|
MacDon
|
#1
|
Odgovori: 8
10. Avg 2007. 11:01:02
|
ORIENTEERING
Orijentiring je sport gde takmièar(ka) treba uz pomoæ karte i kompasa da za najkraæe moguæe vreme pronadje na terenu odredjeni broj kontrolnih taèaka (kontrola) i to onim redosledom kako je nacrtano na karti.
Dakle, za razliku od atletskog krosa gde se trèanje u prirodi izvodi na obeleženoj stazi odredjene dužine, u orijentiringu se takmièari kreæu po nepoznatom terenu (stazi), a da bi to mogli, koriste se pomoænim rekvizitima: specijalnom kartom tog terena i kompasom. Iz toga proistice i osnovni zadatak u orijentiringu.
Takmièari se dakle, uz pomoc karte i kompasa, kreæu nepoznatim terenom, a njihova zadata staza i kontrolne taèke koje na terenu treba da pronadju, ucrtane su na karti. U svakom trenutku takmièar(ka) moraju znati gde se nalaze,i naravno na osnovu svog znanja i iskustva u citanju karte, da donose odluku o tome kojim pravcem ce se kretati kako bi najbrže obišli celu stazu i pronašli sve kontrolne taèke.
Znate kako kaže narodna poslovica: " Preko preèe - naokolo bliže". E upravo tako je èesto i u orijentiringu. Nekada je brže ako se brdo obidje, nego da se ide preko njega. Takve i mnogo komplikovanije odluke svakog trenutka donose takmièari u orijentiringu. U tome je èar ovog sporta.
Takodje, može se reci da je orijentiring pravi sport za sve. Može se upražnjavati rekreativno i takmièarski. Takmièarske kategorije su od 10 godina pa sve do 65 i više. To je i porodièan sport jer se njime mogu istovremeno baviti sve generacije.
I još nešto, jako važno! Orijentiring nije skup sport. Od opreme Vam je potreban kompas i oprema za trèanje u prirodi.
Takmièenja u orijentiringu mogu biti: pojedinaèna, štafetna, ekipna. Mogu se sprovoditi danju (dnevna) i noæu (noæna). Sledeæa osnovna podela je na: orijentiring kretanjem nogama, orijentiring kretanjem na skijama (ski-orijentiring), orijentiring kretanjem na biclklu (MTB orijentiring) i orijentiring za hendikepirane osobe. U okviru ovih tipova postoje i podele na osnovu dužine staza pa se tako orijentiring takmièenja mogu podeliti na trke na dugim, srednjim i sprint distancama.
Postoje i neke druge podele, no ovo su neke od važnijih.
U Srbiji se danas, na žalost ,uglavnom sprovode samo orijentiring takmièenja kretanjem nogama dok ski-orijentiring, MTB orijentiring i orijentiring za hendikepirane su na samom zaèetku.
Pošto smo veæ rekli da za orijentiring sport je neophodan rekvizit karta terena, ovde cemo se malo više pozabaviti time.
Za orijentiring se izradjuju posebne karte po medjunarodnim standardima (ISOM) koje propisuje IOF (medjunarodna orijentiring federacija). Postoje posebno obuèeni struènjaci koji su obuèeni da vrše izradu ovakvih karata. U Srbiji ih danas ima preko stotinu. U Beogradu i okolini ima preko 30 karata (Kalemegdan Ada Ciganlija, Košutnjak, Topèiderski park, Hajd Park, Tašmajdan, Lipovicka šuma, Avala, Jajinci, Babe-Zlatara), itd. Osim toga, ovakve karte izradjene su i na terenima na Fruškoj Gori, Zlatiboru, Tari, Kopaoniku, Divèibarama, u okolini Smed.Palanke, Smedereva, Paraæina, Kruševca...
Ovakve karte mogu se izraditi u gradu (razne zelene površine kao što su na primer parkovi), zatim na rubovima gradskih naselja, na planinama itd.
Ove specijalne karte izradjuju se nekoliko meseci pre nego što ce se održati takmièenje. Veoma su precizne jer su krupnog razmera (1:5000, 1:10000 ili 1:15000) i na njima je predstavljeno sve, èak i takvi detalji koji su velièine od npr. samo jednog metra. One moraju biti veoma precizne kako bi obezbedjivale fer uslove za sve takmièare. Takodje simboli kojima se predstavlja teren standardizovani su i isti u celom svetu (ISOM) tako da takmièari nemaju razlike kada se takmièe u Japanu, dalekoj Australiji ili Evropi. Postoje samo razlicite vrste terena, što orijentiring sportu daje posebnu draž. Svaka trka je " prièa za sebe ".
Kada imamo kartu, potrebno je organizovati takmièenje. To obièno rade orijentiring klubovi. Oni medju svojim èlanstvom imaju struènjake koji su obuèeni da postavljaju staze za takmièare. Oni se zovu planeri ili postavljaèi staza. Njihov osnovni zadatak je da postave staze u skladu sa Pravilnikom za takmièenja. Njime je detaljno propisano koje su kategorije, kolike su dužine staza, koliko vremena treba pobedniku da predje stazu i druga osnovna naèela. Ipak, može se reci da je jedan od najvažnijih zadataka koji se stavlja pred postavljaca staze, da on stazu i kontrolne taèke tako postavi da uvek ima više naèina (puteva, pravaca) kako bi se došlo od kontrolne taèke do sledeæe. Ako još pri tome, dilema koji je od tih puteva, pravaca najbrži bude veæa, to je bolje postavljena staza.
Kada postavljaèi staze završe svoj deo posla, onda na scenu stupaju kontrolori. Njihov zadatak je da provere da li su postavljaèi staza izvršili svoj zadatak u skladu sa Pravilnikom.
Oni svoj posao rade znatno pre takmièenja (15-30 dana ranije).
Kada je sve to gotovo, takmièenje se može organizovati.
Svaki takmièar ima svoj kompas koji mu služi da se orijentiše uz pomoc karte.
Ovde još koristimo i dodatne simbole za bliže opisivanje mesta gde se nalazi kontrolna taèka. I oni su takodje standardizovani i koriste se u celom svetu.
Ako se još niste oprobali u orijentiringu javite se najbližem klubu,sreæno
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
