|
d_man
|
#1
|
Odgovori: 1
19. Sep 2007. 20:12:10
|
Ispovest podstanara
Danas mi je bio prvi radni dan posle
dvonedeljne pauze.Danas sam svoju kucnu,svilenu,komotnu spavacicu zamenio okracalom podstanarskom pidzamom sa prugama,onim
zatvorskim.Koleginici sam morao pojasniti da je to metafora za gorcinu podstanarskog zivota koji oduzima
coveku dostojanstvo gurajuci ga nezasluzeno na marginu,na dno drustvene lestvice.Prokuzen
od drugih,utopljen u boci samosazaljenja,to je portret danasnjeg podstanara.
Prepoznacete nas po tupom,praznom pogledu koji tumara poput pobesnele
zivotinje,koji ujeda za gusu svaki pogled s kojim se ukrsti,pogled u kojem ne iskri nada,niti
se iz njega moze iscediti suza,potpuno presuseo,ravnodusan.Pogled koji se nizasta ne lepi,
koji se od svega odbija,vracajuci se u prazninu iz koje je potekao.Pogled koji ne trepce,preko kojeg
se ne spustaju kapci,nikada,jer podstanar nikada ne spava-nelagodno mu u tudjem krevetu,u obrucu
glasova koje ne razaznaje,koji su mu strani koliko i oblak tisine koji se redovno spusti u kasne sate.
A onda se javlaju poznati glasovi,oni sto poput Gremlina rovare po podsvesti,koji nikako da utihnu
dok na prozor ne zakuca zora.I tako nepogresivo iz dana u dan.
Svaka slicnost sa stvarnim ljudima je namerna.Mozda se neko od vas zamisli,prepozna.Treba nam kriticna masa koja ce menjati svet,kad vec ne mozemo menjati snove.
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
