|
nidza011
|
#1
|
Odgovori: 5
19. Okt 2007. 23:11:32
|
pitanja o hakovanju
da li neko zna nesto o hakiranju kompjutera, neki software ili neku knjigu?
|
|
|
zeko_peko
|
#2
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:39:54
|
Evo ukratko sta ti tereba da naucis sve.
Osnovne hakerske veštine
1. Nauèi kako da programiraš.
2. Nabavi jedan od open source Unix-a i nauèi kako se upotrebljavaju.
3. Nauèi kako da koristiš World Wide Web i pišeš HTML.
4. Ako ne znaš funkcionalni Engleski, nauèi ga.
Hakerski stav je važan, ali su veštine važnije. Stav nije zamena za kompetencije, i postoje osnovne veštine koje moraš posedovati da bi te drugi nazvali hakerom. Te veštine se vremenom menjaju kako tehnologije napreduju i èine da veæ postojeæe budu zastarele. Na primer, to je bilo programiranje u mašincu a sada je na sceni HTML. Baš sada taj set veština ukljuèuje:
|
|
|
zeko_peko
|
#3
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:41:12
|
1. Nauèiti kako se programira.
Ovo je, naravno, osnovna hakerska veština. Ako ne znaš ni jedan programski jezik predlažem Python za poèetak. Èistog je dizajna, dobro dokumentovan, i relativno pogodan za poèetnike. Uprkos što æe Vam biti prvi jezik, to ne znaèi da je igraèka, to je veoma moæan i fleskibilan programski jezik kojim se mogu razvijati i veliki projekti. Napisao sam detaljan pregled Python-a. Dobri tutorijali su dostupni na Python-ovom web site-u.
Java je takoðe dobar program za poèetak. Komplikovanija je od Pythona, ali je source pisan u njoj brži. Mislim da je odlièan drugi jezik posle Pythona. Na žalost Sun-ove reference su i dalje njihovo vlasništvo. Ovo i nije toliko bitno za Javu samo po sebi, pošto su visokokvalitetni Java interpreteri javno dostupni, pravi problem su biblioteke klasa koje idu uz jezik. Open-source class libraries mnogo zaostaju u odnosu na Sun-ove. Ako se odluèiš za Javu, uradi to sa nekom od javno dostupnih implementacija, bolje je i to nego da budeš zavisan od koda iz Sun-a.
Uzmi u obir da neæeš dostiæi nivo veštine potrebne za hakera ili èak programera samo ako poznaješ jedan ili dva jezika – moraš nauèiti kako da razmišljaš o problemima programiranja na specifièan naèin bez obzira o kom se programskom jeziku radi. Da bi bio pravi haker, moraš sebe dovesti u situaciju da nauèiš pisanje u novom jeziku u par dana oslanjajuæi se na ono što piše u manuel-u i onomo što si veæ znao. To znaèi da bi trebao nauèiti nekoliko veoma razlièitih programskih jezika.
Ako hoæeš da se ozbiljno baviš programiranjem, moraæeš nauèiti C, osnovni UNIX jezik. C++ je veoma blizak C-u. , ako znaš jedan, uèenje drugog neæe biti problem. Ni jedan od ovih jezika ne bi trebao da ti bude prvi. I, zapravo, što više izbegavaš C više æeš biti produktivniji.
C je veoma efikasan , i veoma štedi resurse mašine. Na žalost, C dolazi do te efikasnosti kroz mnogo low-level programiranja resursa mašine (kao što je memorija). Sav taj low-level je kompleksan i bagovit, i potrošiæete ogromnu kolièinu tog vremena na debugovanje. Sa današnjim mašinama, ovo je uglavnom loš potez – pametnije je koristiti program koji pravi source koji koristi nešto slabije resurse mašine, nego trošiti preko potrebno vreme. Prema tome, Python.
Drugi jezici koji su naroèito bitni za hakere su Perl i LiSP. Perl je vredan uèenja iz praktiènih razloga; veoma je mnogo upotrebljavan za aktivne web stranice i administraciju sistema, tako da iako nikad ne budete pisali u Perlu trebali bi da ga bar nauèite èitati. Mnogi ljudi koriste Perl na takav naèin da ja preporuèujem Python, da bi ste izbegli programiranje u C-u na mašinama koje ne zahtevaju takav tip efikasnosti. Trebali bi biti u stanju da razumete njegov kod.
LiSP je vredan uèenja zbog više razloga – iskonske prosveæenosti kroz iskustvo kada ga na kraju savladaš. To iskustvo æe te napraviti boljim programerom do kraja, èak i ako ga nikad ne budeš poslovno koristio. (Možeš steæi iskustvo na poèetku tako što æeš sa LiSP-om menjati nešto u Emacs tekstualnom editoru, ili script-Fu dodatke za GiMP.)
Najbolje bi, zapravo, bilo da nauèite pet jezika, Python, C/C++, Java, Perl, i LiSP. I pored toga što su veoma bitni za hakere, oni predstavljaju veoma razlièiti pristup programiranju, i svaki æe vas obrazovati na specifièan naèin.
Ja ti ne mogu dati instrukcije kako da nauèiš programiranje ovde – to je kompleksna veština. Ali ti mogu reæi da vam knjige i kursevi neæe doprineti mnogo (mnogi, možda najbolji hakeri su samouki). Možeš nauèiti opcije programerskog jezika – delove znanja –iz knjiga, ali naèin razmišljanja koji pretvara znanje u živu veštinu može biti nauèen jedino kroz praksu i vežbanje. Moæi æe te (a) èitati kod i (b) pisati kod.
Peter Norvig, koji je jedan od Gogleovih top hakera i ko-author jedne mnogo korisne i tražene knjige o Ai , je napisao odloèan esej nazvan Teach Yourself Programming in Ten Years. Njegov "recept za programerski uspeh" je više nego vredan pažnje.
Uèiti programiranje je kao uèenje pisanja prirodnim jezikom. Najbolji naèin da bi ste to uradili je èitanje nekih stvari napisanih od mastera u oblasti forme, napišite nešto sami, èitajte još, pišite još, èitajte još više, pišite još više … i ponavljajte to do kada razvijete vrstu moæi i ekonomiènosti koju možete sami uoèiti u svojim modelima.
Naæi dobar kod za èitanje je teško, zato što je samo par velikih programa dostupnih u source-u za hakere da ga prostudiraju. Ovo se menja drastièno, open-source software, programski jezici, i operativni sistemi (svi napravljeni od strane hakera) su sada široko dostupni. Što me polako dovodi do sledeæe teme…
|
|
|
zeko_peko
|
#4
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:41:43
|
2. Nabaviti jedan od Unix-a i nauèiti kako se koristi.
Pretpostaviæu da imate personalca ili bar pristup jednom od njih. (Razmislite malo o vrednosti toga. Hakerska kultura je proizašla iz perioda kada obièni ljudi nisu imali moguænosti ni finansijska sredstva da poseduju raèunare. Prvi i najvažniji korak za svakog poèetnika ako želi da stekne veštine hakera je da nabavi kopiju Linux-a ili neki od BSD-Unixa ili OpenSolaris, instalira ih na svojoj mašini, i pokrene.
Da, postoje drugi operativni sistemi u svetu osim Unix-a. Ali se oni distribuiraju “in binary” – ne može se èitati source kod, i ne može se menjati. Nauèiti kako se hakuje na nekoj mašini na kojoj je instaliran Microsoft Windows ili unutar nekog drugog zatvorenog sistema je kao da uèite plesanje dok nosite oklop.
Unutar Mac OS X-a je moguæe, ali samo u jednom delu source koda – najverovatnije æete naleteti na mnogo problema., i morate biti pažljivi da ne razvijete gadnu naviku zavisnosti od Apple koda. Ako se skoncentrišete na ono što se nalazi ispod haube UNIX-a nauèiæete neke korisne stvari.
Unix je operativni sistem Interneta. Iako možeš nauèiti o Internetu bez Unix-a, ne možeš biti haker bez njega. Iz ovog razloga hakerska kultura se uglavnom vrti oko Unix-a. (Ovo nije bespogovorno taèno, i neki old-time hakeri još uvek nisu sreæni u vezi toga, ali simbioza izmeðu Unix-a i Internet-a nije narušena èak i Microsoft mišiæima).
Dakle, nabavi Unix – Ja volim Linux ali postoje i druga rešenja, i dalje se može koristiti Linux i Microsoft Windows na istoj mašini). Nauèi ga. Koristi ga. Misli na njegov naèin. Prièaj sa Internetom putem njega. Èitaj source kod. Menjaj kod. Dobiæeš bolje programerske alate (ukljuèujuæi C, LiSP, Python, and Perl) nego što i jedan Microsoft operativni sistem može sanjati, zabaviæeš se, i pokupiti mnogo više znanja nego što misliš da si ikad mogao, kada se posle izvesnog vremena osvrneš unazad kao master haker.
U vezi uèenja Linuxa, pogledaj The Loginataka. Takoðe može ti biti korisno i The Art Of Unix Programming.
Pogledaj i Linux Online! sajt gde ga možeš downloadirati ili (još bolja ideja) , naði lokalnu grupu za podršku da ti pomogne u vezi instalacije. Sa gledišta poèetnika su svi Linux-i isti. Možeš naæi BSD Unix help i izvore nahttp://www.bsd.org/
Napisao sam i basics of Unix and the internet.
(Napomena: Ja ne predlažem instaliranje bilo Linux-a ili BSD-a kao solo projekt ako ste poèetnik. Za Linux, pronaðite lokalnu grupu za podršku i slobodno potražite pomoæ).
|
|
|
zeko_peko
|
#5
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:42:10
|
3. Nauèiti kako se koristi World Wide Web i piše HTML.
Veæina stvari koje je hakerska kultura stvorila izgleda indirektno pomažu rad fabrika i kancelarija i univerziteta bez nekog vidljivog uticaja na to kako ne-hakeri žive. Web je veliki izuzetak, velika svetlucava stvar za koju èak i politièari priznaju da je promenila svet. Samo na osnovu ovog razloga (a i mnogih drugih) moraš nauèiti kako se Web zapravo koristi.
Ovo ne znaèi samo da znaš kako se pokreæe browser (svako to može) veæ nauèi kako se piše HTML, jezik za razvoj Web-a. Ako ne znaš programiranje, pisanje HTML-a æe ti pomoæi da stekneš neke navike koje æe ti kasnije opet pomoæi u programiranju i uèenju. Dakle, napravi svoj sajt. Pokušaj da koristiš XHTML, koji je èistiji jezik neko klasièan HTML (Postoje dobri tutorijali za poèetnike, meðu njima ; here’s one).
Ali samo posedovanje sajta nije ni približno dovoljno da te uèini hakerom. Web je pun liènih sajtova. Veæina njih je besmislena, nula od sadržaja – koja veoma dobro izgleda, pomisliæeš, ali kako god, ipak besmislena. (Više o ovome na The HTML Hell Page).
Da bi bio vredan, tvoj sajt mora imati sadržaj – mora biti zanimljiv za èitanje i/ili koristan drugim hakerima. I to nas dovodi do sledeæeg…
|
|
|
zeko_peko
|
#6
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:42:37
|
4. Ako ne znaš funkcionalni Engleski, nauèi ga.
Kao Amerikanac i neko kome je engleski maternji jezik, u poèetku nisam hteo sugerisati ovo, da se ne bi shvatilo kao iskazivanje kulturne ili jezièke superiornosti. Ali nekoliko drugih autora, mi je skrenulo pažnju na èinjenicu da je engleski radni jezik meðu hakerima i na Internetu, i da ga je neophodno znati da bi se moglo uèestvovati u hakerskoj zajednici. Negde oko 1991. sam uvideo da mnogi hakeri kojima je engleski sekundarni jezik koriste ga u tehnièkim diskusijama èak i kada im je neki dugi jezik zajednièki. Shvatio sam vremenom da engleski ima bogatiji tehnièki reènik i da je zbog toga jednostavno bolji alat za posao. Iz sliènih razloga, prevodi tehnièkih knjiga napisanih u engleskom su èesto loše prevedeni na druge jezike (èak i kada se na kraju prevedu tako da to na nešto lièi).
Linus Torvalds, Finac, komentariše svoj kod na engleskom (izgleda da se nikad nije desilo drugaèije). Njegov teèni engleski je važan faktor u regrutovanju novih dewelopera za Linux, to je primer vredan sledbe. Ako je nekom engleski maternji jezik to nije odmah garancija da ima dobre predispozicije za hakera. Ako pišeš tako da to deluje polu-pismeno, puno gramatièkih grešaka, mnogi æe te hakeri (ukljuèujuæi mene) ignorisati. Iako plitko pisanje ne znaèi odmah i plitko rezonovanje, uglavnom æe se smatrati da je korelacija jaka – a kako da imamo koristi od ljudi koji plitko misle. Ako ne možeš pisati tako da se iz pisanja nazire kompetencija, nauèi.
|
|
|
zeko_peko
|
#7
|
Odgovori: 863
18. Dec 2007. 22:44:12
|
Eto.
Samo malo se potrudis i sve ce biti u redu.   I kad sve ovo svaris ispasce ti oci od ucenja pa ti ovo i ne treba.
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
