|
great_man
|
#1
|
Odgovori: 29
21. Avg 2008. 12:51:43
|
Biografija Vojvode Dr. Vojislava Šešelja
Vojislav Šešelj (roðen 11. oktobra 1954. godine u Popovom Polju u Bosni i Hercegovini) je srpski politièar, doktor pravnih nauka i predsednik Srpske radikalne stranke.
Šešelj se od 2003. nalazi u pritvoru Meðunarodnog kriviènog tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu, gde mu se sudi po optužbama za ubistva, nehumana dela, progone na politièkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje i napade na civile na teritorijama Hrvatske i Bosne i Hercegovine
Rane godine
Sin je Nikole Šešelja. Porodica Šešelj potièe iz Donje Hercegovine, iz sela Maljeva Ljut u Zavali.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Sarajevu za dve i po godine 1976, a zatim i magistrirao 1977 („Marksistièki koncept naoružanog naroda“). Doktorirao je u Beogradu 26. novembra 1979. godine, disertacijom na temu „Politièka suština militarizma i fašizma“. Najmlaði je doktor nauka[2] u tadašnjoj SFRJ. Od 1981. do 1984. radio je kao asistent profesora predajuæi na Politièkim naukama na Sarajevskom univerzitetu.
Politièka karijera
Kada je Vojislavu Šešelju bilo 17 godina, kao priznanje za izuzetno zalaganje na radnoj akciji posle zemljotresa u Banjaluci, primljen je u Savez komunista Jugoslavije [3]. Kasnije je odbacio komunistièku ideologiju, postao disident i kritièar komunistièkog režima.
Politièku karijeru zapoèeo je ranih osamdesetih godina suprotstavljajuæi se komunistièkoj vlasti. Tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije, zastupao je radikalne nacionalistièke stavove[traži se izvor]. Sa Miloševiæevom Socijalistièkom partijom Srbije je nekoliko godina bio u koaliciji na vlasti (1998—2000) i podržavao njihove manjinske vlade (1992—1993), dok je u ostalom periodu bio u opoziciji.
Poèetkom osamdesetih godina je uspostavio veze sa grupom srpskih intelektualaca nacionalne opcije u Beogradu. Došao je u sukob sa komunistièkom vlasti tadašnje SR BiH, naroèito sa vodeæim ljudima SK BiH, Brankom Mikuliæem i Hamdijom Pozdercem. Do ovog sukoba došlo je kada je Šešelj u direktnoj borbi za asistentsko mesto protestvovao protiv plagijata u magistarskoj tezi Branka Miljuša[4], drugog istaknutog mladog politièara i protežea ove dvojice. Šešeljeve disidentske pozicije i beskompromisnost su pretvorile ovaj politièki u krivièni konflikt i rezultirale Šešeljovim izbacivanjem sa Fakulteta, praæenjem od strane UDBE i konaèno, zatvorskom kaznom u trajanju od 8 godina. Osuðen je 9. jula 1984. godine, zbog delovanja sa, kako je navedeno u presudi sudije Milorada Potpariæa, “anarholiberalistièkih i nacionalistièkih pozicija“ èime je poèinio “krivièno delo kontrarevolucionarnog ugrožavanja društvenog ureðenja“. Kao dokazni materijal u sudskom procesu korišæeni su iskazi svedoka o privatnim razgovorima i neobjavljeni tekst odgovora na anketu-intervju pod naslovom „Šta da se radi?“.
Odlukom Vrhovnog Suda SFRJ, kazna mu je smanjena na 6, potom na 4, pa na 2 godine. U zatvoru u Zenici proveo je 22 meseca, od èega više od 6 meseci u samici. Na ranije puštanje iz zatvora 1986. uticali su brojni protesti i peticije intelektualaca iz svih krajeva Jugoslavije[4] (meðu kojima i puno njegovih kasnijih oštrih politièkih protivnika), njegov štrajk glaðu, a verovatno i interesovanje strane štampe za njegov sluèaj. Potpisivale su se peticije, protestna pisma. [5] Izbaèen je iz Hrvatskog filozofskog društva[4].
Po izlasku iz zatvora, preselio se u Beograd gde se izdržavao pisanjem i samostalnim izdavanjem knjiga. Tako je postao èlan Udruženja književnika Srbije. Zbližio se sa Vukom Draškoviæem, koji mu je krstio sina. Kasnije su se razišli zbog razlièitih politièkih uverenja, ali i oko novca koji je donirala dijaspora[4].
Tokom 1989. godine, Vojislav Šešelj je održao ukupno 97 predavanja Srbima u dijaspori, od kojih je veæina održana u Americi i Kanadi, a manji deo u zemljama Zapadne Evrope i Australiji. Te iste godine, za Vidovdan, vojvoda Momèilo Ðujiæ ga je zbog "naroèitih zasluga u borbi za srpski nacionalni interes", proizveo u èin srpskog èetnièkog vojvode[traži se izvor]. Ðujiæ je ovu odluku navodno povukao 1998, kada je Šešelj ponovo formirao vladu sa Socijalistièkom partijom Srbije[traži se izvor].
Po povratku iz Sjedinjenih Amerièkih Država, 23. januara 1990. godine, osnovao je Srpski slobodarski pokret, koji se 14. marta iste godine ujedinio sa otcepljenim krilom Srpske narodne obnove (stranke osnovane u Novoj Pazovi, a nastale od prvog antikomunistièkog udruženja Društvo Sava) koje je predvodio Vuk Draškoviæ. Ujedinjena politièka stranka je dobila novo ime - Srpski pokret obnove. Nakon pomenutog razlaza sa Vukom Draškoviæem u maju 1990, Šešelj je pokušao osnovati Srpski èetnièki pokret, èija je registracija odbijena sa obrazloženjem da „svojim imenom vreða javni moral“[traži se izvor].
Na kaznu zatvora po drugi put je osuðen 2. oktobra 1990. godine, zbog pokušaja rušenja "Kuæe cveæa" i prikupljanja dobrovoljaca za odlazak u odbranu Republike Srpske Krajine. Po izdržanoj kazni ponovo je uhapšen 23. oktobra iste godine i osuðen na 45 dana zatvora. Pušten je nešto ranije, 15. novembra, a tom prilikom odbio je da potpiše rešenje o uslovnom puštanju. Praktièno iz zatvora, 14. novembra 1990. godine, prvi put se kandiduje za predsednika Srbije, ispred grupe graðana.
Šešelj je na izborima 1990. godine osvojio peto mesto sa 96.277 glasova, iza Slobodana Miloševiæa, Vuka Draškoviæa, dr Ivana Ðuriæa i dr Sulejmana Ugljanina.
Predsednik Srpske radikalne stranke
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj postaje u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem neregistrovanog Srpskog èetnièkog pokreta i veæine mesnih odbora Narodne radikalne stranke. Na ponovljenim izborima za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije iz opštine Rakovica u junu 1991, Šešelj je dosta ubedljivo pobedio potpuno nepoznatog kandidata Socijalistièke Partije Gorana Karaklajiæa, i književnika Borislava Pekiæa koji je bio ispred tadašnje Demokratske Stranke.
Svo vreme devedesetih, Šešelj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija. Zagovara stvaranje Velike Srbije, sa zapadnom granicom na liniji Karlobag–Ogulin–Karlovac–Virovitica. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih ih na ratište pod komandu Jugoslovenske Narodne Armije. Obilazio je razna žarišta sukoba: Plitvice, Vukovar, Hercegovinu i Semberiju. U Vukovaru je umalo poginuo od dva projektila JNA koji su promašili metu[4]. Vojislav Šešelj je zahtevao da umesto slanja trupa na Sloveniju, JNA treba da povuèe sve svoje trupe na granicu Karlovac-Karlobag-Virovitica, a ukoliko vojska bude ugrožena, smatrao je da ima pravo da se brani svime što joj je na raspolaganju, ukljuèujuæi i napalm bombe [6]. Navodno je pretio nelojalnim Albancima[2] i onima èije su se porodice naselile nakon Drugog svetskog rata [7] proterivanjem sa Kosova i Metohije, a Miloševiæu hapšenjem[8]. Takoðe je poznata i epizoda potezanja pištolja na taksiste i studente u toku demonstracija 1992. godine[9]. Njegovim zalaganjem izglasano je u Saveznoj Skupštini nepoverenje prvoj Saveznoj Vladi Milana Paniæa, a nedugo zatim i prvom Predsedniku SRJ, književniku Dobrici Æosiæu, takoðe nekadašnjem Šešeljevom prijatelju iz Udruženja književnika Srbije, koji je bio jedan od najzaslužnijih za njegovo oslobaðanje iz zatvora, koji mu je potom i materijalno pomagao[4]; kome, konaèno, duguje i dobar deo svojih nacionalistièkih pozicija[4]. Nakon kratke monarhistièke faze na poèetku devedesetih, kada je zagovarao izvesnu špansku porodicu Dolgorukov kao naslednike loze Nemanjiæa [10], Šešelj staje iza republikanskog ureðenja.
Tadašnju politièku javnu scenu obeležio je kao izuzetan govornik, veoma brz i jakih živaca, gotovo nepobediv u javnim politièkim sukobima. Posmatraèi su opisivali kako vispreno prilagoðava svoju poziciju kontekstu, ”galami, vièe, upada u reè, pritiska protivnika tako da ovaj ne može da doðe do daha” [11] i ne preza od uvreda[8] i obièno matira protivnika. Šešelj je uèestvovao u tuèama sa skupštinskim obezbeðenjem [12], a u raspravi u Saveznoj Skupštini povodom njegovog proterivanja iz Crne Gore od strane tadašnjeg režima Momira Bulatoviæa (posle mitinga u Herceg-Novom) je pljunuo predsedavajuæeg Skupštine dr. Radomana Božoviæa [13]. Kasnije je proteran i iz Bosne i Hercegovine. Posle oštrog televizijskog duela na BK televiziji [14] Šešeljev telohranitelj nanosi teške povrede advokatu Nikoli Baroviæu što se kasnije objašnjava time da se ovaj okliznuo na bananu. [15] Šešelj je optužio Dragoljuba Miæunoviæa da je "jahao popa"[8], a akt Prestolonaslednika Aleksandra II kada se ovaj sagao i poljubio zemlju pri povratku u Srbiju posle pedesetogodišnjeg izgnanstva svoje porodice opisao je kao "pašu trave"[8].
Za više informacija pogledajte Politika Srpske radikalne stranke.
Politièki angažman
Politièki angažman Šešelja tokom devedesetih godina odlikuje niz neizmeniènih perioda saradnje i razlaza sa režimom Slobodana Miloševiæa. Nekoliko puta su njihove stranke formirale takozvane "vlade narodnog jedinstva" i vodile veoma složnu politiku u odnosu na konflikt u bivšoj Jugoslaviji. Sam Miloševiæ nazvao je Šešelja kako svojim "omiljenim opozicionarom" tako i ”olièenjem nasilja i primitivizma”. Razilazili su se raznim povodima, ali uglavnom kada bi Šešeljeva stranka dovoljno ojaèala, a Miloševiæ popuštao pred zahtevima meðunarodne zajednice, kao što je bio sluèaj sa fijaskom Vens-Ovenovog plana 1993. (i potonjom blokadom Republike Srpske od strane beogradskog režima) i Kumanovskim sporazumom 1999. Po potpisivanju Dejtonskog sporazuma 1995, Slobodana Miloševiæa je nazvao "najveæim izdajnikom srpskog naroda" [16]. U periodima razilaženja, Šešeljeva SRS bi oštro kritikovala vladajuæi režim, sam Šešelj bi publikovao dela pod pitoresknim nazivima poput "Tiranin sa Dedinja” (odnosi se na Slobodana Miloševiæa) ili ”Narkomanija Vuka Manitoga” (u vreme kada je SPS u Saveznoj vladi saraðivao sa SPO Vuka Draškoviæa umesto sa njegovom SRS), za Miloševiæu suprugu prof. Mirjanu Markoviæ govorio da je "crvena veštica sa Dedinja, nova prokleta Jerina i najveæe zlo srpskog naroda" [17], njegova partija bila izložena jednakom progonu državnih medija kao i ostale opozicione partije, pa bi èak dolazilo i do pokušaja saradnje meðu njima kao na primer pri konstituisanju Narodne Skupštine posle izbora 1993.
U zatvoru po treæi put boravi od 29. septembra 1994. godine do 29. septembra 1995. godine. Iste godine, takoðe zbog suprotstavljanja politici aktuelnog režima, boravi još 60 dana u zatvoru.
Pobedom SRS na lokalnim izborima 1996. u Zemunu (sam Šešelj živeo je u Batajnici), postaje predsednik Skupštine Opštine Zemun. U posetu Srbiji dovodi Žan-Mari Le Pena i Vladimira Žirinovskog.
Na izborima za predsednika Srbije održanim 21. septembra 1997. godine, Vojislav Šešelj osvojio je 1.125.140 glasova i ušao u drugi izborni krug. Sa 50,61% važeæih glasaèkih listiæa pobedio je protivkandidata Zorana Liliæa, tada predsednika SRJ, ali su izbori ponovljeni jer je Republièka Izborna Komisija proglasila da je izlaznost bila 48,88%. Na ponovljenim izborima SPS kandiduje Milana Milutinoviæa, tadašnjeg ministra inostranih poslova SRJ, koji Šešelja pobeðuje u drugom krugu. Kao i veæina ostalih zvaniènih rezultata izbora iz ovog perioda, i ovi ostaju kontraverzni, uz široko verovanje da su falsifikovani na Šešeljevu štetu. Na primer, u Drenici na Kosovu i Metohiji, utvrðenju albanskih separatista, zvanièni rezultati pokazuju 90% upisanih biraèa za Milutinoviæa. Na oba ova izbora za predsednika Srbije uèestvuje kao treæeplasirani u prvom krugu i Vuk Draškoviæ; ostale opozicione stranke su ih, uglavnom neuspešno, bojkotovale.
Šešelj postaje zatim potpredsednik Vlade Republike Srbije u kabinetu Mirka Marjanoviæa 1998–2000. Pozicija Srbije na poèetku mandata ove Vlade bila je teška, a na njenom isteku i neuporedivo gora. Odnosi sa Vladom u Crnoj Gori su krajnje zaoštreni što je u krajnjem rezultiralo ukidanjem SRJ 2003, a oružana pobuna na Kosovu i Metohiji eskalirala je u oštar rat koji se, nakon referenduma na kojem je odbijeno uèešæe meðunarodnih pregovaraèa, snažnih spoljnih pritisaka, i kraha pregovora u Rambujeu, završio agresijom NATO pakta u proleæe 1999.
Agresija je zaustavljena potpisivanjem Kumanovskog sporazuma koji je uspostavio protektorat Ujedinjenih nacija i de fakto suspendovao svaki suverenitet Srbije u toj pokrajini; Šešelj i ostali èlanovi Vlade iz redova Srpske Radikalne Stranke su se usprotivili potpisivanju ovog sporazuma i podneli ostavke na èlanstvo u Vladi ali su potom nastavili da obavljaju svoje dužnosti, obrazlažuæi to nacionalnim interesima. Na unutrašnje-politièkom planu ova Vlada u kojoj je Šešelj igrao važnu ulogu ostala je zapamæena pre svega po donošenju kontroverznih zakona o informisanju i o univerzitetima. Primena zakona o informisanju rezultirala je neviðenim pritiskom na novinare èije se izveštavanje nije uklapalo u okvire koje je propisala Vlada (tzv. "nezavisni novinari"); sudskim procesima po tužbama uglavnom nepoznatih graðana i organizacija (npr. "Patriotskog saveza Jugoslavije") koji su rešavani u roku od 24 èasa izuzetno visokim novènim kaznama; zabranama i zatvaranjem nekoliko dnevnika, nedeljnih novina i radio-stanica; te progonima pa i ubistvima nekoliko novinara. Zakon o univerzitetu suspendovao je autonomiju ("samoupravljanje" kako je to objašnjavala Vlada) visokog školstva i omoguæio Vladi postavljenje dekana i rektora i gotovo potpunu kontrolu nad zbivanjima na Univerzitetima èiji je osnivaè; što je dovelo do revolta i ostavki od strane odreðenog broja univerzitetskih profesora. U ovom periodu Šešelj bio je izabran i za redovnog profesora na Pravnom Fakultetu u Beogradu.
Srpska Radikalna Stranka beleži izuzetno loš rezultat na presudnim saveznim, a potom i republièkim izborima 2000. godine, i Šešelj gubi poziciju potpredsednika republièke Vlade izborom prelazne Vlade Mirka Marjanoviæa. Šešelj uèestvuje na predsednièkim izborima u septembru 2002. i završava treæi, a na ponovljenim izborima u decembru 2002. godine, dobija iz Haga podršku Slobodana Miloševiæa, koji biraèima poruèuje da æe Šešelj "svrgnuti spolja nametnuti režim u Beogradu"—i osvaja 37% glasova.
Haški tribunal
Meðunarodni krivièni sud za bivšu Jugoslaviju (Haški Tribunal) optužio je u januaru 2003. Vojislava Šešelja da je podsticao zloèine protiv èoveènosti i za kršenje zakona i obièaja ratovanja na podruèju Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Vojvodine. Optužen je da je "govorima i izjavama doprineo da se kod izvršioca stvori odluka da poèine navedene zloèine" [2] Šešelj se dobrovoljno predao Tribunalu 22. februara 2003, gde je u pritvoru tri i po godine èekao poèetak suðenja do novembra 2006. Njegova Srpska Radikalna Stranka, èiji je i dalje predsednik, se i na parlamentarnim izborima u decembru 2003. dokazala kao pojedinaèno najjaèa, osvojivši 28% glasova i 82 od ukupno 250 mandata u Narodnoj Skupštini, ali ipak ostaje u opoziciji. Kandidat partije Tomislav Nikoliæ, uz Miloševiæevu i Šešeljevu podršku iz Haga, osvaja najveæi broj glasova u prvom i 45% glasova u drugom krugu izbora za predsednika Republike Srbije 2004.
Vojislav Šešelj objavio je veliki broj knjiga i pamfleta, struènih i politièkih tekstova, ukljuèujuæi i udžbenik iz predmeta Politièki sistem koji je 2000–2001. predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Nakon akcije Srpske radikalne stranke u kojoj je skupila oko milion potpisa graðana Republike Srbije da se suðenje dr Vojislavu Šešelju prenosi na RTS, graðani Srbije mogu da gledaju suðenje Šešelju.
Oženjen je suprugom Jadrankom (drugi brak), ima èetiri sina: Nikolu, Aleksandra, Mihaila i Vladimira, a ima i unuke Vojislava i Ljubomira[18].
[uredi] Pogrešno prevoðenje
Vojislav Šešelj podneo je zahteve pretresnom veæu da naloži sekretaru da ispravi pogrešan prevod sa srpskog na engleski, kao i pogrešan prevod sa srpskog jezika na francuski u transkriptima suðenja od 8. novembra 2007. godine. Tom prilikom je Zoran Krasiæ, jedan od Šešeljevih pravnih savetnika, ustvrdio kako prevodioci „namerno greše“ u prevoðenju, navodeæi uz to niz primera gde je u prevodu izmenjen smisao onoga što je izgovoreno.[19] Srpska radikalna stranka je Haškom tribunalu dostavila i CD za koji tvrde da sadrži deo suðenja u kom se prevodioci glasno smeju na reèi Vojislava Šešelja.
Za više informacija pogledajte Odbrana Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom
  
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
