|
lidoja
|
#1
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:15:44
|
Poetikum
izbor pesama je napravljen skoro bez posebnog kriterijuma,mada opet... uglavnom sam se ovde oslonio na neke davne radove.. neko æe mi zameriti na stilu,znam!-ali ja tako vidim i doživljavam trenutke i oni na meni ostavljaju trag.. pa ipak u nekim kritikama,na blogsite-vima ima èitalaca koji su pronašli esencijalni deo pesama i potpuno mi pronikli u misao zaèetnicu kroz stilske figure upotrebeljene u njima.. Ipak,prepushtam vashem dobronamernom sudu da ma i u jednoj jedinoj ravni pronadjete ponešto lepo ovde i hvala vam na tome..
|
|
|
lidoja
|
#2
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:18:08
|
Seæanje
Seæanje 
Odakle god kuci da idem,
mati kroz prozor izgleduje
i blage ochi uvek me vide,
pa brizno srce se obraduje.
Zaigra osmeh i blage rechi,
pogleda mila,pitati stane
i nikad ne uspe to da sprechi,
da suza radosti iz oka kane
Pa sva ustrepti ko list sa grane,
iznosi razne kolache redom,
pitanja mnoga,nikad da stane,
dok nas miluje toplim pogledom.
Svu je iscrpe radosti muke,
pa stalno,hitro nekuda hodi,
da li da miluje prvo unuke
ili sa nama razgovor vodi.
Sve je zanima,svega se seti,
a pitanjima nikada kraja,
ponekad ko da bi da poleti,
i ne pushta nas iz zagrljaja.
Rastanak svaki,teshko joj pada.
shta bi sve htela,ne zna ni sama,
jedva nekako suze savlada,
i dugo mashe,gleda za nama.
Kad god mi pogled prozoru hita,
mislima ista slika putuje,
strashljiva slutnja stalno se pitam:
da li nas josh uvek ochekuje?
M J
S. Mi 1982g.
|
|
|
lidoja
|
#3
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:20:21
|
Dva krika
Dva krika
Mi smo dva krika,
Dve tople suze,
I sve shto tren se zove.
Iza nas nece ostati nishta,
Sem vechne tishine ove.
Mi smo dve zelje,
Dva uzdisaja
I nishta zivot nam ne daje,
Sem bure laznih obecanja
I nade shto kratko traje.
Mi smo dve lazi
Dve chashe ispijene.
U laznom zanosu i zagrljaju
I rechi tiho izrechene,
U bolnom promashaju.
Iz laznog zanosa i obecanja
K’o da se sunce promalja mlado,
Izniche novi zivot iz nas
Kome se dajemo rado,
Moleci za njegov spas.
JM 1986
S M
|
|
|
lidoja
|
#4
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:21:49
|
Oèekujem te
Ochekujem te
Ochekujem te svakoga trena,
U zraku Sunca proletnjega,
U kapi jutarnje rose,
Na mirisnoj lati ruze,
U bajnom obzorju-
Najvedrijega dana u zivotu.
Ochekujem te u shapatu,
tihog povetarca,
U mekom sutonu,
Na cvetnoj livadi razigranu-
Prepunu radosti i smeha.
Na svakom izvoru te ochekujem-
bistra pogleda-duboka.
Ochekujem te na rekama i potocima
I svugde gde zivot buja
Jer shta bi on bez tebe-
sreco moja i chemu?
U pesmi najlepshoj te ochekujem,
Na proplancima i livadama,
medju jelikama te ochekujem,
Kao najlepshu i najvitiju.
Na mesechini te ochekujem srebrnoj.
Medju zvezdama te prepoznajem-
Onim najlepshim i najsjanijim.
Samo u srcu tebe osecam,
I topim se u sreci nemerljivoj,
Shto imam pravo, da ti se nadam
I silnu srecu, da ti pripadam
I na trenutak samo, voljena moja.
Nemocan da rechju iskazem,
Vec samo delic osecanja.
Ovim ti putem shaljem i
I nastavljam: da te ochekujem
U treptaju oka na vetru,
U mekom uzdahu u zadnjoj zelji
U svim najlepshim snovima.
Dushom te dodirujem,
Najdraza moja C....
tvoj M
17.08.2006g Lo
|
|
|
lidoja
|
#5
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:23:56
|
Odbeglo stado
Pobeglo mi je stado na nebo,
Pa ptice molim da ga prate,
Da l’ sam ga bolje chuvati trebo,
Oblaci beli nek mi ga vrate.
Pobegla su mi secanja gore,
Gde zvezde zlacane sijaju milo,
Odakle dolaze rumene zore
I gde nas cheka majchino krilo.
Pobegla mi je pamet za tobom,
Pa zivot posta pustinja prava
I ne znam shta bih sam sa sobom,
U meni gomila tuge spava.
JM
S M 1992g
|
|
|
lidoja
|
#6
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:25:31
|
U kandžama života
U kandzama me zivot drzi,
k’o kondor kunu zlaticu,
dok medju obalcima plovi,
i ogleda se nad palvim morem.
Nad bezdanima dugo kruzi,
a onda rekom uzvodno krene,
noseci mene,
noseci mene.
Planinskim vrhovima onda hita,
dok topla obilna kisha pada,
srce se u strahu ipak pita:
moze li da se nada,
vishe ikada,
vishe ikada?
I tako prikljeshten i bespomocan,
lepoti prizora se divim,
zori shto tako tiho svice,
zelim da zivim!
Zelim da zivim!
Za sebe i svoje voljeno bice.
M J
Lo 10.09.’07
|
|
|
lidoja
|
#7
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:27:16
|
Pusti da sanjam
Nemoj me terati da zaboravim,
Osmehe,tvoje zelene snene ochi,
Ni jednog trena da izostavim,
Nikada ja to necu moci.
Ne trazi nikad da lazem sebe
I da se ne secam bajnih noci,
Kad sam beskrajno zeleo tebe.
Ja to nikada necu moci.
Ne nagoni me da volim drugu,
Pa to bi morala valjda znati,
Samo bi donelo ogromnu tugu,
Srce bi vechno moglo da pati.
Ne trazi zaborav da snove skrije,
Zaborav ne moze biti lek,
Ko u njeg srce proba da svije,
Taj snove izgubi zauvek.
Pusti da sanjam i da zivim,
Ljubavlju opijen svako veche,
U snima vechno da ti se divim,
da sreca mojim venama teche.
JM
H Novi 1981g
|
|
|
lidoja
|
#8
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:28:44
|
Daleka jesen
Jednom, kada navratiš u ovu poznu jesen,
možda se ni setiti neceš proleæa osmadesetpete?
Ni onih slatkih osmeha,ni buketa ruža,
ni ozarenih lica, natopljenih svetlošæu predveèerja,
ni nade koja plamti, ni duše koja sanja bajke?
Možda se ni setiti neæeš,mazo moja?
Jednom, kada nvratiš u ovu ulicu ovako praznu,
možda se ni setiti neceš:skakutanja i osmeha, sreæe,
veselog èavrljanja, držanja za ruke po ceo dan
šetnji, razgovora o nama, životu, deci, putovanjima...
Ni na kraj pameti možda ti nece pasti, zaljubljeni pogled,
koji je tonuo duboko u tebe, u tvoje misli i želje,
ni èežnje se setiti neæeš možda,a tako jaka je bila-nepresušna?
I sada srce podrhtava i žudi i one trene preživljava èeka te,sanja.
Možda se ni setiti neceš,jabuko rumena moja?
Jednom kada navratiš u ovo srce, ovako neveselo i samo,
možda ga više i nece biti,jer ga od tada nema,
kao što ni jeseni ove nema i nije je ni bilo, možda?
Nego ja hodim po oblacima žutim, nagorelim
od prevelike tuge za proleæima i letima onim.
I samo uspomene tu su, ako ih se secaš i pamtiš?
A možda ipak..,mozda se ni setiti neceš uspomeno?
I nemoj!Potoni u soptvene snove i u zaborav
i ne traži jesen jer je tužna,ni ovu ulicu jer je pusta.
Ne trazi srce ovo,jer ga nema,jer ga više nema.
M J
Lo 09.’07
|
|
|
lidoja
|
#9
|
Odgovori: 13
13. Okt 2007. 21:29:29
|
Poèinak
Odejekuju tišine u mojoj duši
i kao eho se vracaju odnekud,
presahle emocije, još uvek tople.
Nazirem sopstveni pogled
kao iz magle da izvire, lagano.
Dosadna rosulja uporno sipi
i niz obrve mi se sliva, tiho i
ukraj oka se sa suzom spaja.
Jesen je od leta odbegla
i još je jako vlazna od znoja,
umorno klizi niz rame moje,
k,o da me na nešto podseca.
Uzdah mi podize grudi, jako!
k,o burni talas sa juga, snazan,
razastire se obalom u naletima,
A ona stoji nepomichna i gleda.
Kad sunce meko pochine,
umirice se bura i bice tišina,
samo ce ona ptichica bela,
u nebo da se vine, bez glasa.
Lo
Jutros, 2007
|
|
|
_Arwena_
|
#10
|
Odgovori: 420
29. Sep 2009. 13:06:35
|
Pod istom zvezdom
Oprosti, sluèaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreæa što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom seæanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveæe nosim kuæi.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, oèajnici, za ploèu sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašièicom vode ne potrèah,
I ti jastrebe, veæ godinama isti, u istom kavezu,
Nepomièan, zagledan uvek u istu taèku,
Praštaj, pa èak i da si punjena ptica.
Oprosti, poseèeno drvo, za èetiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraæaj na mene preveliku pažnju.
Velièino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što èupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuðuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neæe dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetiène reèi
A onda ulažem napor da ih uèinim, tobože, lakim.
Vislava Simborska
-----------------
"Zbogom, odgovori lisica. Evo moje tajne. Sasvim je jednostavna: èovek samo srcem dobro vidi, suština se oèima ne da sagledati."
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
