|
_AJKULA_
|
#1
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:11:05
|
OBIÈAJI...
Obièaji za Vaskrs
Teodorova subota
U subotu prve nedelje Èasnog posta, pada praznik svetog Velikomuèenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan dogaðaj iz prvih vekova hrišæanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišæana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršæu krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišæani oskrnavili i ne bi mogli da se prièeste. Meðutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišæani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenièno žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišæani tako i urade, i dostojni se prièeste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj dogaðaj, u ovaj dan, domaæice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukuæane i goste koji toga dana doðu u kuæu.
Lazareva subota Vrbica
Subota uoèi praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Èasnog posta) posveæena je uspomeni na vaskrsenje èetvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca sveèano doèekala i pozdravila.
Tada se u našim hramovima u popodnevnim èasovima služi veèernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli granèice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i èiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote.
Ovaj praznik je iskljuèivo praznik dece. Za taj dan majke sveèano obuku svoju decu, pa èak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, sveèano obuèenu, crkvi, kupuju im zvonèiæe vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trèe po porti i uèestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove granèice se odnose kuæama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom poèinju veliki Vaskršnji praznici.
Velika nedelja
Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno uèestvuju. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki èetvrtak i Veliki petak. Na Veliki èetvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu prièešæa, zato je dobro da se toga dana prièestimo. Na taj dan uveèe, èitaju se dvanaest jevanðelja o stradanju Hristovom, i dok se èitaju jevanðelja narod u crkvi kleèi.
Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeæe, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, obièaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlaèe ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlaèenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja æe biti ispunjena.
Ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti sve do iznošenja Plaštanice.
Vaskrs
Vaskrs je najveæi hrišæanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svima ljudima od Adama i Eve do poslednjeg èoveka na zemlji darovao veèni život. Zbog znaèaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posveæena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan proleæne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada pak ne pre te ravnodnevnice. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su, takoðe, vezani lepi obièaji u našem narodu. U celom hrišæanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik je vezai obièaj darivanja jajima.
Jaje je simvol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreæi na ognjištu daje posebnu èar božiænoj noæi, tako isto vaskršnje crveno jaje znaèi radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
Farbanje vaskršnjih jaja
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih obièaja, koji se nije iskorenio, èak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaæica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inaèe, ništa drugo ne radi, veæ su sve naše misli upuæene na strašni dogaðaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.
Kako se farbaju jaja?
Domaæica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome æe kuvati i farbati jaja, dodaje malo osveæene vodice koja je osveæena u toku vaskršnjeg posta. Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaæica u njega spušta jaja, pazeæi da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, èiji broj raste svakoga èasa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do iduæeg Vaskrsa i zove se "èuvarkuæa".
Pre farbanja jaja se mogu "šarati". Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili neèim sliènim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveæe, pa se onako vruæe umaèe u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta. Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obièno piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstiæi, cvetiæi i druge lepe figurice. U novije vreme, izraðuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Simbolika
Farbanje jaja vrši se u spomen na dogaðaj kada je sveta Marija Magdalina Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanðelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga reèima: "Hristos Vaskrse". Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišæana i crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju.
Vaskršnje slavlje
Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova, dugo, zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaæin sa svojom èeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se meðusobno pozdravlja reèima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se doðe iz crkve kuæi, svi se ukuæani meðusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaæin onda pali sveæu, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukuæane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlaðem kadionicu i ovaj kadi celu kuæu. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se èita "Oèe naš" i druge molitve koje se znaju napamet, ili se èitaju iz molitvenika. Posle zajednièke molitve, ponovo, jedni drugima èestitaju Vaskrs i sedaju za sveèano postavljenu trpezu.
Tucanje jajima
Na stolu stoji ukrašena èini-ja sa ofarbanim jajima. Domaæin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukuæani. Tad nastane veselje i takmièenje èije je jaje najjaèe. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se, takoðe, "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu Vaskrse". Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo.
Toga dana, ako gost doðe u kuæu, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
Pobusani ponedeljak
Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i obièaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveæe, ureðuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posveæen mrtvima.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#2
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:17:53
|
Božiæni praznici i obièaji
Iako je Vaskrs najveæi hrišæanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božiæ i praznici vezani za njega najsveèanije proslavljaju i obiluju našim lepim obièajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božiæa èine najlepšim i najsveèanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.
Božiæ se praznuje kao uspomena na dan roðenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta èinjenica da je to praznik raðanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva oèinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim obièajima i obredima. Svi ti obièaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da saèuva i uveæa porodicu i imanje domaæina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiæu: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se raðaju zdrava deèica, neka nam raða žito i lozica, neka nam se uveæava imovina u polju, toru i oboru!"
U ovom periodu su najvažniji sledeæi praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božiæ. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi obièaji.
Detinci
U treæu nedelju pred Božiæ slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuðu decu. Za vezivanje se obièno koristi: kaiš, gajtan ili obièan kanap, ili obièan deblji konac. Obièno se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje èvrste porodiène veze, slogu, mir, poštovanje i meðusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upuæuje ukuæane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zaraðenu imovinu i dobra dela, lako æe sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde æe se samo vrednovati ono šta je èovek dobro u svom životu uèinio.
Materice
U drugu nedelju pred Božiæ pada ovaj praznik. Ovo je najveæi hrišæanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti naèin, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj èestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj naèin se "dreši". Na isti naèin se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolaèima, ili nekim drugim slatkišima.
Oci ili Oèevi
Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božiæ. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje oèeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.
Oci, Materice i Detinci su èisto porodièni praznici i za taj dan domaæice pripremaju sveèani ruèak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i obièaji vezani za njih, doprinose jaèanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju izmeðu dece i roditelja, starijih i mlaðih, što sve zajedno èini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.
Tucindan
Na dva dana pred Božiæ, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi peèenica za Božiæ. Nekada se peèenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamuæeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tuæi, jer æe cele godine biti nevaljala i bolovaæe od èireva
Badnjidan
Dan uoèi Božiæa, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seèe badnjak i unosi u kuæu. Sa ovim danom veæ poèinje Božiæno slavlje. Ujutro rano, veæ u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Èim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju peèenica. Žene u kuæi mese božiæne kolaèe, torte, pripremaju trpezu za Božiæ.
Šta je badnjak?
Badnjak je obièno mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano seèe i donosi pred kuæu. Uveèe, uoèi Božiæa, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i peèenicom unosi U kuæu.
Kako se seèe badnjak?
Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaæin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seèe badnjak. Bira se obièno mlad i prav ceriæ, ako nema ceriæa, može i hrast. Stablo ceriæa treba da bude toliko, da ga domaæin na ramenu može doneti kuæi. Kada odabere odgovarajuæe drvo, domaæin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seèe badnjak. Badnjak se seèe i zaseca sekirom ukoso, i to sa istoène strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseæi sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseèe, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se raèuna da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja meðu karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kuæi, uspravi se uz kuæu, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveèe.
Šta simboliše badnjak?
Badnjak simbolièki predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj peæini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
Badnje veèe
Badnje veèe, praktièno spaja Badnjidan i Božiæ. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božiæ i Badnjidan". Uveèe, kada padne mrak, domaæin sa sinovima unosi u kuæu peèenicu, badnjak i slamu. Peèenica se nosi na ražnju, obièno dvojica nose izmeðu sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaæicu i žensku èeljad reèima: "Dobro veèe! Èestit Božiæ i Badnje veèe!" Domaæica i ženska èeljad posipaju peèenicu i domaæina sa zobi i pšenicom, odgovarajuæi: "Dobro veèe! Èestiti vi i vaša peèenica!" Peèenica se unosi u sobu gde se obavlja veèera na Badnjidan i Božiæni ruèak, i prislanja na istoèni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseèe sa debljeg kraja na tri dela, velièine da može da stane u šporet ili kakvu peæ, unosi se u kuæu. Isto se govori i radi kao kad se unosi peèenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peæi, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peæi ili šporeta, badnjak se stavlja kod peèenice.
Slama
Posle badnjaka u kuæu se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaæin i domaæica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i peèenica Slama se posipa po celoj kuæi. Domaæica u slamu pod stolom, gde se veèera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igraèkice, koje deca traže i pijuèu kao piliæi. Slama simvolizuje onu slamu u peæini na kojoj se Hristos rodio.
Veèera uoèi Božiæa
Kada se unesu peèenica, badnjak i slama, ukuæani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, proèitaju molitve koje znaju, èestitaju jedni drugima praznik i Badnje veèe i sedaju za trpezu. Veèera je posna, obièno se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
Božiæ
Najradosniji praznik meðu svim praznicima, kod Srba je Božiæ. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božiæa je uvek 7. januara. Na Božiæ ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božiæa i Božiænog slavlja.
Domaæin i svi ukuæani oblaèe najsveèanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božiænu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božiæ. Ljudi se pozdravljaju reèima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božiæa do Bogojavljenja. Kada domaæin doðe kuæi iz crkve, pozdravi sve ukuæane sa ovim radosnim božiænim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeæi se meðusobno i èestitajuæi jedni drugima praznik.
Položajnik
Na Božiæ, rano pre podne, u kuæu dolazi specijalni gost, koji se obièno dogovori sa domaæinom, a može biti i neki sluèajni namernik, i on se posebno doèekuje u kuæi, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božiænim pozdravom, ljubi se sa ukuæanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peæi, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko sreæica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolièki predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novoroðenom Hristu na poklonjenje. Domaæica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je èovek, koji na Božiæ, i za celu narednu godinu donosi sreæu u kuæu.
Èesnnca
Rano ujutro na Božiæ, domaæica zamesi testo od kojeg peèe pogaèu, koja se zove èesnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obièni novèiæ, odozgo se bode granèicom badnjaka, i ta èesnica ima ulogu slavskog kolaèa na Božiæ. Kada èesnica bude peèena, iznosi se na sto gde je veæ postavljen Božiæni ruèak. Domaæin od peèenice za Božiæ seèe najpre levu pleæku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaæin zapali sveæu, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlaðem kadionicu koji kadi celu kuæu. Ukoliko neko zna peva božiæni tropar, a ako ne, èita se "Oèe naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju èesnice. Èesnica se okreæe kao slavski kolaè, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukuæana Onaj ko dobije deo èesnice u kojoj je novèiæ, po narodnom verovanju, biæe sreæan cele te godine. Kada se završi lomljenje èesnice, ukuæani jedni drugima èestitaju praznik i sedaju za trpezu.
Božiæna peèenica
Prema narodnim obièajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuèe korene iz vremena verovanja pre hrišæanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva, a Crkva je ovaj obièaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božiænog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro doðe.
Za peèenicu se obièno kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema peèenu æurku, gusku ili kokoš. Obièaj vezan za klanje peèenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožaèkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božiænog posta, koji traje šest nedelja, jaèa hrana dobro doðe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Božiæ u urbanoj sredini
Postavlja se pitanje kako slaviti Božiæ danas, u izmenjenim uslovima života, naroèito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveæa i gde je nemoguæe na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božiæ, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osveæena granèica badnjaka i slame. Sve se to, zajedno sa peèenicom, uoèi Božiæa unosi u kuæu i stavlja.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#3
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:24:05
|
Krsna slava
Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišæanski svet, jeste krsna slava. Pre primanja hrišæanstva Srbi su bili mnogobožaèki narod. Pored vrhovnog boga Peruna, koga su svi poštovali, svaki dom je imao i svoje domaæe božanstvo. Po prirodi sentimentalni i vezani za domaæe navike i obièaje, u susretu sa hrišæanstvom, Srbi su se najteže odricali tih domaæih božanstava.
Šta treba pripremiti za slavu?
Domaæica treba da izjutra na dan slave spremi sve što je za sveštenika potrebno, a to je: slavski kolaè, žito, sveæu, nož, èašu sa vinom, kadionicu sa izmirnom i listu sa imenima onih koji slavu slave. Sveæu pali domaæin ili sin. Obièaj je da onaj koji je upali treba da je uveèe i ugasi ostatkom vina koje je u èaši od prelivanja ostalo. U sluèaju da u kuæi nema muške glave, sveæu æe upaliti sveštenik. Slavu primaju sinovi. Dok je otac živ, ma sinovi bili i oženjeni, druga se sveæa neæe paliti. Ako otac za života preda sinu slavu, onda æe i sin moæi da zapali sveæu u svome domu.
Sveæenje vodice
Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred slavu sveštenik osveæuje vodicu u domovima koji slave. Za osveæenje vodice domaæica pripremi sledeæe: jednu posudu (èiniju) sa vodom, buket bosiljka, manju sveæicu, kadionicu sa žarom ili briketom, tamjana i spisak ukuæana u kuæi. Sve se to postavi na sto u sobi gde je slavska ikona, koja je na istoènom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osveæenja vodice budu svi ukuæani sa domaæinom. Zato sveštenik, bar na dan ranije, "zakazuje" vodicu, to jest, najavljuje domaæinu u koje vreme taèno dolazi, kako bi svi bili na okupu i molitvi. Ukoliko se vodica sveti na dan slave, zajedno sa rezanjem kolaèa, pošto se ukuæani po malo napiju, ostatak se sipa za neku kalemljenu voæku, ili cveæe u kuæi.Domaæica je dužna da izjutra na dan slave spremi sve što je za sveštenika potrebno, a to je: slavski kolaè, žito, sveæu, nož, èašu sa vinom, kadionicu sa izmirnom i listu sa imenima onih koji slavu slave. Sveæu pali domaæin ili sin. Obièaj je da onaj koji je upali treba da je uveèe i ugasi ostatkom vina koje je u èaši od prelivanja ostalo. U sluèaju da u kuæi nema muške glave, sveæu æe upaliti sveštenik. Slavu primaju sinovi. Dok je otac živ, ma sinovi bili i oženjeni, druga se sveæa neæe paliti. Ako otac za života preda sinu slavu, onda æe i sin moæi da zapali sveæu u svome domu.
Slavski kolaè
Na jedan dan uoèi slave domaæica mesi slavski kolaè. Kolaè se mesi od èistog pšeniènog brašna. Testo se zakuvava sa vodom, i dodaje se malo bogojavljenske i osveæene vodice, koju je sveštenik svetio pred slavu. Kolaè se ukrašava raznim ukrasima od testa. Na njegovom centralnom delu i na èetiri strane u znaku krsta odozgo utiskuje se peèat (slovo) sa slovima IS HS NI KA, što skraæeno i prevedeno znaèi: Isus Hristos pobeðuje. Sam kolaè simvoliše Hrista koji je hleb života, a vino, kojim se preliva, simvoliše krv koja je tekla iz Hristovih rana. Posle seèenja kolaèa, kolaè se iseèe na kriške kao hleb. Najpre domaæin i ukuæani uzimaju i jedu po deo kolaèa, a ostatak se postavlja na trpezu.
Kako se pravi slavski kolaè
Mešenje slavskog kolaèa u kuæi je lep porodièni èin i vrlo lepa uspomena za decu koja æe, gledajuæi svoju majku kako ga mesi, to preneti docnije i u svoju kuæu. Mlade devojke treba da i u ovom poslu odmenjuju svoju majku, kako bi još zarana stekle iskustvo u tome.
Kolaè se obièno mesi dan pre slave. Pošto se domaæica okupa i obuèe u èisto, prekrstiæe se i u sebi oèitati Oèe naš, pa æe tek onda poèeti sa mešenjem.
U lonac od 1 litra izdrobiti 20 do 30 grama kvasca, naliti ga s pola šolje mlakog mleka i prstima razmazati kvasac tako da nema grudvica. Zatim dodati malo soli, jednu kašiku šeæera i malo brašna koliko da se dobije retko testo. Sud staviti blizu štednjaka i ostaviti dok kvasac ne uskisne i napuni lonèiæ.
Za to vreme prosejati 1 do 11/2 kilograma brašna, staviti ga u sud za mešenje (po moguænosti ovaj sud upotrebljavati samo za mešenje slavskog kolaèa) i kod štednjaka dobro zagrejati. Kad je kvasac uskisao poèeti mešenje. U brašnu napraviti udubljenje u sredini, dodati kvasac, 4 žumanceta, 2 do 3 kašike šeæera, malo strugane kore od limuna i nekoliko kapi osveæene vodice (koju je sveštenik za slavu osvetio) pa sve to zamesiti dolivajuæi malo mleka, tako da se dobije testo srednje tvrdoæe. Prilikom mešenja dodavati malo-pomalo rastopljenog masla, a takoðe s vremena na vreme treba zamakati dlanove u rastopljeno maslo i tako masnim rukama mesiti (upotrebiti oko 100 gr. masla).
Testo treba mesiti sve dok se ne odvaja od prstiju i dok se na njemu ne pojave klobuci, plikovi. Kada je testo dovoljno izraðeno izvaditi ga iz suda, dno suda posuti brašnom i onda vratiti testo u sud, prekrstiti ga, pokriti s nekoliko èistih salveta i ostaviti na toplom mestu da uskisne.
Kada je testo dostiglo dva puta svoju velièinu, pažljivo ga izruèiti na dasku posuti brašnom, lako ga rukama izraditi u obliku okruglog hleba i staviti u okrugao kalup, koji je prethodno dobro podmazan maslom i posut brašnom. Prilikom ovog premesivanja testo se ne sme mnogo pritiskivati, niti mesiti jer u tom sluèaju neæe narasti kolaè. Kalup sa kolaèem opet prekriti salvetama i ostaviti na toplom mestu da ponovo uskisne. Kada je kolaè dovoljno narastao, pomazati ga razmuæenim jajetom i ukrašavati ukrasima od istog testa.
Prvo se preko celog kolaèa stavlja krst (od dva valjèasta komada testa stavljena unakrst).
Zatim se kolaè uokviri pletenicom, preko koje se pravi venèiæ. Venèiæ se obièno pravi tako što se komad testa izvalja a zatim isecka na manje valjèaste komadiæe. Svaki takav komadiæ se po dužini dvaput zaseèe (tako da dobije tri kraka). Ovi komadiæi se slažu preko pletenice i to tako da svaki sledeæi malo preklopi prethodni; tako redom dok se ne uokviri ceo kolaè i na taj naèin dobije venac oko krsta. I venèiæ i krst se još zaseckaju makazama da kolaè još kitnjastije izgleda.
Sada se na središte krsta stavlja poskurica – kao hlepèiæ kružnog oblika. Ona se takoðe stavlja i preko venèiæa, a na završecima svakog od èetiri kraka krsta (ukupno pet poskurica).
Dalje se kolaè ukrašava ostalim ukrasima od posnog testa koje se zamesi od brašna i malo vode. Ove ukrase ne treba pomazivati jajetom veæ ih ostaviti bele. Ti ukrasi predstavljaju žele domaæice – ono što želi da ima u svome domu: ptice (golubovi) predstavljaju zdravlje i veselje. Grozd oznaèava želju da rod dobro rodi; cveæe (ružice) znaèi lepotu, èistotu i mio miris duše i da deca odrastaju lepa i èista kao ružice; (zatim se kao želja da u kuæi bude svega pravi burence, pa èašica, zatim knjiga itd.). Ovi ukrasi stavljaju se u polja izmeðu krakova krsta, i dovoljno je, da bi kolaè bio lep, da se u svakom od èetiri polja nalazi po jedan ukras.
No najvažniji ukras slavskog kolaèa je znak èetvrtastog oblika kome je krst u sredini a meðu kracima krsta natpis IS HS NI KA – ovaj natpis na grèkom znaèi: Isus Hristos pobeðuje. Za utiskivanje ovoga znaka postoji naroèiti drveni peèat (koji svaka domaæica treba da ima). Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj peèat, koji se prethodno zamoèi u brašno. Taj znak se nožem iseèe po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu.
Izgled samog kolaèa i naèin pravljenja ukrasa zavisi od umešnosti domaæice, ali valja znati da kolaè nikada ne treba da bude prenatrpan ukrasima.
Ukrašen kolaè prekrstiti i staviti u zagrejanu peænicu i peæi na umerenoj vatri. Prvih deset minuta ne otvarati peænicu, a posle s vremena na vreme okretati kolaè kako bi sa svih strana podjednako rastao. Voditi raèuna da kolaè ne preplane. Èim se površina kolaèa zarumeni prekriti ga listom èiste bele hartije i nastaviti peèenje. Kada se kolaè odvaja od kalupa znaèi da je peèen, ali ga ipak ostaviti još desetak minuta da se na tihoj vatri "istišti". Dobro narastao i ispeèen kolaè ne sme da bude težak. Èim se kolaè izvadi iz peænice pažljivo ga odozgo premazati mlakom vodom u kojoj je prethodno rastvoreno malo šeæera (spolja površina kolaèa æe onda biti sjajna) i zatim izruèiti na èist tanjir.
Kolaè se može praviti i postan kada krsno ime pada u posne dane. Mesi se na isti naèin kao i mrsan samo bez mleka, jaja i masla
Slavska sveæa
Kako se sprema slavsko žito
Mada izgleda jednostavno spremati žito, to ipak nije tako laka stvar. Kuvati ga na ovaj naèin: nabaviti pšenicu "beliju" koja je bela i krupna, otrebiti je, pa je dva dana pred slavu, uveèe, potopiti u lonac sa èistom vodom i ostaviti je da u toj vodi prenoæi do sutradan. Ima domaæica koje spremaju žito na taj naèin što ga skuvanog samelju, a ima ih koje ga pre kuvanja "otucaju". Kada domaæica ne želi da melje pšenicu, veæ da je mesi, onda sutradan, pošto je pšenica prenoæila potopljena, ocediti je od vode i malo-pomalo je tucati u avanu od mesinga. Kada se tvrda ljuska skinula sa zrnevlja, oprati pšenicu u nekoliko hladnih voda, spustiti je u lonac, naliti hladnom vodom da ogrezne i na tihoj vatri kuvati oko 2 èasa, to jest dok voda ne postane bela i zrno potpuno mekano.
U sluèaju da domaæica želi pšenicu da melje, nije potrebno da je otucava, veæ izjutra pošto je pšenica prenoæila potopljena, staviti je da se u istom loncu i vodi kuva. Na ovaj naèin spremana, pšenica æe se duže kuvati. Za vreme kuvanja izbegavati dolivanje, a naroèito mešanje. Pšenica lako zagoreva, zato je neprestano kuvati na slaboj vatri. Kuvanu pšenicu staviti na ðevðir i pod èesmom ispirati sve dok sa nje ne nestane bela skrama, a zrnevlje ne bude potpuno èisto i belo. Pustiti pšenicu da dobro otkaplje od vode. Veæi sto zastrti èistim stolnjakom pa po njemu pšenicu rasporediti, ali tako da ne doðe zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi èisti stolnjak. Ostaviti pšenicu da prenoæi, a sutradan rano izjutra staviti je u dublji sud i ako je otucana mesiti,
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#4
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:26:17
|
Verski praznici
Crveno slovo u kalendaru
Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila znaèajnim dogaðajima iz Spasiteljevog života, i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru. To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišæani praznuju, odnosno, ne rade. Dakle, svaki dan koji je u kalendaru upisan kao crveno slovo, po crkvenom pravilu je neradan dan. Toga dana hrišæani odlaze u crkvu na sveta bogosluženja, vode se ozbiljni i pobožni razgovori u vezi sa praznikom, i ne obavljaju se uobièajeni poslovi u njivi, radionici ili na nekom drugom radnom mestu. U kuæi se obavljaju samo nužni poslovi pripremanje hrane i sl. Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim firmama, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kuæi, treba da praznuju, znaèi da izostave neke svoje poslove koje obavljaju kod kuæe. Za dan svoje krsne slave, svaki radnik treba da traži slobodan dan u firmi, i da taj dan na miru, sa svojim ukuæanima, posveti svojoj slavi i prazniku.
Nedelja
Vaskrs je najveæi hrišæanski praznik, jer je toga dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i to je najznaèajniji dogaðaj u istoriji sveta na kome poèiva hrišæanstvo. Da Hristos nije vaskrsao ne bi bilo ni hrišæanstva. Zato je Vaskrs praznik nad praznicima. Zbog tolikog znaèaja i svaka nedelja u toku godine posveæena je Vaskrsenju. Rusi nedelju zovu "voskresenije"’. Nedelja je, dakle, ponovljeni praznik Vaskrsa, i kao takva spada u najveæe hrišæanske praznike. U našem narodu, u pojedinim krajevima, oslabila je ta svest, i vrlo èesto se dešava, da se u nedelju radi kao na najobiènijem radnom danu. To je veliki greh. Još u Starom zavetu, u Deset Božijih zapovesti je nareðeno: "Šest dana radi i posvršavaj sve svoje poslove, a sedmi dan posveti Gospodu Bogu svome". Nedelja je taj sedmi dan, i hrišæani su dužni da se drže ove zapovesti kao najveæe svetinje. Treba, dakle, znati, da je nedelja veæi praznik od svih svetiteljskih praznika, od Nikoljdana, Ðurðevdana, Jovanjdana itd. i da je njeno praznovanje zapovedio sam Bog u zapovestima koje je predao ljudima.
Zavetni praziici
Pored dana koje je crkva odredila za praznovanje, pojedinci, èitave porodice, pa i pojedina sela ili krajevi imaju neke dane koje praznuju i u koje ne rade. To su naši preci, iz odreðenih razloga poèeli da praznuju i to se pretvorilo u zavet koji ima snagu crkvene zapovesti. Takvi praznici su u našem narodu Blaga i Ognjena Marija, sveti Prokopije, sveti Jeremija itd. Praznovanje ovih dana toliko je ušlo u praksu, da to i ne treba menjati, jer su ti svetitelji na taj naèin postali zaštitnici onih koji ih praznuju. Neki od tih dana postali su i narodne i seoske preslave.
Petak pred velike praznike
Poznato je da u nekim našim krajevima narod praznuje i petak koji pada uoèi nekog velikog praznika Ilindana, Krstovdana, Nikoljdana, Ðurðevdana itd. Kako crkva gleda na praznovanje petka? Kao što je svaka nedelja u jednoj godini posveæena vaskrsenju, tako je i svaki petak posveæen Hristovom stradanju na Golgoti. Svaki petak je uspomena na Veliki Petak. Verovatno su se naši preci u starim vremenima, zbog te simvolike, uzdražavali od rada u petak pred velike praznike, da bi time odali poštovanje i obnovili uspomenu na Hristovo stradanje. Jer da Hristos nije postradao i vaskrsao, ne bi bilo svetitelja, niti bi bilo hrišæana. Crkva nije zapovedila da se petak praznuje, osim što je zapovedila post u petak i sredu, jer je i sreda posveæena stradanju Hristovom. Ali to praznovanje naših predaka vremenom se pretvorilo u jednu vrstu zaveta. I kako danas postupati? Najbolje je da oni, koji su do sada praznovali, praznuju i dalje, a ko smatra da ne treba da praznuje može taj dan raditi. Ima sluèajeva, gde su neki pokušali da prekinu tradiciju praznovanja petka, naroèito na selu, i dešavala im se uvek neka šteta na imanju. Znaèi da je praznovanje veæ primilo snagu zaveta. Zato je najbolje postupiti oslanjajuæi se na vlastito iskustvo. Ovde još, treba dodati, da praznovanje petka nema nikakve veze sa pretpostavkom da je to ostalo od Turaka, pošto je "petak turski svetac". Srbi su sve primali od Turaka, i nošnju i obièaje, i navike, ali veru su èuvali kao zenicu oka. I ništa nije od islama prodrlo u pravoslavlje.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#5
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:28:55
|
Hram
Ponašanje u hramu
Odsustvo veronauke u našim školama, i višegodišnja nasilna ateizacija i borba protiv crkve i vere, doprineli su da je naš narod prilièno postao necrkven i verski neprosveæen. Danas, kada se polako vraæa svojoj crkvi, primeæeno je da ne zna kako se treba u pojedinim situacijama, na verskim obredima i bogosluženjima ponašati. Evo nekoliko uputstava o ponašanju u hramu. Pre svega, hram je sveto mesto, i kada èovek ulazi u njega mora ulaziti tiho, lagano i sa dubokim strahopoštovanjem. Kada se doðe na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Negde je obièaj da se celivaju crkvena vrata. Pošto se u veæini sluèajeva sveæe prodaju u crkvi, stane se u red, i strpljivo èeka, ako je gužva, da se kupi sveæa. Kada se kupi sveæa, odlazi se mestu gde se pale sveæe. Sveæa se celiva i nameni se zašto se pali. Sveæe za zdravlje pale se u gornjem delu sveænjaka ili palionice, a za pokoj duša u donjem delu. Kada se sveæe zapale, onda tiho, kao senka, a pogotovu ako je bogosluženje u toku, odlazi se i celiva ikona koja je u centralnom delu hrama Zato je najbolje doæi na službu pre poèetka bogosluženja, jer se kasnije hodanjem kroz hram ometa sveto bogosluženje.
Kako se celiva ikona?
Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i još jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.
Ponašanje na bogosluženju
Muškarci obièno stoje na desnoj, a žene na levoj strani laðe hrama. Na tom mestu se stoji mirno, bez okretanja, šetanja ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini. Na taj naèin se ometa bogosluženje, a i drugi koji su prisutni u hramu. Bolje je izaæi iz hrama, ako se oseti umor i oslabi volja, nego ometati druge. Najbolje je kada se oseti umor, pojaèati molitvu i napregnuti volju da se zamor savlada, jer sve to stvara ðavo, da bi èoveka spreèio u molitvi. Ruke za vreme molitve stoje prekrštene na grudima ili spuštene niz telo. Molitve se izgovaraju u sebi (tzv, umne molitve). Diskretno se pazi na sveštenikove radnje, i kada se on prekrsti, i kada se u molitvi i pesmi pominju imena Oca i Sina i Svetoga Duha svi se u crkvi krste, a kada sveštenik kadi blago se klanjaju. Za vreme èitanja Jevanðelja, Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu stoji dok se ta radnja ne završi. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako, da ne ometa hor ili pojce koji pevaju za pevnicom. Sve u svemu, svojim ponašanjem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidljiva senka, a nikako nastojati da budeš primeæen i zapažen. Nadmeno ponašanje fariseja u hramu, Hristos je osudio, a pohvalio je skromno držanje i skrušenu molitvu carinika. U danima prièešæa, ili kada se deli nafora postala je praksa da se narod gura ko æe pre da doðe na red. Veliki je greh stvarati gužvu i nered u hramu. Bolje je saèekati nekoliko minuta, i time pokazati svoju svest, strpljenje i skromnost, i time zaslužiti nagradu pred Bogom. Prilikom izlaska iz hrama, opet se celiva ikona, izaðe se na vrata hrama, tiho i neèujno, ponovo se okrene prema unutrašnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.
Odevanje
Potrebno je ovde reæi da i odevanje mora biti pristojno kada se ide u crkvu. Muškarci u hram ulaze gologlavi, a žene pokrnvene glave, dakle, sa maramom. Odelo mora biti sveèano i ozbiljno. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papuèama, majicama, bermudama, kratkim suknjama, golih ruku i slièno. Takoðe, žene treba da izbegavaju šminku, ruž na usnama, naroèito kada hoæe da se prièeste.
Ispovest
Sveta tajna pokajanja i ispovesti je jedna od najvažnijih, blagodatnih sredstava u životu jednog hrišæanina. U svakodnevnom životu èovek èini sitnije ili krupnije grehe. Oni su kao blato koje kalja dušu èovekovu i njegov moralni lik. Zato je Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prljavština greha spira sa èoveka to je Sveta tajna pokajanja ili ispovesti. Ispovest je potrebna što èešæe, a obavezno uoèi svakog prièešæa. Nažalost, ova sveta tajna nije dovoljno zastupljena u našem narodu, a možda je odsustvo pokajne discipline jedan od bitnijih uzroka našeg moralnog i duhovnog posrnuæa. Vernik ispoveda sve ono što ga muèi u duši, i što mu optereæuje savest, sve grehe, èak i one koji su poèinjeni u mislima ili željama. Koliko je važna ispovest znaju oni koji se ispovedaju, jer oni posle ispovesti osete veliko olakšanje , kao da im je neki veliki teret pao sa duše i srca, a celo njihovo biæe prožima neizrecivo blaženstvo. Ne treba se plašiti ispovesti, jer sveštenik, po svojoj zakletvi ne sme da otkrije ni jedan greh koji mu je ispoveðen, po cenu života
Prièešæe
Najuzvišenija i najsvetija sveta tajna, jeste Sveta tajna prièešæa ili evharistija. U njoj se èovek potpuno, fizièki i duhovno sjedinjuje sa Hristom. Vino i hleb, u prièešæu su istinsko telo i krv Hristova. Zato se za primanje svetog prièešæa, hrišæanin mora pripremiti na najdostojniji naèin. Sedam dana se posti strogi post, bez ulja, dakle, na vodi. Deca i bolesnici mogu i manje, sa odobrenjem i blagoslovom nadležnog sveštenika. Ujutro pre prièešæa, ne uzima se ništa od jela, niti se puši, sve dok se ne prièesti, i ne uzme nafora.
Pored posta, pripremanje za prièešæe podrazumeva i uzdržavanje od rðavih i zlih dela, izmirenje sa svima sa kojima je neko u zavadi, èinjenje dobrih dela i davanja milostinje, jednom reèi istrajavanje u svakoj vrlini, a uzdražavanje od greha.
Kako se prièešæuje?
Kada se priðe svešteniku koji prièešæuje, izgovara se ime, da sveštenik èuje, i tada se ne krsti, jer postoji opasnost da se zakaèi èaša (putir) iz koga se prièešæuje, i da se tako prospe prièešæe, što je veliki greh. Treba se prekrstiti ranije, i kada se odmakne od èaše, svešteniku se tada ne ljubi ruka, ni putir, nego se polako prilazi onome ko deli naforu. Prièešæe se uzima kao hrana. Kada sveštenik, onome koji se prièešæuje, kašièicu sa prièešæem stavi u usta, usne se sklope kao kada se uzima hrana iz kašièice. Ako se neko prièesti na Božiæ, Vaskrs, ili koji drugi mrsni dan, toga dana se ne posti. Posti se samo onda, kada se prièešæuje na posnom danu.
Nafora je hleb koje se vernicima deli na kraju svete liturgije. To je podseæanje na prve hrišæanske veèere ljubavi, agape, gde se zajedno veèeralo, pevale se crkvene pesme i delila milostinja Nafora se uzima na sledeæi naèin: Polako u redu, prilazi se svešteniku koji deli naforu. Kada se doðe na red, prvo se prekrsti, a zatim na dlan leve ruke prekrsti se desni dlan i priðe se svešteniku, koji na ispruženi dlan stavlja kockicu nafore. Onda se svešteniku celiva ruka, nafora se uzima u usta i pojede, i polako se izlazi iz crkve.
Sveštena lica
Sveštena lica su od Boga izabrana lica, i na poseban naèin posveæena da vrše sveta bogosluženja, svete tajne i obrede. U najèešæem kontaktu sa narodom su parohijski sveštenici, koji služe pri crkvama i obavljaju potrebne verske obrede svojim vernicima. Takav sveštenik je paroh, a narod su njegovi parohijani. Jer odreðeno crkveno podruèje, koje opslužuje sveštenik, zove se parohija. Sveštenik se pozdravlja pri susretu: "Pomozi Bog oèe,blagoslovite!" Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva. Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa "oèe", recimo "oèe Marko", ili ako je prota, može "oèe proto". Vladika se oslovljava reèima: "Vaše Preosveštenstvo", ili "Preosveæeni Vladiko", ili ako je neformalni razgovor samo "Preosveæeni". Patrijarh se oslovljava sa: "Vaša Svetosti", ili "Svjatjejši Vladiko" ili samo: "Svjatjejši". Monahinje se oslovljavaju sa "sestro", a igumanija sa "mati". Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takoðe oslovljavaju sa "oèe". Mlaðima se kaže "oèe" i njegovo ime, a starešini manastira se može reæi "oèe igumane" ili "oèe arhimandrite". Iskušenici se oslovljavaju sa "brate".
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#6
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:31:24
|
Hrišæanski dom
Najbitnije obeležje jednog hrišæanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osveæen. Pored toga, hrišæanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, èirak i sveæu, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.
Osveæenje doma
Kada se jedna kuæa ili stan sagradi, okreèi, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica zapoène život, potrebno je izvršiti osveæenje doma.To osveæenje vrši nadležni sveštenik. Osveæenje se vrši na sledeæi naèin:
Pozove se nadležni sveštenik, u nekim krjevima se poziva obavezno i kum. Na stolu u najsveèanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu sveæa, kadionica, tamjan, èinija sa vodom za osveæenje, bosiljak, jedna posuda sa malo brašna, jedna èaša ulja (zejtina), èetiri male sveæice koje se na osveæenju pale i lepe na zidove stana i jedan mali štapiæ, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osveæenim uljem. Osveæenje se vrši u svako doba dana. U molitvama na osveæenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i sreæu ukuæana, naroèito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje meðu ukuæanima i za svako dobro koje hrišæani mole od Boga
Ikona
Svaki hrišæanski dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsveèanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istoènom zidu. Pored ikone krsne slave, poželjno je da u kuæi stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Majke Božije, a može i ikona nekog drugog svetitelja koji se u tom domu posebno poštuje ikona Svetog Save, ikona preslave i slièno. Na zidu na kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri i sl.
Pravoslavna crkva ima svoje pravilo u ikonografiji. Najviše je zastupljen vizantijski stil u slikanju ikone. Nažalost, ikone se kod nas prodaju na pijacama i vašarima, pa je i tu zavladao neviðeni kiè i neukus, pa likovi na takvim ikonama više lièe na karikature nego na svetitelje. Zato je preporuèljivo ikone kupovati u crkvama i crkvenim prodavnicama.
Kada se ikona kupi, nosi se svešteniku na osveæenje. Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. Tek osveæena ikona se postavlja u hrišæanski dom. Dobro je da pred ikonom stoji manji stoèiæ na kome bi stajale sve gore pomenute stvari i predmeti. Ispred ikone se obavljaju svi hrišæanski obredi i molitve u kuæi.
Kandilo
Kandilo se postaalja ispred ikone. Pali se uoèi, i na dan svakoga praznika i svake nedelje, a može goreti neprestano. Kandilo obièno pali i održava domaæica. Kandilo i plamen na njemu simvolizuju svetlost nauke Hristove i svetlost života svetitelja pred kojim se kandilo pali. Istovremeno podseæa, sve u kuæi da i oni treba da žive svetlim i èistim životom. Oni koji imaju u kuæi kandilo znaju kakvu neponovljivu duhovnu atmosferu uoèi praznika i nedelje stvara drhtavi plamièak kandila. Naroèito se to urezuje u detinju dušu, i ostaje kao najdraža uspomena iz detinjstva do kraja života. Ta atmosfera je nepresušna inspiracija svim umetnièkim i pesnièkim dušama i mnoga velika dela su stvorena inspirisana tom drhtavom i nezaboravnom svetlošæu i igrom senki domaæeg kandila.
Èirak i sveæa
Bez sveæe se ne može izvršiti ni jedan obred, ni molitva u kuæi. Èirak i sveæa stoje na poèasnom mestu u kuæi i pale se uvek pred molitvu. Domaæin pali sveæu na sledeæi naèin: Najpre se prekrsti, pomene Boga i svoju krsnu slavu, celiva i pali sveæu. Sveæa za slavu se gasi pomoæu vina, a manja sveæa duvanjem, ili se vlažnim palcem i kažiprstom stisne plamen i fitilj koji gori. Plamen sveæe ima istu simvoliku kao i kandilo.
Slovo, anafornik, prosfornik
Slovo je drveni peèat koji se utiskuje u slavski kolaè. Slovo se, isto kao ikona, nosi u crkvu na osveæenje. Na peèatu su urezana slova: IS HS NI KA što znaèi Isus Hristos pobeðuje.
Bosiljak
Bosiljak je aromatièna biljka, prijatnog mirisa, koja se gaji u baštama i cveænjacima. Bosiljak se nabere složi u buket (kitu) uveže se u struku i osuši. Takav se èuva preko cele godine i iznosi se kada sveštenik sveti vodicu da njime kropi ukuæane. Bosiljak i njegov prijatni miris simvolizuju blagodat Duha Svetoga
Kadionica, žar i tamjan
Kadionica u domu je obièno ruèna, napravljena od zemlje ili metala, i ima raznih oblika koji su u skladu sa hrišæanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta (od uglja ima neprijatan miris) i na žar se stavlja tamjan koji širi prijatan i blagouhan miris. Pošto u gradovima èesto nema žara, potrebno je nabaviti specijalni briket u kolutiæima koji zamenjuje žar i vrlo je praktièan.
Kadionica i žar u njoj, simvolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišæanske duše. Miris tamjana simvolizuje blagodat Svetoga Duha
Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domaæin kadi, držeæi u desnoj ruci kadionicu i njome èini znak krsta. Kadi se prvo stariji pa mlaði. Kadionica se takoðe drži na sveèanom mestu u kuæi.
Sveto pismo - Biblija
Ne može se u hrišæanskom svetu zamisliti dom bez Svetog pisma. Na hrišæanskom Zapadu u svakoj hotelskoj sobi, kraj uzglavlja, ima Sveto pismo, koje stoji gostu na raspolaganju da može da, proèita jedan odeljak iz ove svete knjige i da se tako duhovno okrepi. Nažalost, kod nas Sveto pismo, nije baš èesta knjiga u domovima. Zato treba nastojati da svaki dom ima ovu knjigu. Na tome, naravno, treba najviše da rade sveštenici i crkva. Naroèito zbog naše dece, omladine i buduænosti ovog naroda. Ne može se razumeti istorija, filosofija, umetnost, književnost, muzika, jednom reèju sveukupna civilizacija, bez Biblije. Biblija ili Sveto pismo (to su nazivi za istu knjigu), ima ne samo kulturni, veæ, pre svega, duhovni, molitveni, religiozni i vaspitni karakter. Da bi mlad èovek lakše ušao u èudesni svet Biblije, naša crkva je štampala knjigu "Ilustrovana Biblija za mlade", sa kojom se duh Svetog pisma lako razumeva i brzo shvata. Zato je dobro, da ovu knjigu ima svaka srpska kuæa, prvenstveno zbog dece i omladine. Inaèe, Sveto pismo je najsvetija, najvrednija, najstarija i najrasprostranjenija knjiga u istoriji sveta, štampana i danas se štampa u milionskim tiražima širom naše planete.
Molitvenik
Molitvenik je obièno manja džepna knjižica, u kojoj su štampane molitve za razne prilike, potrebe, i vreme u životu jednog hrišæanina Poželjno bi bilo da tu knjižicu ima svaka kuæa. Molitvenik stoji pred ikonom. Kada se obavlja kuæna molitva, iz molitvenika se èitaju molitve. Èita ih domaæin, a može i neko od mlaðih ukuæana sa prijatnim i umilnim glasom. Dok se molitve èitaju ostali stoje, pažljivo slušaju i mole se u sebi. Važnije molitve kao što su: Oèe naš, Bogorodice Djevo, Presvjataja Trojice, Simvol vere, Carju nebesnij svaki hrišæanin treba da nauèi napamet, i da ih izgovara i izvan svoga doma.
Domaæa molitva
Pored zajednièkih bogosluženja u hramu, u kojima prisustvuju svi meštani jednog sela ili grada, svaki dom, svaka porodica, treba da ima svoju domaæu molitvu. Jer porodica je domaæa crkva Dobro bi bilo, kada bi se te domaæe molitve održavale svako veèe pre veèere, ili, kada porodica polazi na spavanje, i svako jutro. Ali, ako ne svakog dana, obavezno je održavati domaæu molitvu uoèi nedelje i praznika
Kako se obavlja domaæa molitva?
Domaæin stane pred ikonu pred kojom je domaæica veæ upalila kandilo, iza njega stanu svi ukuæani. On se prekrsti, upali sveæu, uzme kadionicu sa žarom, stavi malo tamjana, okadi najpre ikone, zatim sebe, svoje ukuæane po stareštvu, i kadionicu predaje nekom mlaðem koji kadi celu kuæu. Onda domaæin ili neko od mlaðih èita molitve iz molitvenika, ili odeljke iz Svetog pisma, ili one molitve koje zna napamet: Oèe naš, Bogorodice Djevo, Presvjataja Trojice itd. Posle završene molitve domaæin govori: Nazdravlje molitva, a mlaði govore; Amin, Bože daj.
Lièna molitva
Pored zajednièke molitve, svaki hrišæanin ima i svoju liènu, intimnu molitvu. Pre svakoga posla, pre i posle jela,uveèe kad se leže i ujutro kad se ustaje, u nevolji i u dobru, uvek se treba prekrstiti i proèitati odgovarajuæu molitvu, i iskreno, iz dubine duše, pomoliti se i zablagodariti Bogu.
Post
Zajedno sa molitvom post spada u najvažniji sadržaj života svakog hrišæanina. Post je, kao što je poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomernog jela i piæa. Meðutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdražavanje od rðavih i zlih dela, zatim èinjenje dobrih dela i vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti, smirenju, u obuzdavanju svih telesnih strasti koje razaraju duhovni život svakog hrišæanina. Znaèi, post je ne samo telesno uzdržavanje, nego i duhovno. Crkva je propisala èetiri posta godišnje: Uskršnji ili Èasni post, Petrovski, Gospojinski i Božiæni. Ovi postovi se zovu višednevni, a jednodnevni je post svake srede i petka, osim razrešenih sedmica (koje se štampaju u kalendaru) i još: Krstovdan uoèi Bogojavljenja 18. januara; Usekovanije 11. septembra i Krstovdan 27. Septembra. U ove dane se ne jede meso i mast, jela od mleka i drugo što je, manje više poznato. Jede se, dakle, posna hrana spremljena na ulju. Kada neko želi da se prièesti, obavezan je da, sedam dana uoèi prièešæa, posti "na vodi", znaèi bez ulja. Sve što se sprema od biljnih namirnica, priprema se na vodi (kuvan pasulj, krompir, šargarepa, grašak i sl.) i ne zapržava se.
Ovde je važno naglasiti da, ukoliko slava padne uz post, u sredu ili petak, ili neki drugi posni dan, obavezno se sprema posna slava. Isto tako, ukoliko se obavlja sahrana ili daæa, sprema se posna hrana, bez obzira da li se u toj kuæi posti ceo post.
Neki vernici poste samo prvu i poslednju nedenju posta, smatrajuæi da je to dovoljno. To je isto kao kad bi zidali most preko reke, pa ozidali sa jedne i druge strane obale a sredinu ostavili nesagraðenu.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#7
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:34:28
|
Post
Post je sredstvo koje pravoslavnom hrišæanu pomaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rðavih misli, želja i dela, kao i u umnožavanju molitava, dobroèinstva, a isto tako i u revnosti upražnjavanja svih hrišæanskih vrlina. Cilj posta je oèišæenje tela, a iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteæi, pravoslavni hrišæani se neprestano seæaju Hristovih stradanja za njihovo spasenje.
Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, èišæenja i dolaska do višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takoðe se mnogo govori o postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je postio 40 dana na Sinaju (ne jeduæi ništa), da bi se udostojio da od Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišæani. Jer, u hrišæanstvu, prvi podvig koji stoji pred èovekom, jeste ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3). A to je zapovest o postu , tj. o uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao) prvi je greh. Zato i prvi podvig èoveka u osloboðenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i znaèajnu ustanovu za duhovni i telesni život.
Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih piæa, a po strogosti, ili naèinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija: 1) potpuno uzdržavanje od (svake vrste) jela i piæa (èak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i Veliki petak; 2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina, jedanput na dan, i to u 9. Èas (oko 3 sata posle podne); 3) jedenje jela spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred prièešæe); 4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i 5) jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži naèin posta). uzimanje hrane više od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i vino, tada se èini razrešenje posta. postoje èetiri vrste razrešenja posta: 19 razrešenje „na sve“; 2) razrešenje „na jaja i mleène proizvode“; 3) razrešenje „na ribu“; 4) razrešenje „na vino i ulje“. Treba napomenuti da pored ustanove odreðenih dana i perioda posta od strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog vernika posebno se ostavlja rasuðivanju njegovog duhovnog oca, koji ponekad postupa sa snishoðenjem, dakle prema slabostima èoveka i prema meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišæanskih vrlina.
Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11. septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara). Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike. Postoje èetiei višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Èasni) post, Božiæni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski post).
Vaskršnji post ili Velika èetrdesetnica,
traje od èistog ponedeljka do Lazareve subote (naèin posta: suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje). Ovaj post nije apostolskog porekla, a najstarije svedoèanstvo o ovom postu potièe s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj post obuhvatao 40 sati. O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema ni pomena, osim što se iz ovog svedoèanstva vidi da on svuda postoji. Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove, koji takoðe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potièe od nareðenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina treæeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a sigurno svedoèanstvo o vaskršnjem postu koji traje èetrdeset dana potièe iz èetvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.
Post svetih apostola,
traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (naèin posta: uzdržavanje od mesa, jaja, mleènih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj post ustanovljen je u èast apostola Petra i Pavla. Buduæi da je poèetak ovog posta nestalan, zavisi od poèetka Pedesetnice, koja se ravna prema Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraæe osam dana. Najstarije svedoèanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda poèinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.
Gospojinski post
traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (naèin posta: suhojedenje osim subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje, kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Iako se zna de je ovo najmlaði post, istorija ovog posta nije najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je Istoèna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u sva èetiri godišnja doba. Gospojinski post je konaèno utvrðen na Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.
Božiæni post
ili Mala èetrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24. decembra / 6. januara (naèin posta: a) od 15/28. novembra do 17/30. decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mleènih proizvoda, razrešenje na ribu, suhojedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24. decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i petkom). Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se zove „soèelnik“ (nastalo od reèi „soèelnik“ koja je ime za soèivo – kašu od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno slavljenje roðenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje jasnim svedoèanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji poèinjao 1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba poèeti 15. novembra.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#8
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:35:26
|
Zadušnice
Zadušnice
Zadušnice su dan kad se seæamo naših pokojnika, i za njihove duše se molimo. Zadušnice su dan za duše preminulih. Naša Crkva je propisala posebne dane, Zadušnice, i to èetiri puta godišnje, kada se posebno molimo za pokoj duša u Gospodu usnulih. Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su letnje zadušnice, miholjske su u subotu pred Miholjdan, a jesenje, mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan. Tog dana se poseæuju i ureðuju grobovi naših dragih, obavlja se parastos ili pomen, osveæuje se žito, sveštenik prekaðuje i preliva vinom grob, pale se sveæe za pokoj duša, a ako su nam srodnici sahranjeni daleko i nije moguæe otiæi na groblje, onda se u crkvi služi pomen.
Najvažniji pomen za preminule je Proskomidija koja se služi na svakoj Svetoj Liturgiji. Za Proskomidiju je potrebno pet hlepèiæa (prosfora). Prosfora znaèi prinos, prema obièaju iz najranijih dana hrišæanstva, kada su hrišæani donosili (prinosili) hleb i vino za službu. Svaka prosfora ima na gornjoj strani kvadratni peèat sa krstom i slovima: IS HS NI KA, što na grèkom znaèi - Isus Hristos pobeðuje. Prosfore se koriste po strogo utvrðenom kanonskom redu i èestice iz svake od njih imaju posebno mesto i namenu. Za spomen preminulih hrišæana, kada se njihova imena pominju pred Bogom Živim i Carstvom Nebeskim, vade se èestice iz pete prosfore. Tim liturgijskim pominjanjem: "U sklopu Svete Tajne Evharistije - Tajne spasenja sveta, preminulima se opraštaju gresi". Zato je najvažnije davati imena pokojnika, da se pominju u crkvi.
Pored ovih pominjanja i molitava za preminule, Crkva je ustanovila posebne dane kad se seæamo naših dragih pokojnika i obilazimo njihove grobove.
Zadušnice su dan za duše preminulih. Uvek padaju u subotu, jer je to i inaèe, u toku èitave godine, dan kad se seæamo preminulih. Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito - koljivo. Žito nas simvolièno podseæa na Hristove reèi da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Žito je simvol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog.
Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, oznaèava Božje milosrðe kojim se zaleèuju rane greha.
Sveæa je simvol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu." Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveæa je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao.
Daæe i podušja se ne daju da se "nahrani" pokojnik, odnosno, da duša njegova "jede", nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#9
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:36:39
|
Naèin posta
Pod postom se podrazumeva uzdržavanje od izvesne hrane, pretežno mrsne, i piæa na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta:
1. kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje,
2. kada uzimamo hranu, takoðe bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi,
3. kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog naèina posta možemo koristiti vino i alkoholna piæa, u odreðenim kolièinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu, i
4. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takoðe više puta u toku dana - tzv. post na ribi;
Znaèi za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih preraðevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to odreðeno vreme.
U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to:
1. Božiæni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i èetvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, èetvrtak, subota i nedelja na ulju.
2. Veliki (Èasni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, èetvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu.
3. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i èetvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi.
4. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, èetvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje.
5. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi.
Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledeæim sluèajevima:
1. od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znaèi ne posti se.
2. u sedmici iza nedelje mitara i fariseja takoðe je razrešeno na sve.
3. u toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede).
4. Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takoðe je razrešena na sve.
5. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takoðe je razrešena na sve.
6. od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju.
7. u sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.
Napomena:
- Ako se dogodi da Božiæ praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se.
- Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.
-----------------
|
|
|
_AJKULA_
|
#10
|
Odgovori: 508
23. Jan 2009. 01:40:17
|
Šta je ikona
Ikona (grè. είκών, od glagola είκώ - lièim) i znaèi slika, lik ili obraz. Pravoslavni hrišæani odaju ikonama veliko poštovanje, jer u njima vide stvarno Božje prisustvo u Crkvi, I kada se mole pred ikonama, oni se u stvari mole Bogu. Pravoslavna crkva na ikonama posle Sedmog vaseljenskog sabora predstavlja: Gospoda Isusa Hrista, Bogorodicu, anðele, i svetitelje. Ikona ima svoj osnov i u religioznoj psihologiji, tako dubok, da se u pravoslavlju javlja neophodnim elementom bogopoštovanja. Zbog toga se ikone stavljaju u kuæe, hramove i na druga mesta. Dom u kome nema ikone za pravoslavne je neèisto i pusto mesto. Poštovanje se ne odnosi na materiju od koje je ikona izraðena: drvo, zlato, boja i druge, veæ na lik koji je predstavljen na njoj. Ikone se osveæuju posebnim èinom i kroz to svešteno dejstvo uspostavlja se veza izmeðu onog ko je na ikoni naslikan i same ikone. Kroz osveæenje ikone dolazi do tajanstvenog susreta izmeðu Gospoda našeg Isusa Hrista i onoga koji se moli.
Ipak, za verne ikona ne predstavlja prosto umetnièko delo ili nekakvu religijsku sliku. Ona se smatra i nezaobilaznim liturgijskim sasudom koji osveštava èoveka i uvodi ga u neposredni odnos sa blagodaæu i liènošæu koja je na njoj izobražena. Kada se, dakle, nalazimo pred ikonom Hristovom i celivamo je, mi se, poklanjajuæi se ikoni, poklanjamo Bogoèoveku, “ploti” (ljudskoj prirodi) Gospodnjoj koja je postala ravnobožna. Jer na ikoni se izobražava jedna ipostas Boga Logosa “ovaploæenog”, Boga Logosa, dakle, Koji beše primio plot. Upravo to otkriva nam i sveti Teodor Studitski, kada kaže: “Svakoga ko se izobražava ne priroda, nego ipostas se izobražava”.
Iz tog razloga ikona osveštava oèi onih koji je posmatraju i uzdiže razum ka tajanstvenom bogopoznanju. Ona nam otkriva onu realnost koja je nedostupna èulnim oèima, nesagledivu dubinu “Onoga Koji je krasan mimo svih smrtnika”. Pomoæu ikone mi stupamo “u tajni ka zemlji novoj”, jer, prema odreðenju koje nam daje Veliki Vasilije, “èast koja se ukazuje ikoni ushodi ka praobrazu”.
Ikona ima po preimuæstvu anagošku i pedagošku funkciju. Pravoslavlje nam, dakle, pomoæu ikone sugeriše i pouèava nas “ne tome kako da zadržimo Gospoda i Boga u sopstvenoj ubogosti, nego kako da se uznesemo ka Njegovom bogatstvu”. A razlog tome je taj što se ikonom èini prelazak, ona ima “pashalnu” funkciju. “Pasha” znaèi “prelazak” – prim. prev] i kroz nju mi prelazimo, postajemo poklonicima i sudeonicima slave Božije. Ikona je zaista “novi jezik”, ona je most koji treba da preðemo, kako bismo stigli do “nadlika, do apsolutne Lepote, do nadsvetle Slave”. U pravoslavnom hramu, èak i kada se ne savršavaju svete Tajne, verujuæi èovek oseæa snažno prisustvo Boga i Svetih, a tome u velikoj meri doprinosi i postojanje svetih ikona.
MOLITVA ZA SRPSKI NAROD
Spasi, Gospode, narod svoj, i spasi mene.
Ako ne spaseš narod Tvoj i moj, a spaseš mene, ja æu se u Raju oseæati u tuðini.
Usliši, Gospode, molitvu pravednika Tvojih Save i Nemanje, te grešni narod spasi Tvoj, iako je grešan.
Kako si spasavao Jerusalim od neznabožaca i krivokletnika, tako spasi i Beograd od bezvernika, da se glasi spasenje od Tebe, a ne od ljudi.
Iznemože narod Tvoj od èekanja, ne kušaj do kraja strpljenje njegovo, Gospode. Gospode, iznemože narod Tvoj od èekanja.
Sva se zemlja pokri trupovima vernih Tvojih, ne možemo da kopamo, a da motika ne zvekne o kosti srodnika naših i ne odjekne bolno u dušama našim.
Nema njive koja nije groblje, niti drveta koje nije nadgrobni spomenik. Sva je srpska zemlja groblje.
Smiluj se, Gospode i spasi narod svoj, sa mnom ili bez mene.
Amin.
Vladika Nikolaj Velimiroviæ
-----------------
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
