, gde me èekaju kafa i sok. Sela sam na fotelju, koja je stajala izmedu prozora i vrata. Ta žena je oslonila glavu na skrštene ruke i gledala direktno u mene. Bilo mi je pomalo neprijatno. Skrenula sam pog1ed i krenula da popijem gutljaj soka, kada sam zaèula njene reèi. - Devojko, kako ti je u Istanbulu? - Dobro, imam manjih problema sa zdravljem, ali sve u svemu nije loše - rekla sam, verujuèi da se radi o provokaciji, njenoj nameri da nešto izvuèe iz mene. Opet je nastao period èutanja. Ona je i dalje gledala u mene. Oseèala sam i to, iako nisam imala snage da podignem glavu. Tumaèila sam sebi da ona nastavlja neku vrstu ispitivanja u ime svog šefa Ismara. - Zašto lažeš da ti je dobro, kada ja znam kako je. Ja sve znam, devojko, i nema razloga da me lažeš. Pretpostavljam da bar imaš potrebu da razgovaraš sa nekim otvoreno, da ti bude lakše. Ne treba da se plašiš, nisam nikakav provokator - rekla je. I dalje nisam verovala, a nisam ni znala šta da kažem. Situacija je bila veoma delikatna. Kako mogu da verujem u dobronamernost žene koja radi na tako osetljivom mestu kod Ismara, èoveka koji me je praktièno kupio? I zašto bih joj verovala, razmišljala sam, Ostaèu na svojoj prièi, bez obzira na to što se krilo iza njenih reèi. - Žao mi je zbog svega što ti se dešava. Znam da te neko negde èeka, da se nada tvom dolasku. Sigurno imaš roditelje, rodake, koji te vole i èekaju. Tu ne mogu da ti pomognem, ali ako nešto drugo mogu da uradim za tebe, kaži mi. Ima naèina da ti pomognem, bez rizika da to bude otkriveno, da radi toga budem kažnjena - bila je uporna Ismarova sekretarica. - Ne, hvala. Nema potrebe, dobro mi je, imam dobar smeštaj, zadovoljna sam i ne vidim u èemu možete da mi budete od koristi - nadovezala sam se, odbijajuèi i dalje njenu ponudu. Potom je ustala i odšetala prema drugom delu sobe, gde je pretraživala po nekim papirima. Bila je to prilika da je malo bolje osmotrim. Mogla je biti visoka oko 165 santimetara, imala je gustu crnu kosu, malo talasastu, koja joj je padala do ramena. Sada sam videla da je bilo veoma zgodna žena, sa istaknutim uskim strukom, bujnim grudima i malo jaèim nogama. Možda je imala malo muškiju facu, sa jakim obrvama, ali sve se to uklapalo u njenu figuru. Dobro, nije bila rasna lepotica, ali je bez ikakve sumnje spadala medu zgodne žene. Kada je pronašla papir za kojim je tragala, ponovo je sela za sto, pogledala u mene, a onda okrenula telefon. Uskoro je poèeo razgovor koji, naravno, nisam razumela, ali mi se èinilo da sam ja predmet razgovora. Ona je povremeno, u toku razgovora, bacala pogled prema meni, zagonetno se smeškajuèi. Postajalo mi je neprijatno i nastojala sam da se iskljuèim, da bar ne gledam u nju, medutim, ubedenje da se razgovara o meni, a to me ubedenje nije napuštalo, držalo je moju pažnju i prosto me prisiljavalo da gledam u njenom pravcu. Uskoro je razgovor bio završen. Ona je nešto pisala i posle nekoliko minuta èutanja rekla: - Dobro, sada je tako.

barjak	#72
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:14:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Razumem što ne možeš da imas poverenja u mene, ali stvari èe doèi na svoje mesto, vrlo brzo. Poèela sam da se brinem. Ona žurba u kojoj je Ismar napustio svoj kabinet kazivala je da se nešto dešava. Posebno kada je on otišao da sreduje situaciju. Nisam imala izbora, sedela sam u sobi njegove sekretarice, koja je sada naš razgovor prevela u apsolutno konvencionalne vode, i èekala da se nešto desi. U jednom trenutku u sobu je ušao jedan od ljudi koji su, za vreme dogadaja od pre sat dva vremena, èesto ulazii u Ismarov kabinet. Za njim je ušao momak kojeg su ostavili da me èuva. Prešli su u srednju sobu, bliže Ismarovom kabinetu, i zatvorili vrata. Sve to uradeno je u velikoj brzini, što je samo potvrdivalo oèiglednu èinjenicu da se nešto dešava, nešto što nije u skladu sa Ismarovim planovima. Posle desetak minuta zadržavanja njih dvojica su izašli iz sobe, stali ispred mene i onaj koji je u njihovoj hijerarhiji oèigledno bio stariji rekao mi je da krenem sa njima. Mogu li znati kuda me vodite - bila sam radoznala. - Ne možete, i nemojte mnogo da zapitkujete - èula sam prilièno hladan i upozoravajuèi odgovor. Nije bilo druge nego da krenem sa njima, bez suvišnih pitanja. Ona žena se podigla sa stolice i kada sam se na vratima okrenula da joj kažem do videnja ona je samo klimnula glavom uz smešak, koji je bio prilièno ohrabrujuèi. Tek kasnije sam otkrila ko je u stvari ta žena i koji joj je zadatak bio, kada sam ja u pitanju. Vozili smo se gradom najviše petnestak minuta, a onda su kola stala ispred jednog restorana. Nije to bila periferija, IstanbuI je ogroman grad i teško se kroz gust saobraèaj dolazi do njegovih rubova, ali ovo mesto gde smo došli bilo je prilièno tiho. Saobraèaj nije bio gust, a po izgledu okolnih zgrada pretpostavljala sam da se nalazimo u jednom od elitnih delova Istanbula. Ušli smo unutra. Bila je to velika sala, sa možda pedesetak stolova. Restoran je bio nacionalnog karaktera, tako je bio ureden enterijer, a verovatno je i kuhinja bila u tom duhu. Mi smo se smestili u jedan separe. Njih dvojica su razgovarali prilièno žustro a ja sam, kako ništa nisam razumela, iskoristila poziciju koju su mi dodelilil za stolom - i gledala prema centralnoj sali. Unutra je bilo najviše dvadesetak gostiju, ali se po njihovom izgledu videlo da pripadaju višim socijalnirn slojevima toga grada. Ponudili su me pièem, a kada sam odbila njih dvojica su nastavili da razgovaraju, povremeno telefonirajuèi sa mobilnih telefona. - Mogu Ii nešto da vas pitam? - odvažila sam se da im prekinem razgovor. - Izvolite - kazao je jedan od njih. - Ja sam gladna i molila bih da mi naruèite nešto za jelo. - Naravno, izvinite što mi to nije odmah palo na pamet rekao je onaj stariji i pozvao konobara. Izabrala sam neko meso koje su mi, u stvari, oni poruèili zajedno sa konobarom i kada je to stiglo videla sam da se radi o veoma ukusnoj hrani. Pojela sam skoro sve, posle toga popila dve koka-kole i kada sam pomisliala da poruèim kafu videla sam da kroz salu, prema našem separeu, ide Ismar, u pratnji dvojice telohranitelja. Kada je ušao kod nas ona dvojica su se podigla bez pozdrava, ja sam se malo ustezala, ali da ne bih komplikovala sebi život videèi da je Ismar veoma zabrinut, podigla sam se i klimnula glavom. Oni su poèeli sa razgovorom. Posle samo minut-dva trojica stražara napustili su separe. Ostao je samo jedan iz Ismarove liène pratnje. Ismar je pogledao u mene i upitao : Jesam li sam gladna, a kada sam rekla da je ruèak upravo završen. Gledajuèi èas u mene èas u sto, procedio kroz zube: - Imam jedan posao za tebe. - Kakav posao, pa zar ja nisam veè u nekoj vrsti pritvora? - pitala sam ga. - Nema razloga da te lažem. Bièeš na neko vreme izvan Istanbula, kod jednog od mojih poznanika. Osetila sam u trenutku veliki strah, ali mozak mi uvek nije bio sposoban da registruje suštinu onoga o èemu je govorio Ismar. Èekala sam da kaže još nešto, ali je èutao, paleèi mirno cigaretu. - Znaèi li to da me sklanjate iz Istanbula ili me posudujete? Možda je u pitanju prodaja? - poèela sam prilicno nekontrolisano da govorim, uzbudenje je bilo sve vece. Oseèala sam da se dešava nešto veliko, još jedan ogroman proces u mom životu. - Nemoj da histerišeš i dižeš ton, jer nisi u situaciji, pazi sta radiš. Moram li da te podseèam na tvoju poziciju? – uzvratio je Ismar, i nastavio: - Ja sam za tebe dao prilièno veliki novac ali ti nisi ono što sam kupio, nisi potpuno zdrava devojka, meni tako nešto ne treba.

barjak	#73
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:15:02	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Covek kod kojeg èeš ièi nije u rangu, on je na nižim nivoima poslova kojima se povreno bavim i ti èeš mu biti kao glavni dobitak na lutriji. - Znaèi li to da èete me prodati? - upitala sam, veè ne uspevajuèi da sakrijem svoje veliko uzbudenje. - Otprilike tako, ali za utehu reèi èu ti da neèeš biti samo njegova, on neèe dobiti pravo da raspolaže sa tobom. Drugim reèima, neèe imati moguènost da te proda nekom drugom, pošto sam zadržao pravo da te poseèujem i odzavam kontakte sa tobom, naravno, ne fizièke, veè preko mojih ljudi, koji èe te povremeno obilaziti. Zaèutala sam. Opet se sve u meni lomilo. Opet je nada nestala i sve je izgledalo zauvek izgubljeno. Dobre namere mog potencijalnog spasioca Safeta pokazale su se kao kontraproduktivne. Naša igra sa mojom navodnom bolešèu, sa epilepsijom, dala je najgori moguèi rezultat. Ismar je odluèio da me proda, da me ustupi nekom sitnom trgovcu i ko zna šta me sada èeka, gde èu da završim. Podilazila me jeza, osetila sam da znoj curi niz moja leda. Nisam imala više ni atom snage da nastavim razgovor. Nisam mogla ništa da pitam. Cutala sam i gledala ispred sebe. Ismar je telefonirao. Uskoro je dao znak da krenemo. Dok smo prolazili kroz veliku salu, zastali smo pored jednog stola gde su sedela èetvorica starijih ljudi, prilièno dobro obuèenih sa zlatnim lancima i narukvicama na sebi. Ispred njih su stajali mobilni telefoni, a nekoliko metara dalje, :prilièno diskretno, pet-šest momaka sedelo je osmatrajuèi salu. Oèigledno, bili su iz njihove pratnje i sve je govorilo da .se radi o znaèajnim ljuduma, najverovatnije iz sveta biznisa, što se Ismar zaustavio da razgovara sa njima. Ubrzo smo izašli iz restorana. Kola su nas èekala napolju i samo što smo seli, jedan od onih momaka koji su , uvali grupu biznismena istrèao je i dao nam znak da krenemo. Obratio se Ismaru i on je napustio automobil. Mi smo ostali da èekamo. Vreme je prolazilo, a Ismar se nije pojavljivao. Imala sam neku vrstu groznice, poèela sam da se tresem i bivalo mi je èas toplo, èas hladno. Moj organizam je izgleda reagovao na Ismarovu prièu. Bila sam potpuno slomljena. Pred oèima mi je bilo sve crno. Nisam videla svoju duènost, nisam znala šta èe biti sa mnom i jedini traèak nade se javljao se pri pomisli na Safeta, ali kako doèi do njega? Da li on zna šta je Ismar naumio sa mnom? Onaj momak koji je sedeo za volanom, postajao je sve ~’’ ozniji. Èovek do njega pogledavao je na sat, Ismar je i dalje bio unutra. Njih dvojica su se pogledali i onda je onaj prednjeg sedišta napustio automobil i krenuo prema ulazu, restorana. Ništa se nije dogadalo. Videla sam da su u jednom mercedesu ispred nas trojica ljudi. Samo što je naš stražar ušao u restoran, oni su napustili kola i krenuli unutra. Odjednom sam sve svoje crne misli odbacila i poèela da pratim razvoj dogadaja ispred restorana, pošto je bilo oèigledno da èe se nešto dogoditi. Naš vozaè je laganim pokretom otvorio svoja vrata i izbacio jednu nogu napolje. Videla sam kada je izvukao pištolj ili tako nešto. Oružje u svakom sluèaju. Niko nije ni ulazio ni izlazio iz reštorana. Pritisnuta oseèanjem da bi moglo uslediti nešto veoma opasno, lagano sam se spuštala sve dublje u sedište. Samo , mi je glava virila iznad nivoa prozora. Onda je sve poèelo. Najpre je iz restorana, kao iz katapulta izbaèen, izleteo Ismar. U ruci je držao pištolj, a na vratima se u tom èasu pojavio naš stražar, držeèi levom rukom jednog od one èetvorice sa kojima je Ismar razgovarao izlazeèi iz sale, dok je u desnoj držao pištolj uperen u glavu tog tipa. Išli su unatraške korak, po korak. Otvorila su se vrata i na njima je za sekund-dva bilo nekoliko ljudi sa pištoljima u rukama. Scena je bila kao iz jeftinih amerièkih filmova: Ismar je polusagnuto stajao iza naših kola, sa pištoljem, koji je držao obema rukama, a ona dvojica su i dalje lagano prilazili kolima, dok su najmanje petorica išla za njima sa podignutim revolverima. Danas kada razmišljam o tome oseèam veèi strah nego tada. Bilo mi je svejedno, verovatno zbog onoga što mi je pola sata ranije rekao Ismar. Podsvesno sam želela da umrem, a ovo što se dogadalo pred mojim oèima bila je sjajna prilika za umiranje. Medutim, ne umire èovek pre sudnjeg dana, a meni tada nije bilo sudeno. - Oèekivala sam u svakom trenutku da poène pucnjava, ali onda sam shvatila da Ismarov èovek, držeèi, izgleda, veoma važnog taoca u rukama, kontroliše situaciju. I taj kojem je pištolj bio uperen u glavu davao je rukama znakove onima sa pištoljima na gotovs da se smire, da ne pucaju. Oni su stajali kao ukopani, a ova dvojica su lagano obilazili naš automobil. Bilo je izvesno da prilaze sa druge strane i da je ideja našeg tražara bila da se nadu sa druge strane kola, koja bi im, u tom sluèaju, poslužila kao velika zaštita.

barjak	#74
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:15:38	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Tako je i bilo. Naš šofer je u meduvremenu startovao motor i izašao iz automobila. Otvorio je zadnja vrata i vratio se za volan, držeèi pištolj uperen u pravcu onih tipova napolju. Ismar je i dalje èuèao iza haube, sada se lagano primièuèi donjem delu automobila. Ja sam, dakle, bila izmedu tih ludaka sa pištoljima i ovih koji nisu ništa bili bolji od njih. Bila sam tampon zona, bespomoèna i potpuno nezaštièena. Stražar je, uz manju pomoè Ismara, ubacio onog taoca na zadnje sedište do mene i seo pored njega. Govorio mu je nešto, a po reakciji sam zakljuèila da traži od njega da se ne saginje, veè da drži glavu visoko podignutu, što je on i uradio. Mada je bilo malo prostora za nas èetvoro, uskoro je i Ismar bio na zadnjem sedištu. Zatvorio je vrata i dao znak šoferu da krene. Ovaj je, kao što se moglo oèekivati, krenuo unazad. Udario je jedan automobil, malo manevrisao i opet nastavio da se kreèe. Oni tipovi sa pištoljima, lagano su nas pratili, ali se videlo da neèe pucati. Spustili su pištolje. Iza njih su bila i ona trojica sa kojima je talac sedeo za stolom i jedan od njih, to sam videla kroz prozor, davao je znak da se spuste pištolje, da se smire. Mi smo se lagano udaljavali, a oni su ubrzano prilazili svojim kolima. Uskoro smo bili na ulici. Šofer je dodao gas i za samo nekoliko minuta bili smo u najveèoj gradskoj gužvi. Ismar je stalno okretao glavu da vidi prate li nas i uskoro sam po njegovoj reakciji zakljuèila da idu za nama. Sedela sam pribijena uz vrata automobila, oseèajuèi telo èoveka kojem je pištolj i dalje bio prislonjen uz telo, ali sada ne uz glavu, veè na nivou bubrega. Uostalom, nije bio u situaciji da nešto uradi. Oseèala sam da se pretvorio u vodu; znoj je lio sa njega, probijajuèi košulju i pantalone. Ismar je uglavnom bio okrenut oèekujuèi da se pojave oni sa kojima je zapoèo rat. Jedno je bilo jasno, ako nas i sustignu pucnajava je bila iskljuèena, bar dok smo u gradu. To su shvatili Ismar i njegovi tako da su kružili gradom, posebno od onog trenutka kada su videli da nam je potera za petama. Okrenula sam se nekoliko puta. Za nama je išao plavi mercedes, isti onaj koji je bio parkiran ispred restorana u kojem je došlo do sukoba. Situacija je bila bezizlazna, gotovo igra maèke i miša. Nisam imala ideju na koji naèin sve to može da se razreši. Doduše, više mi nije bilo zabavno, posebno kako je vreme proticalo. Naš automobil je na nekim raskrsnicam pokušavao da pobegne, ali uzalud. Stalno su nam bili za petama. Po sve manjoj gužvi u saobraèaju i okolnim zgradama videlo se da idemo prema periferiji. Ismar je nekoliko puta upotrebio mobilni telefon, a ja sam molila Boga da nas zaustavi policija pored koje smo prošli na nekoliko mesta. Nažalost, ništa od toga. Sada smo veè bili izvan grada, automobil je jurio preko sto kilometara na sat, ali potera je bila iza nas na nekoliko desetina metara. Ismar i šofer su se nešto dogovarali. Posle kilometar, dva, vozaè je na jednoj maloj raskrsnici naglo skrenuo u desnu stranu i našli smo se na, uslovno reèeno, sporednom putu, u stvari u naseljenom mestu koje se izdvajalo po velikim i gustim dvoredima. Medutim, Ismar je odjednom pobesneo. Okrenula sam se i videla razlog - varka nije uspela, plavi mercedes je i dalje jurio za nama. Bio je sve bliži, a kako sam ja bila poluokrenuta u levu stranu ustanovila sam, u jednom trenutku, da èovek koji je sedeo u drugim kolima, na sedištu pored vozaèa, protura kroz prozor ruku u kojoj je držao pištolj. Uskoro se zaèuo pucanj. Mislim da je pogodio automobil, ali negde u gepek. Usledila su još dva pucnja. Stražar je naterao taoca da sedi što uspravnije i ovaj je, ne imajuèi izbora, poslušao. Ismar se pognuo napred držeèi pištolj u ruci, dok se onaj tip koji je kontrolisao taoca povukao napred i potpuno se okrenuo nazad. U stvari, nastojao je da se zakloni iza uhapšenog, prislanjajuèi mu pištolj ponovo uz slepoènicu što je, verujem, trebalo da predstavlja poruku onima iz potere da prestanu sa pucanjem. Sve se to dogadalo munjevitom brzinom. Mercedes je malo smanjio brzinu i sada nas je pratio na pedesetak metara odstojanja. U tim trenucima, ni sada ne rnogu da objasnim na koji naèin, Ismar je, onako krupan i zdepast, uspeo da se prebaci na sedište do vozaèa. Pozadi smo ostali zarobljenik, stražar i ja. Videla sam da Ismar otvara prozor, što je za posledicu imalo jak udar vetra u donji deo kola. Ismar je nešto rekao vozaèu i uskoro je naš automobil osetno poèeo da smanjuje brzinu. Potera je za samo nekoliko minuta bila iza nas i u tom èasu Ismar je gurnuo ruku kroz prozor i poèeo da puca.

barjak	#75
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:16:41	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Sagnula sam glavu, oèekujuèi reakciju druge strane, ali nje nije bilo. Ohrabrila sam se i pogledala iza. Oni tipovi su bili na pristojnoj udaljenosti, ali samo za kratko. Ponovo su se primakli na dvadeetak metara, možda i bliže, i poèeli da pucaju, ali sada sam èula a delimièno i videla dva a ne jedan pištolj. Cilj im je izgleda bio da onesposobe kola, da probuše gume i na taj naèin da nas zaustave. Konaèno je bilo jasno da neèe pucati prema nama, pošto su se plašili da nepogode svog èoveka. Tako mi se uèinilo, ali veè u sledeèem momentu ostali smo bez zadnjeg stakla. Dva ili tri metka pogo dila su levu stranu i staklo se sasulo u paramparèad. To je bio povod našem stražaru da otvori vatru na poteru iz nekog automatskog oružja. Oni su uzvraèali, ali i dalje pucajuèi u levu stranu automobila, kako ne bi pogodili èoveka zbog kojeg su nas jurili, ili u pravcu guma. Èulo se udaranje metaka po kolima. Nisam znala za sebe od straha. Naš èovek je povremeno otvarao vatru, pridruživao mu se Ismar, ali pratnja je i dalje bila iza nas. Medutim, posle jednog dužeg rafala videla sam da je plavi mercedes naglo poèeo da pleše po putu i uskoro je preleteo mali jarak pored puta, nestajuèi u šumi kroz koju smo jurili. Oèigledno je vozaè njihovih kola bio pogoden. To je u našim kolima izazvalo buru oduševljenja. Ismar i ona dvojica vrištali su od radosti, a kada su se smirili Ismar je naredio da se vozi sporije, izvadio je mobilni telefon i èini mi se bezuspešno pokušavao da uspostavi vezu sa nekim. Posle desetak kilometara vožnje, a penjali smo se uz nekakvo brdo, kola su skrenula u stranu i uskoro smo se zaustavili. Tek kada sam izašla napolje videla sam da mi je leva ruka sva u krvi. Staklo koje je naprslo u pucnjavi raseklo mi je ruku, ali nije bilo strašno. Zadnji deo kola bio je izrešetan, kao i deo unutrašnjosti, ali sreèom niko nije bio povreden. Vozaè je sklonio automobil u grmlje, gotovo da se nije video od granja, a za to vreme Ismar je, konaèno uspevši da uspostavi telefonsku vezu, razgovarao sa nekim. U šumici nedaleko od puta zadržali smo se sat, dva, a onda je došao mali konvoj automobila po nas. Mislim da ih je bilo pet sa po tri, èetiri èoveka unutra. Bilo je izvesno da sam prisustvovala obraèunu bandi kriminalaca u kojem je, bar ovoga puta; Ismar izašao kao pobednik. Na brzinu su smestili automobil koji je nastradao u pucnjavi, na vozilo, koje je došlo kasnije, a mi smo posedali u ostale automobile i krenuli prema gradu. Sedela sam sa Ismarom i jednim od stražara koji je i vozio kola. Mi smo bili pozadi i Ismar je sve vreme telefonirao.Videlo se da je veoma nervozan. Onaj èovek kojeg su iz restorana poveli kao taoca bio je u kolima ispred nas. Sve to je delovalo na mene gotovo nestvarno, bez obzira na to što sam se za veoma kratko vreme u Turskoj navikla na svašta. Nisam bila u pravu pretpostavljajuèi da se vraèamo za Istanbul. U stvari, mi se jesmo kretali prema gradu, ali na jednom uzvišenju, sa kojeg se vidi grad skrenuli smo desno i uskoro izbili pred motel koji je najverovatnije bio Ismarovo vlasništvo. To sam zakljuèila po njegovom ponašanju i odnosu zaposlenih prema njemu i svima nama. Kao što se moglo oèekivati, sobu sam delila sa Ismarom. On se najpre istuširao, a kada je izašao iz kupatila popio je priliènu dozu viskija, zavalio se u fotelju i pokazao mi da mogu u kupatilo. Dugo sam ostala pod tušem. Prijala mi je topla voda, ali u trenucima opuštanja setila sam se razgovora sa Ismarom i njegove najave da èu uskoro biti isporuèena jednom njegovom poslovnom partneru na neodredeno vreme. Nije bilo nikakve šanse da nešto promenim, da ga molim za ostanak, da pokušam sama bekstvo, pošto mi je tada izgledalo da je Safet tako daleko, da više nije u stanju da kontroliše dogadjaje. Nisam imala izbor. Tu noè morala sam da provedem sa Ismarom. Izašla sam iz kupatila i videla ga kako sedi na krevetu, gleda televizor i pijucka viski. Èulo se zvono na vratima i uskoro je jedan od stražara provirio, saopštavajuèi Ismaru neke novosti. Posle samo nekoliko reèenica stražar se povukao i nas dvoje smo ostali sami. Ismar je dugo gledao u mene. Na sebi sam imala samo gaèice, bez grudnjaka. Ispijao me pogledom. Konaèno je zatražio da legnem pored njega i kada sam to uradila dugo me je milo vao, ljubio mi leda. Na kraju smo imali seksualni odnos u ko jern sam, priznajem, glumila zadovoljstvo, pošto mi nije bilo ni do èega. On je bi prilièno nežan što mi, u takvom stanju, ništa nije znaèilo. Kao da je znao da je to naš poslednji telesni kontakt pa se, možda, zbog toga trudio više nego inaèe. Oboje smo se probudili negde iza pola noèi, jer se èulo kucanje na vratima. Ismar je izašao i poduže razgovarao sa jednim od svojih ljudi. Bilo me je strah.Znala sam da je onaj èovek još uvek sa nama i da ga njegovi sigurno traže, verovala sam da planiraju osvetu, što je moglo da se završi kobno po svakog od nas. Te noèi je padala kiša, kapi su udarale u prozorska okna i nakon tog budjenja dugo nisam mogla da zaspim. Uhvatila me je neka seta, tuga kojoj nisam mogla da se suprostavim.

barjak	#76
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:17:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA U stvari, bilo je to oseèanje nemoèi, ubijanje nade koja se pojavila sa Safetom i njegovom namerom da mi pomogne, da me izvuèe iz košmara u kojem sam se nalazila poslednjih godina. Sada je sve izgledalo tako daleko, moj Beograd i roditelji, Èeda, prijatelji, sve se izgubilo u sumaglici i neizvesnosti, koja me je obavijala. Ismar je spavao, a ja sam tu pored njega plakala za svojim životom. On je raspolagao sa mnom kao da sam stvar. Pokušala sam te noèi, dok smo vodili ljubav, da budem poželjna, da mu se dopadnem, gajeèi nadu da èe me ostaviti kod sebe i tako nesvesno omoguèiti da pobegnem uz Safetovu pomoè. Medutim, jutro i novi dan pokazali su svu surovost života. Posle doruèka seli smo u kola i Ismar mi je rekao da idemo na "obeèano mesto”: Shvatila sam, išli smo kod mog novog vlasnika. Vožnja je trajala nekoliko sati, odmarali smo se samo jedanput, praveèi pauzu za kafu. Onda smo konaèno stigli. Bila je to varošica, u stvari malo veèe selo kojem ni ime nisam videla niti je ko oseèao obavezu da mi ga kaže. Najpre smo stali u centru sela. Vozaè i jedan od stražara pitali su nešto dvojicu starijih ljudi koji su sedeli ispred jedne kuèe, a onda smo krenuli i posle nekoliko stotina metara zaustavili automobil ispred kuèe ogradene velikim zidom. Po onome što se moglo videti spolja vlasnik je, bar za uslove toga mesta, bio imuèan, ali ništa više od bolje seoske kuèe. Dok smo mi èekali u kolima jedan od Ismarovih ljudi nestao je iza ograde i pojavio se za minut, dva. Iza njega je išao èovek u petoj deceniji života, gustih obrva i brkova, malo poveèeg nosa, otprilike moje visine. U prvi mah nisam ništa pomislila, verujuèi da se radi o pripadniku isto tako ne- ’ kog obezbedenja, ali ubrzo sam shvatila da se radi o osobi koja je tog trenutka postala moj vlasnik. On i Ismar izmenii su nekoliko reèenica, posle èega smo svi ušli u kuèu. Muškarci su se odvojili u sobu prema kojoj je vodio mali i hodnik, na desnu stranu, a mene je jedna starija žena odvela ulevo u mali sobièak koji je, iskreno reèeno, delovao prilièno èisto i uredno. Zapazila sam da su svi, ukljuèujuèi i Ismara, skinuli cipele pre nego što su ušli u sobu. Uskoro sam dobila kafu. Ona žena je takode pila kafu, pažljivo me analizirajuèi pogledom. Posle petnestak minuta Ismar i èovek kojeg sam opisala ušli su u tu malu sobu. Ismar je tražio da ustanem. Malo mi je bilo neprijatno, ali nisam imala izbora. Ustala sam i okrenula glavu prema prozoru. Ustala je i ona žena, a posle nekoliko sekundi Ismar mi je rekao da se okrenem. I to sam uradila, sada veè sa oseèajem gadenja prema sebi samoj - bila sam u poziciji robe, stvari, stoke, baš tako. Kao da sam na stoènoj pijaci i onaj koji me prodaje traži da se okrenem, da šetam u krug, kako bi me kupac bolje video i procenio. Kada mi je reèeno da mogu sesti, okrenula sm glavu prema njima. Onaj Turèin, moj novi vlasnik, zadovoljno se smešio, a taj oseèaj zadovoljstva, verovatno zbog dobro obavljenog posla, videla sam i na Ismarovom licu. Razgovarali su još neko vreme, a potom napustili sobu. Popila sam kafu, koju mi je ona žena skuvala, i sve više tonula u oèajanje. Izgledalo je da više zaista nema izlaza. Nisam ni u Dubaiju, ni u Istanbulu, nalazila sam se u dubokoj provinciji, sama bez ièije pomoèi, isporuèena èoveku koji mi je na prvi pogled bio odvratan. Ne kao muškarac, jer ni njega ni ostale na èelu sa Ismarom nisam posmatrala na toj relaciji, veè kao èovek. Imao je nešto podlo i opasno u sebi. Napolju je poèela da pada kiša, udarali su gromovi i sve je lièilo na oluju. Zena koju su mi dali da bude moja pratilja bila je priprosta seljanka, verujem nešto iznad proseka, ali svakako neobrazovana, tako da je komunikacija bila iskljuèena. Koliko sam mogla da procenim ni onaj koji me je kupio nije znao nije znao osim Turske. Crno, da crnje ne moze biti. Pokušala sam da pred tom ženom sakrijem emocije i da se držim hrabro, ali nisam više imala te unutrašnje snage i poèela sam da plaèem. Ona je neko vreme gladala, a onda je okrenula glavu i poèela da posprema nešto po sobi. Negde pred noè, kada se kiša smirila, u sobi se pojavio Ismar, ostao je na vratima, ne ulazeèi unutra, i rekao mi: - Ja sada idem. Nisam siguran kada èemo se videti. Tvoje je da budeš pametna i da ne pogoršavaš situaciju u kojoj se nalaziš. Moji ljudi èe povremeno dolaziti da te obidju, da vide kako si. Ako budem imao vremena i ja èu navratiti - rekao je i zatvorio vrata. U tom trenutku osetila sam neopisivi strah. Situacija je bila paradoksalna. Bez obzira na to što je odlazio èovek koji me je uvalio u novi živi pesak, uèinilo mi se da èu njegovim odlaskom izgubiti novu nadu.

barjak	#77
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:17:58	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Takav kakav je, bio mi je nekakva zaštita, vezao me je za Istanbul gde su moguènosti da nešto i uradim na planu bekstva bile u opticaju. Sta ovde, u ovom selu, da radim? Ne znam ni gde se nalazim ni kod koga sam. Niko ne govori engleski jezik. Niko mi ne govori koja èe biti moja nova uloga. Jesam li došla u to selo da bih služila onom tipu za uživanje, kao seksualni objekat, ili me je zadesila sudbina koju je po dolasku u Istanbul, prilikom prvog razgovora Ismar pomenuo? Rekao mi je, da podsetim kako mi se može desiti, u sluèaju pokušaja bekstva, da budem uhvaèena i kažnjena prodajom nekom seljaku koji èe od mene tržiti da radam decu. Možda me stigla takva sudbina. Nikada se gore nisam oseèala. Te veèeri sam, u razmišljanjima, shvatila da je prethodna pozicija, kako se god to èinilo nelogiènim, bila bolja od ove, u kojoj sam sada. Prihvatila sam u Dubaiju i u Istanbulu ulogu prinudne prostitutke. Bilo je jasno da sam, uz sve gadosti koje sam doživljavala, bila oslobodena onog najgoreg - da rodim neželjeno dete i razbijem svoj život kao staklo. Mislim i danas, evo dok ovo prièam, da to nikako ne bih mogla da preživim. Ubila bih se. Ali te veèeri pojma nisam imala šta me èeka. Ponudila mi je ona žena veèeru, nekakve pite, gibanicu, stvarno ne umem da objasnim šta me je nudila, a kada sam posle samo nekoliko zalogaja ostavila tanjir, ona je otišla iz sobe i brzo se vratila, noseèi neko suvo meso. Probala sam i ustanovila da je sušena ovèetina. Nikad pre to nisam jela, ali jagnjetinu sam obožavala i danas smatram praznikom dan kada jedem jagnjetinu, i to mi je pomoglo da odgonetnem o èemu se radi. Dobila sam parèe suve kobasice, naravno, ne u smislu mesa. Bio je to onaj sudžuk, koji se, videla sam, može naèi i u nekim beogradskim radnjama. Uz parèe hleba dobila sam i šolju èaja. Glad oèiju nema i najela sam se kao da jedem najbolju hranu na svetu. Uskoro su se zaèuli glasovi ispred kuèe. Muški glasovi. Kiša je prestala da pada, ja sam oseèala umor, dremalo mi se, ali sam pomisao na nove okolnosti u kojima sam se našla odnosila je, kao rukom, san od mene. Verovala sam da èu noc provesti u toj sobi. Žena koja je donela veèeru mirno je sedela i rašivala makazama neku tkaninu. Nije ni pogledala u mom pravcu. Glasovi koje sam èula pred kuèom sad su bili bliži, gotovo pred vratima, ali uskoro su utihnuli, pa sam zakljuèila da su nestali u onoj sobi za muškarce. Nekoliko minuta kasnije moj novi gospodar ušao je u sobu i rekao nešto onoj ženi. Ona me podigla, uzela pod ruku i povela. Èovek je krenuo ispred nas, prošli smo mali hodnik i ušli u sobu u kojoj su sedela trojica muškaraca. Bi su srednjih godina, osim jednog koji je mogao imati blizu šezdeset. Taj je u rukama držao nekakav instrument, koji pre toga nikada nisam videla. Lièio je na tamburu, ali sa ne uobièajenom dugim vratom. Svi su ustali, kada sam ušla u sobu. Okrenula sam se videla da je žena nestala iz sobe. Vrata su bila zatvorena Moj gospodar je stajao iza mene, držeèi ruke na ledima, s osmehom na licu koji se mogao protumaèiti jedino i samo kao izraz velikog zadovoljstva što pred svojim prijateljima i: rodacima, ne znam ko su mu bili, može da se pohvali novom ženom. Mladom, zgodnom, lepom i u sve to još sa plavom kosom. To je u Turskoj retkost. Stajala sam na sredini sobe, oni su posedali na jastuke razbacane po podu, a pod je bio prekriven èilimima. Zavese na prozorima bile su navuèene, gorelo je samo jedno svetlo nekakva noèna lampa u uglu sobe i oseèao se jak miris duvana. Èovek sa tamburom poèeo je da prebira po žicama, a ostali se užarenih oèiju gledali u mene. Onaj koji me je kupio od Ismara poèeo je da nešto govori, bilo je oèito da se meni obraèa, ali ja ništa nisam razumela. Onda se podigao i posle pomalo smšnog objašnjenja, uglavnom telom, shvatila sam da traži o mene da plešem. Nisam imala ni volje ni snage za tako nešto On je opet, sada veè sa neskrivenom ljutnjom, tražio da plešem. Setila sam se onog lokala u kojem sam bila sa Ismaror i njegovim poslovnim partnerima iz Ukrajine, u kojem nas je sve zadivila prelepa plesaèica trbušnog plesa. Oni su od mene oèekivali nešto slièno, to je bilo izvesno, ali pomoèi nije bilo. Ja to nisam znala. Kada je po treèi put ustao sa poda, moj gospodar me je zgrabio za ruku iznad lakta i okrenuo nekoliko puta. Umalo nisam pala. Govorio mi je nešto u lice i mada nisam ni reè razumela, znala sam da treba da plešem. I dalje sam stajala u mestu. Usledio je strahovit šamar od kojeg mi je glava odletela u stranu.. Uspela sam da se održim na nogama, mada me je i on malo pridržao. Njegovo lice stajalo je ispred moga na nekoliko santimetara. Bila sam potpuno nemoèna, a kada sam osetila da mi raskopèava dugmad na košulji sledila sam se. Prva pomisao bila je da èe me svi oni sada silovati. On je raskopèao moju košulju, skinuo je i bacio na pod. Na meni je ostao donji deo i grudnjak.

barjak	#78
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:18:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Oslobodena svake nade da mi neko može pomoèi, u trenutku sam se pomirila a sudbinom i poèela otvoreno da gledam u oèi najpre ovoga koji me je maltretirao, a onda i ostale na podu. Cekala sam samo kada èe da me obore, skinu i preostalu odeèu i siluju. - Želela sam u tim trenucima da umrem, da nestanem iz te sobe, da me zauvek nema. Videlo se po njihovim licima da su zadivljeni mojim telom. Na sebi sam imala neki grudnjak za broj manji i grudi su mi, i nako bujne, prosto navaljivale groz tanki i prozirni materijal. U takvim trenucima u životu èovek se poput davljenika vata za slamku, èini ono što mu diktira unutrašnji nagon, pa sam i ja, valjda u nadi da èu produžiti stanje koje je svakog trenutka moglo da završi kobno po mene, poželela da se kreèem oko svoje ose. Pokušala sam, opet više nesvesno, da pratim ritam onog instrumenta. Njihala sam kukovima, pupak , je bio otkriven, suknja je kliznula niz telo i videli su se rubovi mojih gaèica. Oni su najpre lagano, a potom sve jaèe poèeli da udaraju dlanom o dlan. Plesala sam sa rukama izdignutim do glave i mogu misliti koliko ih je sve to uzbudivalo. Tada se dogodilo nešto što je, sigurna sam, otklonilo ono ružno što je moglo ili trebalo da usledi. Napolju se èula jaka sirena automobila - kao da je ispod prozora. Najpre jedanput, onda još tri puta. Moj gospodar je dao znak ta’rašu da prestane i svi su automatski okrenuli glavu prema prozoru. Ja sam instiktivno pokrila rukama grudi, ali vise na mene i nisu obraèali pažnju. Gazda je brzo napustio sobu, dok su oni razgovarali nešto izmedu sebe iskoristila sam priliku i obukla košulju. Nisu mi branili. Uskoro je gazda ušao u sobu i posle nekoliko reèenica su krenuli za njim. Mene je odveo do sobe u kojoj sam sedela sa onom ženom i gurnuo me unutra. Kada je upalio svetlo videla sam ženu da leži na divanu pored zida. Spavala je obuèena i brzo se podigla. Gazda je rekao nešto, ona je samo klimnula glavom i uskoro smo nas dve ostale same. Pred kuèom su se èuli motori automobila. Nekoliko puta svetla su preko prozora i zidova sobe, a onda je sve utihnulo. U sobi su, seèam se, bila dva uska kreveta. Pokazala je da legnem na jedan, a ona je legla na drugi. Pre toga zakljuèala vrata i stavila kljuè u nedra. Legla sam, ali nisam mogla da zaspem. Uplašilo me je otvaranje ulaznih vrata. Neko je ušao u kuèu ali uskoro i izašao. Medutim, imala sam oseèaj da nekoga ima ili u jednoj od soba ili ispred kuce. Oseèala sam se strašno. Ponižena, bez nade, a u situaciji na koju nikako nisam mogla da utièem. Setila sam se prvo èaleta i keve, onog telefonskog razgovora sa njima i obeèanja èu im se uskoro javiti, da èu doèi kuèi. Kako je te noci izgledalo izgubljeno i daleko. Zaèudo, nisam mogla da zaspim. Sve u meni bilo je ubijeno, sve nekako tupo i bez traga sve. Nisam više maštala, sanjala o bekstvu, nisam ništa imala u planu. U tim crnim mislima doèekala sam jutro. Zena na drugom krevetu spavala je dubokim snom. Lagano sam se obukla, razmakla zavese i pogledala kroz prozor. Bili smo na spratu kuèe, ispred je bilo drveèe, izmedu njega uzak prolaz posut sitnim kamenom, koji je vodio do glavnog puta, saobraèajnice koja je prolazila selom. Povremeno se èuo zvuk motora, gore na glavnorn putu. Nisam znala šta da radim. Ležala sam i gledala u zid. Kada se žena probudila objasnila sam joj da želim u toalet, da mi treba umivarije, pranje zuba... Sišle smo ponovo u prizemlje i dole zatekle jednog èoveka kojeg sinoè nisam videla. On je ubrzo napustio kuèu, a ja sam se zadržala sigurno pola sata u prostoru koji je trebao da bude kupatilo. Istina, bila je tu i kada i lavabo, ali sve je delovalo prljavo i zapušteno. Po tome sam zakljuèila da onaj èovek koji me je kupio ili nije oženjen ili živi sam, sa onom ženom koja ga služi, ili mu je ta kuèa neko sklonište u kojem se provodi i gde dovodi svoje prijatelje. Kada sam izašla, èekao me je doruèak. Opet pita i šolja èaja. Dok sam jela, žena je sedela preko puta mene i gledala u moje noge. Moje skupocene italijanske cipele bile su joj, verujem, èudne i nije skidala pogleda sa njih. Posle jela, pokušavala sam, uglavnom rukama, da od nje saznam gde je gazda, šta se noèas dogodilo, kuda su svi nestali... ali uzalud. Ona je samo slegala ramenima i odmahivala glavom. Opet sam èula da neko ulazi u kuèu, zatim korake u hodniku, pa izlazak iz kuèe. Nije bilo šanse da razgovaram niti je ta žena uopšte pokazivala neko interesovanje za mene.

barjak	#79
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:19:36	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Pospremila je po sobi, izlazila povremeno, ostavljajuèi vrata otvorena, valjda da me drži na oku, rnada meni na kraj pameti nije bilo da pokušam da bežim. Gde da pobegnern? Da se uvalim još u veèu nevolju. Negde oko podneva ispred kuèe èuo se automobil. Osetila sam nervozu, verujuèi da dolazi gazda, najverovatnije sa društvom od sinoè. Povukla sam se u ugao sobe i èekala. Automobil je i dalje radio, koliko sam ja mogla da zakljuèim bio je parkiran u blizini prozora i skoro smo obe èule otvaranje ulaznih vrata. Naime, ona žena se uznemirila, posebno nakon što je pogledala kroz prozor. Uskoro su se vrata naše sobe otvorila i na njima je stajao mladiè mojih godina. Pogledom je preleteo preko sobe, okrenuo se da osmotri hodnik i onda meni dao znak da izadem. Poslušala sam bez reèi. Kada sam ušla u hodnik, on je rekao nešto onoj ženi i zatvorio vrata. Pokazao mi je rukom da izadem napolje, pošto su i ulazna vrata bila otvorena. Samo što sam izašla i okrenula se polulevo došlo mi je da vrisnem od sreèe. Par metara od mene stajao je Safet. Potrèala sam prema njemu, zagrlila ga, kao da sam videla oca, tako sam se obradova. - Nemoj ništa da me pitaš, sve èu ti objasniti u autu. Vratati se brzo u kuèu uzmi svoje stvari i idemo. Uletela sam i za nekoliko sekundi pokupila sve stvari i donela. Ona žena me je nemo posmatrala. Izletela sam ipred kuèe, gde je Safetov mladi prijatelj okrenuo auto. Seli smo unutra i krenuli. Automobil se lagno kretao kroz selo, a ja sam drhtala od uzbudenja. Ponovo je moj život dobio smisao, vratila se nada i to u trenucima kada je sve oko mene izgledalo tamno kao noc. Sedela sam sama na zadnjem sedištu luksuznog automobila. Safet i njegov mladi prijatelj, koji je vozio, bili su napred. Videlo se da su i jedan i drugi pomalo nervozni. Kilometar, dva po izlasku iz sela, vozaè je smanjio brzinu i kretali smo se najviše pedesetak kilometara na sat. Jedan i drugi su gledali sa strane, kao da nešto traže. Onda smo prošli pored jednog sporednog puta, koji se sa desne strane spajao sa glavnim, èak mislim da nije bio ni asfaltiran. Primetili smo, svi u jednom èasu, automobil parkiran nekoliko desetina metara do glavnog puta, malo uvuèen u sumu. Naš vozaè je naglo zakoèio tako da sam gotovo udarila glavom u prednje sedište. Neki sekund kasnije onaj automobil izašao je na put i stao iza nas. Safet je napustio kola. To isto je uradio èovek iz automobila koji nam se pridružio i razgovarali nekoliko minuta. Ubrzo smo krenuli, samo što smo mi vozili sporije, u stvari, pratili smo ritam kola koja je pustio da idu ispred naših. - Nemoj ništa da se plašiš, to su moji prijatelji, rekao mi. Jedan od njih je iz policije, angažovali smo ga da se nadje u sluèaju kontrole na putu - rekao je Safet na srpskom jeziku, ne okreèuèi se meni. Odmah potom je izvukao mobilni telefon i uspostavio kontakt najverovatnije sa Ijudima iz prednjih kola. Ja sam èutala. Prošli smo kroz jedan provincijski gradiè, nisam mu zapamtila ime, i skrenuli levo na poslednjoj velikoj raskrsnici. Ona kola su i dalje bila ispred nas. Safet je postao mnogo mirniji. - Kako ti je bilo? - upitao me je. - Jesi li imala neugodnosti? - Nisam. Noèas su tražili od mene da ih zabavljam. Da budem iskrena, verovatno bi sve po mene završilo jako ružno da nas nije prekinula neka noèna poseta, neki automobil. Taj što me je kupio od Ismara ubrzo je pokupio celu ekipu i napustili su kuèu. Kao što ste videli, nisu se vratili do danas. - Ni to noèas nije bilo sluèajno. Ja sam preduzeo, doduše u velikoj žurbi, nešto da ih razdvojim od tebe i, eto, uspelo je. Nema smisla da ti prièam dalje, a i nevažno je pred èinjenicom da je uspelo. Plašio sam se da te ne povrede. To su primitivni i neobrazovani ljudi. U Istanbulu žena još i nekako uživa odredjena prava i poštovanje, ali ovde u provinciji... - Safete, kako ste saznali da sam prebaèena izvan Istanbula, da sam u tom selu? - bila sam radoznala. Premestila sam se u levi kraj automobila tako da mogu da vidim Safetovo lice i da razgovaram sa njim. On je èutao neko vreme, zagonetno se smeškajuèi. - Mogu da ti kažem, ti si odrasla devojka i neèeš mi zameriti. Mnogo mi je pomogla, a naravno i tebi, Ismarova sekretarica. Nju si pretpostavljam upoznala? - Da, to je ona zgodna žena. Zar vam je ona rekla šta se dogada? - Taèno, ona mi je rekla, ona i ja smo, oprosti mi dete na ovom, veè nekoliko godina u vezi. Gotovo da živim više kod nje nego medu svojom porodicom. Ali, to je izvan ove prièe i ne treba da te optereèujem. Dakle, od nje sam saznao šta se dogada.

barjak	#80
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:20:07	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Hitno mi je javila da je Ismar odluèio da te proda, a pošto je znala gde i kome, javila mi je je na vreme tako da sam preduzeo sve što je bilo u mojoj moèi da te izvuèem. - Sada mi je jasno njeno ponašanje kada sam poslednji put bila kod Ismara. - Šta se dogadalo? - upitao je Safet. - Ništa posebno, samo je ta žena, za razliku od ranijih naših kontakata, bila neuobièajeno ljubazna, otvoreno me pitala kako se oseèam u poziciji koju imam, kako mi je u Istanbulu. Mislila sam da me provocira i nisam se upuštala u poverljive razgovore. - Da, ona mi je sve rekla, ukljuèujuèi i onu pucnjavu koju ste imali na izlazu iz Istanbula; Ismar joj je telefomdojavio. Dobila je zadatak da organizuje ljude koji èe doèi po vas u onaj motel, ali je istog trenutka i mene izveštavala o svemu što se dogada. Tako sam noèas uspeo da se organizujem i insceniram, navodno, veliki posao zbog kojeg onaj kreten, što te je kupio od Ismara, morao hitno da otputuje. Mogu da ti, u ostalom kažem - on je u lancu Ismarovih ljudi koji na odredenim relacijama sa Istoka prebacuju drogu preko Turske i to dalje preko Bugarske ide u Evropu. Iskoristio sam njegovu pohlepu za svakim dolarom i strah koji ima pred Ismarom, pa sam ga poslao na put. - Možete li imati zbog toga problema kod Ismara, kada sazna da ste prevarili njegovog èoveka? - bila sam znatiželjna. - Ne, to su uradili ljudi za koje Ismar nikada u životu nije èuo. Grupa mojih dobrih prijatelja, ali bili su toliko ubedljivi da onom seljaku na pamet nije palo da se Ismaru javi telefonom. Ubedili su ga da je potrebna najveèa tajnost koja iskljuèuje bilo kakav kontakt i on je sad negde na granice Turske. Kada shvati da je prevaren poludeèe, ali je nevažno. Uostalom, u ovom poslu prevare su nešto najnormalnije. Tu se gine više nego u saobraèaju, pa èe prevara na kraju doèi kao uteha, nasmejao se Safet. - Znate li nešto o pucnjavi èiji sam bila svedok? Jedva smo izvukli žive glave. - Nisam ti do sada prièao, a nismo doduše ni imali priliku, tako nešto se Ismaru èesto dogada. Mislim da je u pitanju neki veliki posao oko droge. Koliko znam onaj èovek kojeg su uzeli za taoca predstavlja sam vrh trgovine drogom u Turskoj, ima ih pet, šest, i Ismar je uleteo u jedan kanal koji nije smeo da dira. Opominjali su ga, ali uzalud. - Šta je sa èovekom kojeg su poveli kao taoca, odnosno kao zaštitu, pošto ne verujem, da bismo preživeli da njega, nije bilo na zadnjem sedištu automobila? Izrešetali bi nas. Slažete li se Safete? - U pravu si. To je bio dobar potez, jedini dobar potez, u toj situaciji. Slažem se da bi vas sve pobili da njega nije bilo. Ovako, imali su naredenje, verujem baš od njega, da ne pucaju. Ne znam gde je sada taj èovek, ali neèe mu se ništa dogoditi. Otkupièe ga njegovi, samo što èe Ismar zbog te gluposti nekoliko meseci morati da se prikrije, da deluje iz tajnosti. Neèe mu biti prvi put. Ne plašim se ja za njega. Kola su prolazila predivnim krajem u kojem bih sigurno uživala da situacija nije bila tako složena. S vremena na vreme Safetov mobilni telefon je zvonio, a i on je zvao nekoga. Zaustavili smo se posle dva, tri sata vožnje kod jednog restorana da ruèamo. Jedan i drugi automobil vozaèi su parkirali tako da ne padaju u oèi onim što prolaze pored restorana. Unutra su nas poslužili jagnjetinom. Za mojim stolom, pored Safeta i našeg vozaèa, nije sedo niko, ali je kasnije Safet pozvo èoveka èetrdesetih godina, da nam se pridruži. Na prvi pogled je bilo jasno da se ne radi o Turèinu. Samo što je seo za sto Safet mu je na srpskom rekao: - Esade, ovo ti je zemljakinja, odnosno, naša zemljakinja. Iz Beograda je. Sve drugo znaš, a sada je prilika da se upoznate. Možda se posle i neèete videti. - Drago mi je gospodice - progovorio je taj èovek na srpskom, a ja sam, verujem, izgledala prilièno blesavo, vrteèi glavom najpre u pravcu Safeta, a onda Esada, pa ponovo tako. Ništa mi nije bilo jasno. - Vi ste iz Srbije, upitala sam èoveka? - Da, roden sam u Kraljevu, kasnije su se moji preselili u Rašku i danas su tamo, a ja sam pre petnaestak godina, ttažeèi bolji život, napustio Srbiju, otišao kod rodaka u Nemaèku, a kako se ispostavilo da tamo nema šanse da radim druge poslove osim gradevinskih, krenuo sam sa jednim zemljakom u Tursku. I, evo me danas ovde. Veliki sam prija telj sa Safetovom porodicom i kada mi je rekao o èemu se radi, da treba pomoèi jednoj devojci iz Beograda, porucio sam mu da raèuna na mene. - Èime se bavite u Turskoj? - ispitivala sam Esada.

barjak	#81
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:20:56	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Uglavnom trgovinom. Imam i dva butika, nešto saradujem sa zemljacima, tvojim i mojim, prebacujem u Srbiju džins, otuda uvozim kožu, radimo nešto i sa zlatom i srebrom. Mora se priznati da mi ide dobro. - Da, ali ima nešto što nam Esad nije rekao, nešto što moramo da menjamo što pre. Je li tako Eso? - upao je Safet u razgvor. - Ma pusti to Safete, kasno je. - Nije kasno Esade. Tebi je èetrdeset i neka. Jeste prolazi poslednji voz, ali ima vremena da uskoèiš – nastavio je Safet, a onda se okrenuo prema meni i rekao. - Znaš, Esad se još nije oženio. Bilo je prilika, dobrih prilika, ali on nešto previše bira i tako mu prodoše godine. Ona koja se za njega uda živeèe kao kraljica - kazao je Safet, gledajuèi u mene, što sam protumaèila kao sugestiju, poruku. Medutim, ja sam bila u drugim mislima i prebacila sam razgovor na sasvim suprotnu stranu, na muke u kojima smo se našli i Safet i ja. - Šta vi mislite Esade hoèe li Safet uspeti da me prebaci u Srbiju? - upitala sam zemljka iz Raške. - Safeta znam godinama i verujem da ga dobro poznajem i kao èoveka sa èvrstim karakterom i kao osobu koja završava zapoèete poslove. Prièao mi je o tebi, znam gde si bila, da ne možeš doèekati susret sa svojima, ali moraš biti strpljiva. Nas nekoliko je tu da budemo Safetu pri ruci. Najvažnije èe biti da te prebacimo preko granice, da te izvuèemo iz Turske. Dalje èe, verujem, ièi lakše. Uskoro smo krenuli dalje. Esad je otišao u automobil ispred nas, tamo su bila još trojica, a putovanje je nastavljeno nešto bržim tempom. Seèam se da smo na jednom mestu prešli most iznad neke reke i taj most je nešto njlepše što sam na tom putovanju videla. Izgledao ie kao biser u zelenilu baèen i zaglavljen izmedu dve obale. Cim smo prešli preko mosta put je savijao u levo, išli smo uz reku, a ja sam oduševljena lepotom toga mosta dugo držala glavu na prozoru gledajuèi ga. Sve dok se to moglo. Odjednoin se, iza velike krivine na putu kao iz zemlje iznikla, pojavila patrola policije. Dali su nam znak da se zaustavimo. U stvari, zaustavili su ona kola ispred nas, a kako se naš vozaè malo zbunio, pomislio je da i mi treba da se zaustavimo, smanjio je brzinu. Medutim, policajac nije davao znak da stanemo, ali sada, pošto smo se približili Esadovom automobilu, nije bilo više šanse da ih zaobidemo i nastavirno sa vožnjom. Drugom trakom prolazili su automobili. To naše stajanje jedan od policajaca iz patrole je iskoristio i dao znak i nama da se parkiramo i saèekamo kontrolu. Dok je jedan iz grupe policajaca pregledao dokumenta Esadovog vozaèa, drugi je laganim korakom krenuo prema nama. Videla sam da se Safet uznemirio, èak je opsovao na srpskom. U tom trenutku iz Esadovih kola izašao je jedan od putnika i obratio se policajcu koji samo što nije došao do nas. Razgovarali su, a onda je onaj iz automobila pokazao nešto što je lièilo na legitimaciju. Policajac je samo klimnuo glavom, pozdravio ga i vratio se do patrolnog automobila. - U redu je, ovaj èovek je iz policije i zato smo ga i poveli - kazao je Safet. Kontrola Esadovih kola je bila završena i mi smo nastavili put. Samo što smo odmakli Safet je telefonom stupio u vezu sa Esadom i posle završenog razgovora, okreèuèi prema meni rekao: . - Znaš li šta je ovaj rekao policajcu? - Ne, ne mogu ni da predpostavim - odgovorila sam. - Rekao je da sam ja brat nekog našeg ministra, da se sa kèerkom vraèam u Istanbul, a da je on, zajedno sa Edom i ostalima, u pratnji. Posle toga je Safet zaèutao. Naravno, spominjanje kèerke kojoj sam ja neverovatno slièna, bar mi je to Safet rekao izazvalo je u tom plemenitom èoveku seèanje na kèerku koja je izgubila život u saobraèajnoj nesreèi 1991, godine. Posle toga Safet je dugo èutao i gledao ispred sebe. Èini mi se da je i vozaèu bilo jasno da se Safet našao u kovitlacu teških i žalosnih misli o tragediju koja je zadesila njega i njegovu porodicu. Lagano se spuštalo veèe. Jedan telefonski poziv vratio je Safeta u stvarnost. On se okrenuo i rekao mi da èemo uskoro biti u predgradu Istanbula. Nije bilo baš tako, vozili smo se još manje od sat vremena pre nego što smo u daljini sada veè u noèi, videli svetla velegrada. Saobraèaj je bio veoma gust. Prestrojili smo se u tri beskrajne kolone prema centru grada, a onda sam, zabrinuta za eventualnu Ismarovu potragu i reakciju onog tipa kod kojeg sam prenoèila, upitala Safeta gde èu da spavam. - Naravno da neèeš tamo gde si bila. Ništa ti, dete, ne brini. Odredili smo skrovište za tebe, a ako bude potrebno menjaèemo mesto tvog boravka i nekoliko puta na dan.

barjak	#82
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:21:34	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Imas li još uvek onaj falsifikovani pasoš kod sebe? - Nemarn, uzeli su mi ga - rekla sam. - Dobro, i to èemo da rešimo. Uradièemo novi – izustio je Safet. Zaustavili smo se ispred jedne kuèe u delu grada koji ne bi mogao smatrati ekskluzivnim. Najpre smo sedeli u kolima desetak minuta, oèekujuèi Esada i èoveka koji je otisao sa njim da se vrate. Pojavili su se u pratnji starije žene, mogla je imati oko šezdeset godina, i svi su prišli našim kolima. - Idemo, sve je u redu - rekao je Esad Safetu i meni. Napustili smo kola, ostao je samo vozaè i ušli u kuèu. Bila je to, spolja, prilièno zapuštena kuèa na sprat, ali kada smo ušli unutra kontrast izmedu spoljašnjosti i unutrašnjosti bio je prosto neverovatan. Sve je bilo èisto sa malo nameštaja odabranog sa ukusom, zidovi su bili okreèeni u belo, divno nameštena kuhinja i velika soba, prostrano kupatilo... - Devojko, ovo je teta Hazila. Kuèa je prazna i ona vodi raèuna o njoj. Ti èeš biti u prostorijama na spratu. Nigde se neèeš kretati izvan kuèe, neèeš prilaziti prozorima, neèeš izlaziti na balkon, a sve što ti bude trebalo dobièeš ili od nje ili od mene i Esada. Od ovog trenutka poèinje realizacija plana koji èe se okonèati onoga trenutka kada udješ u Srbiju i kada mi se javiš iz Beograda, od svojih roditelja. Tek tada èe sve biti završeno - izgovorio je u jednom dahu Safet. Dodao je da èe sutra navratiti oko podne i uskoro su svi napustili kuèu. Hazila mi je dala kuènu haljinu i papuèe, istuširala sam se i otišla u svoju sobu. Reèeno mi je da ne palim svetlo, pa sam se uvukla u krevet pomoèu svetla iz hodnika. Glava mi je bila okrenuta prema prozoru. Nebo osuto zvezdama bilo je te noèi posebno vedro. Nigde oblaèka, a ja sam preko krova kuèe u komšiliku, poput deteta, poèela da brojim zvezde, èekajuèi da neka padne, da poželim što brži povratak u Beograd. Ležala sam sa rukama ispod glave. Sve je sada bilo drugaèije. Pre samo 24 sata u onom selu bila sam na rubu ponora, u situaciji koja je obeèavala nova poniženja posle kojih, da su se dogodila kako sam oèekivala, verovatno ne bih imala snage da nastavim život. Sada sam opet na krilima nade, ponovo razmišljam o èaletu i kevi, o bratu Èedi, o mom Beogradu, Svetlani, Tanji, Banetu, društvu koje sam ostavila pre èetiri godine. Opustila sam se kao da sutra kreèem za Beograd prvim vozom, kao da sam u Istanbulu na turistièkom putovanju. Svu tu nadu, i snagu da èekam, ulio mi je Safet zajedno sa Esadom. Prvi put za èetiri godine razgovarala sam i družila sam se sa ljudima koji govore mojim jezikom i koji žele da mi pomognu. San nije dolazio na oèi i veè je bilo, mislim, oko dva sata posle pola noèi, a ja sam i dalje razmišljala i brojala zvezde. Medutim, u jednom trenutku uèinilo mi se da se nešto mièe na krovu kuèe u susedstvu. Ta kuèa je od mog prozora bila udaljena najviše desetak metara i nije bilo nikakve šanse da se varam. Jeste, bila je noè, ali vedra i lepa noè kroz koju se daleko videlo. Podigla sam se i protrljala oèi. Nije bilo sumnje - na krovu te kuèe bio je èovek. Lagano se kretao preko krova, zaustavljajuèi se svakih nekoliko metara osmatrajuèi okolo. Uhvatio me je strah. Ni sama ne znam zašto, povezala sam tog èoveka sa sopstvenom situacijom i munjevito kroz glavu mi je proletela misao da se možda ne radi o poteri za mnom. Da Ismar možda nije saznao gde se nalazim ili onaj seljak i sada šalje svoje ljude da me kidnapuju ili ubiju. Možda su nas pratili sve vreme, možda im je ova baba dojavila, možda je sve neka igra - razmišljala sam. Èovek je došao do vrha krova i brzo se prebacio na drugu stranu. Sada ga je èekala veèa strmina, ispod nje nekakva garaža ili nešto slièno, sa koje je mogao da ude u naše dvorište, a ostalo je, plašila sam se lako. Sta da radim? To pitanje odzvanjalo mi je u glavi, a u stvari postojao je samo jedan izlaz. Da probudim Hazilu i kažem joj šta se dogada u komšiluku, pa šta bude da bude. Sjurila sam se niz stepenice, ne paleèi svetlo, i za èas došla do njene sobe. Ušla sam bez kucanja. Ona je spavala èvrstim snom. Probudila sam tu ženu, a kako nije znala ni reè engleskog, a ni ja turskog, povela sam je onako uplašenu prema prozoru. Površinu krova iz njene sobe nismo mogli da vidimo, a sada nije više bilo ni onog èoveka. Žena je zabezeknuto gledala u mene ništa ne shvatajuèi dok sam ja i dalje uporno pokazivala prema krovu u nastojanju da je ubedim kako gore ’nekoga ima. Ona je gledala, ali kao ni ja nije ništa videla. I baš kada sarn pomislila da èu ispasti paranoik, onom ravnom krovu pojavio se èovek o kojem sam govorila.

barjak	#83
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:22:21	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Hazila se trgnula i povukla i mene u unutrašnjost sobe. Èovek je stajo neko vrerne, a onda je legao na krov, verovatno nasluèujuèi neku opasnost, neke zvuke koji su mi bili sumnjivi. Htela sam da otvorim prozor, ali mi Hazila nije dala. Povukla me je za sobom i ostavila ispred stepenica, koje vode na sprat do moje sobe. Vratila se držeèi u ruci ogromnu baterijsku lampu i krenule smo stepenicama prema mojoj sobi. Vrata su bila otvorena i lagano smo ušle unutra. Prišle smo prozoru koji je bio poluotvoren, jer sam ga ja otvorila. Onaj èovek je i dalje ležao na krovu. Onda se lagano podigao, pa èuènuo osmatrajuèi okolinu. Bio nam je okrenut ledima. Hazila je santimetar po santimetar otvarala prozor, toliko da se može nagnuti preko, a onda u sekundi ukljuèila lampu i snažan snop svetlosti, usmerila prema onom tipu na krovu. On je nekoliko sekundi bio u šoku. Lampa je imala snažan, èak neuobièajeno snažan snop svetla pod kojim smo videli da èovek na sebi ima crnu odeèu i isto tako crnu kapu navuèenu do pola èela. Bilo je oèigledno da ni sam ne zna šta da radi. Okrenuo se tek toliko da vidi iz kojeg pravca dolazi svetlo i dalje smišljajuèi šta da radi. Èinilo se da to sve traje neuobièajeno dugo, a onda se on bacio napred, pokušavajuèi da se izvuèe ispod dela krova koji je natkriljivao ravninu iznad garaže. Kada je video da nema prostora da se zavuèe, munjevito se otkotrljao prema rubu. Svetlo ga je i dalje pratilo, bio je na brisanom prostoru, bez ikakvih šansi da se sakrije. Onda je odluèio. Podigao se i u dva-tri koraka stigao na drugu stranu, vodeèi raèuna da ne okreèe glavu prema nama, i skoèio na zemlju, odnosno u dvorište kuèe na èijem je krovu bio. Veè sledeèeg trenutka zaèuli smo lavež psa, koji je potrajao dobar minut. Upalila su se i svetla u kuèi, potom i u dvorištu, a nas dve smo se povukle u tamu kuèe. Osmatrale smo šta èe da se desi. Svetla su i dalje bila upaljena, ali nikakva buka se više nije èula. Èak ni lavež psa. Hazila mi je dala znak rukom da legnem, a onda je otišla u prizemlje. Dugo nisam mogla da zaspim. Gledala sam ponovo onaj krov, oèekujuèi da se opet neko pojavi, ali ništa se nije desilo. Tako sam i zaspala. Jutro je bilo divno. Kuèa na èijem se krovu prošle noèi odvijala mala drama kupala se u suncu. Posle izlaska iz kupatila srela sam Hazilu, nosila je kafu od koje je mirisala cela kuèa. Popila sam je u slast. Smešile smo se jedna drugoj zbog sinoènjeg dogadaja, ali nas je jezièka barijera spreèavala da iznesemo i utiske. Posle doruèka vratila sam se u sobu i za veliko èudo ubrzo zaspala, što mi se retko dogadalo u životu. Èak ni onda kada sam u beogradu dolazila kuèi u svitanje, budila se oko deset i nastavljala kao da sam spavala celu noè. Zivot i umor su èinili svoje. Probudila sam se negde oko podne. U stvari, probudio me je razgovor u prizemlju sobe, a èula sam ga zbog otvorenih vrata. Prepoznala sam Safetov glas i sišla. Samo što me je ugledao nasmejao se i rekao da ne brinem zbog sinoènjeg dogadaja. Hazila mi je sve isprièala. Kada sam ja ponovo zaspala ona je prošetala i sluèajno srela vlasnika ove kuèe u komšiluku, koji joj je sam, bez pitanja, rekao da je neko pokušavao da ga opljaèka. Po njegovoj prièi izgleda da je taj èovek loše prošao. Skoèio je u dvorište i tamo naleteo na velikog psa. Uspeo je da preskoèi ogradu, ali su u dvorištu i na ogradi ostali tragovi krvi. - Safete, jako sam se prestrašila noèas. Razmišljala sam èak da je taj èovek tamo bio zbog mene, da su nas pratili i da hoèe da me likvidiraju. - Ni govora, nema razloga da se optereèuješ takvim pretpostavkama. Na bezbednom si. Ljudi koji su uèestvovali u operaciji tvog spasavanja iz onoga sela, moji su ljudi od najveèeg poverenja. Svašta sam pokušao sa njima, svašta sam im èinio u životu, uvek dobro i oni su mi dobrom vraèali. Budi mirna, dete. Sve èe biti dobro. Safetove reèi su delovale terapeutski. Hazila se samo smeškala, a ja sam, seèajuèi se onoga od noèas, rekla Safetu: - Ova žena je izuzetno hrabra. Ne znam da li vam je rekla kako je baterijskom lampom "skinula" onog tipa sa krova. Držala ga je u snopu svetlosti, sve dok nije skoèio sa krova. - Jednom kada budemo imali vremena prièaèu ti ko je Hazila. Volim je, kao sestru, a što se hrabrosti tièe prošla je ona mnogo veèa iskušenja. To noèas je njoj bila dobra zabava. Nego, da vidimo šta èemo sa pasošem. Ti verovatno nemaš neku fotografiju koja bi mogla da posluži. - Nemam, Safete, zaista nemam. Nisam ni bila u situaciji da me za tako nešto slikaju. Ono što su uradili u Dubaiju nisam ni videla. Samo sam bila upoznata sa pasošem kada je bio gotov.

barjak	#84
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:22:57	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Fotografije su neophodne, naravno. Videèemo šta može da se uradi. Znam jednog fotografa, u stvari on se fotografijom bavi amaterski, ali mislim da bi mogao da uradi ono što nam treba. Saèekaj - rekao je Safet, uzeo telefon i okrenuo nekoliko brojeva. Oèigledno, nije mogao da nade tog fotografa, ili nije imao broj, pa se raspitivao kod drugih. Posle ne znam kog razgovora, rekao mi je: - U redu je. Vraèam se za pola sata sa èovekom koji èe da ti ovde napravi fotografije, odnosno da te slika, a dok se ja vratim ti se malo našminkaj i sredi frizuru. Tako je i bilo. Safet se ubrzo vratio sa èovekom možda desetak godina mladim od njega. Nosio je torbu i kada smo se upoznali videla sam da me gleda oèima u kojima je plamtela požuda. Popeli smo se na sprat i on je ocenio da èe najkvalitetnije fotografije da napravi u jednoj maloj sobi koja je lièila na ostavu, ali - najverovatnije zbog toga što je bila prazna sa mnogo svetla - pretvorili smo je u priruèni studio. Postavio je aparat na stativ, ja sam stala uz zid, a onda je on poèeo da me namešta. Dodirivao mi je grudi i lice, milovao ramena, a ja nisam znala šta da uradim. Mogla sam sve da prekinem i pozovem Safeta, on je ostao u prizemlju, ali fotografije su mi trebale, pasoš je bio neophodan, morala sam da progutam i tu gadost. Napravio je nekolko snimaka, a kada sam pomislila da je gotovo on je, na prilièno lošem engleskom, napomenuo da je to bila samo proba i nastavio da me namešta. Ponovo je okinuo aparatom nekoliko puta, a onda došao kod mene i pomerajuèi moje telo levo-desno, za nekoliko santimetara, upitao da li bih htela da mu poziram na drugi naèin, da malo razgolitim svoje telo. Vi predivno izgledate, bila bi šteta da to ne zabelezimo kamerom. Evo povucite haljinu iznad kolena, ovako, govorio je podižuèi levi deo haljine, ujedno milujuèi moju butinu. U èasu kada sam htela to da prekinem ili šamarom, ili vikanjem; èuli su se koraci na stepenicama. Uskoro se na vratima pojavio Safet, a onaj tip se brzo povukao iza aparata i, naknadno je napravio još nekoliko snimaka, obavestio je Safeta da je sve u redu. Ubrzo je posle pièa napustio kuèu. - Dogovorili smo se da se sa gotovim fotografijarna vrati kroz dva sata, rekao je Safet, više za sebe nego što je to bilo upuèeno meni. Nisam htela da mu kažem kako se ponašao onaj tip, pošto to jednostavno ne bi moglo da poboljša situaciju. Naprotiv. Medutim, plašila sam se da taj èovek ne ode do policije i isprièa kako je snimao neku devojku, oèigledno strankinju, za liènu kartu ili pasoš, svejedno. Sumnjivo u svakom sluèaju. Rekla sam i to Safetu, ali je on odmahnuo rukom, dodajuèi da je onom fotografu dao toliko novca koliko on nije u stanju da zaradi za dva meseca. - Ne plaši se, vratièe se on radi novca. Ništa mu nisam dao, dok ne vidim fotografije, a ni posle neèe biti razloga za strahovanje. On je kukavica i kada mu pripretim ozbiljno, ni sebi sutra neèe priznati gde je bio i šta je radio, a kamoli policiji - pokušavao je Safet da me umiri. I zaista, posle sat, sat i po vremena tip se pojavio sa fotografijama. Bile su kvalitetnije nego što sam oèekivala -Doneo ih je desetak. Safet je odabrao šest, isplatio ga i èovek se uskoro izgubio. Posle ruèka i Safet je otišao. Rekao je da èe se vratiti sa pasošem ili veèeras ili sutra pre podne. - Safete, mogu li da vas nešto zamolim - zadržala sar ga na vratima. - Naravno, samo reci. - Volela bih da opet èujem roditelje, ako vam nije problen - Ne, ne ni govora. Izvini, na to sam zaboravio. Mog bisrno sada to da obavimo, ali strašno žurim. Moram da zavšim još nekoliko važnih poslova u gradu. Uradièemo to ili weèeras ili sutra. Telefon mi je stalno pri ruci, bez brige budi, uzvratio je i izašao. Oèekivala sam ga sa velikim nestrpljenjem uveèe, razmišljajuèi ostatak popodneva o roditeljima i o onome šta èu da ih pitam, o èemu èemo da razgovaramo. Medutim, Safet se nije pojavio i to me je uprkos svemu malo zabrinulo. Hazila je shvatila da nisam baš spokojna i stalno je ponavljala "o kej, o kej". To je jedino znala da kaže na engleskom. Te noèi sam spavala mirno i dugo. Sanjala sam ogromnu plažu na obali mora èija je boja podseèala na nebo pred kišu. Interesantno, plaža je bila pusta, a moji pokušaji da udem u vodu nikako nisu uspevali. Uvek se nešto ispreèilo, nekada vetar, pa veliki talas, onda glasovi, koji su se èuli iza mojih leda. Na kraju sam sela na obalu i gledala prema puèini. Videla sam u daljini brod koji se približavao, pa onda opet udaljavao od kopna. To je trajalo dugo, bar je u snu tako izgledalo i kada je brod bio veoma blizu obale, ja sam se probudila. Volela bih da mi je neko tada protumaèio san. Zbog bistrine slika koje sam videla u snu, zapamtila sam taj san i uvek mogu da ga preprièam do detalja.

barjak	#85
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:23:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Safet je stigao sutradan nešto oko jedanaest sati. Znao je da ga oèekujem sa velikim nestrpljenjem i samo što je seo, izvadio je telefon. Kao i u onom prvom sluèaju ukucao je brojeve a onda mi dao aparat i rekao da ukucam svoj broj u Beogradu. Uradila sam to drhtavim rukama i uskoro èula da zvoni telefon. Posle petog ili šestog puta neko je podigao slušalicu: - Molim - èula sam glas majke sa druge strane. - Mama, ja sam, da li me èuješ? - Sunce moje, ti si. Bogu hvala da si se javila. Otkud zoveš, hoèeš da zovnem tatu, on je dole pred zgradom, kada dolaziš u Beograd - tekla je bujica reèi sa druge strane. - Mama, mama, samo se javljam da sam dobro. Nemoj da ideš po tatu, mnogo ga pozdravi, a ja èu se ponovo javiti kroz neki dan. Jeste li zdravi? - Jesmo, zdravi smo, sunce moje, i Bogu se molimo da te živi doèekamo. Mislili smo da se nikada više neèeš javiti. Èetiri godine su prošle. Svašta smo mislili, svašta se prica, ja sam uvek... - i mama je poèela da plaèe. Nekako sam je smirila obeèanjem da èemo se vrlo brzo videti. Treba samo još neke poslove da obavim i eto me u Beogradu rekla sam joj, pozdravljajuèi èaleta, Èedu i sve koji pitaju za mene. - Rekla sam svima da si se javila, nisu mogli da veruju, neki mi zaista ne veruju, misle da sam luda, da fantaziram, èula sam je kako prièa kroz suze. - Ajde sada da prekinemo razgovor. Mnogo vas volim: mama i jedva èekam da vas zagrlim i izljubim. Poljubi tatu i èuèemo se - rekla sam i prekinula vezu nakon što sam èula kevu da kaže: "Dobro sine". Ponovo sma plakala i Safet je èekao da se smirim. Hazila je donela kafu i ratluk. Atmosfera se popravila, a posebno sam se obradovala kada je Safet stavio na sto moj novi pasoš. Bio je engleski, u njemu je pisalo da se zovem Margareta Hoèkins. Nasmejala sam se slatko. - Znaèi više nisam Švedanka - upitala sam Safeta. - Nisi, a i šta ti fali da budeš Engleskinja, bliži su ti oni od Švedana - rekao je uz osmeh. Probudila sam se oko devet sati. Jutro je bilo sunèano i oseèala sam se dobro. Dolaskom u kuèu na periferiji Istanbula, gde se Safet brinuo o meni i odakle sam trebala da krenem na put za Srbiju, osetila sam veliku promenu. Uspela sam da se otrgnem od godinama gradenog oseèanja da sam u zarobljeništvu i bez ikakve perspektive. Naravno, iz kuèe nisam smela da izlazim, ali sam živela u ubedenju da o meni brinu Ijudi sa najboljim namerama, ukratko, prijatelji. . Posle doruèka sedela sam neko vreme za stolom, dok je Hazila pospremala sobu. Sa radija je dopirala lagana instrumetal-muzika. Sve èešèe sam razmišljala o Beogradu, u stvari, moj grad mi je stalno bio u mislima i u glavi su mi se preplitale slike roditelja, brata Èede, prijatelja, ljudi iz komšiluka. Strašno sam ih se uželela. Pogled mi je pao na televizor, koji je stajao u uglu. Ne pamtim kada sam gledala tv-program. Upitala sam Hazilu, nadajuci se da èe me razumeti, da li je televizor ispravan. Ona je samo slegla ramenima, ali je po mom interesovanju shvatila da nešto hoèu što je vezano za televiziju i poèela je da prekopèava elektriène kablove. Uskoro se èuo ton, a posle kraèeg vremena, na ekranu se pojavila i slika. Hazila je donela daljinski upravljaè, pa sam poèela da biram kanale. Televizor je bio prikljuèen na satelitsku antenu i ja sam se zadržala na jednom kanalu koji je emitovao muziku.Kada mi je to postalo dosadno, krenula sam da tražim nove programe i zaustavila se na jednom. Ne znam koji bio u pitanju. Emitovao je vesti. Preko celog ekrana stajala je karta Jugoslavije, u stvari bivše Jugoslavije sa novim državama, nekada èlanicama zajednièke zemlje. Obuzimalo me oseèanje koje ne bih mogla da opišem, ali sam se pretvorila u uho. Spiker je govorio o nekim pregovorima, sankcijama, mirovnim planovima.! Jedino sam shvatila da se radi o šukobu na prostorima zemlje koju sarn ostavila pre èetiri godine. Uskoro su vesti okonèane, u stvari prešli su na druge krajeve sveta i ja sam otišla u svoju sobu na spratu. Te veèeri došli su Safet i Esad. Veèerali smo zajedno, posle èega je Safet otvorio flašu crnog vina. Nazdravljali smo za moj povratak za ponovni susret sa roditeljima, za sreèan put, kao da ujutru kreèemo iz Istanbula. U jednom trenutku Esad je uzeo èašu i poželeo da nazdravi. Govorio je kako je te veèeri posebno sreèan, da se nalazi medu zemljacima, medu dobrim ljudima, zahvalio je Safetu na ukazanom poverenju, govorio o meni kao osobi koja ga je podsetila na Srbiju u kojoj je roden i slièno. Potom je na sto stavio jedan ukusno upakovan paketiè i rekao:

barjak	#86
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:24:14	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Ovo je za tebe. Uskoro èemo te prebaciti preko granice i pratièemo tvoj put do Beograda i ja sam svestan da se možda nikada više neèemo videti. Razgovarali smo, seèaš se, o meni, o mojoj porodici i situaciji u kojoj se nalazim. Dugo nisam bio u Srbiji, a sada zbog svega što se dogada u našoj nekada jedinstvenoj Jugoslaviji ne bih imao ni hrabrosti da odem tamo. U znak seèanja na naše poznanstvo, molim te da primiš poklon koji sam doneo - rekao je Esad prilièno uzbudenim glasom, koji je na trenutke podrhtavao. Odgovorila sam mu u smislu kako to sigurno nije bas poslednji susret, kako èemo se, kada sve prode, opet videti u sreènijim okolnostima, na drugom mestu i slièno. Safet je klimnu glavom, odobravajuèi i on što je Esad rekao, ali i ovo što sam ja govorila. Zahvalila sam na poklonu i posle toga otvorila paketiè. Unutra je bila predivna zlatna narukvica, koju i danas èuvam. Uskoro je Esad napustio kuèu, pravdajuèi se da treba da ode u jedan restoran da se sastane sa poslovnim partnerima. Hazila je sedela za stolom i povremeno se, preko Safeta ukljuèivala, u razgovor. On mi je prièao da je zaokružen plan bekstva i da èeka još neke sitnice da reši posle èega èu krenuti kuèi. Tada nisam znala da èe taj put do Beograda i prebacivanje preko Bugarske biti dramatièno kao holivudski film. Verovala sam da èu sesti u autobus i doputovati do graniènog prelaza prema Jugoslaviji, pokazati pasoš i krenuti prema Beogradu. Ne, sve je bilo drugaèije i ja te veèeri nisam ni pretpostavljala šta me sve još èeka. - Safete, stalno zaboravljam da vas pitam šta je sa Ismarom. Zna li on šta se dogodilo; da li ste razgovarali o meni - upitala sam u jednom trenutku Safeta. - Da, èuo je šta se dogodilo. Naravno, ja mu nisam dao do znanja da sam upoznat sa tvojim nestankom i èekao sam da mi on isprièa. - Baš me ineteresuje šta vam je rekao. Okrivljuje li onog seljaka koji me je kupio? - Ne bih rekao da ga okrivljuje. U stvari, njemu je svejedno, on je bezoseèajan èovek i ne optereèuje se dilemom da li s ti kod nekog drugog, da li si završila u policiji, preko granice ili si izgubila život. Cini mi se da je glavni problem, , bar što se njega tièe, što mu je onaj seljak isprièao verziju koju je Ismar protumaèio na svoj naèin i povezao je onu pucnjavu, kojoj si i ti bila svedok, sa tvojim nestankom. Odnosno, on misli da su te na prevaru kidnapovali ljudi sa kojima je došao u sukob oko droge. Pretpostavlja da su bili ubedeni da si njegova devojka u koju je on zaljubljen, te da su tvojom otmicom, tako on misli, hteli da ga ucenjuju. Zamisli, on èeka da mu se jave i traže otkup za tebe. Smeje se kada to prièa, ali što se nas tièe to je najbolji razvoj dogadaja. - Znaèi, ne sumnja na ljude iz svog okruženja, na vas, na svoju sekretaricu - pitala sam. - Ni govora. Samo me je jednom pitao koliko sam puta dolazio kod tebe, verovatno mu je neki od stražara rekao, ali nakon što sam ga podsetio da si bila bolesna i da sam te vodio u bolnicu više ništa nije pitao. Posle toga Safet je zaèutao i oborio glavu. Gledao je u èašu, vrteèi je rukama. Oseèala sam da želi razgovor o neèemu što do tada nismo dodirivali ni u naznakama. Bila sam u pravu. Dete, nemoj pogrešno da me razumeš, ali ja bih voleo da porazgovaromo malo o onome što se dogada u našoj zemlji, ne da bismo se ubedivali oko neèega što se nas ne tièe i što nismo u stanju da menjamo. Želim samo da kažem šta mislim o tome, da kažem tebi koja si Srpkinja, a sve zato što su u Bosni ratovali pravoslavci i muslimani, grubo reèeno, "moji" i "tvoji". - Safete, ja o tome ništa ne znam i jednostavno ne mogu razgovaram. Mogu samo da vas slušam, ali se plašim’ da takav razgovor ne pokvari naš odnos. - Ni sluèajno. O tome i hoèu da govorim. Ne plaši se, neèu dugo i neèu te povrediti - rekao je Safet i poèeo da prièa o svojoj porodici, njenim korenima, davnom pretku Mihajlu koji je, da bi spasao porodicu, prihvatio islam. Rekao mi je i prezime koje su njegovi preci imali pre nego što su napustili pravoslavlje i prihvatili veru sa istoka. Govorio je kako je to znao gotovo svaki èlan njegove porodice, ali se o tome nije nikada razgovaralo. Samo bi glava porodice, u vreme kada je Bog dolazio po svoje, odvodio najstarijeg potomka negde na osamu i detaljno mu prièao istorijat porodice. Tako je Safetov otac uradio, tako je i on saznao sve što je te veèeri u Istanbulu govorio meni. Posle je sa žaljenjem, koje sigurno nije bilo odglumljeno, prièao o ratu izmedu muslimana i Srba, napominjuèi nekoliko puta kako èe iz svega najviše koristi izvuèi neko treèi. Rekao je da se povremeno sastaje sa muslimanima iz Bosne i Sandžaka, koji dolaze u Tursku da skupljaju pomoè za oružje, da traže podršku od turskih vlasti.

barjak	#87
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:24:55	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Safet ih je osudivao, rekao je da je nekoliko puta dolazio u sukob sa njima i onim ljudima što su davali podršku takvim emisarima. Èutala sam i pažljivo slušala. Ispred sebe sam imala èoveka koji je imao potrebu da prièa, potrebu da ga neko sluša. U jednom trenutku spomenuo je svoju mrtvu kèerku i zaplakao. Kazao je da njenu smrt tumaèi kao kaznu, koju je nekada neko od njegovih predaka zaradio i koju je on morao da plati. Èula sam da ne odlazi u džamiju, ali zbog tradicije poštuje ramazam i još neke muslimanske verske obièaje. Mislim da je ponoè veè odavno bila prošla, a Safet je i dalje prièao. Hazila je prinosila vino i meze, a ja sam se samo povremeno ukljuèivala a on je govorio o svom životu, sadašnjosti, buduènosti, planovima. Nekoliko puta mi je dao do znaja kako neizmerno žali što nema kome da dode u Srbiju, što su svi njegovi bliži rodaci umrli ili su raseljeni po svetu. Safet je otišao pred jutro. Na rastanku me je molio da mu ne zameram što je, kako je sam kazao, bio možda dosadan. Odgovorila sam da ni jednog trenutka njegovu prièu nisam tako doživela i da mi je bilo zadovoljstvo da slušam. Prošlo je nekoliko dana, Safeta nije bilo. Nisam sumnjala niti sam se optereèivala pretpostavkama, kao što je to bilo ranije, da se takvo stanje može pretvoriti u nešto nepovoljno po mene. Verovala sam Safetu do krajnjih granica. Hazila je nešto pokušavala da mi objasni, ali sve se na kraju završavalo na osmesima i bespomoènim sleganjem ramenima. Ona je odlazila u grad, a ja sam od Safeta imala uputstvo da u takvim sluèajevima ne pomaljam nos iz kuèe, da se ne javljam na telefon u Hazilinoj spavaèoj sobi, što mi inaèe nije ni padalo na pamet. Jednom sam se dvoumila da je zamolim za uslugu, da sa tog njenog telefona nazovem Beograd, ali sam odustala. Mislim da je bila subota kada se Safet pojavio u kuèi. Sa smeškorn mi je rekao da se ne ljutim što nije navraèao, bio je u poslu a opteretile su ga neke porodiène obaveze. Medutim, dodao je imam za tebe lepe vesti. - Kakve, Safete, da li je to nešto u vezi odlaska kuèi? - Da, upravo se o tome radi. Juèe sam imao sastanak sa jednim èovekom koji je odavde, ali èesto boravi u Bugarskoj i Madarskoj. Pitao sam ga da li bi mi pomogao da nešto prebacimo u Srbiju i on se složio, samo uz uslov da nije droga. Kada sam mu rekao da se radi o jednoj devojci, sa urednim pasošem, on je pristao. Sutra èemo ponovo da se nademo oko razrade plana. Ti se lagano pripremaj za put. - Što se mene tièe mogu da krenem za pola sata. - Znam, znam, nisam na to mislio. Treba psihièki da se pripremiš za povratak, pretpostavljam da to neèe biti lako. - Ako sve bude kako ste planirali, kada mogu da oèekujem polazak? - bila sam radoznala. - Do kraja nedelje u svakom sluèaju - odgovorio je Safet i ubrzo otišao. ja sam jurnula na sprat, uletela usvoju sobu i poèela od radosti da se bacam po krevetu. Tada nisam ni pomišljala na ono što me èeka na putu,verujuèi da je sve gotovo. Nažalost nije bilo tako. Stajala sam pored prozora naslonjena na zid i gledala u kišno predveèerje. Palila su se prva svetla, noè se lagano spuštala na Istanbul, a ja sam u mislima lutala po mom Beogradu. Videla sam sebe kao iz pravca Novog Sada, a ne znam `~i zašto baš otuda, ulazim u grad koji se kupao u svetlima, kako se zaustavljam ispred zgrade u kojoj sam stanovala i gledam prema èetvrtom spratu u prozore kroz koje se probija svetlo, zvonirn na poznatoj adresi i ljubim se sa majkom, koja otvara vrata i ništa ne može da kaže od plaèa. Suze su mi navirale na oèi, prva upaljena svetla na ulici prelivala su se kroz bezbroj malih slika. I dalje sam stajala kao prikovana. Dan je prošao u leškarenju i èitanju, a posle ruèka i kraèeg spavanja dohvatila me, eto nostalgija, kojoj nisam mogla da odolim. Iz svakog delièa mog organizma navirala je èežnja za Srbijom i Beogradom, za roditeljima, Èedom i ljudima koje sam volela, koje sam poznavala. Noè je veè uveliko legla na veliki grad, kada sam se vra;: ’ tila do kreveta. Uzela sam neku knjigu, koju mi je Safet doneo, mislim da se radilo o H.Robinsu i poèela da èitam. Nije mi uspevalo da koncentrišem misli i pažnju na sadržaj knjige i icada mi se napokon uèinilo da sam uronila u stranice, zaèuo se zvuk sirene ispred kuèe.

barjak	#88
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:25:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Nisam obraèala pažnju na to, ali kada se auto-sirena oglasila još dva puta ostavila sam knjigu, ugasila noènu lampu na ormarièu i odšetala do kraja hodnika, gde je bio jedan manji prozor sa kojeg se videla ulica. Napolju sam pod uliènom svetiljkom videla Esada, koji je izašao iz kola, kako ragovara sa Hazilom. Nije prošlo dvadesetak sekundi a Hazila je brzim koracima ušla u kuèu, Esad je ostao napolju. Èula sam njene korake, kako se penje na sprat i bilo mi je jasno da se dogada nešto vezano za mene. Brzo sam ušla u sobu upalila svetlo i èekala. Hazila je otvorila vrata i kako ništa nije mogla da mi objasni, uzela me je za ruku i povela u prizemlje. Dole je veè bio Esad. Pokušavao je da ostavi utisak èoveka sa unutrašnjim mirom, ali mu nije polazilo za rukom. Videlo se da nešto nije uredu. - Esade, šta se dogada - pokušala sam, više nesvesno nego što mi je bila namera, da saznam razloge njegovog nenadanog dolaska. - Nije ništa dramatièno, ali moraèeš noèas da prespavaš na drugom mestu. Dolazim od Safeta i usput èu ti objasniti o èemu se radi - rekao je i dao znak Hazili da pogleda šta se dogada pred kuèom, pošto nam se svima uèinilo da su stala neka kola. Ona je izašla i vratila se brzo, govoreèi nešto iz èega je Esad zakljuèio da se na ulici ne dogada ništa vezano za nas. Radilo se o saobraèajnoj gužvi, o prolasku nekog kamiona kojeg su drugi, stajuèi sa strane, propuštali. Saèekali smo da se automobili razidu i krenuli. Uzela sam samo neseser i jedan džemper, poklon od Safeta, pošto su noèi postajale sve hladnije, a valjalo se pripremati za put. Esad mi je rekao da sednem pozadi i da se prikrijem, u stvari da legnem, kako niko sa strane ne bi mogao da me vidi. - Slušaj - poèeo je Esad prièu, kada smo se odmakli od kuèe - danas je Ismar potražio Safeta i imali su prilièno žustar razgovor. To sam saznao od Ismarove sekretarice. Ona je, kao što ti je poznato, na našoj strani i javila mi je kasno popodne da je Ismar bio strašno ljut zbog neèega i da je zahtevao od Safeta da hitno dodje u njegov kabinet. - Znaš li oko èega su se svadali? Jesu li spominjali mene - pokušavala sam u velikoj radoznalosti da izvuèem nešto više od Esada. - Ona to nije uspela da sazna, ali mi je u telefonskom razgovoru rekla da su i tebe spominjali, medutim to je bilo sve. Zvala me je na Safetov nagovor i nije, izgleda, imala povoljnu situaciju za telefoniranje, tako da je samo uspela da kaže da dodem po tebe i da te prebacim iz kuèe na neko sigurnije mesto. - Pa zar tamo kod Hazile nije sigurno? - Jeste, ali mi se èini da je Safet to uradio kako bi otklonio i najmanju moguènost da situacija krene u neželjenom pravcu. Koliko ja znam Ismar ne dolazi kod Hazile, ali jednom mi je baš Safet kazao da je u veèem društvu koje nešto proslavljalo svojevremeno u toj kuèi bio i Ismar. To, naravno, ništa ne znaèi. On se toga možda i ne seèa, ali... - Dobro, kuda sada idemo - pitala sam. - Idemo kod mene u stan. Molim te, nemoj ovo pogrešno da protumaèiš. Nisam imao vremena da nadem drugo rešenje ali smatram da èeš kod mene biti apsolutno bezbedna. Ja nisan Ismarov poznanik, znam za njega, ali se ne poznajemo, on nikada nije bio kod mene i veèeras èemo saznati detalje kada dode Safet. Zvao bih ga, ali se plašim da je još kod Ismara, pa neèu da mu otežavam situaciju. Èekaèemo. Uskoro smo, posle možda pola sata vožnje, bili ispred jedne lepe stambene zgrade, koja nije imala više od pet-šest spratova. Esad je najpre zaustavio automobil, pogasio svetla iskljuèio motor. Èekao je za svaki sluèaj nekoliko minuta i onda mi dao znak da izadem napolje.

barjak	#89
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:26:40	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Ušli smo u lift i zaustavili se na treèem spratu. Vrata na njegovom stanu bila su blindirana nakon što je upotrebio dva ili tri kljuèa našli smo se u stanu. Bio je to.prostor dovoljan za šestoèlanu porodicu. Mislim da je stan imao najmanje èetiri, možda i pet soba, dva kupatila, veliku terasu i bio je izuzetno bogato namešten. Ni traga od tradicionalnog duha. Sve u kombinaciji kože i mesinga sa bezbroj televizora i muzièkih linija u stanu. Bilo je oèigledno da tom èoveku dobro ide u životu ili je sve bilo posledica njegovog usamljenièkog statusa i naglašene brige o novcu. Kasnije mi je prièao da pomaže i svoje rodake, ali da ne pripaduju ljudima koji troše po barovima i restoranima. Sa ponosom mi je pokazivao sobe. Želeo je da me impresionira i to nije ni skrivao. Imala sm utisak da me više ne doživljava kao zemljakinju i prijateljicu, veè kao ženu koja je u njemu probudila muškarca. Popili smo pièe i on je otišao do kuhinje da zakuva kafu. Èulo se zvono na vratima. Ja sam se obradovala; nema sumnje - bio je to Safet. Esad je odšetao do vrata, ali se u nekoliko krupnih koraka vratio nazad. - Nemoj da budeš glasna, pred vratima su dvojica ljudi koje ne poznajem - šapnuo mi je i vratio se u hodnik. Ponovo se èulo zvono. Osetila sam strah. Prva pomisao odnosila se na Ismara. Poverovala sam da je od Safeta izvukao informaciju gde se nalazim i sada šalje svoje ljude po mene. Ustala sam i gledala prema prozoru. Nisam imala snage da pogledam prema ulazu, plašila sam se. Esad je i dalje bio na nekoliko koraka od vrata, naslonjen na zid. Opet se èulo zvono. Oseèala sam kako u sobi raste temperatura. Oni napolju izgleda nisu imali nameru da odu. Esad me je uzeo za ruku i odveo u jednu od soba. Pitala sam ga šta èe da uradi i skamenila se kada je rekao da èe otvoriti vrata. Nisam imala izbora. Sela sam na dvosed u mraènoj sobi i èekala. Èula sam kako Esad otvara vrata, razgovara sa nekim i kako ljudi koji su zvonili ulaze u stan. Ostalo je samo da otvore vrata sobe u kojoj sam se nalazila, da me pokupe i okonèaju neizvesnost - mislila sam u strahu. Medutim, niko nije otvarao vrata. Èula sam glasove, medu kojima je dominirao Esadov. Pomislila sam da ga ispituju, da vode nekakvu istragu. Ništa od toga. Uskoro sam, na moje iznenadenje i radosr, zakljuèila da gosti’ odlaze. Èulo se zatvaranje vrata Esadovi koraci i on je uskoro stajao ispred mene sa osmehom na licu. - Sve je u redu, možeš da izadeš - rekao je. Nisam imala reèi. Išla sam ispred njega prema dnevnoj sobi. Zaprepastila sam se kada sam na stolu, pored vaze sa cveèem, videla veliku sumu novca, amerièkih dolara. Ništa nisarn pitala, ali je Esad objasnio o èemu se radi. - To su ljudi jednog od mojih poslovnih partnera. Doneli su mi novac od posla koji smo zajedno poèeli pre dva meseca. Sada je roba našla kupca i on je ispoštovao dogovor i poslao je novac. Uvezli smo veèu kolièinu kože iz Rusije. Veè sam mislio da se radi o propaloj investiciji, ali nije tako. Pitao sam ih zašto su bili tako uporni, zvoneèi na vratima, a oni su mu rekli da ih je njihov Gazda upozorio kako ja imam veliki stan i da se može desiti da ih ne èujem odmah. Pametan èovek, ha,ha... - objašnjavao je. Samo što sam zaustila da ga u pitam kada oèekuje Safeta, ponovo se zaèulo zvono na vratima. - Nije bilo razloga za oprez. Na vratima je bio Safet. Po njemu se videlo da je imao težak dan. - Esade, daj mi molim te jedno pièe. Prilièno sam umoran, treba mi da me malo protrese, da mi ubrza krv. Potom se okrenuo prema meni, pogledao me, nasmejao se i rekao. - Dete, umalo da se danas potuèem sa Ismarom radi tebe. - Šta se dogodilo, Safete, molim vas, isprièajte mi. Zaista mi je žao, šta je bilo sa Ismarom da li je otkrio vašu tajnu? - Nije, ali sumnja. On je, rekao sam ti jednom, izuzetno inteligentan èovek. Šalim se da je sve bilo na rubu tuèe. Ipak smo nas dvojica rodbina i znamo gde je granica kad se svadamo. Imali smo do sada nekoliko žestokih sukoba neki su bili vezani za porodicu, neki za posao. I sada je poèelo od posla, a na kraju se završilo sa prebacivanjem oko porodice. To sam iskoristio da predem u inicijativu i napao sam ga zbog tebe.

barjak	#90
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:27:10	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Zbog mene? - Da, rekao sam da je bio neoprezan kada te je prodao onom seljaku, da je to glupost koja je mogla skupo da ga košta. On se razbesneo, poèeo je da me ispituje zašto se toliko brinem za tebe, našto sam mu kazao da se brinem za njega, a ne za tebe, da je sve nervozniji, što je pokazao i u sukobu sa trgovcima droge. Pitao sam ga zna li gde se ti sada nalaziš i zašto je siguran u seljakovu prièu da su te odveli nepoznati ljudi. Šta ako je sve to igra, rekao sam mu, u koju su te uvukli i gde mogu svašta da ti nakaleme. Na kraju je zaèutao. U stvari, mrmljao je sebi u bradu kako èe da te nade. Zato sam poruèio Esadu da te na dan-dva prebaci izvan kuèe i tako si dospela ovde. Posle smo još dugo razgovarali. Esad je spremio sjajnu veèeru, pili smo portugalska vina, a atmosferu su podizali glasovi Miroslava Ilièa i Lepe Brene. Iznenadila sam se kada sam ih èula, a onda mi je Esad rekao da ih veoma rado sluša, i da preko poslovnih prijatelja dolazi do njihovih kaseta. Ostali smo do prvih jutarnjih sati. Slušali smo i Harisa Džinovièa, za kojeg znam i nekakvog pevaèa, narodnjaka iz Sarajeva za kojeg se ne seèam da sam èula. Te noèi je i Safet spavao kod Esada. Ja sam dobila sobu sa pogledom na mali park. Probudila sam se oko deset sati. Njih dvojica su veè sedeli i pili kafu. Tu sam ostala dva dana. Sve vreme u meni je živeo prijatan strah da èe Esad pokušati, kada ostanemo sami, da mi predloži nešto na šta nisam bila spremna. To se nije dogodilo. Bio je prema meni izuzetno korektan, ponekad me je gledao duže nego što je to bilo pristojno, ali ništa više od toga. Bila je nedelja, kada sam se vratila kod Hazile. Ona se obradovala kao da je videla nekog najrodenijeg. Safet, koji me je dovezao, nije skrivao zadovoljstvo što za vreme mog odsustva niko nije navraèao u kuèu, telefon nije zvonio, ništa se nije dogadalo što bi nas zabrinjavalo. - Devojko, spremi se noèas. Dolazim po tebe ujutru oko devet sati. Sve je spremno, kreèemo prema granici. Odnosno kreèeš kuèi - rekao mi je u jednom trenutku. Skoèila sam uvis od zadovoljstva. Nisam mogla da verujem. Došao je trenutak koji sam èekala èetiri godine. Kreèem na put za Beograd. Oseèala sam se kao nekada u osnovnoj školi kada sam sa svojim odeljenjem išla na izlet. Prvo putovanje, kojeg se uvek prisetim, vezano je za odlazak na Taru. Noè uoèi odlaska iz Beograda dugo nisam mogla da zaspim. Tako je bilo i sada u Istanbulu. Sve stvari spakovala sam u dva kofera, istuširala se i legla sa namerom da se ispavam. Medutim, san nikako da dode na oèi. Najpre sam plakala od radosti. Nakon što me je praplavilo oseèanje sreèe susrela sam u sebi strah od puta, prosto sam se plašila susreta sa roditeljima i društvom koje sam ostavila u Beogradu. Šta da im kažem kada me budu pitali gde sam provela èetiri godine? Na put kreèem sa dva kofera u kojima je bila garderoba o kojoj mnoge devojke mogu samo da sanjaju, ali nisam valjda za èetiri godine zaradila samo to. Nešto èu morati da smislim, nešto u varijanti da mi je raèun sa lovom u inostranstvu. Nisam se dvoumila što se roditelja tièe. Veè sam smislila prièu i reèi èu im da sam umesto u luksuznom italijanskom butiku zaršila u jednoj južnoamerièkoj zemlji gde su me, sa još stotinak devojaka iz celog sveta, držali u nekom selu, u jednoj maloj fabrici, nekoj vrsti laboratorije za preradu opijuma i proizvodnju droge. Nije mi padalo na pamet da im kažem istinu. Verovala sam da bi to dotuklo èaleta. Ja u stvari ne bih ni dopustila da se ova moja prièa objavi da mi je èale živ. On je umro krajem 1996. godine i mislila sam da taj udarac neèu moèi da preživim. Citao je sve nnovine, nešto je kupovao, nešto pozajmljivao i tako bi preko "Argumenata", sigurna sam, shvatio da se radi o meni. Majci, sam rekla sve i dugo joj je trebalo da se oporavi od šoka. Ponavljala je stalno u sebi da je ipak najvažnije što sam ostala živa i što sam došla kuèi. Nisam joj rekla sve ono što je objavljeno u "Argumentu" i što sam dodatno isprièala za knjigu, ali... Medutim, da se vratim na Istanbul. Nisam, kao što rekoh, mogla da zaspim. Sati su prolazili i uskoro sam videla da svièe. Još neko vreme sam ležala u krevetu, a onda se digla, ponovo istuširala i sišla u prizemlje. Hazila je veè bila na nogama. Govorila mi je nešto uz osmeh. Bili su to naši poslednji zajednièki trenuci. Sele smo da doruèkujemo.

barjak	#91
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:27:53	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Iznenadila sam se kad je Hazila, posle hleba i putera, servirala nešto što se moglo nazvati dimljenom vešalicom. Nisam znala kako da joj zahvalim zbog tog gesta. Znala sam, iz Safetove prièe da je ona žena koja drži do muhamedanske vere, da ne jede svinjetinu, znala sam i to da je u retkim trenucima kada su Safet i njegovo društvo slavili u toj kuèi, Hazila pripremala hranu od svinjskog mesa ali nisam mogla ni da pretpostavim da èe mi i na taj naèin iskazati poštovanje. Servirala je mešanu salatu i neki prilog sa gljivama, koji pre toga nisam jela, a strašno je bio ukusan. Zahvaljivala sam, ona me je samo gledala, smešeèi se. Pila je èaj i povremeno odlazila do prozora isšekujuèi Safeta. Uskoro smo èuli da se njegov automobil zaustavlja ispred kuèe. Kada je ušao zakljuèila sam u prvi mah, po izgledu, da je raspoložen, što mi je i potvrdio. - Sve se odvija po planu, ništa ne brini. Pre sat vremena èuo sam se sa vezom na granici. Sve je kako smo predvideli - rekao mi je èim je seo za sto. - Verujem da je tako. Safete, sada vas molim da prevedete Hazili moju zahvalnost za sve što je uèinila tokom mog boravka ovde, što se žrtvovala i što mi je ove poslednje trenutke, koje provodimo zajedno, pripremila hranu koju inaèe ne priprema. - Naravno, preneèu joj odmah, ali pre toga da te potsetim na jedan od naših razgovoxa kada sam ti zekao da je ona velika žena, sjajan karakter. Znamo se ona i ja veè dvadeset godina. Imam dve sestre, Hazila mi je kao treèa rodena sestra. Upoznali smo se u jednoj situaciji kada je njoj bila potrebna pomoè i ja sam joj pomogao. Ubrzo nas je život doveo u situaciju da ona meni pomaže. Kasnije je tragièno ostala bez èoveka kojeg je beskrajno volela. Odluèila je da sebi prekrati život i ja sam se u tim trenucima našao pored nje. Mogu èak reèi da sam je spasao. Medutim, naši su se životi na prosto neverovatan naèin preplitali. Samo što sam nju povratio u život ja sam dobio bolest koja je pretila da me sahrani. Ležao sam mesecima, ništa mi nije pomoglo, savremena medicina, leèenje u najboljim bolnicama,skupi lekovi i onda se prosto dogodilo èudo. - Ona vas je izleèila - želela sam da znam. - Ne bi se to moglo reèi bukvalno, ali u posrednom smislu svakako da mi je saèuvala život. Jednoga dana pojavila se u mojoj kuèi sa ženom, nešto starijom od mene. Tražila je da dopustim da mi ta žena pomogne. Rekao sam ti da ne pripadam svetu koji veruje u natprirodno, da sam krajnje racionalan èovek. Ne verujem u vradžbine i sliène gluposti. Medutim, suoèen sa smrèu pristao sam i dogodilo se èudo. Ta žena je zajedno sa Hazilom ostala u mojoj kuèi pet dana. Moje zdravlje poèelo je da se poboljšava, a onda su njih dve zatražile da budem prebaèen na mesto gde èu biti izolovan od uticija porodice i raznih briga. I na to sam pristao i prebacile su me u jednu kuèu na periferiji Istanbula, gde sam potpuno ozdravio za samo mesec dana. Kada sam se vratio kuèi gotovo da me nisu prepoznali. - Znate li kako su vas leèili? - Samo jednom sam pitao i Hazila mi je rekla da su me izleèili priroda i Bog, a njena prijateljica bila je samo posrednik. Otada smo nas dvoje u posebnom odnosu poštovanja. Ona je prodala nešto od svoje imovine, ostatak sam dao ja i tako je kupila ovu kuèu. Kad god mi je u životu posebno teško, ja dodem kod nje. Èutimo tako po ceo dan, ona zna šta oseèam, ništa me ne pita. Odem gore u neku od soba i u susretu sa samim sobom pokušavam da izadjem, dovoljno mi je što znam da je Hazila u kuèi, dovoljno jaèam njenu dobrotu. Vraèam se odavde kao pre. Porodica zna kada me nema danima da sam ovde. - Molim vas još jednam, Safete, da joj zahvalii ime, i recite joj da èu jednog dana, kada budem u m sti, doèi u Istanbul da je posetim, donesem joj pokl je jednostavno obidem - rekla sam Safetu, gledajuèi lu koja je, kao da razume o èemu smo razgovarali, glavu i gledala u sklopljene ruke. Safet joj je nešto g ona ga je gledala, a kada je završio digla se, prišla mi bila me. Obe smo zaplakale. Safet je taj trenutak izliva nežnosti iskoristio da moramo krenuti. Po izlasku iz kuèe okrenula sam se još jednom pozdravim Hazilu, ali ona je bila na korak iza mene. Odlucila da me prati do kola. Pre nego što sam sela u kola još jesnom sam pružila ruku da je pozdravirn, ona je prihvatila i ja sam u tom trenutku osetila nešto na svom dlanu. Otvorila šaku i ugledala nekakav zlatnik. U stvari, bio je to dukat koji i danas imam i èuvam ga. Sedela sam pozadi, a kada sam upitala Safeta treba li da legnem, om je samo mahnuo rukom i upitao me da li ponela pasoš. Potvrdila sam, vadeèi ga iz nesesera. Onda u redu, kazao je i dodao kako èe nešto veè slagati, ako zaustavi policija. Prilièno brzo smo izašli iz Ista.nbula i posle dvadesetak minuta vožnje izvan grada Safet je zaustavio kod jednog motela, gde nas je èekao Esad sa èovekom kojeg do toda nikad nisam videla.

barjak	#92
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:28:54	Predstavio se kao Vasil, dodajuci da je rodjen u Makedoniji, ali ja nisam bila raspoložena za dodatno ispitivanje. Seli smo u jedan od separea, Safet se nekoliko puta okrenuo i kada je bio siguran da niko, ukljuèujuèi konoba neèe prièi stolu zatražio je od Esada da izvadi ono što je poneo. Od mene je zatražio da izvadim pasoš. Uradila sam i za èas i uskoro je na stolu pored pasoša bilo nekoliko peèata Esad ih je na brzinu izudarao po pasošu i ja sam šhvatila da to u stvari nastavak posla vezanog za moj novi identitet. Imala sam engleski pasoš, falsifikovan naravno, ali bio je potpuno prazan, kao da me je neko nevidljivom rukom spustio u Tursku nakon što mi je u Londonu izdat pasoš. Nije išlo lako, naravno, i trebalo je prikazati da sam putovala. Tu smo popili još jedno pièe i krenuli. Esad i njegov prijatelj Makedonac išli su ispred mene i Safeta. Ja sam ponovo, na Safetovu preporuku, sela na zadnje sedište. Putovali smo satima, odmarali na dva mesta, pijuèi kafu i tako došli do Jedrena. Tu smo stali da ruèamo, a njih trojica su rekli da nema još mnogo do bugarske granice. Osetila sam da im se nešto ne žuri, a kada sam upitala hoèemo li krenuti Safet je rekao da se strpim. Shvatila sam da su dolazak na granicu sa Bugarskom planirali u toku noèi i da smo, u stvari, na neki naèin poremetili vremenski plan dolaskom u Jedrene pre nego što je ranije utvrdeno. Razgovaralo se o svemu i svaèernu, najmanje o meni, i u jednom trenutku Safet je pogledao na sat i rekao. - Vreme je da krenemo. Raspored ostaje isti. Nas dvoje èemo ièi iza vas na nekoliko stotina metara. Èula sam da idemo prema nekakvom Svilengradu, koji èe biti mesto prelaska granice, gde èe nas saèekati drugi ljudi èiji je zadatak da me prevezu kroz Bugarsku. Ne znam koliko smo se sada vozili, ali uskoro je po znakovima bilo jasno da se približavamo granici. Saobraèaj je bio sve gušèi, ali smo se probijali relativno lako. I Safet i ona dvojica ispred nas obilazili su kolonu automobila sa lakoèom. Cak mi se èini da nisu pravili bog zna kakve velike prekršaje. Imali su dobra i brza kola i to je bilo dovoljno da iza sebe ostavljamo ostale na putu. Mrak se veè bio spustio kada smo došli na granicu. Videla sam da su sva trojca prilièno mirni. Samo je Safet povremeno pokazivao znake blage nervoze. To je bilo i razumljivo, pošto je on vodio celu operaciju i smatrao se odgovornim ako nešto krene neplaniranim tokom. To se, nažalost i dogodilo. Najpre je Esad otišao do prelaza, mi smo ostali da sedimo u jednom obližnjem restoranu, a kada ga nije bilo ni posle petnaest, možda i više minuta onaj Makedonac se digao i otišao da vidi šta se dogada. Safet je osetio da sam zabrinuta i smirivao me prièom da se verovatno Esad zadržao u kupovini u nekom od fri-šopova. Uskoro su se obojica , vratili i to neraspoloženi. - Ljudi, o èemu se radi? - upitao je Safet, sada vidno zabrinut, pošto su i Esad i Makedonac seli za sto, ne govoreèi ni reèi. - Onaj nije došao. - Kako nije došao, pa smena je trebalo da poène pre sat-dva vremena - uzvratio je Safet. - Taèno, ali izgleda da se nešto dogodilo. Njega nema. Ostaje nam da èekamo novu smenu ili da pokušamo ovako, pa šta bude. Safet je smo èutao i gledao negde u vrh svojih cipela. U restoranu je bila gužva, preplitali su se glasovi onih koji su putovali: dece, žena, nervoznih konobara. Svi smo èutali. Imala sam oseèaj da niko ne zna šta sada da radimo. Safet je pogledao na sat i pozvao konobara. Kada je on došao Safet nas je upitao jesmo li gladni. - Ni govora, bar što se mene tièe, ni koru hleba ne bih mogla da stavim u usta - odgovorila sam na engleskom jeziku. Za svaki sluèaj. Ni oni nisu bili gladni i naruèili smo samo pièe. - Ovo mi se ne svida, ni malo mi se ne svida. Ne želim da mislim na najgoru varijantu, ali mogao je da mi se javi. Dao sam mu broj mobilnog telefona, bili smo u njegovom dometu, mogao je da se javi, ako se nešto desilo - govorio je Safet više za sebe nego za nas. - Znaš li gde stanuje ili možda imaš njegov broj telefona? - pitao je Esad Safeta. - Znam samo da stanuje tu u blizini i ništa više. Bio sam tolko siguran da èe sve biti uradeno kako je dogovoreno, da mu nisam uzeo ni telefon. Èini mi se da živi u ne kom selu nadomak granice, ali ne znam kako se zove. - Kako bi bilo da pokušamo bez njega - interesovao se Makedonac. - Oprostite, mogu li i ja da znam o èemu se radi? - uplela sam se u razgovor.

barjak	#93
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:29:28	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Èovek koji radi na granici, carinik, trebalo je da nas èeka i da na takav naèin otklonimo svaku moguènost za komplikacije tvog prelaska u Bugarsku. Medutim, njega kao što vidiš, nema - odgovorio je Safet. - A zašto mislite da bismo imali problema ovako, bez njega - bila sam radoznala. - Postoji odreden stepen rizika, pošto je poslednje dvetri godine pojaèana trgovina belim robljem. Dolaze ovde u Tursku devojke iz cele Evrope, uglavnom preko Bugarske, ako putuju kopnom, i pošto se država prilièno oštro bori sa prostitucijom na granici su jake kontrole i provere. Možemo da pokušamo, ali se plašim da te ne izoloju na stranu i poènu da proveravaju gde si bila, kod koga si bila, šta si radila. Tu može da se iskomplikuje i završi onako kako ne želimo. - Safete plašim se da nemamo izbora. Treba da èekamo ovde na granici, a ja èu sada da odem i pitam tamo u smeni šta je sa tim èovekom i kada dolazi. Reèi èu da mi je rodak uskoèio je Esad u razgovor. - U ovom èasu i ovakvoj situaciji to je najpametnije odgovorio je Safet i Esad se uskoro izgubio u noèi. Vratio se za desetak minuta. - Rekli su mi da je zvao i tražio zamenu za smene. Navodno, nešto se desilo detetu i on je morao hitno da ga vozi lekaru. Dolazi ujutru u smenu - saopštio nam je Esad. Nije bilo druge nego èekati. - Meni se spava - rekao je Makedonac, kao da mi je proèitao misli. Prošle noèi oka nisam sklopila, malo sam dremala u Safetovim kolima, a sada je sve u meni spavalo. Popustilo je i uzbudenje zbog dolaska na granicu, sanjala sam samo krevet. - U redu. Nedaleko odavde ima jedan motel, ali se plašim da nema tamo mesta. Ako bude tako, moraèemo da skoknemo do Èeremena, nije daleko, tamo èemo prespavati - rekao je Safet. Posle nekoliko minuta napustili smo restoran, seli u kola i krenuli prema tom Èermenu. Posle možda sat vožnje zaustavili smo se pred neuglednim, motelom. Izbora nije bilo, negde smo morali da spavamo i , najpre je Esad otišao da izvidi teren. Vrato se kroz pet minuta. - Nekako èemo morati da se organizujemo, imaju dve dvokrevetne sobe. Predlažem da nas trojica spavamo u jednoj, da nam ubace neki pomoèni ležaj, tako da devojka bude u drugoj - rekao je. - Uskoro smo svi stajali pred neèim što se moglo nazvati recepcija. Sa druge strane bio je omanji èelav èovek, sa ogromnim stomakom, neobrijan. Safet je razgovarao u ime nas i zakljuèila sam da stavlja šefu recepcije neke zamerke. Onaj je samo širio ruke i na kraju nam dao kljuèeve. Tražio je dokumenta, njih trojica su dali liène karte ili nešto slièno, mene niko ništa nije pitao. Na hodniku, ispred soba koje smo dobili, Safet mi je rekao da se dobro zakljuèam, za svaki sluèaj, te da ništa ne brinem, pošto su oni sa druge strane zida. - Dovoljno je samo da pokucaš nekim predmetom po zidu i mi smo za nekoliko sekundi kod tebe - rekao mi je i nakon što smo jedni drugima poželeli laku noè i ja sam ušla u sobu. Vazduh je bio ustajo i najpre sam otvorila prozor da provetrim sobu. Nameštaj se sastojao od kreveta sa malim noènim ormarièem, na kojem je stajala lampa, jednog ormara bez pola vrata i toaleta. Bolje da ne opisujem u kakvom je stanju bio WC. Umila sam se, zatvorila prozor i zaspala, samo što sam dotakla krevet. Probudilo me kucanje na vratima. Upitala sam ko je i èula Safetov glas. Pogledala sam na sat i videla da je skoro sedam. Brzo sam se obukla i našminkala. U hodniku su bila sva trojica mojih pratilaca. Stajali su na jednom mestu i pušili. Nasmejali su se kada sam izašla. - Nemoj da se ljutiš, možda se nisi naspavala, ali moramo što pre na granicu da nam onaj naš neseènik opet nepobegne - rekao je Safet, dajuèi znak da krenemo. Na recepciji je bio isti onaj debeljko, sada crvenih oèiju, nenaspavan sa ogromnim podoènjacima. Doruèka, kao što sam pretpostavljala, nije bilo. Odmah smo seli u kola i krenuli prema graniènom prelazu kod Svilengrada. U kolima je Safet ponovio prièu koju sam èula još u Istanbulu: da èe jedan od njih, a to je izgleda bio Makedonac, samnom preèi u Bugarsku, gde èe me doèekati nova veza sa kojom èu krenuti prema Srbiji. Govorio mi je kako da se ponašam - prièa je bila jednostavna: ako bi nas neko zaustavio moje je bilo da ponavljam kako sam Engleskinja, koja studira orjentalistiku i koja je išla u Titrsku da izuèava islam. Pasoš sam dobila pre polaska na put i opet sam nekoliko puta u sebi ponovila svoje novo ime i prezime. Safet i Esad su vozili dosta brzo i na gzranicu smo se vratili mnogo brže nego što smo sinoè stigli do Cermena. Bila je gužva i pre nego što smo se ukljuèili u kolonu, koja se lagano kretala prema carinskoj kontroli, Safet je sve nas pozvao na stranu i dao poslednja upustva. Za to vreme Makedonac je otišao do carine i kada se vratio samo je potvrdio da je Safetova veza tog jutra na poslu.

barjak	#94
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:30:17	i Safet je po ko zna koji put objašnjavao kako da se ponašam u moguèim situacijama. Znala sam da brine, slušala sam pažljivo, a kada se Makedonac prikljuèio, Safet je još jednom ponovio neke sitnice. - Dobro, izgleda da je sve u redu i sada, dete drago, došao je trenutak da se rastanemo. Ti èeš da sedneš sa Makedoncem u kola i vas dvoje èete preèi u Bugarsku. Tamo vas èeka jedan od mojih ljudi, u stvari njegov sin, kao sam jutros èuo, kada sam uspostavio vezu sa njim. Radi se o mom dugogodišnjem poslovnom partneru, Bugarinu, koji mi je postao veliki prijatelj. I njega èeš kasnije upoznati, nadam se. Budi bez brige, sve èe biti u redu - rekao je Safet i onda se okrenuo Makedoncu. - Tvoje je da je prevezeš preko, da odeš do motela koji sam ti spomenuo, gde èete èekati veza. Znak raspoznavanja su kola koja voziš. On èe te prepoznati po registraciji i boji kola koja voziš. Oko toga nemoj da brineš. U sluèaju da na samorn prelazu Bugari ili ovi ovde zatraže dodatne informacije vezane za nju, ti samo reci da si je pokupio u Istanbulu da te je zamolila za prevoz do Bugarske. Ostalo èe ona objasniti - kazao je. - Safete, znaèi li ovo da se zauvek rastajemo? – upitala sam ga. - Ja se nadam da nije tako. Verujem da èemo se sresti u povoljnijim okolnostima. Možda jednog dana kad dodeš u Istanbul kao turista ili kada ja dodem u Beograd. U svakom sluèaju, ti imaš moj broj telefona, ja imam tvoj èuèemo se. - Safete, danima sam se spremala šta da vam kažem u ovom trenutku i sada nièeg ne mogu da se setim. Hvala veliko, vi ste za mene uèinili najveèu uslugu u mom životu. Nikad niko, osim mojih roditelja, nije uradi toliko, nije se žrtvovao kao vi. Ne verujem da bih se ikada izvukla da vas nisam srela. Beskrajno vam hvala - jedva sam uspela da kažem, suzdržavajuèi se da ne zaplaèem. Na kraju nisam mogla izdržim. Suze su mi krenule same, zagrlila sam Safeta. Kad sam se odvojila od njega, videla sam da su mu oèi pune suza. Poljubila sam ga, on je izvadio maramu, obrisao suze i pokazao Makedoncu da krenemo. Svi smo èutali, a onda sam prišla Esadu i poljubila ga. Rekla sam mu nešto slièno što sam kazala Safetu. On je samo klimnuo glavom - Esade, moraš da se oženiš, ti si dobar èovek i potrebna ti je porodica. Ne zaslužuješ da ostariš sam - rekla sam mu posle èega je taj dobroèudni musliman iz Srbije samo širio ruke, ne govoreèi ništa. Pre nego što sam krenula da otvorim vrata automobila za èijim je volanom Makedonac veè sedeo, Safet je iz džepa izvadio mali paketiè i dao mi. - Ovo je za seèanje na Istanbul i na vreme koje smo proveli zajedno. Hvala ti dete što si me podsetila na mnoge slike iz moga života. Neke su bile veoma bolne, ali Bog je valjda rekao da se ponovo suoèim sa njima. Od seèanja se ne može pobeci. Želim ti sreèan put i, molim te, javi se èim stigneš u Beograd. Obeèala sam da hoèu, stavila paketiè u neseser i sela u kola. Krenuli smo i ja sam još jednom mahnula Safetu i Esadu. Videla sam da Safet ponovo briše suze, dok je Esad stajao sa obe podignute ruke. Veè posle nekoliko desetina metara i u retrovizoru sam videla samo kola iza nas. Na samom prelazu Makedonac je bio hladan kao led. Turski carinik, kojeg smo èekali prošle noèi, nešto ga je pripitkivao, on je ležerno odgovarao i prošli smo taj deo granice bez ijednog problema. Na redu su bili Bugari. - Kod njih neèe biti ovako. Znaju da ovim putem idu velike kolièine droge i sigurno èe nas pretresati - opomenuo me je moj pratilac. Tako je i bilo. Nikakvih pitanja u vezi samnom nije bilo. Pogledali su moj pasoš, vratili ga nazad, ali onda nam je bugarski carinik dao znak da se odvojimo na stranu. Izgleda da smo im bili sumnjivi. Uskoro je poèeo pretres i to je trajalo više od pola sata. Imali su pse tragaèe za drogu. Makedonac je mirno pušio neke kubanske cigare, ali ja sam u jednom trenutku posumnjala u moguènost da se u kolima nalazi droga. Možda je, Makedonac, mislila sam, na svoju ruku, kada veè prelazi, stavio koji paketiè u kola. Tek da ne ide uzalud. Nevažno je sada da li sam bila u pravu ili ne, pošto Bugari nisu pronašli ono što su tražili. Carinik se zahvalio na strpljenju i krenuli smo sa granice. Vozili smo nekoliko kilometara do motela sa velikim parkiralištem. Tu smo stali i izašli iz kola. Makedonac je ponovo zapalio, nije povukao ni dva-tri dima i pokazao je rukom: - Eno ga, ono je naš èovek. Pogledala sam u stranu i videla mladièa mojih godina, možda nešto starijeg kako stoji i gleda u stranu. - Ne verujem, veè bi došao ovamo - rekla sam. - Doèi èe - uzvratio je Makedonac, i samo što je to izustio onaj mladiè je lagano krenuo prema nama.

barjak	#95
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:31:32	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Dobar dan, ja ovde èekam da nekoga prebacim do Beograda, ako se ne varam - èula sam da kaže na èudnoj mešavini makedonskog i srpskog, odnosno bugarskog jezika. Delovao je pomalo smešno, ali smo sve razumeli. - Nije bilo sumnje, bio je to naš èovek. Makedonac je potvrdio da je na pravom mestu i mladiè je pružio ruku. Sada sam bila u situaciji da ga dobro pogledam. Bio je moje visine, sa izrazitom crnom i gustom kosom, uskog lica na kojem su dominirale divne plave oèi. Dok je držao moju ruku u svojoj, kao da me je struja tresla. Prvi put posle èetiri godine moje emocije prema jednom muškarcu bile su nekontrolisane i pozitivne. Rekao je da se zove Kiril. Pozdravila sam se sa Makedoncem i ušla u crni Audi, do kojeg me je odveo Kiril. Gledala sam u njega kao opèinjena. Krenuli smo.On je ukljuèio mini-muzièki stub u kolima. Bila je to potpuno nova situacija u kojoj sam se našla. U meni je se javilo oseèanje za koje nisarri znala èetiri godine. Imala sam u Dubaiju i Istanbulu seksualne kontakte, o kojima sam govorila u ovoj ispovesti, u nekim od njih sam zaista uživala, vrlo retko, ali priznajem da sam tada bila zadovoljna kao žena, medutim ni jedan od tih odlazaka u krevet nije imao veze sa onim što odnos muškarca i žene podiže na viši nivo. Uživala sam, retko, ali samo zato što je moje telo oseèalo potrebu za muškom rukom, za spajanjem, bila je to ona iskonska potreba za neèim što je prirodom odredeno da nam bar na trenutak pripada. Svaki dolazak do vrhunca u tim vodenjima Ijubavi u haremu i kasnije u Istanbulu predstavljao je liniju iza koje više nije bilo dodira, onog za mnoge žene posebno važnog milovanja i dodirivanja telom nakon seksa. E, toga dana, posle prelaska tursko-bugarske granice, kada sam videla Kirila u meni se probudio i taj drugi deo žene koji je spavao èetiri godine. Ne mogu ni danas reèi da li je to bila ljubav ili strast, trenutak zanosa u kojem sva èula uživaju, ali od prvog minuta druženja sa Kirilom ja sam oseèala da moje telo reaguje drugojaèije i da neèu uspeti da se kontrolišem. Da budem otvorena do kraja, želela sam veè nakon desetak minuta poznastva da završim u krevetu sa mladim Bugarinom. U stvari, krevet mi i nije bio potreban za ono što mi je bilo na umu. Kiril je vozio prilièno smireno. Videlo se da nije neiživljen mladiè, neiskusni klinac, koji èe nastojati da impresionira devojku brzom vožnjom u luksuznom automobilu. - Reci mi o èemu se ovde radi? Od oca sam dobio zadatak da te saèekam. Reèeno mi je da imaš engleski pasoš, ali da si Srpkinja koju treba prevesti preko moje zemlje i prebaciti u Srbiju, otvorio je Kiril temu koja mi nije bila prijatna, ali shvatila sam je kao uvod u nešto što èe da bude interesantnije. - Nadam se da èeš uraditi ono što se od tebe oèekuje. Istina je ono što su ti rekli. E, sada mogu da ti kažem o èemu se radi, naravno ako te interesuje. Mislim na tu nelogiènost oko pasoša i moje Srbije u koju se vraèam posle èetiri godine odgovorila sam. - Da li si èetiri godine provela u Turskoj? - Ne, bila sam u Ujedinjenim Arapskim Emiratima odgovorila sam iskreno, ali pre nego što je Kiril reagovao novim pitanjem rekla sam mu da je boravak u toj zemlji bio vezan sa mojim radom u jednoj trgovaèkoj firmi, pa sam nastavila da lažem o teškoèama u koje je ta firma zapala, što se odrazilo na moj status i onda se rekla sam se sve iskomplikovalo do te mere da sam ostala bez pasoša. Ta situacija me je dovela u Tursku iz koje su me prijatelji prebacili u Bugarsku. Jedan od njih je poslovni partner tvoga oca i tako sam ja dospela na ovo mesto gde sada sedim - rekla sam, smešeèi se i gledajuèi u Kirila. On je reagovao samo osmehom. Taj mladiè je bio svestan svog fizièkog izgleda i utiska koji ostavlja na žene. Ubedena sam da ih je pre mene imao mnogo, a i danas ih sigurno ima. Posle mog dolaskau Beograd sa njim sam razgovarala samo jednom. Taj telefonski kontakt je trajao nekoliko minuta i bez obzira na dogovor da se opet èujemo nikada se više nismo èuli. Ali ono što sam sa njim doživela pamtièu verovatno dok sam živa. Posle dva sata vožnje i zajednièkog stava da smo gladni, zaustavili smo se kod jednog restorana, spolja gledano privlaènog i ugodnog. Tako je bilo i unutra. Oboje smo uzeli aperitiv, a posle jela smo popili po èašu crnog vina. Kirff mi je prièao o sebi i svojoj porodici, mladem bratu i sestri starijoj tri godine od njega, koja je udata i živi veè šest godina u Kanadi. Bila sam radoznala i upitala sam ga zna li kakvim se poslovima bavi njegov otac i moj prijatelj iz Turske", odnosno Safet.

barjak	#96
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:32:02	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Pravo da ti kažem ne znam, ali mi se èini da je u pitanju trgovina robom koja dolazi sa zapada i prebacuje se na tržište Ukrajine i Rusije odgovorio je. To mi je bilo pomalo važno da saznam, pošto sam sumnjala da se i Safet bavi trgovinom drogom, a ne bi mi bilo drago da se ta sumnja potvrdila. Sada mi je bilo lakše. Kiril je u nekoliko navrata pokušavao da sazna još neke detalje vezane za "moj rad u Dubaiju", ali ja sam vešto uspevala da prebacim razgovor na drugu temu. Pitao me je i koga imam u Beogradu, šta mi rade èale i keva, kako žive. Od njega sam prvi put èula detaljnu prièu o stanju u mojoj zemlji prouzrokovanu uvodenjem sankcija. U prvom trenutku nisam verovala, mislila sam da se šali kada je govorio da je Srbija izolovana, da su granice zatvorene, da preko Srbije ne idu više ni kamioni iz drugih zemalja, da nema goriva, hrane, da vlada siromaštvo. Sedela sam nemo i slušala. Prièao mi je o strašnom periodu iz 1993. godine, vremenu inflacije najveèe na svetu, kada je stotinu nemaèkih maraka bilo bogatstvo u mom rodnom Beogradu. - Dolazio sam u Beograd nekoliko puta za poslednje dve godine. Otac je radio neke poslove sa ljudima iz Beograda, prodavao im je naftu i neke tehnièke stvari, a otuda je uvozio žito. Video sam da ljudi žive veoma loše, ali ako mogu da te utešim ni u Bugarskoj nije mnogo bolje. Mi nismo pod sankcijama, ali zbog blokade Srbije oseèamo negatvne posledice. Bar nam tako kažu, mada pametniji ljudi znaju da su razlozi teškog života u Bugarskoj druge vrste. Vlada nam je nesposobna, sve je tehnološki zastarelo, ljudi su nenaviknuti da rade i samo vredni i izuzetno sposobni dobro žive prièao mi je Kiril. Posle toga smo prešli na vedrije teme. Razgovarali smo o muzici, šta ko voli da sluša, na kojima smo poznatim koncertima bili, koji nam se filmovi svidaju. Iznenadila sam se kada je poèeo da nabraja naše pevaèe i glumce, filmove i serije koji su snimljeni u Beogradu a sa velikim uspehom su prikazane ili se i sada prikazuju na njihovoj nacionalnoj televiziji. Kiril me je posle toga, bez ikakvog uvoda, upitao jesam li u Dubaiju imala kakvu simpatiju ili ljubav. Priznajem da sam bila zateèena pitanjem, pa sam verujem, i pocrvenela zbog njega, ali sam se izvukla odgovorom da je u našim godinama normalno da imamo simpatije. Medutim, on je hteo direktan odgovor. - Znaèi li to da ti je tamo ostao neko veoma drag? - Ne, to ne znaèi, ja sam osoba koja se teško i sporo zaljubljuje - odgovorila sam. - Mi smo u godinam kada su nam pored ljubavi važne i druge stvari za koje ljubav nije uslov - iznenadio me je Kiril tvrdnjom koja nas je uvela u novu fazu razgovora, u tom èasu meni veoma privlaènom. Nemam pojma šta sam odgovorila, ali od tog èasa naš razgovor je dobio novu dimenziju i na kraju smo otvoreno razgovarali o telesnoj ljubavi. Oseèala sam da sva treptim. Ispijali smo se oèima i bila sam spremna da toga èasa odem u toalet sa Kirilom i da tamo vodimo ljubav. Posle jednog gutljaja vina on je ostavio èašu i spustio svoju ruku na moju. Lagano me je milovao. I dalje smo èutali i gledali jedno drugo. Uzbudenje u meni je raslo i tog trena sam bila spremna da vodim ljubav. Kiril je pozvao konobara i platio :raèun. Iz restorana smo izašli, držeèi se za ruke. Krajièkom oka sam videla da smo oboje privukli pažnju gostiju. Svesna sam svoga izgleda, u restoranu su bili uglavnom muškarci i verovatno su svi zavideli Kirilu u tom èasu, ali obzirom na to kako je on izgledao normalno je bilo da budem sa njim. Normalno bar za te ljude koji o nama nisu ništa znali. Seli smo u kola, Kiril je izašao sa parkinga, ukljuèio se u saobraèaj i kada smo dostigli uobièajenu brzinu kretanja ponovo je uzeo moju ruku, ali ovoga puta je prineo usnama i poljubio. Posle toga je spustio svoju ruku na moju butinu i taj dodir je kod mene izazvao mali šok. Lagano mi je milovao unutrašnju stranu butine. Zabacila sam glavu, naslanjajuèi se na sedište. Zatvorila sam oèi, opustila se i poèela da uživam dok je uzbudenje u meni neprestano raslo. Tako nisam ni primetila da je Kiril skrenuo sa glavnog puta. To sam registrovala tek kada je smanjio brzinu. I dalje ništa nismo govorili. Zaustavio je kola kod puta, koji je vodio prema maloj šumici udaljenoj možda pedesetak metara od tog mesta. Videla sam da se dvoumi, a onda je krenuo prema toj šumi. Desetak minuta kasnije bili smo u strasnom zagrljaju, a ja na sebi više nisam imala ni delièa odeèe. Prešli smo na zadnje sedište gde sam ga gotovo silovala. Nisam mogla da saèekam da skne odeèu, legla sam i povukla ga prema sebi. Pantalone su mu bile spuštne i to je bilo dovoljno. Do vrhunca sam došla za minut-dva. Ostali smo u kolima još pola sata, a potom nastavili put. Približavali smo se Plovdivu. U samom gradu Kiril je uzeo sobu u jednom ne baš luksuznom hotelu.

okisha	#97
Posts: 5447 18. Jul 2009. 15:32:20	barjak da li je ovo knjiga ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

barjak	#98
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:32:41	Verujem da boljeg u gradu i nije bilo. Javio se ocu, u Sofiju, potvrdio da je sve uredu i obavestio ga da èe prenoèiti u Plovdivu. U grad smo ušli sa prvim sumrakom i sada mi je žao što nisam imala vremena da razgledam, uèinilo mi se da je Plovdiv interesantan, ali tada mi je neuporedivo interesantniji bio rnladi Bugarin Kiril. Sarno što smo ušli u sobu, bacili smo stvari i pali na veliki francuski ležaj. Zamolila sam ga da se istuširamo i to smo uèinili. Ja sam prva otišla u kupatilo, a posle nekoliko minuta došao je i Kiril. Ljubili smo se dugo pod mlazom tople vode posle èega smo se spojili. Videla sam koliko je bio iskusan po tome što mi nije dozvoljavao da dodem do vrhunca, govoreèi da èe mi kasnije biti još lepše. I bilo je tako. Prešli smo u krevet, gde smo jedno drugom radili sve što nam je padalo napamet. U meni se probudio vulkan. Ono što mi je èetiri godine nedostajalo, ta istovremena reakcija tela i emocija, bacila me je u virove nekontrolisane strasti. Imala sam nekoliko orgazama te rioèi, menjali smo poze, voleli se na krevetu, na podu, pored prozora... Nikada pre tako nešto nisam radila. U Beogradu sam imala vezu sa Dejanom, iz solitera preko puta, sa kojim sam inaèe išla u treèi i èetvrti razred srednje škole, ali naši seksualni odnosi bili su veoma retki i nimalo maštoviti. Svetlosnu godinu daleko od onoga što sam te kišne noèi, kasnog septembra 1995. godine, doživela u Plovdivu. Svaki deo žene u meni bio je probuden. Kiril mi je govorio kako ni on nikada pre nije tako , uživao. Prijalo mi je da slušam njegove reèi kako sam divno gradena, kako imam najlepšu guzu na svetu, da su mi grudi èarobne. Nije me interesovalo da li je lagao. Te noèi mi je laskanje prijalo, bilo je dodatni faktor moga uzbudenja. Zaspala sam u njegovom zagrljaju i probudila se negde oko devet sati. On je i dalje spavao. Otišla sam do kupatila, istuširala se, a kada sam se vratila u sobu on je još spavao. Èaršav je skliznuo na pod, verovatno kada sam se ja izvlaèila iz kreveta i Kiril je bio pred mojim oèima kao od majke roden. Imao je lepo telo, a moja želja još nije bila ugašena. Legla sam pored njega i poèela da ga milujem najpre po gornjem delu tela, a posle izmedu nogu. Brzo se u njemu probudila muškost i ponovo smo vodili ljubav, ponovo uživali. Umesto na doruèak iz sobe smo izašli u vreme ruèka. Sišli smo u hotelski restoran na ruèak. Pre ulaska unutra Kiril mi je rekao da saèekam nekoliko minuta da donese nešto iz kola. Samo što se on izgubio, naišla je grupa mladièa, njih pet-šest, koji su oèigledno bili oèarani mojim izgledom. Zaustavili su se i poèeli, najpre, da dobacuju, a potom pokušali i da stupe u razgovor sa mnom. Mislim da su bili sportisti, pošto su na sebi imali sportsku odeèu. Držala sam se rezervisano, pomalo i uplašena, ali potom sam procenila da mi se ne može dogoditi ništa ružno, muškarci i žene su prolazili pored nas, ulica je bila na nekoliko metara, recepcija nama iza leda - pa sam se malo poigrala. Najpre sam izgovorila nekoliko reèenica na engleskom, to nije dalo rezultata, jer nisu govorili tim jezikom, a kada sam, trudeèi se da moj srpski lièi na makedonski a time i na bugarski jezik, pitala grupu napaljenih momaka kada su poslednji put bili sa ženskom u krevetu, oni kao da su doživeli šok. Nastao je muk, a posle toga smeh. Nisu se smejala samo dvojica iz grupe, oni što su zapoèeli razgovor i na poèetku bili najhrabriji. U tom èasu je ušao Kiril, najpre malo zastao, potom odluènim korakom prišao nama i, obraèajuèi se meni, upitao šta se dogada. - Ništa, momci su procenili da nisam Bugarka i pitali su me šta radim ovde. Bili su vrlo pažljivi - odgovorila sam. Dok sam to govorila, grupa se lagano povlaèila u dubinu hodnika, a Kiril i ja smo ušli u restoran da ruèamo. Posle nekoliko minuta oni su ušli za nama i seli na drugu stranu restorana. Ja sam im bila okrenuta licem, Kiril ledima i videlo se da mu nije svejedno: osetila sam dozu ljubomore što, na kraju krajeva, svakoj ženi godi. Samo ako nije preterano i optereèujuèe. Posle ruèka smo nastavili putovanje. Padala je kiša, ali naizmenièno. Smenjivali su se intervali sunèanog vremena i kiše, koja je pljuštala kao da je neko razrezivao niske i tamne oblake. Kiril je vozio prilièno brzo tako da sam u nekoliko situacija morala da se pridržavam u krivinama. Nisam želela da mu kažem da smanji brzinu niti da ga pitam zašto žuri. Put je trajo nekoliko sati, noè je veè uveliko pala kada smo stigli u Sofiju. Pre toga smo stajali na jednom mestu, stotinak kilometara od grada i zadržali se ceo sat. Plan je bio da na brzinu popijemo kafu, ali smo se rasprièali i vreme je proteklo kao tren. Prvi put u životu našla sam se u Sofiji. Kiril je prièao da u tom gradu njegova porodica ima veliku kuèu i nekoliko stanova. - Voleo bih da vidiš moju porodicu i da spavaš kod nas predložio mi je, ali sam ja uzvratila da, ako veè mogu da biram, želim prenoèište u nekom od sofijskih hotela.

barjak	#99
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:33:17	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Nemoj pogrešno da me razumeš. Bez obzira na ono što se medu nama dogodilo juèe i noèas, molim te, imaj u vidu da se znamo dva dana, da tvoj otac zna da je u pitanju devojka koju iz Turske treba prebaciti u Sofiju, a sigurna sam da je veè o meni stvorio sliku koja ti se ne bi svidela. Zato me ostavi negde u hotelu ili budimo noèas opet zajedno negde gde nas neèe tražiti, kao prošle noèi. Kiril je èutao i uskoro smo zaustavili automobil ispred nekog servisa za popravku automobila. Možda je bio i centar za prodaju kola, nisam sigurna, ali verujem da je to mesto bilo vlasništvo Kirila ili njegovog oca. Ušli smo u jednu prostoriju, prijemnu kancelariju i toga èasa èetiri èoveka su u sobi ustala pozdravljauèi Kirila. Izmenili su nekoliko reèenica, misam razumela o èemu razgovaraju, posle èega je on telefonirao. Zakljuèila sam da razgovara sa ocem, ali zbog buke, koja je dolazila sa ulice i iz druge prostorije, nije mi bilo jasno o èemu razgovaraju. - Idemo - rekao mi je Kiril, a jedan od onih tipova skoèio i otvorio nam vrata. Svi su izašli za nama i otpratili nas do kola. - Razgovarao sam sa ocem. Drago mu je što si u Sofiji. On se u meduvremenu èuo sa Safetom i to nekoliko puta. Ljut je što smo se zadržali u Plovdivu. Slagao sam da ti je pozlilo, da sam te vodio lekaru, koji je preporuèio prekid putovanja i odmaranje najmanje dvanaest sati. - Šta si mu rekao za noèas - bila sam radoznala. - Ono što si tražila. Ostaèemo zajedno, ali èu ja, sada kada te smestim u hotel, morati da odem na sat vremena do kuèe. Treba nešto da odnesem ocu. Molim te, daj mi svoj pasoš. Bila sam iznenadena nepoverenjem od strane Kirila. Verovatno je pomislio da èu pobeèi, što je bilo suludo u situaciji u kojoj sam se nalazila. Zašto bih komplikovala sebi život tu na pragu Srbije, sada kad je, posle èetiri godine, moj Beograd tu pred nosom, na svega nekoliko stotina kilometara. Bez reèi sam izvadila pasoš i pružila ga Kirilu. Bila sam i pomalo ljuta. On me je smestio u jedan od najluksuznijih hotela u gradu. Sve vreme dok je obavljao formalnosti na recepciji nisrno razgovarali, a ni posle u liftu. Uneo je moje kofere u sobu i izašao napolje rekavši na odlasku da èe se vratiti za otprilike sat vremena. Cutala sam. Samo što je Kiril izašao zakljuèala sam vrata i otišla da se istuširam. Zaista, on se vratio brzo i rekao mi da se spremim, pošto želi da me vodi na veèeru. Rekla sam da nisam gladna, što nije bila istina, ali sam i dalje bila ljuta i uvredjena zbog isakazanog nepoverenja. - Nemoj, molim te, da se ljutiš. Možda nije bilo pametno ono što sam uradio, ali zašto ne razmišljaš na drugi naèin. Zašto se ne zapitaš jesam li to uradio zbog nepoverenja ili iz straha da te veèeras ne izgubim. - Kako da me izgubiš, gde mogu da bežim i zašto da bežim, kada sam tako blizu Srbije. Uostalom, imam u dzepu svega nekoliko desetina nemaèkih maraka i kuda sa tim da bežim - slagala sam Kirila u vezi novca, pošto mi je Safet na rastanku dao 500 DEM. - Izvini, nisam to znao - reagovao je Kiril izvlaèeèi iz sakoa nekoliko novèanica od po 100 DEM i dajuèi mi ih. Odbila sam i dalje glumeèi uvredenu osobu, ali na njegovo insistiranje uzela sam 200 DEM. Na veèeru smo otišli u jedan nacionalni restoran nedaleko od hotela. Svirala je lagana muzika, koja nas je, uz neko crno vino posle veèere, odnela na krilima posebnih oseèanja, onih na kojima smo lebdeli protekle noèi u Plovdilu. Pod uticajem alkohola Kiril je, dok smo plesali a bio je to moj prvi ples posle èetiri godine u kojem sam stvarno uživala, poèeo prièu o svom životu u kojem bi voleo da vidi mene. Spominjao je neke poslove, putovanja, Švajcarsku. Èutala sam privijena uz njegovo telo sa glavom na njegovom ramenu. Vratili smo se u hotel posle ponoèi. Još u liftu poèeli smo sa žestokim i strasnim poljupcima i pretraživanjem tela. Samo što je Kiril zakljuèao vrata, oboje smo poèeli da se skidamo. Odeèa je letela na sve strane. Minut kasnije na velikom krevetu, koji je zauzimao valjda pola sobe, Kiril je uranjao u mene. Verovatno zbog alkohola popustile su sve koènice u meni i seèam se da sam vrištala, što mi je on kasnije preprièavao, smejuèi.se. . . Zaista sam uživala u seksu sa tim mladièem. U stvari, sa njim sam otkrila lepotu telesne ljubavi. Dugo sam razmišljala o noèima u Plovdivu i Sofiji sa mladim Bugarinom, analizirala sebe, svoje ponašanje, a posebno uživanje koje sam osetila. Verujem da je to bila posledica onog što sam doživela u Dubaiju i Istanbulu, gde sam spavala sa muškarcima, ali bez obzira na neke trenutke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji se mogu obeležiti kao veoma prijatni, sve do Kirila nisam kompletno uèestvovala u èinu telesne ljubavi.

barjak	#100
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:35:28	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Èini mi se da sam opisala jedan od odlazaka kod Gospodara u haremu koji se može podvesti pod uživanje, ali to je daleko od lepote u kojoj sam uživala sa Kirilom. Zaspali smo oznojeni i slatko umorni. Opet smo, kao u Plovdivu, zakasnili na doruèak. Posle tuširanja, a bilo je vec podne, zamolila sam Kirila da mi omoguèi kontakt sa roditeljima, odnosno da nazovem telefonom moje u Beogradu. On je naruèio broj u Beogradu i za nekoliko minuta telefon se oglasio. Podigla sam slušalicu i razumela da neka žena poruèuje kako na liniji imam Beograd. Èula sam glas mog jadnog oca. Kao da je nekome govorio da se ništa ne èuje, a onda sam ja poèela da vièem: - Tata, tata, ja sam. Da li me èuješ. Tata, javi se, da li me ’ èuješ? - Dete moje, èujem te. Bogu hvala da si se javila. Gde se nalaziš? Èujem te kao da si u Beogradu. - Nisam, tata, u Beogradu, ali nisam ni daleko. Videèemo se za koji dan: Na putu sam prema vama. Sve je u redu, ništa nemojte da brinete. Jeste li zdravi, kako su mama i Èeda? - Dobro smo i ne možemo doèekati da te vidimo. Znaš li taèno kada dolaziš da te doèekamo na granici? - Ni govora, tata. ja èu se javiti kada udem u Srbiju, a ti...u tom èasu veza se prekinula. Kiril je pitao želim li da ponovo nazovem ali sam odbila jer sve što sam hela bilo je da èujem mamin i tatin glas. U stvari, mislila sam da kažem tati da obavesti moju prijateljicu Svetlanu da sam se javljala, ali ne mari. Pokušala sam jednom da joj se javim iz Istanbula, ali su mi rekli da je pogrešan broj, i to dva puta, što znaèi da su se njeni ili preselili negde ili su promenili broj. Posle ruèka Kiril i ja smo seli u kola i krenuli na sastanak sa njegovim ocem, koji je tražio da me vidi. Doèekao nas je u luksuznom kabinetu u jednom od boljih, i uredenijih delova Sofije. Bio je to èovek u pedeset i nekoj godini života, srednje visine, idealne telesne linije i uopšte veorna privlaèan. Kiril je genetski povuko na njega. Na oca je imao lepe plave oèi i divnu kosu. Samo nekoliko minuta u njegovom društvu bilo mi je dovoljno da shvatim ono;što se nije moglo sakriti - ja sam se tome èoveku svidala, nije skidao oèi sa mene. Toga dana obukla sam se prilièno izazovno i on me je oèima skidao. Bez mnogo uvijanja i bez obzira na Kirilovo prisustvo predložio mi je da ostanem u Sofiji odnosno u Bugarskoj. On èe mi, rekao je, obezbediti lep posao u svojoj firmi, luksuzan stan, visoku platu, automobil na raspolaganju. Da nije bilo tog njegovog pogleda pomislila bih da mu je Kiril u meduvremenu javio šta se desilo medu nama i da me sada njegov otac prirema za ulazak u porodicu, preko udaje za svoga sina, ali... U pitanju je bila požuda, koja je izbijala iz svakog njegovog pogleda i pokreta. Oseèala sam se neprijatno pred Kirilom, ali ništa se nije moglo menjati. Nije me iznenadilo kada je taj ugladeni gospodin poslao Kirila da mu nešto donese iz grada. Momak je poznavo svoga oca, osetio je njegove namere i napustio je sobu na ivici besa. - Nisi mi odgovorila, prihvataš li posao ili nastavljaš put za Beograd - upitao me je njegov otac. - Nastavljam put još danas, ako mi vi,. naravno, pomognete. - Znaš li, devojko, šta se dogada u Srbiji i kako se živi tamo? Znaš li ti gde ideš? Srbija je na rubu katastrofe. Tamo se gladuje. Ljudi rade za nekoliko desetina maraka meseèno. Zemlja je u potpunoj izolaciji. Ništa ne sme da uvozi niti da izvozi. Privreda je uništena, preduzeèa ne rade. Troše se poslednje rezerve. Ja ti nudim ono što malo ko u Srbiji danas može i da sanja. - Gospodine, mogu li da budem otvorena - upitala sam ga. - Naravno, možete da budete otvoreni, ja to od vas i oèekujem - odgovorio je Kirilov otac, ne skidajuèi oèi sa mene. - Za èetiri godine, koliko sam provela izvan moje zemlje sazrela sam više nego da sam proživela dva života. Budite iskreni kao što èu i ja biti prema vama i recite mi da li se ja vama dopadam kao žena. U stvari, potvrdite mi ono što veè znam. - Da, devojko. Izuzetno me privlaèiš. Veè dugo nisam video tako lepo stvorenje i, da budem iskren kao što si bila ti, sve ovo ponudeno samo je deliè onoga što bi imala ako ostaneš u Bugarskoj i postaneš moja ljubavnica. - Neèu vam odgovoriti na naèin koji vi oèekujete. Ja jednostavno ne mogu da ostanem u Bugarskoj, posebno ne za vasu potvrdu, izvan onoga sto vi mozete da predpostavite. - Mogu li da znam koji je to razlog - upitao je.

barjak	#101
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:35:55	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA - Protekle dve noèi spavala sam sa vašim sinom Kirilom i beskrajno uživala u tome. U sobi je zavladala grobna tišina. On je i dalje gledao u mene, ali sada pogledom koji je prolazio kroz moje telo. Okrenuo se u kožnoj fotelji nekoliko trenutaka posmatrao umetnièku sliku na zidu, podigao se i prošetao po sobi. Kada želiš da nastaviš put - upitao me je glasom koji’ sam jedva prepoznala. Bio je to glas razoèaranog, gotovo slomljenog èoveka. - Ovoga èasa, ako je to moguèe. On je pozvao sekretaricu i rekao joj, koliko sam shvatila, da hitno stupi u vezu sa Kirilom i da mu kaže da dodje. Ponovo je šetao po sobi i posle minut, dva konaèno prekinuo tu veoma neprijatnu tišinu. - Molim te, nemoj da se ljutiš, predji u prostoriju kod moje sekretarice. Moram da obavim nekoliko važnih telefonskih razgovora. Ustala sam i bez reèi napustila kabinet. U sobi njegove sekretarice, koja je brzo ustala i ponudila me sokom, bilo je zelenila kao u botanièkoj bašti. Samo što je jedna starija gospoda donela koka-kolu u sobu je ušao Kiril. Gledao je gotovo zapanjeno u mene. Samo je upitao da li je otac unutra, pokazujuèi na vrata kabineta, a kada je sekretarica klimnula glavom on je ušao. Ja sam mirno sedela i poèela da pijem kolu. Vreme je prolazilo i posle možda petnestak minuta Kiril je izašao iz oèevog kabineta, vrata su ostala otvorena, a trenutak kasnije na njima se pojavio i njegov otac. - Devojko, želim ti sve najbolje. Nadam se da èeš veè sutra biti u Beogradu i videti svoje roditelje. Drago mi je da sam ti pomogao - rekao je preko Kirilovog ramena. Procenila sam da ne želi ni da se pozdravimo. Ostala sam na mestu, samo sam se podigla i zahvalila mu. - Drago mi je što smo se upoznali. Hvala vam što ste prihvatili molbu vašeg i mog prijatelja Safeta iz Istanbula da mi pomognete na putu do kuèe, uzvratila sam gledajuèi ga u oèi. On je nekoliko trenutaka izdržao pogled, a onda je brzim pokretima, nakon što je klimnuo glavom i još jednom poželeo sreèan put, ušao u kabinet i zatvorio vrata za sobom. - Idemo - rekao je Kiril. Pozdravila sam sekretaricu i pošla za njim. Stajali smo pred liftom i èutali. Isto je bilo dok smo se spuštali u prizemlje, ali samo što smo seli u kola Kiril mi je dao do znanja šta oseèa. - Možeš li mi reèi šta ste razgovarali ti i moj otac, dok sam bio odsutan? - Ništa posebno - rekla sam. - Molim te da budeš ozbiljna. Video sam kako te posmatra dok smo sedeli zajedno i znam da me je poslao u grad bez ikakve potrebe. Samo da bi ostao nasamo sa tobom. Medutim, kada sam se vratio sve je bilo drugèije. Rekao mi je da te otpratim do granice. Šta se dogodilo? - Kirile, ja se tvom ocu dopadam kao žena. - To mi je bilo jasno posle nekoliko sekundi. - Kada si ti otišao, on mi je ponudio sve što hoèu, samo da ostanem u Bugarskoj. Da, tražio je da budem njegova ljubavnica. - I kako se ohladio? Šta si mu odgovorila? - Rekla sam da smo nas dvoje prošle i pretprošle noèi bili u krevetu. To je bilo dovoljno. Kiril je udario rukom po volanu i opsovao nešto. Bio je vidno ljut. Poèeo je da pretièe kola po gradu, prolazi kroz crveno, pravi prekršaje u saobraèaju. Nekoliko puta smo za dlaku izbegli sudar. Zamolila sam ga da smanji brzinu. On je samo odmahivao rukom. Naglo je zakoèio kod nekog parka i okrenuo se prema meni. - Šta si mu konkretno rekla? - Da smo spavali. - Kako je reaogovao? - Ohladio se u jednom trenutku. Više ni reèi nismo progovorili. Zatražio je od mene da predem u sobu kod sekretarice. Kiril je ponovo pokrenuo kola i nastavili smo vožnju. kada sam se ohrabrila da ga upitam kuda idemo on se nasmejao i uzvratio pitanjem, a gde bih ja to želela da idem. - Prema granici - odgovorila sam. - E, pa idemo prema granici, odnosno idemo prema Srbiji - uzvratio je Kiril. Bilo mi je jasno da je prošla ona mala kriza u koju smo svi upali usled želje Kirilovog oca da me zadrži u Bugarskoj.

barjak	#102
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:36:37	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Oseèala sam da napetost popušta i tražila sam od Kirila da mi kaže koliko ima kilometara do granice, odnosno gde èu uèi u Srbiju. - Iskreno da ti kažem, ne znam koliko ima kilometara, ali stièi èemo brzo. Granicu èeš preèi kod Dimitrovgrada - Postoji li neki plan za koji ja ne znam, a vezan je za vreme posle mog ulaska u Srbiju? Ti znaš da se tamo pojavljujern sa engleskim pasošem i da mogu imati problema. Ko èe mi verovati da sam Srpkinja bez obzira na jezik, ako nemam isprave, ni liène karte, ni jugoslovenskog pasoša, nièega. Osudena sam da kažem da sam stranac i da se pozovem na ovaj engleski pasoš. - I to je dogovoreno. Na granici èe te èekati jedan Srbin iz Niša. On je sada u Pirotu. Odvešèe te do Beograda. Cale mi reèe da se èuo sa njim jutros. Radi se o èoveku koji više od dve godine saraduje sa nama. Prebacujemo u Srbiju naftu i neke tehnièke stvari i to jednim delom preko njega. - Pa zar Srbija nije pod blokadom, kao što reèe tvoj èale? - Jeste, ali ko može da zatvori sve taèke na granici. Uostalom, koliko mi je poznato otac potplaèuje i ove iz Ujedinjenih nacija, koji su u Rumuniji i Bugarskoj, zaduženi da prate krši li se embargo uveden protiv Srbije. Dajemo im meseèno dvadesetak hiljada maraka i sve se odvija po planu. Kako smo se primicali granici na putu je bilo sve više automobila i autobusa. Nekoliko kilometara pre graniènog prelaza stvorena je kolona. Kiril je uspevao da pretekne po desetak i više kola, da se potom ubaci u kolonu, ali samo nekoliko puta. Postojala je opasnost od sudara, jer više nisu hteli da nam otvaraju mesto u koloni. Svi su bili Ijuti i nikome se nije èekalo, a jedino je èekanje bilo izvesno. Nekoliko sati bilo nam je potrebno da dodemo do granice, odnosno da je vidimo. Svetla u daljini su govorila da je granica izmedu Bugarske i Srbije veoma blizu. Obuzelo me èudno oseèanje. Èetiri godine sam svakog dana sanjala trenutak kada èu opet da dodem u Srbiju a sada, na nekoliko stotina metara od Srbije, oseèala sam nešto èudno u sebi: strah od povratka na staro, strah od onoga što me èeka u Beogradu, od pitanja na koja èu morati da odgovaram, od društva i rodbine kojima èu morati da objašnjavam gde sam bila i šta sam radila sve te godine. Zašto se nisam javljala? Kiril je èutao, kao da je znao šta oseèam. Lagano smo se približavali graniènom prelazu. Gužva je bila sve veèa, kolona se sporo kretala, pored nas su prolazili pešaci sa ogromnim torbama, neki su nosili kanistere sa benzinom, ogromne torbe sa robom. Èula su se dovikivanja. - Kirile, nakon što predem granicu, hoèemo li se ikada više videti, kako da shvatim sve ovo što se dogodilo - upitala sam ga ni sama ne znam zašto. - Ne znam. Èuèemo se telefonom. Bilo bi glupo da ti se sada opravdavam, ali mislim da je moj otac pokvario nešto što je bilo u zaèetku. Ti ionako ne bi ostala u Bugarskoj, èak i da sam te ja zamolio i pustio da vreme odluèi šta èe biti. - Nisam to mislila. U stvari ni sama ne znam šta želim da èujem od tebe, ali sam sigurna da želim da ti kažem kako èe dva protekla dana ostati da žive u meni zauvek. Verujem da se nikada više neèemo videti i verujem da se neèeš naljutiti ako ti kažem da je to bila jedna nekontrolisana strast i ništa više. Sigurna sam u to. Možda je najbolje da se sve završi ovde, na ovom graniènom prelazu. - Da, možda je tako najbolje - rekao je Kiril, udarajuèi prstima po volanu. Zaèutali smo ponovo. Sa radija se èulo neki smirujuèi instrumental, kao naruèen za ovakve trenutke. Na granici je Kiril parkirao kola sa strane. Bugarski carinik se èudom èudio da nemamo u kolima ništa. Onda je, verujem, pomislio da na taj naèin prikrivamo nešto milogo dragocenije od benzina i jevtine robe iz Turske i Bugarske, ali je dodatno ostao zaèuden kada mu je Kiril rekao da neèe prelaziti granicu. Èovek je samo slegao ramenima i pokazao mi da mogu krenuti prema jugoslovenskim carinicima. Krenuli smo zajedno. Kiril je nosio kofere i ništa nismo razgovarali. Bili smo u koloni ljudi natrpanih putnim torbama i kesama. Desetak metara ispred carinika, u koloni koja se formirala, Kiril mi je pružio ruku. Zagrlili smo se, on me je poljubio u oba obraza, okrenuo se i pošao nazad. Zastao je posle nekoliko metara i, gledajuèi ispred sebe, krenuo prema meni. Sve vreme nisam skidala oèi sa njega. - Žao mi je zbog okolnosti u kojima smo sreli. Da je drugaèije na kolenima bih te molio da ostaneš. Beskrajno mi je.žao - rekao je Kiril i brzim koracima, gotovo trèeèi, otišao prema bugarskom prelazu. Naš rastanak nikoga nije zanimao. Ljudi su bili zaokupljeni svojim problemima: kako preneti skrivenu robu, kako prevariti carinika i uštedeti neku paru.

barjak	#103
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:37:10	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Pružila sam pasoš i carinik me je ispitivaèki pogledao. Teškom mukom uspeo je da na engleskom priupita gde putujem. Odgovorila sam da idern u Beograd, kod prijateljice. On je ponovo zavirivao u pasoš, a onda je tražio da otvorim kofer. Zaèudo, samo je pogledao i pružio mi pasoš nazad. Lagano sam krenula, zajedno sa kolonom Ijudi, prema koloni parkiranih automobila sa strane. Ni sama nisam znala šta da radim. Nisu mi rekli kako izgleda taj Srbin koji je trebalo da me doèeka i nadala sam se da su oni njemu opisali kako ja izgledam, a mene, da opet budem neskromna, nije moguèe ne primetiti. To posebno važi za muškarce. Stajala sam, okreèuèi se levo desno. Ljudi su prolazili pored mene, neko dete je plakalo, verovatno probudeno iz slatkog sna i majka nikako nije mogla da ga umiri. Noè je bila hladna, ta noè kasnog oktobra 1995. godine, kada sam posle èetiri godine ponovo dotakla tlo zemlje koju sam napustila, verujuèi u bajke. I kada sam, veè gubeèi nadu, poèela da razmišljam o telefonu sa kojeg bi se javila u Beograd, iza leda sam èula glas. - Izvinite, èekate li vi nekoga iz Niša? Okrenula sam se. Ispred mene je stajao èovek u petoj deceniji života, u kožnoj jakni, neobrijan i u svakom pogledu neugledan. - Da - odgovorila sam - a da li vi treba nekoga da odvezete u Beograd? - Treba, pod uslovom da taj neko lepo izgleda i da ima engleski pasoš, kao što su mi rekli. - Irne mi je Dragan - rekao mi je moj novi domaèin, pružajuèi ruku, a posle, uzimajuèi moje kofere, dodao da su kola u blizini i pozvao me da krenem za njim. Nisam obraèala pažnju na njega. Zelela sam da potpuno iskljuèim mozak i da se prepustim oseèanjima, obzirom na to da je došao trenutak o kojem sam sanjala èetiri godine. Koraèamo kroz prohladnu noè, nalazim se u zemlji koju volim, došla sam na svoje, tu sam gotovo kod kuèe, ali ništa u meni nije reagovalo na tu istinu. Jesi li ti svesna da si u Srbiji? - govorila sam sebi u besmislenom pokušaju da stvorim uzbudenje tamo gde ga nema. Draganova kola bila su parkirana nekoliko stotina metara od graniènog prelaza. Išla sam iza njega korak-dva, on me ništa nije pitao, a kroz moju glavu su letele slike Dubaija, Istanbula, lica Gospodara, Ismarovo, Safetovo, Hazilino, Esadovo... Ubacili smo kofere i krenuli njegovim golfom, èija je unutrašnjost strašno zaudarala na duvan. - Slušaj devojko, ja sam preuzeo obavezu da te odvezem za Beograd. Znam ponešto o tebi, dovoljno da se ne raspitujem i da te ne gnjavim, mogu da èutirn do Beograda, kako hoèeš, a sada mi reci želiš li da spavaš negde do jutra, pa da onda krenemo dalje, ili hoèeš da nastavimo put bez stajanja do Beograda. - Ja bih vas molila ovo drugo, samo ako vi možete da izdržite toliko za volanom. - Ništa ti ne brini, izdržavao sam ja i veèe napore i duža putovanja. Znaèi, idemo u Beograd. - Molila bih smo da negde usput navratimo i da popijemo kafu i èašu vode. Stvarno imam potrebu da pijem kafu - rekla sam. - To èe biti malo teže, vidiš koliko je sati, ali ja mislim da èemo naèi nešto u Pirotu, ima tamo kafana koje rade dok je gostiju, a pijanaca se uvek nadje. Uskoro smo bili u Pirotu. Grad je spavao i samo je poneki automobil prošao pored nas. Dragan je zaista uspeo da nade neku rupu od kafane, koja je radila celu noè. Nisam mogla da biram i seli smo za jedan od desetak stolova. Nedaleko od nas sedela su dvojica muškaraca, ne bih rekla da su bili mnogo pijani, a jedan od njih se nešto svadao sa konobarom. Više je to bio žuèan razgovor nego svada, ali prijalo mi je da èujem i taj vid komunikacije na mom jeziku. Srpski me je obradovao kad sam se vratila u Istanbul. Razgovori sa Safetom i Esadom bili su puni pažnje i razumevanja. Bez ijedne psovke. Ova dvojica su kao koèijaši jedan drugom svašta govorili, a kako je to trajalo duže vreme, bez povišenog tona, zakljuèili smo Dragan i ja da se njih dvojica dobro znaju i da im je takav razgovor izgleda nešto najnormalnije. Popili smo iznenadujuèe dobru kafu. Mislim da u kuhinji više nije bilo nikoga, da je onaj konobar spremio kafu i ne seèarn se da sam nekada popila taj èarobni napitak u slast kao te noèi u Pirotu. Sedeli smo najyiše desetak minuta, možda pola sata. Dragan je za to vreme pušio cigaru za cigarom. Izašli smo na ulicu i krenuli. Samo nekoliko stotina metara od toga mesta zaustavila nas je patrola policije. Kola su bila parkirana u jednom malom parku ili šumici, ne seèam se više, samo znam da je bilo drveèa. Policajac je lagano došao do naših kola, zatražio od Dragana vozaèku i saobraèajnu dozvolu. Upalio

barjak	#104
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:37:54	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA je baterijsku lampu i detaljno èitao i jedno i drugo. Obilazio je kola i kada se vratio do Draganovog prozora, vraèajuèi mu dokumenta nazad, upitao je ko je devojka, pokazujuèi prstom na mene. Ja sam se sledi.la od straha. Munjevito mi je prošla kroz glavu da Dragan,. u ovom sluèaju, ne sme da laže jer ako mi zatraže liènu kartu ja je nemam, to samo može da znaèi privodenje u.stanicu milicije i ko zna šta još. Dragan je èutao nekoliko sekundi i onda,zapanjujuèe mirno odgovorio. - Ova devojka je strani državljanin. - Molim - èulo se sa druge strane. - Ona je iz inostranstva, iz Engleske i vozim je u Beograd. - U tom èasu policajac je promenio izgled lica, podigao se na prste i zatražio od mene i Dragana da izademo iz kola. Zamolio nas je da pridemo parkiranom policijskom automobilu iz kojeg je izlazio njegov kolega, nasluèujuèi da se nešto dogada. Ja sam èutala. - Reci joj da pokaže pasoš - obratio se policajac Draganu, a kada je on nekoliko puta ponovio pasoš, pasoš, ja sam kao, shvatila o èemu se radi i otišla do kola, uzela pasoš i dala èoveku u plavoj uniformi. On je dugo zagledao, a potom se obratio Draganu: - Slušaj ti, da ona nije prostitutka? - Ni govora. Ona je student, bila je u Turskoj i Bugarskoj na studijskom putovanju i ja je sada vozim kod njene prijateljice u Beograd. - Nemoj da me zajebavaš. Kakvo studijsko putovanje. Danas u ovu zemlju ulaze smo šverceri i kurve. Reci iskreno, kuda je vodiš - bio je nepoverljiv i prost policajac, sada znatno više obraèajuèi pažnju na mene, merkajuèi me od glave do pete. - Najiskrenije govorim, devojka je iz Engleske, ima drugaricu u Beogradu, ja znam roditelje te njene prijateljice. Zamolili su me da je saèekam na granici i dovezem do Beograda.To je sva prièa. Možda i jeste prostitutka, možda je lekar, pilot, frizer, odkud ja, èoveèe, znam. Moje je da je prevezem. Evo pa je pitajte, odgovorio je moj pratilac i kada smo sa strahom pomislili da èe se posle tih reèi sve još više zakomplikovati, policajac je, najpre nešto opsovao, potom sa pasošem otišao do kola, nešto zapisivao i vratio se kroz nekoliko minuta. - Nemam ja sada vremena da proveravam ko ti je ova. To èete da obavite kada svane, u stanici milicije. - Šta to znaèi - upitao je Dragan. - To znaèi da èete saèekati ovde do osam sati i onda otièi u stanicu milicije, gde èemo proveriti njen identitet. Možete èekati u kolima, možete do hotela ili neke kafane, ako radi. U meni je rastao bes. Bila sam na rubu da mu na srpskom svašta kažem, ali znala sam granicu koja se ne sme preèi. Dragan je poèeo da moli i preklinje, prilazio je jednom, pa drugom policajcu, ali oni su samo odmahivali glavom. Onaj što je razgovarao sa nama otišao je i seo u kola. Dragan je najpre šetao gore-dole, širio ruke, psovao, a potom prišao policijskim kolima. Ja sam sela u golf i poèela da razmišljam kako èe sve ovo da se završi. Uskoro se Dragan vratio, upalio motor i krenuli smo. - Gde idemo, pred stanicu milicije ili u onu kafanu? bila sam pomalo cinièna. - Idemo u Beograd - odgovorio je Dragan, izvadio moj pasoš iz džepa i bacio ga meni u krilo. Slatko sam se nasmejala i upitala ga za èarobnu formulu preko koje je uspeo da ubedi policajca. - Ma kakva formula i ubedivanja, dao sam mu 200 DEM. Po sto svakome. Ni plata im nije veèa. Rekla sam Draganu da imam kod sebe nešto novca i da mogu nadoknaditi štetu koju je pretrpeo, podmièujuèi policajca, našto se on samo nasmejao i rekao da èe to nadoknaditi na drugom mestu. -Naplatièu to od onoh tvojih bugarskih prijatelja sa kojima radim, rekao je i nagazio na gas. Na putu nije bilo nikoga i kroz sat-dva bili smo u Nišu. Za razliku od Pirota, Niš je izgledao neuporedivo lepše. Veèa kolièina svetla, i semafori na ulicama. Sve je delovalo drugaèije i sve je to u meni razbijalo onaj prvi sumorni utisak koji sam stekla o mojoj Srbiji u prvih nekoliko sati posle prelaska granice. Dragan i ja gotovo da i nismo razgovarali. Pitao me je da li sam gladna, smeta li mi što puši. Samo sam odmahivala glavom i još dublje tonula u misli koje su mi se rojile u glavi praèene razlièitim vrstama oseèanja. U meni je dominirao strah od trenutka prvog susreta sa roditeljima. Pokušavala sam da zaspim, ali mi nije uspevalo. Poèelo je da svièe. Gledala sam kroz prozor kako prvi zraci sunca miluju polja na koje se odavno uselila jesen. Dragan je vozio veoma brzo, konstantno iznad 130 kilometara na sat i veè smo bili negde u visini Kragujevca. Ispred nas, na nekoliko stotina metara, kretao se manji kamion. Ne znam zašto, ali zagledala sam se u njega i u jednom trenutku shvatila da se nešto neuobièajeno

barjak	#105
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:38:29	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA dogada. Kamion je najpre poèeo da skreèe udesno. Dragan je pogledao u mene pokazujuèi rukom. Kada smo oboje oèekivali da kamion sleti sa auto-puta, on se u delièu sekunde spaso izletanja. Vozaè je naglo savio ulevo i vrtio kamion na sred puta. Mi smo bili tu iza njega, najviše na stotinu metara, Dragan je smanjivao brzinu, a vozaè kamiona - koji je oèigledno bio zaspao - i dalje je imao velike probleme. Otišao je previše ulevo, trgnu udesno, pa ponovo naglo ulevo i udario u ogradu na sredini auto-puta. Odbio se i zaustavio. Dragan je stao na koènicu i potom naglo smotao udesno i mi smo se našli na samom rubu puta. Medutim, kada je onako uzbuden nameravao da krene nazad, Dragan je umesto u rikverc ubacio u prvu brzinu i mi smo se našli u jarku. Nije bio veliki, ali šanse da se iz njega izvuèemo bez neèije pomoèi bile su minimalne. Do nas je dotrèao onaj èovek iz kamiona i poèeo da se izvinjava. Dragan je psovao, onaj se i dalje izvinjavao, našto mu je Dragan kazao da prestane i da doveze kamio do ruba puta i izvuèe nas iz jarka. Tako je i bilo. Na golfu je samo prednja maska bila ošteèen. Nastavili smo put prema Beogradu. Dragan je gunjdao sledeèi pedesetak kilometara, spominjao pijance, loše vozaèe, policiju, neorganizovanu i siromašnu državu... svašta je govorio. Prošli smo pored skretanja za Požarevac, za Smederevo, Beograd je bio tu - gotovo na dohvat ruke. I tada se sve u meni probudilo. Oseèala sam drhtavicu, èudno uzbudenje, verujem èak da sam dobila temperaturu. Na onom brdu iznad "Laste", sa kojeg se pruža prvi pravi pogled na Beograd, nisam mogla da zadržim suze. Moj rodni grad, moj Beograd, o kojem sam sanjala godinam. Želela sam da ga zagrlim, da izadem iz kola i poljubim zemlju pored puta. Milovala sam oèima solitere, ljude koji su bili u kolima i na ulicama. Imala sam strašnu potrebu da im kažem kako ih sve volim. - Dragane, molim vas da skrenete sa auto-puta na Mostarskoj petlji i da udete u Sarajevsku ulicu, ja èu vam reèi gde da vozite i gde da stanete - rekla sam iznenadjenom Draganu. Stali smo ispred jedne prodavnice mešovitom robom. Ušla sam unutra i zamolila od devojke u belom mantilu da mi da kiflu i jogurt. Kada sam trebala da platim nastao je problem, imala sam samo nemaèke marke i to u apoenima od po 100 DEM. Okrenula sam se da pozovem Dragana, ali on je, što nisam primetila, veè stajao iza mojih leda. Pružio je novac onoj devojci. Izašla sam napolje, stala pored kola, otvorila jogurt i poèela da jedem. Dragan je stao pred mene i èutao kao da je znao šta mi znaèi taj trenutka. Mnogo puta sam, kao tada, znala ujutro da odem pred zgradu, uzmem kiflu i jogurt, odšetam do prve klupe i to na miru pojedem. Taj obièaj nasledila sam od svoga dede. On je to radio otkada ga znam. Posle èetiri godine ponovo u mom Beogradu, obavljam taj mali ritual. Znala sam još u Istanbulu da èe mi to biti prvo kada dodem u Beograd. Seli smo u kola i kroz petnaestak minuta bili pred mojim soliterom. Dragan je uspeo da dode do samog ulaza, izvadio je kofere i upitao mogu li sama da ih odnesem do lifta. Odgovorila sam potvrdno i dodala kako bih želela da popijemo kafu zajedno sa mojim roditeljima. - Nemoj da se ljutiš, ali neèu. Imaèete vi o èemu da prièate i bez mene. Navratièu ovde do jednog prijatelja na Novom Beogradu i idem odmah nazad. Izvini ako nešto nije bilo u redu - odgovorio je. - Sve je bilo u redu, èak i ono sletanje sa puta - nasmejala sam se i zahvalila mu. Tako smo se rastali. Došao je najteži trenutak. Gledala sam ispred sebe. Èinilo mi se da je umesto ulaznih vrata stajao ogroman zid preko kojeg se nije moglo preèi. Stajala sam nekoliko minuta, skupljajuèi snagu da krenem i ko zna koliko bih tu provela da se nisam uplašila dodatne opasnosti, da naide neko od komšija. Nisam bila spremna za razgovor. Ušla sam u lift, vrata su se zatvorila i ja sam gotovo drhteèi pritisla dugme. Iznela sam kofere iz lifta. U hodniku nije bilo nikoga. Iz stana porodice koja je stanovala nasuprot mojima èula se narodna muzika. Prišla sam vratima i lagano stavila prst na zvono. Dva puta. Èula sam korake i okretanje kljuèa u bravi. Sekund kasnije stajala sam lice uz lice sa svojom majkom. Ispred mene je stajala žena kojoj je život za èetiri godine urezao bezbroj novih bora na licu. - Dete moje - uspela je da kaže posle èega smo pale jedna drugoj u zagrljaj i dugo, dugo plakale tu na vratima našeg malog stana, iz kojeg sam, verujuèi da se kroz život plovi na ružièastim oblacima, poslednji put izašla pre èetiri godine. Gledale smo jedna drugu, grlile se, pa opet plakale. Ja sam samo ponavljala "mama draga", a ona "dete moje". Èula sam vrata od sobe i videla senku na zidu. Uskoro se pojavio èale. Poleteo je prema nama i tada sam ga prvi put videla da plaèe. Ušla sam unutra, tata je uneo kofere i zakljuèao vrata. Seli smo u dnevnu sobu i gledali jeno u drugo. On, mama i ja. Reèi su bile suvišne. Možerno li u ovorn razgovoru da koristimo jednu od imeniènih varijanti tvoga irnena. Uzmimo

barjak	#106
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:39:06	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Tanja? - Dobro, to može. - Evo razgovaramo dve godine nakon tvog dolaska u Beograd. Pretpostavljam da je prošlo dovoljno vremena da se ponovo ukljuèiš u životne tokove u kojima si bila pre 1991. godine. - Ne može se reèi da živim pod staklenim zvonom, u izolaciji, ali ja više nemam ono društvo koje sam imala, prijatelje mogu da izbrojim na prste jedne ruke, nepoverljiva sam prema ljudima, ukljuèujuèi rodake i manje sam društvena nego pre. Iskustvo koje imam napravilo je od mene zrelu ženu. Ja sam prolazila svakoga dana kroz male drame i to je od mene stvaralo nešto što ja nisam bila do 1991. godine. Morate imati na umu da sam ja, bez obzira na to šta se dogadalo za èetiri godine o kojim govorimo, u tom vremenu doživela uobièajeno biološko sazrevanje. Sa svim ostalirn postala sam osoba koju, možda i grešim, nije lako prihvatiti i zato se verovatno manje družim. - Radiš li negde? - Pomažem bratu u vodenju njegove radnje. Ima trgovinu mešovitom robom i jedan kiosk. Ja sam mu desna ruka. - Da li on zna gde si bila èetiri godine? - Zna gde sam bila, ali ne zna šta sam radila. Možda i to nasluèuje. Ceda je vrlo inteligentan èovek. Kada smo se videli prvi put posle moga povratka, a to je bilo nekoliko sati posle moga dolaska u Beograd, on me je odveo u stranu i rekao: ".Ne interesuje me gde si bila i šta si radila, ako imaš potrebu, isprièaj mi nekada ako smatraš da taj deo tvog života treba da ostane tajna neka bude tako". I tako je bilo: Verujem da nikada sa njim neèu o tome razgovarati: - Kakva je situacija sa roditeljima po tom pitanju? - Mama sve zna, osim detalja, razume se. Tata je umro pre godinu i prihvatio je prièu da sam èetiri godine, sa jednom veèom grupom Ijudi iz Evrope, bila u nekoj vrsti kuènog pritvora u Južnoj Americi, u maloj fabrici, u stvari u laboratoriji za preradu droge. Samo me je pitao da li sam uzimala drogu, rekla sam da nisam.i na tome je ostalo: Ponekad sa mamom, kada pijemo kafu; porazgovaram o svemu, ali i to vrlo retko. - Pretpostavljain da si imala vrlo -neugodna pitanja od svojih prijatelja, drugarica sa kojima ši bila svakoga dana pre odlaska u Dubaji? - Pa jesam ali možda je sreèna okolnost što su se dve moje drugarice, sa kojima sam bila, veoma bliska, u medjuvremenu odselile iz Beograda i sada je jedna u Švedskoj, a druga u Kanadi, Ostala je treèa iz tog kruga, Verica, ali ona je porodièna žena, ima klinca od tri godine, ljubomornog muža i retko se nalazimo. Njoj sam rekla da sam biIa malo u Italiji, malo u Americi i da nisam htela da dolazim zbog stanja u zemlji. - Da li izlaziš? - Retko, ponekad sa Èedoin i njegovom porodicom izadem na ruèak ili veèeru. Odemo do nekog od splavova ili u Škadarliju i slušamo muziku, šalimo se, mada je Skadarlija za èetiri godine, koliko je nisam videla, postaIa nešto druga. To je, bre, sada ruglo u gradu. Pretvorila se u disko-klub, u pijacu. Strašno. - Nemaš momka? - Nemam. - Radi li se o strahu od muškaraca? - Da budem iskrena, ne bih mogla da to definišem. - Zar nemaš potrebu za muškarcem. - Imam, ali to "ubijam" u sebi. Ima mnogo naèina. Pošto je to reèeno u mojoj prièi, objavljenoj u "Argumentu", mogu i ovde da kažem. Imala sam, na putu od Turske do Beograda, dve strasne noèi u Bugarskoj. Uživala sam u telesnoj ljubavi sa jednim mladim Bugarinom, mladièem mojih godina i posle toga sam imala samo jedan pokušaj, to je prava formulacija seksualnog kontakta u Beogradu. Nije uspelo. - Možeš li reèi nešto o toj beogradskoj vezi? - Radi se o porodiènom èoveku. Upoznala sm ga u poslu. Bio je izuzetno ljubazan i pažljiv, a to mi je trebalo i prihvatila sam poziv na veèeru. Posle nekoliko izlazaka proveli smo jedno poslepodne u Interkontinentalu, ali nisam uživala. Covek se trudio, bio je strpljiv, ali nije vredelo. Kajem se što se nisam više trudila da.prikrijem to moje razoèarenje, pošto sam ga iskrenošèu verovatno povredila, ali... Rekla sam mu; dok me je vozio kuèi, da više ne želim da se vidamo i posle toga smo se videli samo dva puta. U prolazu. - S obzirom na tvoj atraktivan izgled, pretpostavljam da si opsednuta udvaraèima.

barjak	#107
Posts: 706 18. Jul 2009. 15:47:22	ISPOVEST JEDNE BEOGRADJANKE IZ HAREMA Posle završene srednje škole upisala sam Pravni fakultet, iako mi je želja bila da studiram glumu. Kao mala sanjala sam da budem glumica. Odlazila sam u bioskopske dvorane. Kada bi se ugasila svetla ja sam sebe videla na platnu. Maštala sam da jednog dana moje ime bude preko celog ekrana, na poèetku filma. Cula sam da su prijemni ispiti na Akademiji za pozorište, film i televiziju izuzetno teški, pa nisam ni pokušavala. Ipak, sve vreme u meni je tinjala nada da æe se nekim èudom jednog dana ispred mojih vrata pojaviti neko i reæi: "Vas smo zapazili u tom i tom lokalu i voleli bismo da igrate u našem filmu". Tipièno deèja razmišljanja. Maštala sam i o novcu koji bi došao sa filmom i slavom, o lepom životu, koji ide uz novac, o putovanjima. Danas znam da je život nešto drugo. Bilo je leto 1991. godine. Svi koji su mogli, pobegli su iz Beograda, neko u Grèku, neko na Crnogorsko primorje. Ja sam krajem juna sa drugaricom otišla u Budvu i vratila se posle sedam dana. Javili su mi da me èeka dobar posao u butiku smeštenom u jednom od luksuznih beogradskih hotela. Vratila sam se pretrpanim vozom, znojava i umorna, tako da me je vlasnik butika dugo zagledao, ne verujuæi da pred sobom ima onu devojku o kojoj mu je prièao moj komšija Srdjan. Ipak, rekao mi je da dodjem u ponedeljak, ali malo urednija. Sa stanice sam, pošto je voz kasnio, direktno otišla na razgovor. Bila sam u širokoj, neuglednoj haljini, masne kose, sa trakom preko èela i patikama na nogama, pa i nije èudo što se vlasnik butika razoèarao. Preko vikenda sam se dobro naspavala i u taj ponedeljak obukla usku minicu, sa laganom italijanskom majicom, ispod koje su navirale moje velike grudi. Sveže oprana kosa, inaèe bujna, delovala je kao griva i kad sam se oko 11 sati pojavila na vratima butika, vlasnik, koji me je pre tri dana gledao gotovo sa gadjenjem, iskolaèio je oèi, nekontrolisano ponavljajuæi: "Ne mogu da verujem, ne mogu da verujem". Umesto obeæanih 300 DEM, rekao je da æu meseèno dobijati 500, a mozda i nešto više, zavisno kakva budem na poslu. Znala sam šta to može da znaèi i ta moja slutnja potvrdila se veæ sutradan, kad je vlasnik butika, Zoki, otvoreno poèeo da mi se udvara. Nije bio ružan, ali bilo je u njemu nešto što me je odbijalo. Bila sam potpuno hladna i svaka kafa popijena sa tim èovekom predstavljala mi je teškoæu, ali... nešto je moralo da se proguta. Nije bio nestrpljiv. Insistirao je da uvek budem prisutna kad god bi, u butiku ili negde u gradu, imao razgovor sa svojim poslovnim partnerima. Verujem da me je, kad nisam bila sa njima, predstavljao kao svoju ljubavnicu. Sve se završavalo na tome, ne raèunajuæi one produžene dodire kojima me èašæavao gazda Zoran. Dalje se nije usudjivao, verovatno zato što je oseèao moj odbrambeni mehanizam prema njemu. Ipak, bilo mu je važno da u butiku ima, uz ostale dve devojke, i jednu izuzetno atraktivnu kakva sam bila ja. Negde krajem avgusta te, 1991. godine, desilo se nešto što je izmenilo moj život, nešto što mi je iz korena istrgnulo svu maštu o jednom naèinu života. Jesam mlada, veoma sam ’, lepa i zgodna, bar drugi to kažu, ali na trenutke oseæam da je život iza mene i da je ono što sam za ovih nekoliko godina , prošla kao plamen spalilo svu moju buduænost. ’, Seæam se kao da je bilo juèe. Bilo je podne. Padala je kiša. ’ Prava letnja, kratka kiša. Beograd je izgledao sveže, okupano. , Spremala sam se, nešto iza 16 sati, da odem kuæi. Butik je bio prazan, unutra smo bile ja i još jedna devojka, Maja. Zvono na ulaznim vratima se oglasilo. Nisam obratila pažnju, spremajuæi svoju šminku, ko je ušao unutra. Èula sam da je Maja rekla: "Dobar dan" i nešto kao odgovor, što nije lièilo na naš jezik. U ogledalu sam, u jednom èasu, videla èoveka srednjih godina, tamne puti, proredjene crne kose, kako me napadno gleda. Okrenula sam se. Ispred mene je stajao taj gospodin kojeg sam, u prvom trenutku, svrstala ili u Indijce ili u Arape. Bio je ovo drugo. Maja je razgovarala sa drugom mušterijom koji nije imao više od 30-ak godina. Pokušavala je da mu na engleskom nešto objasni, ispred police sa košuljama, ali je njeno poznavanje jezika bilo izuzetno skromno, nedovoljno i za najprostiju konverzaciju. Ponudila sam se da pomognem. Došljak je bio vrlo ugodno iznenaden. Upitao me je gde sam usavršavala jezik, ne verujuèi da nikad nisam živela u nekoj od velikih evropskih država. Moj engleski je zaista odlièan. U razgovor se umešao i onaj gospodin tamne puti, iz èega sam zakljuèila da su poznanici, prijatelji i da su zajedno ušli. Kupili su dve košulje, ali, to je bilo upadljivo, nisu napuštali butik. Kad sam rekla da odlazim kuèi, obojica su, gotovo u isti èas, rekla da imaju želju da me poèaste pièem, da se na taj naèin oduže mom gostoprimstvu, strpljenju i na neki naèin da "plate" moje odlièno poznavanje engleskog jezika. Prošetali smo do bašte jednog malog kafe-bara. Bilo je svega nekoliko stolova, ali nije nas ometala ni buka ni gužva. Prièali su mi da su u Srbiji veè devet dana, da predstavljaju jednu uspešnu trgovaèku firmu iz Italije, koja ima lanac robnih kuèa i ekskluzivnih butika po celoj Evropi i u nekoliko arapskih zemalja. Razgovor je bio ugodan. Za razliku od mog beogradskog društva koje je postalo veè dosadno, sa ubitaèno monotonim prièama, ogovaranjima i lenèarenjem, ova dva gospodina delovali su otmeno, gospodski, ostavljali su na mene utisak neèeg o èemu sam sanjarila. Bili su bliski mom imaginarnom svetu, koji se prostirao tamo negde daleko, svetu punom palmi, sunca, bistrog mora i dugih pešèanih plaža. Sedeli smo sada su negde daleko, medu isto tako mladim i zgodnim devojkama, ne seèaju se ni Beograda ni mene. Tako sam razmišljala, uverila sebe da je najbolje izbiti iz glave to poznanstvo i nastaviti po starom. Medutim, uprkos želji da to odbacim, nisam mogla provesti dan, a da bar nekoliko puta ne pomislim kako bi bilo divno imati posao koji su mi njih dvojica ponudili. Mislim da salil veè sutradan, nakon što su oni otišli, bila spremna da napustim Beograd, ali šta vredi, oni se nisu javljali. A onda jedne veèeri, bila je subota, vratila sam se kuèi nešto ranije i baš kad sam sela u fotelju, otvorila flašu koka-kole i ukljuèila televizor, zazvonio je telefon. Pomislila sam, ili je Miroslav, sa kojim se nisam videla sedam dana, ili moja drugarica Svetlana, sa kojom sam te v

okisha	#108
Posts: 5447 18. Jul 2009. 21:41:12	kad ce kraj ove "knjige"??? ====== ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

maskembal	#109
Posts: 2868 19. Jul 2009. 01:57:01	budibogsnama jesi ti normalan????? ko ce ovo da chita, alo bre? znaci, strasno ----------------- ko hoce - trazi nacin, ko nece - trazi razlog

malanastija	#110
Posts: 381 23. Jul 2009. 01:09:37	Pa je li bio Miroslav ili Svetlana...

okisha	#111
Posts: 5447 28. Jul 2009. 21:13:13	nista ne razumem ======== ----------------- . "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".

You haven`t enough privilegies to reply in this forum.