|
Neuhvatljiva
|
#1
|
Odgovori: 249
24. Avg 2007. 10:45:49
|
Nokti
Lepi, negovani i dekorisani nokti predstavljaju jedan od simbola ženstvenosti. Uredni nokti važni su i za izgled muškaraca. Savremena dostignuæa kozmetièke industrije, omoguæila su da svaka osoba ima nokte kakve poželi, zato danas nije teško ispuniti brojne estetske zahteve.
Nokti su jedan od adneksa kože, struktura koju koža sama stvara. Pored nokta, to su i dlaka, lojne i znojne žlezde.
Nokat je modifikovana struktura epiderma, izgraðena od keratina. U obliku providne ploèe ružièaste boje i sedefastog sjaja, pokriva i štite nervne završetke i površinske delove vrhova prstiju na nogama i rukama. Ukoliko doðe do gubitka nokta, oseæaj dodira je smanjen.
Nokat se sastoji od:
korena nokta,
matriksa,
nokatnog žleba,
nokatne ploèe i
slobodne ivice nokta.
Koren nokta se nalazi ispod kože i direktno je povezan sa matriksom, tkivom gde se stvara keratin, odnosno sam nokat. Nokatna ploèa je izgraðena od poligonalnih kornealnih ljuspica. Prednja, slobodna ivica nokta se nalazi nasuprot korenu, a boène i zadnja strana se nalaze u epitelnom ležištu, nokatnom žlebu. Na dnu nokatnog žleba, u delu blizu korena, vidi se matriks u obliku blede polumeseèaste zone na nokatnoj ploèi koja se naziva lunula. Na matriks direktno naleže koren nokta koji se nastavlja u nokatnu ploèu. Ležište nokta i matriks imaju veoma dobro snabdevanje krvlju od dva arterijska luka koja leže ispod nokatne ploèe. Pod svetlom, dolazi do refleksije zraèenja od ovih krvnih sudova i to stvara ružièastu boju nokta. Boène strane nokta su delimièno pokrivene uskim delom produžetka kornealnog sloja epidermisa, poznatog kao kutikula ili eponihijum. Bujanjem epiderma boènih kožnih nabora nokatnog žleba dolazi do stvaranja zanoktica (paronihija).
Nokatna ploèa je izgraðena od zbijenih i slepljenih slojeva ljuspastih æelija koje su izgubile jedro. Njeni osnovni gradivni elementi su: keratin, kalcijum, lipidi, minerali i voda. Keratin je èvrst, slièan keratinu kose, sadrži velike kolièine sumpora pretežno u obliku cisteina i on èini izmeðu 9-12% mase nokta. Nokti sadrže oko 7-12% vlage; 0,15-0,76% masnoæe, a kod dece nešto više: 1,38%. Sadržaj kalcijuma je svega 0,02-0,04% i on nema uticaja na tvrdoæu nokta.
Za razliku od kose, nokti rastu ujednaèeno tokom èitavog života. Na brzinu rasta noktiju uglavnom utièu klimatski faktori, naèin ishrane i stres. Utvrðeno je da ne postoji razlika u brzini rasta noktiju izmeðu polova ili uzrasta, osim što na desnoj ruci nokti rastu nešto brže, najbrže na srednjem, a najsporije na malom prstu. Najbrži rast je primeæen kod psorijaze, idiopatske oniholize i kao rezultat inflamatornih promena, a može se privremeno i smanjiti kod infektivnih bolesti kao što su boginje ili zauške. Dnevno, nokti na rukama rastu u proseku 0,14-0,4 mm, a na nogama oko 0,07 mm, ili izmeðu 0,5-1,2 mm nedeljno. Nokti na rukama rastu brže nego nokti na nogama, tako da je za kompletno obnavljanje nokta na ruci potrebno oko 5,5 meseci, a nokta na nozi izmeðu 12-18 meseci.
Promene na noktima
Nauka koja se bavi prouèavanjem strukture distrofiènih promena i oboljenja nokta naziva se onihologija. Anomalije strukture i izgleda nokta su vrlo razlièite i i mogu biti izazvane brojnim uzrocima: genetski faktor, infekcije, poremeæaji kože, starenje, sistemska oboljenja, lokalna ili sistemska primena lekova, fizièki ili sredinski faktori, traume ili tumori, benigni ili maligni. Postoje dva osnovna tipa oboljenja: distrofiène promene i prava patogena oboljenja, koja su najèešæe gljivièna. Ona zahvataju sve strukture nokta: nokatnu ploèu, kožu oko nokta i nevidljive strukture ispod nokta. Boja i struktura noktiju može poslužiti i kao dijagnostièko sredstvo za mnoga oboljenja organizma, kao što su kolagena vaskularna (lupus eritematozus, skleroderma, dermatomiozitis, reumatoidni artritis), endokrina, kancerogena i oboljenja jetre, srca ili bubrega. Neke od promena koje se javljaju na noktima, samo su simptom, odnosno deo sistemskog poremeæaja.
Oboljenja ili promene na noktima predstavljaju oko 10% svih dermatoloških problema.
Nema znaèajnijih razlika u zastupljenosti poremeæaja meðu polovima. Ipak, utvrðeno je da je urastanje noktiju èešæe kod muškaraca, pre svega sportista, koji imaju i prateæu promenu, hiperhidrozu. Kod dece su promene na noktima vrlo retke, kod starijih je broj promena sa godinama sve veæi, što je najverovatnije rezultat poveæane osetljivosti na gljiviène infekcije, poremeæene biomehanike zbog artritisa, poremeæaja u cirkulaciji, veæe osetljivosti na kancerogene promene i upotrebe sistemske terapije.
Pod odreðenim uslovima, zaštiæeni deo ispod nokatne ploèe naseljavaju gljivice i Scabies mite. Ovo može poslužiti kao izvor širenja gljiviène infekcije po èitavom organizmu, u sluèaju onihomikoze, preko kože stopala. Zbog èešanja, prisustvo Skabies-a ispod nokatne ploèe može ponovo inficirati izleèene površine i izazvati vraæanje simptoma infekcije.
Distrofiène promene predstavljaju promene morfološke strukture nokta. One se retko javljaju same, uglavnom nastaju kao posledica nekog oboljenja ili promene u organizmu. Nastaju zbog neregulisane i nepravilne ishrane ili kao posledica nepravilne cirkulacije, sve su to razlozi koji izazivaju loš rast i razvoj matriksa. Uroðene anomalije moraju se tretirati hirurškim putem.
Najèešæe promene na noktima su estetske prirode i mogu se uspešno spreèiti ili korigovati nekim od brojnih manikir-pedikir tretmana ili postupaka.
Lomljenje noktiju – Onihoreksija i Onihošizija
Stalno pranje deterdžentima ošteæuje strukturu nokta, nokti postaju mekši i ljuspasti pa se listaju, ili suvi, zbog èega pucaju i lome se. Rast nokta je usporen, a mehanièka i svaka druga otpornost nokta je smanjena.
Nokti se mogu lomiti uzdužno – onihoreksija, ili popreèno – onihošizija. Ovo je vrlo èesta pojava, koja se može povezati sa lošom perifernom cirkulacijom kao npr. kod Rejnodovog sindroma, nedostatka gvožða, anemije, nedovoljnog unošenja belanèevina i vitamina, naslednih poremeæaja, difuzne alopecije ili infekcije, uzrok je èesto nepoznat. Promena nastaje i kao rezultat poremeæaja u matriksu nokta. Sredinski faktori su veoma znaèajni. Dugi i tanki nokti su posebno osetljivi na vrlo suvu klimu, jer se smanjenjem sadržaja vlage u njima, smanjuje i njihova savitljivost. Èesto kvašenje ruku, naroèito potapanje u sapunu ili deterdžentu uklanja zaštitni sloj lipida sa keratinskih slojeva i uzrok je krtosti nokatne ploèe. Neprekidna upotreba laka za nokte i sredstava za uklanjanje laka može takoðe izazvati lomljenje noktiju. Preporuka je da se izbegava èesto pranje ruku i pomoæu laka za nokte – oèvršæivaèa mehanièki spreèi lomljenje nokta. Na tržištu je i sve veæa ponuda dijetetskih dodataka, kao i kozmetièkih preparata za negu i jaèanje noktiju.
Listanje noktiju
Horizontalno listanje noktiju, tako da delovi površine nokta otpadaju je èesto kod žena, a glavni uzrok je verovatno, èesto ponavljano kvašenje ruku i upotreba laka i odstranjivaèa laka sa noktiju. Sadržaj lipidnog “veziva” ljuspastih æelija koje èine nokat se smanjuje i one se meðusobno lakše odvajaju, odnosno listaju.
Leukonihija
Ovo je potpuno ili delimièno izbeljivanje nokatne ploèe. Potpuna leukonihija se javlja vrlo retko, uglavnom kao nasledni poremeæaj, ili zbog postojanja epidermalne ciste. Delimièna leukonihija je vrlo èesta i javlja se u obliku belih taèkica ili belih popreènih pruga. Može biti pratilac mnogih oboljenja i hroniènog trovanja arsenom. Kod taèkastog oblika uglavnom nema jasno izraženog uzroka ni oboljenja sa kojim bi se mogla povezati. Ova promena nastaje prodorom mehuriæa vazduha u nokatnu ploèu i za nju nema tretmana koji je uspešno uklanja.
Pojava belih površina na noktima nije uvek leukonihija, ona može nastati i zbog promena u ležištu nokta, a ne u samoj nokatnoj ploèi. Takva pojava je najèešæe u vezi sa cirozom jetre.
Obojenje noktiju
Ova pojava može nastati zbog razlièitih uzroka. Spoljašnji uzroci su boje, npr. boje za kosu, nikotin ili lekovi kao što su živa, ditranol i pikrinska kiselina. Mastila mogu proæi kroz lak za nokte i samu nokatnu ploèu.
Nenormalno formiranje ili vrlo spori rast noktiju izaziva promene boje. Žuækasti, zelenkasti ili sivkasti nokti se javljaju i u poodmaklom periodu života, jer nokti rastu sve sporije. Pored drugih anomalija, psorijaza izaziva neprovidnost i obojenje noktiju, kao i nekoliko drugih stanja kože.
Gljiviène i bakterijske infekcije koje delimièno ošteæuju nokat èesto dovode do pojave smeðe boje noktiju. Infekcija Pseudomonas aeruginosa-om pod noktima izaziva pojavu crnog ili plavog obojenja noktiju.
Sistemski lekovi mogu takoðe promeniti boju noktiju : duža upotreba tetraciklina može izazvati žuto obojenje noktiju, hlorohina plavo-crnu pigmentaciju ležišta nokta.
Urastanje nokta
Nokat na nogama ponekad raste tako da njegove ivice pritiskaju i usecaju se u okolnu kožu, a to izaziva bol i neprijatnost, ova pojava se naziva urastanje nokta ili Unguis incarnatus. Ovo se èesto dešava zbog tesne obuæe ili èarapa, ili posle nepravilnog podsecanja nokta. Ponekad na mestu urastanja nokta može doæi do infekcije, što izaziva dodatni bol.
Da bi se ova pojava spreèila, ili da bi se omoguæio njegov ponovni, normalni rast, nokat treba seæi ravno, tako da ni ivice ne treba da budu zaobljene. Nokte ne treba seæi “do korena” i treba voditi raèuna da se ne ošteti koža pored ivica nokta. Urastanje nokta se èesto ponovo javlja, zato treba redovno sprovoditi sve preventivne mere.
Patološke promene
Patološke promene na noktima nastaju uglavnom zbog invazije patogenih gljivica. Takve promene se zajednièki nazivaju onihomikoze. Najèešæe gljivice koje izazivaju patološke promene su dermatofitije, kvasci i nedermatofite – plesni. Tinea unguim predstavlja infekciju nokta dermatofitama. Candida, Triphophytion, Mycrosporium, Epidermophytion su razlièiti mikroorganizmi koji daju meðusobno vrlo sliène promene, a pravi uzroènik se odreðuje u mikrobiološkoj laboratoriji. Usled infekcije dolazi do oniholize – odvajanja nokatne ploèe od ležišta, hiperkeratoze ispod nokta, obezbojenja i zadebljavanja nokatne ploèe.
Onihomikoze predstavljaju oko 50% svih patoloških promena na noktima, pri èemu su mnogo èešæe kod noktiju na nogama nego na rukama. Mogu pratiti traumatske promene nokta, a èesto prate infekciju Tinea pedis. Kod noktiju na rukama, infekcije paronihija su èeste i izazvane su obièno Candida-om albicans. Ovo može predstavljati predispoziciju za naknadnu invaziju ostatka nokatne ploèe. Na infekciju Candida-om albicans su posebno osetljive osobe sa šeæernom bolešæu. Oba pola pokazuju jednaku uèestalost pojavljivanja ove infekcije. Onihomikoze se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, ali su pre puberteta vrlo retke. Kod starijih osoba se javljaju mnogo èešæe.
Onihomikoze su èesta oboljenja koja imaju ozbiljan tok. One prate traume, sistemska i oboljenja kod kojih postoji poremeæaj imunološkog sistema, ukljuèujuæi infekciju virusom SIDA-e. Infekcija noktiju na nogama je obièno u vezi sa hiperhidrozom.
Postoje osobe kod kojih se ponavljanje infekcije dešava bez obzira na primenjenu terapiju, takvi pacijenti imaju poremeæen imunološki status i to ih èini predisponiranim za gljiviène infekcije i komplikovanim za leèenje.
Ako su nokti èesto u vodi ili potopljeni u nekoj drugoj teènosti, najèešæe se javlja infekcija Candida-om. Promena poèinje od boènih strana nokatne ploèe i belièasta je. Tada se menja i nokatna ploèa i okolno tkivo (zapaljenje), to se naziva perionihija. Promene koje izazivaju trihofitije poèinju sa slobodne ivice nokta i nisu praæene zapaljenjem okolnog tkiva, obièno su belo-žute boje. Promene prvo zahvataju manje površine nokatne ploèe, a zatim se šire. Infekcija stvara nadražaj na matriks i ležište nokta. To stvara hiperkeratozu, koža ispod nokta poèinje da buja i nokat se izdiže. Pošto je poremeæena ishranjenost nokta, nokatna ploèa je lomljiva, trošna i može doæi i do ispadanja nokatne ploèe. Ove pojave zahtevaju leèenje odgovarajuæim preparatima, a preventivnom negom se mogu i spreèiti. Preventiva se sastoji u pravilnom i redovnom kozmetièkom tretmanu. Saprofitne bakterije kontrolišu razmnožavanje gljivica, ali ako se koriste antibiotici koji uništavaju bakterijsku floru, èesto dolazi do bujanja i širenja gljivica.
Kada se koristi samo lokalna terapija, rezultati nisu zadovoljavajuæi. Sistemska terapija za nokte na rukama može trajati i 6 meseci, a za nokte na nogama izmeðu 12 – 18 meseci. Obièno je potrebno ponavljanje terapije zbog vraæanja infekcije. Izbor terapije vrši lekar na osnovu stanja pacijenta i njegovih oèekivanja i potreba. Preparati koji se koriste u lokalnoj terapiji su npr.: ketokonazol, mikonazol, terbinafin, ciklopiroksolamin, nistatin, Whithfield-ova mast, itd. Sistemski se mogu uzimati grizeofulvin (tradiconalani lek, koji je sada opsolentan, za C. albicans je efikasan samo u lokalnoj terapiji), ketokonazol, terbinafin, flukonazol itd. Kod pacijenata koji koriste sistemske antimikotike, s obzirom na njihovu toksiènost, redovno treba kontrolisati funkciju jetre, bubrega i hematopoezu i treba obratiti pažnju na drugu terapiju koju možda koriste, zbog èestih interakcija sa drugim lekovima. Hirurške intervencije se retko primenjuju, osim zbog velikog bola ili onesposobljenosti pacijenta za normalno funkcionisanje. Kod površinske bele onihomikoze, može biti efikasno kiretiranje ili struganje površine nokatne ploèe, zajedno sa lokalnim antimikoticima.
Leèenje oboljenja noktiju je dugotrajno i zahteva mnogo upornosti i strpljenja.
Mnoge od neugodnih i neestetskih promena mogu se uspešno »sakriti« lakom za nokte, zamenom nokatne poèe »veštaèkim« noktima izraðenim od plastiènih masa ili danas vrlo popularnom nadogradnjom pomoæu polimernih materijala, akrilata.
Poèetkom XX veka, nokti su se ulepšavali trljanjem abrazivnim prahom, da bi se postigao sjaj nokatne ploèe. Boja se dobijala dodatkom obojenih supstanci. Daleke 1930. godine, Èarls Revson je napravio prvi pigmentisani, neprovidni lak za nokte, koji je na tržište lansirao Revlon, i danas najveæi proizvoðaè kozmetike za negu i ulepšavanje noktiju. Kraj prošlog i poèetak ovog veka, obežio je ogroman napredak u tehnologiji izrade akrilatnih polimera i u samom postupku nadogradnje noktiju, što je za veliki broj ljudi oba pola, rešilo estetske probleme nastale zbog promena na noktima.
-----------------
Mirno koracam i nosim oklagiju sa sobom... 
|
|
|
tajnooruzje
|
#2
|
Odgovori: 1467
04. Dec 2007. 03:34:05
|
Ne volim duge nokte...Uvek su mi kratki ali ih negujem kremicama i bezbojnim lakovima za njihov kvalitet...
A sto se tice nogu,idem kod pedikira jednom mesecno...
-----------------
... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...
|
|
|
CatchMeIfYouCan
|
#3
|
Odgovori: 2575
05. Dec 2007. 01:28:04
|
Ja obozavam duge nokte, kad jedan pukne i onda kad moram srediti ostale, bas mi tesko pada.
Volim da ih lakiram, mada cesto i zaboravim u svoj toj mojoj guzvi....
-----------------
Out of sight....out of mind...
|
|
|
Lilith
|
#4
|
Odgovori: 2993
05. Dec 2007. 14:39:02
|
obožavam duge nokte
...uvek su mi dugi, ponekad samo malo skratim, da ne bih došla u situaciju da puknu... ali nikad ne skratim skroz, samo po malo 
i skoro uvek su nalakirani... (sad su napr. crveni )
ponekad sam i crtala po njima ili stavljala ’nail jewlery’... ali u skorije vreme i nisam... baš bih mogla, sad kad mi veæ pade na pamet 
-----------------
I love being brunette!!!
http://www.ns-caffe.com
http://blogoye.org/profile.php?u=LILY
 http://www.freewebs.com/lilitvalley
|
|
|
cool4u
|
#5
|
Odgovori: 2581
05. Dec 2007. 16:55:45
|
I ja vise volim duge nego kratke nokte.
Ali da ne budu bas predugi.
Uvek su mi nalakirani, a prvo stavim kalcijum pre obicnog laka 
Zenstvenije mi je kada devojka ima lepe nokte i da nisu skroz kratki...
Ranije sam crtala po njima, bas sam bila mastovita, a sada me mrzi da crtkam...
-----------------
|
|
|
cool4u
|
#6
|
Odgovori: 2581
05. Dec 2007. 18:09:33
|
Stavljala sam i cirkone na nokte.
E, da nosila sam jedno vreme cirkon na zubu, na gornjoj levoj dvojci. To mi je bas fancy
-----------------
|
|
|
ana9
|
#7
|
Odgovori: 3879
06. Dec 2007. 12:39:26
|
Maslinovo ulje u kombinaciji sa pèelinjim voskom èini èuda za nokte.
Naravno sve mora da bude prirodno a ne kupljeno bilo gdje...........
Dužina mojih noktiju zavisi od toga koliko tipkam na tastaturi
Smetaju mi a zaista je previše toga što odradim na kompu tokom dana 
Jednostavno moram........... 
-----------------
 ...od Vardara moja raja, do Triglava nema kraja...
|
|
|
Neuhvatljiva
|
#8
|
Odgovori: 436
24. Jan 2008. 20:09:47
|
Ja moje ’’korigujem’’ dva puta u mesecu i uvek su mi lepi  i nalakirani...
-----------------
Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
|
|
|
MARRIN
|
#9
|
Odgovori: 1905
14. Okt 2010. 15:46:54
|
-----------------
...plavi cuperak je genije...
|
|
|
belarada
|
#10
|
Odgovori: 24731
23. Okt 2010. 15:35:41
|
-----------------
Love Profusion ... 
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
