M M

Forum
Forum :: Traži po forumu :: Forum Podesavanja :: Top Foruma

3. Opšte teme > Politika, filozofija... > M M

Cyberxxx	#1
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:49:49	M M Miroslav Miskovic Gospodar Srbije

Cyberxxx	#2
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:53:14	Kao uvod u ovu temu iskoristicu teks lista Vreme, jer sam ne znam odakle da pocnem sa covekom koji nema gde nije upleo svoje prste "Miroslav Miškoviæ, prvi èovek Delta holdinga u Beogradu, koji je, po oceni jednog varšavskog lista, lièno težak oko 1,5 milijardi evra, ponovo je pod lupom slovenaèkih i srpskih medija – jer se razglasilo da se našao u srpsko-hrvatsko-slovenaèkom društvu poslovnih ljudi koji su namerili da meðusobno „izmešaju" svojinu nad tri velika, domicilna trgovaèka maloprodajna lanca na Balkanu – te se tako, svaki u svom dvorištu, odupru najavljenoj najezdi trgovaèkih giganata iz velikih zapadnoevropskih država na naše Poluostrvo. Ta velika afera koja se stvorila oko slovenaèke trgovaèke kuæe Merkator, to jest oko planiranog investiranja Delte u ovu firmu, posebnu draž u velikoj srpskoj brbljaonici ima u tome što se sam Miškoviæ i ovoga puta ne oglašava nikakvim izjavama i intervjuima. Kao i kada je napuštao Miloševiæevu srpsku vladu 1991. godine, kao i kada je finansirao julovce Mirjane Markoviæ polovinom devedesetih godina, kao i kada je pružio finansijsku podršku Ðinðiæevom DOS-u 2000. godine, kao i kada ga je kidnapovao zemunski klan 2001. godine."

Cyberxxx	#3
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:54:00	Pardon Tekst

Cyberxxx	#4
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:55:03	PASIVNI POTPREDSEDNIK Za svih proteklih 15-16 godina, koliko se nalazi na glavnoj privrednoj sceni Srbije, ako seæanje dobro služi, samo jednom je uèestvovao u TV dvoboju (protiv Živka Pregla, potpredsednika Savezne vlade Ante Markoviæa, na RTS-u 1990. godine), dao je jedan ili dva „servirana intervjua" beogradskom "Nedeljnom telegrafu" i dva-tri puta se oglasio kratkim javnim govorima na roðendanima svoje kompanije. A oni koji ga poznaju, pri tome, tvrde da uopšte nije æutljiv èovek. Ta æutnja, koja toliko odjekuje, može se objasniti na mnogo naèina – ali ovde treba izneti bar dve hipoteze: ili su mu poslovi i planovi takvi da o njima nikad nije zgodno prièati, ili mu iskustvo govori da radi u zemlji u kojoj je javnost loš saveznik, a izvrstan neprijatelj. Da pokušamo, ipak, da skiciramo njegov bar „poslovni profil", ne „po živom modelu", nego po poslovnim akcijama koje je preduzimao. Miroslav Miškoviæ je roðen u Kruševcu 1945. godine. Nakon što je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, radio je u deviznom sektoru Jugobanke u rodnom gradu. Odatle je nakratko prešao u Trajal, a potom u komšijsku Hemijsku industriju Župa, u kojoj je ubrzo izabran za generalnog direktora (1982. godine). Kao uspešan privrednik 1989. godine je dobio prestižnu jugoslovensku Avnojevu nagradu. Sve su to bili argumenti koji su Radmilu Anðelkoviæ, èuvenu Radu Lambadu, kadrovika Socijalistièkog saveza Srbije, ponukali da Miškoviæa predloži, tada veæ svemoænom Slobodanu Miloševiæu za republièkog premijera, to jest za predsednika Izvršnog veæa Skupštine SR Srbije. Ovaj se, meðutim, veæ bio odluèio za dr Stanka Radmiloviæa, pa su Miroslav Miškoviæ i Duško Mihajloviæ samo pro forme, radi „javne rasprave o više kandidata", bili konkurenti za ovu visoku funkciju, da bi kasnije (5. decembra 1989. godine) bili izabrani za potpredsednike RIV-a (istu titulu u tom organu imali su još i Momèilo Trajkoviæ, dr Živadin Stefanoviæ i Filip Grujiæ). Na Miškoviæevo razoèaranje, brzo se ispostavilo da je biti direktor jedne socijalistièke firme (u kojoj se veæ bio navikao da nijedna vrata ne mora sam da otvara) mnogo moænija, unosnija i efikasnija funkcija, od položaja jednog potpredsednika zaduženog za „brz oporavak" srpske industrije – koji tada nije mogao da nareðuje, veæ samo da ubeðuje svoje stare kolege na terenu, šta treba da rade „u javnom interesu", i sanja šta je po volji, a šta nije glavnom politièkom gazdi. Svedoci tvrde da se pretenciozni Miškoviæ veæ kroz nekoliko meseci „zasitio" visokog državnog položaja i shvatio da se našao na poziciji koja ne obeæava brz uspeh, veæ muèno rvanje za truplo SFRJ – tim pre što je odmah prokužio i da se njegova shvatanja o procesu privatizacije srpske privrede, veæini oko njega èine „preuranjenim". Otaljavao je svoju funkciju još sedam-osam meseci, ne radeæi politièki gotovo ništa, jer tada Miloševiæu nije bilo zgodno da mu se sopstvena vlada raspada usred jugoslovenskog raspada. Miškoviæ je odustao od trke za novu vladu, koja je formirana posle prvih višestranaèkih izbora (11. februara 1991. godine), kada je premijerski položaj zauzeo dr Dragutin Zelenoviæ. Navodno, nije ni pokušao da se vrati u tadašnju „društvenu privredu" nego je iznajmio sobu u hotelu „Slavija" u Beogradu i odmah osnovao uvozno-izvoznu firmu Delta M (dvostruko M – Miroslav Miškoviæ). Treba pri tome imati u vidu da je iz vremena direktovanja Župom, koja je bila uspešna jer je praktièno samo namešavala hemikalije iz uvoza, dobro znao da uvoznièke firme iz Slovenije dobro zaraðuju i u Srbiji, snabdevajuæi njenu industriju uvoznim repromaterijalom – pa mu je tadašnji, prvi ekonomski rat sa Slovenijom otvorio moguænost da kao uvoznik „supstituiše" raznovrsnu robu koju su ovde prethodno isporuèivale ljubljanske i firme iz drugih republika (a kasnije da okolo-naokolo uzima i njihovu robu). Ipak, neki njegovi poznanici kažu da je razdoblje „uhodavanja" privatnih poslova tokom 1991. godine nazvao njegovim „najtežim danima", jer je u poèetku navodno radio potpuno sam, ponekad i bez sekretarice.

Cyberxxx	#5
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:56:10	OSNIVANJE BANKE No, kako je imao dosta direktorskih i politièkih veza i iskustva u spoljnotrgovinskim i deviznim operacijama, kao i u poslovanju sa bankama, ti „teški dani" izgleda da su trajali veoma kratko, jer je veoma brzo stekao „prvi milion maraka", navodno, „više na tuðu glupost, nego na sopstvenu pamet", kako je jednom rekao. Pre æe biti da je tajna njegovog munjevitog uspeha bila u jednom drugom poslovnom kredu, koje je, navodno, jednom priznao: nijedan posao ne raditi sa privatnim srpskim sektorom, nego sa direktorima preduzeæa u društvenoj svojini, koji se mogu „servisirati" u okviru za „nijansu" povišene cene aranžmana (što se više nego opravdavalo spoljnim sankcijama). U stvari, mehanizam ekspresnog bogaæenja u Srbiji 1991–1994. godine zasnivao se na jednostavnim operacijama u kojima se „otkupljivala" izvozna roba putem jeftinih kredita državnih banaka i centralne banke ili proizvodila u ortakluku sa sopstvenim „deviznim repromaterijalom", a profit se delio prema diktatu onoga koji je omoguæio proizvodnju, ili su se uvozna roba i devizni prihod prodavali za „èvrstu valutu" po „komercijalnom kursu" itd. Kada je stvorio prve veæe pare, uspeo je ne samo da se iz Slavije preseli u stan koji je prethodno napustio sam Miloševiæ nego i da uðe u spisak tada poverljivih i „podobnih" biznismena, koji su stekli i privilegiju da sve te operacije „zaokruže" i dobiju dozvolu da sami sebi osnuju poslovnu banku. Tako je dozvolu za rad stekla i Delta banka, po kapitalnom cenzusu od dva-tri miliona evra, a takve dozvole za bankarsko poslovanje, u postupku preprodaje, poslednjih godina, kalkulišu se u ceni transakcija i sa stotinak miliona evra (samo je Ðeliæ, sa Meridijan bankom, prošao jeftinije). Delta banka se relativno lako afirmisala u zemlji, a brzo je konstituisala, kao i mnoge tadašnje srpske „privatne banke", i svoju filijalu u Moskvi – pa je „vežbanje tranzicije" moglo da poène. Miškoviæ tada, kao i Kariæi i još desetak okretnih „pionira novog srpskog kapitalizma", kreæe u izgradnju „poslovne imperije" širokog spektra (svi su bili opsednuti prethodnim uspesima Geneksa i Ineksa, pa su pokušali da ih zamene). Logika ove imperije je da treba raditi sve što donosi brz profit, pa Miškoviæ tokom narednih godina kreæe u sve i svašta – uzima trgovinu sportskom opremom, osniva osiguravajuæe preduzeæe, kupuje preduzeæe za proizvodnju bicikala, fabriku deterdženata, mineralnog ðubriva, maloprodajni lanac trgovina, a kasnije æe postati i ekskluzivni uvoznik i zastupnik proizvoda firmi Fijat, Lanèija, Alfa Romeo, Nivea, Mulineks, Ferero, Najki, Spido, Eskada, Meks itd. No, za razliku od veæine skorojeviæa u biznisu, on pokazuje da zna da posluje u svim uslovima, a ne samo u ratnim vremenima.

Cyberxxx	#6
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:57:11	TIPOVANJE NA ÐINÐIÆA Iako je, kako mnogi tvrde, Miškoviæ uvek plaæao „caru carevo" i mada svojevremeno nije izbegavao ni ugušujuæi zagrljaj „finansijskog politièkog krila" Miloševiæevog fronta (JUL-a), krajem prošloga veka, ima indicija da je, kada je za to došlo vreme, poèeo potiho, uglavnom indirektno, da investira i u „demokratske snage". Tako je 5. oktobar 2000. godine, stièe se utisak, doèekao spremniji od veæine drugih ljudi sliènih poslovnih uspona, tim pre što je precizno pogodio da æe prvi vodeæi èovek „novog sistema" biti Zoran Ðinðiæ, a njegova Demokratska stranka okosnica nove vlasti. Istina, uprokos svemu tome, Miškoviæ æe se naæi na onom famoznom spisku „ekstraprofitera" iz Miloševiæevog vremena, koji je premijer Ðinðiæ iz raznih razloga selektivno koristio u naplati vanrednog, naknadnog poreza, pa æe i on platiti nešto novoj vlasti i po tom osnovu, ali æe ga mimoiæi krupniji pritisak kakav je bio krenuo u pravcu Kariæa. Tim pre što je verovatno bio dobro obavešten o Vladinim nedoumicama, šta da radi sa privrednom elitom koju je zatekla, jer je, moguæe èak i na njegovu preporuku, šef Ðinðiæevog kabineta postao Nemanja Kolesar, mladiæ koji je zanat poèeo da peèe baš u Delti. Iz te èinjenice, meðutim, ne bi trebalo izvlaèiti neke baš debele zakljuèke, jer, na primer, kako je pisac ovih redova svojevremeno èuo, iz dobro obaveštenih izvora, premijer Ðinðiæ u jednoj kombinaciji za privatizaciju naftne privrede u Srbiji nije prihvatio da nosilac projekta bude Delta banka (što su predlagali stranci), nego je nudio da to bude Komercijalna banka. Slièno je bilo i kada se Miškoviæ ponudio da kupi jedne ovdašnje novine i stavi ih na raspolaganje Vladinom, a ne predsednikovom uticaju – Ðinðiæ to nije primio itd. Ergo, stièe se utisak da na toj relaciji Miškoviæ–Ðinðiæ, prvi nije bio suviše navalentan, a drugi ne samo da se nije oseæao suviše zaduženim nego je s vremena na vreme „molio" Miškoviæa da priskoèi svojim novcem nekim poslovnim operacijama vladinih agencija – kada je budžet bivao u škripcu. Takve molbe, to je Miškoviæ znao, nikad se ne odbijaju. Mnogo kasnije, Miškoviæ æe se ipak požaliti na razdoblje „proveravanja" njegovog poslovanja na prelazu iz starog u novi sistem, pa æe reæi: „Zar se samo dobri kontrolišu? Zašto neko ne kontroliše firme koje su u prethodnom periodu otišle u steèaj, u likvidaciju? Šta je sa onima koji su imali sve uslove da dobro posluju, a loše su poslovali? To stvara utisak da je u Srbiji dobar – loš. Jer, ako neko dobro radi „tu mora da se nešto krije".

Cyberxxx	#7
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:58:10	KIDNAPOVANJE I KUPOVINA Taman se Miškoviæ potpuno stabilizovao nakon promena 2000. godine, kada ga je poèetkom 2001. godine stigla nevolja u režiji domaæe mafije, kada je zemunski klan uzeo u svoje ruke i za svoj raèun naknadnu preraspodelu dobiti iz vremena prethodnog režima. To je veæ poznata prièa o kidnapovanju na Novom Beogradu (u osam ujutro, 9. aprila 2001), koje se po njega sreæno završilo u narednih 16 sati, jer je Narodna banka Jugoslavije istog dana (prema "Politici" od 4. jula 2004) elektronskim putem uplatila sedam miliona nemaèkih maraka otkupnine, na anonimni raèun jedne švajcarske banke, pa je on pušten, posle ponoæi, negde u centru Beograda. Kasnije je oprezno izjavio da su otmièari prema njemu korektno postupali, ali da ne može da ih prepozna. Ubrzo æe otmièari (Dušan Spasojeviæ i kompanija), kao što je poznato, biti uhapšeni u Francuskoj – ali æe "u nedostatku dokaza" biti pušteni na slobodu. To je još jedna afera koja služi na sramotu srpskom pravosuðu i tadašnjoj vlasti. Ipak, kada se posmatra finansijski uspon Delta holdinga, može se zapaziti da se tek u vremenu „posle Miloševiæa" on probio u sam vrh privrede Srbije (drugi je po snazi, po mnogim pokazateljima), a u vrtoglavom usponu posebno je znaèajno razdoblje posle 2002. godine. Tako je za poslednje èetiri godine Miškoviæ kupio Pekabetu, Sunce, Juhor, PZP "Beograd", Autokomandu, Podunavlje, Bazar, Seme, Obuæu, poljoprivredna dobra Napredak, Jedinstvo, "Sombor", a suvlasnik je i PIK-a "Beèej" i još niza drugih firmi. U Vojvodini je veæ, sa kupljenih ili zakupljenih oko 20.000 hektara zemlje, na nivou najveæih veleposednika. Uostalom, kompanija koja ove godine predviða investicije od 264 miliona evra, a veæ zapošljava blizu 16.000 radnika – sigurno zaslužuje svaki respekt. Kada je Miškoviæ, meðutim, prošle godine poèeo da ulazi i u domen graðevinarstva, pa krenuo i u avio-saobraæaj, Velimir Iliæ, ministar za kapitalne investicije u Koštunièinoj Vladi Srbije, upravo na televiziji Braæe Kariæ (s kojima se Miškoviæ porodièno "orodio" udajuæi æerku Ivanu za Gorana Kariæa, sina Sretena Kariæa), pokazao je da je izgubio živce, pa je u jednom grubom monologu zatražio od Miškoviæa "da malo prikoèi" i da se ne meša u sve (pri tome je, u svom prostaèkom stilu, vreðao krhki Miškoviæev stas). Ovaj ispad, na ovom mestu, naveo je sve posmatraèe na zakljuèak da Kariæev lobi nema više Miškoviæevu finansijsku potporu. U stvari, kada je nakon DOS-ove vlade, na èelo Srbije izbila Koštunièina koalicija, stalno se merkalo kako æe se sada postaviti Miškoviæ, koji se prethodno prilièno približio sada veæ opozicionoj Demokratskoj stranci. Poèetkom 2005. godine on se, sa izvesnom kritièkom notom, na skupu dobavljaèa Maksija, Pekabete i Tempa (3. februara 2005), obratio toj najnovijoj vlasti: "Pozivam Vladu Srbije da u saradnji sa privrednicima što pre zapoène rešavanja najkrupnijih ekonomskih problema, kao i medije da se više bave ekonomskim temama. Jedino stvaranjem dobre klime za uspešno privreðivanje možemo ojaèati našu ekonomiju, a bez jake i uspešne ekonomije nema ni podizanja životnog standarda stanovništva niti rešenja najvažnijih politièkih pitanja. Pre 15 godina, prema ekonomskim pokazateljima, Hrvatska je bila 20 odsto uspešnija od Srbije, a Slovenija 55 odsto. Danas je Hrvatska dva puta, a Slovenija èak tri i po puta ispred nas. To su alarmantni podaci, ali nisam primetio da su se zbog toga zabrinuli oni koji o tome treba da brinu." U ovom govoru on je rekao i nešto što æe se tek nešto kasnije, kada krenu prièe o ulasku Delta holdinga u vlasništvo slovenaèkog Merkatora, potpuno razumeti: "Konkurentske firme iz našeg okruženja nesmetano kupuju u Srbiji i prave nove investicije, a mi, u pokušaju da uèinimo to isto kod njih, nailazimo na skrivene prepreke i opstrukcije koje zbog politike tih zemalja nije moguæe savladati." Podseæajuæi na Deltine neuspele pokušaje, od pre nekoliko godina, da dobije lokaciju u Ljubljani za izgradnju Maksi supermarketa, Miškoviæ je još dodao da, uèestvujuæi na slovenaèkoj berzi, srpska preduzeæa i dalje mogu kupiti minimalne procente kapitala neke njihove firme, ali da je potpuno preuzimanje praktièno nemoguæe.

Cyberxxx	#8
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:59:03	KONTRAKCIJA KAPITALA Treba imati u vidu da je ovaj javni nastup Miroslava Miškoviæa usledio nakon, za strategiju Delta holdinga, možda najindikativnije odluke o prodaji Delta banke italijanskoj Inteza banci. Bez obzira na naizgled fantastiènu cenu koja je postignuta u ovoj transakciji (277,5 miliona evra za 75 odsto vlasništva plus opcija za još sto miliona evra za potpuno vlasništvo) – svi su se upitali zašto Miškoviæ prodaje svoju banku upravo u vreme kada mnoge strane banke pokušavaju da uðu na srpsko tržište. (Kasnije æe prodati i Delta osiguranje, takoðe Italijanima – jer to obièno ide u paketu sa bankom.) Miškoviæ je to objasnio sledeæim reèima: "Prodajom banke svetski poznatom partneru omoguæili smo Delta banci da uðe u sistem jedne od najpoznatijih banaka u Evropi, što joj omoguæava lidersku poziciju, a Srbiji pruža priliku da dobije jednu veliku svetsku banku koja æe poslovati po svetskim standardima. Doneti takvu odluku nije bilo lako, ali bili smo svesni da Delta banka ne može da se nosi ravnopravno sa velikim svetskim bankama koje donose dugoroène izvore kreditiranja. Osim toga, za nas je ovo bila prilika da obezbedimo novac koji æemo uložiti u dalji razvoj Delta holdinga, odnosno u izgradnju liderske pozicije ove kompanije u oblasti trgovine i proizvodnje hrane. Naš cilj je da dalje širimo mrežu tri brenda – Maksija, Pekabete i Tempa, a prioritet su tržišta Hrvatske i Slovenije, a zatim i tržišta BiH, Crne Gore i Makedonije, i da se više nego do sada ukljuèimo u razvoj poljoprivrede i prehrambene industrije." Dakle, sve je upuæivalo na zakljuèak da kad govori o pravcu svojih ulaganja prema Sloveniji i Hrvatskoj – on misli ozbiljno. Tako je i shvaæen u Ljubljani, pa je jedan tamošnji list odmah izraèunao da kapital koji je Miškoviæ dobio od Italijana vredi koliko osam Fruktala, tri Perutnine Ptuj i jednu i po Podravku. Tim povodom, možda najpribližnije spekulacije o stvarnim namerama vodeæih trgovaca Srbije, Slovenije i Hrvatske iznesene su u hrvatskoj štampi poèetkom ove godine. Tamo je izneto da je veæ tokom prethodne jeseni postignut dogovor Delte, Konzuma (deo Agrokora) i Merkatora o "udruživanju" u zajednièku kompaniju. U tom dogovoru je, navodno, koncipirano da æe one kompanije iz ovog trougla, èija procenjena vrednost ne bude odgovarajuæe visine (treæine), u novi "balkanski holding" uneti nedostajuæu novèanu vrednost, ali da æe u zajednièko preduzeæe uæi samo onaj deo njihovog vlasništva koji je u rukama samih vlasnika koji uèestvuju u pregovorima (Ivice Todoriæa, Miroslava Miškoviæa i Igora Bavèara).

Cyberxxx	#9
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 17:59:49	PLANOVI S MERKATOROM No, najzanimljiviji deo ove spekulacije je onaj da bi svaka od èlanica novostvorenog holdinga "pokrivala svoju teritoriju", a to bi, navodno, znaèilo da bi deo Merkatora koji posluje na srpskom tržištu prešao u sastav Delte, a isto bi bilo i s Konzumovim trgovaèkim centrom, èiju je gradnju Agrokor zapoèeo u Beogradu – a sve to bi Delta platila investiranjem likvidnih sredstava u vlasništvo Merkatora i Agrokora. U stvari, ono što je zanimljivo u ovoj spekulaciji jeste lansiranje teze da Miškoviæ ulaže u slovenaèku i hrvatsku kompaniju – samo da bi preuzeo njihove poslove u Srbiji, to jest da bi kod kuæe ostvario monopol u maloprodaji. Kasnije æe se, na onom vidljivom planu, ispostaviti da je Todoriæ trenutno ispao iz kombinacije, a da Delta holding u Sloveniji i dalje nailazi na zasad nepremostive politièke prepreke, jer je znaèajan deo akcija Merkatora van Ljubljanske berze, u posedu Istrabenza i Pivovarne Laško, a taj posed im je omoguæio upravo aktuelni slovenaèki premijer Janez Janša, koji se ne usuðuje da ih dalje pokriva u najnovijim planovima sa Miškoviæem. Miškoviæ, meðutim, ne odustaje od svojih planova, koje je "proširio" i u svom tradicionalnom javnom istupu za dan firme, poèetkom februara ove godine. Naime, on je ovom prilikom rekao da mu je plan da u naredne tri godine osvoji okolna tržišta – Makedonije, BiH i Crne Gore, a potom su mu cilj proboji u Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku, Maðarsku i Moldaviju. U ovogodišnjem govoru izneo je i nekoliko opaski koje su imale veoma širok odjek u javnosti. Tako je kritièarima stalne ekspanzije (Velji Iliæu) uputio poruku da "u Delti ne mogu da stoje, jer ko stoji pada", te da je za dolazak stranih velikih kompanija na naše tržište, to jest za dolazak velikih investicija "potrebno drugaèije ponašanje naših radnika, koje je samoupravljanje razmazilo, a pare neæe dolaziti tamo gde se skoro svakodnevno štrajkuje i gde se blokiraju putevi". Istom prilikom on je zamerio srpskim politièarima što su napravili dve velike èistke direktora, u vreme Miloševiæa i tokom vladavine DOS-a, te da "vlade ne mogu stvarati svoje privrednike". U stvari, Miškoviæ stalno varira svoju najèuveniju izjavu: „Bilo bi dobro da u Srbiji postoji Bil Gejts, ali mi takvog nemamo. Takvi smo kakvi smo, ali bolje od nas nemate."

Cyberxxx	#10
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 18:01:16	DINKIÆEVO POVLAÈENJE Sam Miroslav Miškoviæ, meðutim, ne može se u suštini požaliti gotovo ni na jednu vlast pod kojom je radio, pa ni na poslednju. Na primer, premijer Vojislav Koštunica lièno je prošle godine posredovao prilikom transakcija oko okonèanja privatizacije trgovinskog lanca C market, koji je godinama vodio Slobodan Raduloviæ. Na kraju je Miškoviæ dobio i ovu firmu, a Raduloviæ, prema pisanju domaæih tabloida, otkaz iz firme, jer je, navodno, u njegovim radnjama naðeno mnogo prezervativa kojima je istekao rok. Koštunica je nedavno, èak, pre nego što æe otputovati na samit premijera u Bukurešt (koji je održan 6. aprila), gde se zida balkanska zona slobodne (Ceftoslavija), primio Miškoviæa i Beka i indirektno podržao njihova nastojanja u regionu (znaèi i u Sloveniji), istièuæi naèelo slobodnog investiranja u svim državama, po principu reciprociteta. I ministar finansija Mlaðan Dinkiæ je pokazao gotovo preteranu blagonaklonost prema Miškoviæu mnogo puta (a Delta banku nije dirao ni kada je bio guverner), pa je još prošle godine CORD-u rekao: "Što se Miškoviæa tièe, on spada u preduzetnike koji æe nadživeti svaku vladu i kao ugledan biznismen ima dobre odnose sa svim strankama koje se zalažu za ekonomski prosperitet. Miškoviæ nikada nije zvao Ministarstvo finansija, a siguran sam ni Koštunicu da traži da se nešto specijalno uèini za njegovu firmu" ("Danas" od 7. jula 2005). Ovog proleæa, Dinkiæ je, ne znajuæi više kako da narod uveri da Vlada nešto pokušava protiv inflacije, na brzinu krenuo s prièom da su trgovaèke marže prevelike (aludirajuæi na monopole), ali mu ta neuspela kampanja nije smetala da u aferi oko Merkatora, eksplicitno podrži Miškoviæa, procenjujuæi, možda, da se njegova nastojanja u Sloveniji kod nas razumeju kao ispoljavanje "ekonomskog patriotizma". Ispada da, kad je patriotizam u pitanju, previsoke marže nisu bitne. Citirane izjave naših aktuelnih državnih funkcionera mogu se tumaèiti i analizirati na mnogo naèina, ali jedno je sigurno – posle uklanjanja Bogoljuba Kariæa, nije na redu Miroslav Miškoviæ, pa se ni njegovo planirano "bekstvo kapitala" iz siromašne Srbije u bogatu Sloveniju, ne može smeštati u politièki kontekst, nego se mora posmatrati u matrici interesa jedne kompanije koja se širi, da bi opstala, i jednog dinamiènog i ambicioznog poslovnog èoveka, koji u stvari zna da kapital nema domovine.

Cyberxxx	#11
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 18:27:42	Miskovic i Crvena Zvezda Kada je pre nekoliko godina hteo da "udje" u Crvenu Zvezdu Dragan Dzajic se tome usprotivio. Znao je da Miskovic nista dobro nece doneti klubu. Po nekom mom misljenju ni Miskovic nije nikakvu dobit ocekivao od Zvezde ali njegova iskompleksiranost za prestizom je jedini razlog tipovanja na nju. Zasto bi Berluskoni i Abramovic imali svoje klubove a ja ne? Danas, kada je Miskovic u Zvezdi vidimo rezultate njegovog revansizma nad Dzajom. Legendom Jugoslovenskog fudbala. Ej, Dzaja lopov. Kao dzeparosa ga hapse. Kao da se Dzaja ne bi odazvao na poziv policije. Sto je najgore u svemu, podvaljuju nesrecnom Kostunici. Kao, Ministar Jocic je iz bolnicke postelje koordinirao akcijom hapsenja. Covek koji je slomljen i dan, dva pre hapsenja operisan. Mislim... Ali eto. Miskovic je u Zvezdi, Dzaja u zatvoru, Dinkic na vlasti. Bice i u sledecoj. I u svakoj narednoj

Cyberxxx	#12
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 18:36:53	Ubica srpske privrede Gotovo je nemoguce biti proizvodjac nekog prehrambenog proizvoda a da tu robu ne prodate Delti (ukoliko roba nije za izvoz). Nemoguce iz razloga jer drugome se nema kome prodati. DIS komerc iz Krnjeva nekako pokusava da poveze male prodavnice (koje MAXI diskonti nisu ugusili). Opet, i oni navode vodu na svoju vodenicu ali nekako uspevaju da plivaju u ovom malom jezeru sa jednom ali najvecom ajkulom. "Plivaju" ne pariraju. Pod kojim uslovima Delta kupuje robu? Uslov za prodaju robe, kroz Deltine maloprodajne objekte, je sledeci: Prvo punjenje rafa je besplatno. Odrzavanje istog rafa od strane proizvodjaca. Odlozeno placanje proizvodjacu (uvozniku) 90 dana. 90 dana!!!

tajnooruzje	#13
Odgovori: 1467 11. Feb 2008. 18:39:57	Tja, kako je grozan taj Miskovic. ----------------- ... Ne teèe to reka, veæ voda! Ne prolazi vreme , nego mi!! ’’ ...

Cyberxxx	#14
Odgovori: 1461 11. Feb 2008. 18:44:50	"Delta brine o potrosacima" Najnoviji prekid saradnje Delte i Nelta i Deltin razlog za taj prekid su vise nego smesni. Navodno "Delta smatra da u direktnom kontaktu s proizvoðaèima može da postigne bolje cene, daleko prihvatljivije za potrošaèe od onih koje može da formira pri nabavci preko Nelta“. Inace, Nelt je vec godinama uvoznik poznatih proizvodjaca Wrigley, Kraft, Procter&Gamble...

darkfactory	#15
Odgovori: 457 11. Feb 2008. 21:19:38	Bomba u Merkatoru, moje lièno mišljenje je da Delta ima veze sa ovim,trenutak je veoma pogodan zbog stava Slovenije o Kosovu,ali vreme æe pokazati da li je ovo uradio neko zbog KosMeta ili zbog zaplašivanja konkurencije(što je moje mišljenje),takodje dojava za bombu u Tempu je odlièan alibi. Inaèe o Miškoviæu sve najgore,u ovoj zemlji da je pameti davno bi bio primenjen Putinov scenario za obraèun sa tajkunima,Miškoviæ je pametan i svestan da ukoliko se dokopa Londonske berze da mu ovi naši miševi neæe moæi ništa,zbog toga i ide u partnerstvo sa Agrokorom....

Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.