Tacno 10 godina je proslo od pocetka NATO bombardovanja SRJ ! NATO je tu vojnu akciju nazvao " Milosrdni Andjeo " ! ! !
Molim clanove da postave bilo kakav materijal u vezi tih 70 - ak dana bombardovanja . Postavite podatke o broju , i nacinu obaranja aviona , i bespilotnih letelica , price nasih i njihovih pilota , oruzja upotrebljena u tom sukobu ... Zamolio bih da se drzite cisto vojnog pogleda na temu , a da zanemarite politicke aspekte .
Nebojsa Nikolic pripada 127. lovackoj avijacijskoj eskadrili " Vitezovi " . Tog 24.III 1999. u neravnopravnoj borbi sa visestruko nadmocnijim neprijateljem , ovaj hrabri pilot se nasao okruzen sa 24 najsavremenija neprijateljska aviona .
Grb eskadrile " Vitezovi " :
" Na nisan sam uzeo jednog jurisnika NATO - a i lansirao raketu . Radarska signalizacija mi je pokazivala pogodak . Ustremio sam se ka sledecem , ali tu me je vec stigla vatra neprijatelja . Prvu raketu sam vestim manevrom izbegao , ali prema mom MiG - u se sjurio ceo vatreni oblak . Pogodjen sam jednom , drugi , i treci put . Ubrzo mi je kabina bila puna dima . Na mene su se obrusili svi ostali neprijatelji ne bi li me dokrajcili , lansirajuci prema mojoj " dvadesetdevetki " mnostvo raketa . Ocigledno , nameravali su da se osvete i da me jos u vazduhu pretvore u prah i pepeo . " Posle pokusaja izvodjenja manevra Nikolic je poceo da gubi visinu , kabina je bila puna dima , te se ovaj pozrtvovani pilot odlucio za katapultiranje . Kao plamena buktinja njegov MiG - 29 je pao na zemlju . Pilota Nikolica su neprijateljski piloti gadjali dok se spasavao spustajuci se padobranom , krseci tako osnovno pravilo i kodeks viteskog ratovanja u vazduhu !
Pogodjeni jurisnik A - 10 ( da li i oboreni ??? ) :
U napadu na mostove u Novom Sadu , Amerikanci su koristili raketizirane Avio - bombe AGM - 130 , lansirane sa aviona F - 15 E . Ova avio - bomba je projektovana za napad na ciljeve na zemlji sa bezbednih daljina . Veliki domet lansiranja joj obezbedjuje raketni motor ugradjen ispod tela bombe . Za kontrolisanje visine leta ima ugradjen visinomer . AGM - 130 je opremljena TV , ili termovizijskom glavom za samonavodjenje i linkom za prenos podataka i slike cilja sa glave za samonavodjenje na monitor u kabini aviona - nosaca . Glava za samonavodjenje moze da zahvati cilj pre , ili posle lansiranja , a raketu na cilj moze da navodi i operater naouruzanja iz aviona u rucnom modu ! Osnovno bojevno pinjenje moze biti razorna avio - bomba Mk - 84 mase 907 kg ( 429 kg eksploziva ) ili probojna avio - bomba BLU - 109 B mase 907 kg ( 263 kg eksploziva ) .
Aerodrom Tuzla je za vreme NATO bombardovanja bio pomocni aerodrom . Do dan danas nisam saznao da li je ova prica istinita , ali prica je tu ...
J - 22 Orao :
18.IV 1999. u 13 h sa aerodroma " Ponikve " kraj Uzica polece grupa od devet jugoslovenskih aviona ( jedan G - 4 Supergaleb , sest J - 22 Orao , i dva MiG - 21 ) . Posle pola sata leta u 13 : 30 h bombarduju aerodrom Tuzla , gde na zemlji unistavaju 17 neprijateljskih aviona , i 3 helikoptera za spasavanje posada . Prilikom akcije unisten je jedan J - 22 Orao , a ostecen jedan MiG - 21 . U 14 : 30 h NATO je unistio zgradu poste u Uzicu . Procenite sami ...
M53/59 Praga je samohodni dvocevni protivavionski top, kalibra 30 mm . Razvijen je oko 1950. U zadnjem delu vozila je montiran uredaj M53 sa dva automatska topa 30 mm. Daljina gadanja je 3000 metara . Nišan je opticki ! Tokom bombardovanja SRJ od NATO snaga 1999. Prage su prema zvanicnim podacima oborile 3 bezpilotne letelice i 12 krstarecih raketa ! Sve u svemu ovo zatarelo oruzje je vise pruzalo moralnu podrsku stanovnistvu svojim karakteristicnim zvukom paljbe , nego sto je zaista bilo borbeno efikasno oruzje .
Takticko - tehnicki podatci samohodnog protivavionskog topa Praga :
Posada : 3 clana Duzina : 6,9 m Sirina : 2,4 m Visina : 2,9 m Tezina : 10,3 t Naoruzanje : dvocevni top kalibra 30 mm Motor : 110 KS Brzina : 60 km/h Radijus dejstva : 500 km
Zasto je cesto nestajalo struje za vreme bombardovanja ?
Rec je o bombi o kojoj su podatci bili strogo cuvana tajna ! Na nama je i isprobana specijalna bomba BLU - 114 / B ( Soft Bomb ) . Ime meka bomba ( Soft Bomb ) je dobila zbog male verovatnoce prouzrokovanja usputnih steta ( kolateralne stete ) . Namena joj je dejstvo po izvorima za snabdevanje elektricnom energijom . Prvi put je ovim sredstvom dejstvovano po trafostanicama nase zemlje 2.V 1999. Posle prvog dejstva oko 70 % nase teritorije je ostalo u mraku ! Pocetkom operacije " Pustinjska oluja " slicne bombe su rasute po izvorima za napajanje elektricnom energijom , uz pomoc krstarece rakete Tomahawk . BLU - 114 / B je velicine limenke . Posle izbacivanja iz rakete svaka bombica izbacuje ogroman broj aluminiziranih grafitnih vlakana stvarajuci mrezu . Kada ova vlakna padnu na dalekovode izazivaju kratke spojeve , i druge stete , pa dolazi do prestanka napajanja elektricnom energijom .
Zato sto postoje takozvane protivradarske rakete ! Ovo su rakete vazduh - zemlja , koje se pasivno navode na izvor radarskog zracenja . Najpoznatija raketa ove vrste je Americki HARM ( High - speed AntiRadiation Missile ) . Ona je najcesce upotrebjavana tokom NATO agresije u napadima na nase radarske sisteme . Otkriti neprijateljske avione , lansirati rakete i preziveti - bilo je pravo umece . Jedan radar TPS 63 je radio non - stop 58 dana ! Za to vreme je na njega lansirano 5 avio - bombi i vise protivradarskih raketa . Tek 59. dana ga je pronasla jedna raketa i na srecu samo okrznula . Vec sledeceg dana su ga veste ruke vratile u operativnu upotrebu . Raketa HARM se navodi na radar koji zraci pomocu fiksne antene , i glave tragaca , smestenih u nosu rakete . Namenjena je za dejstva po osmatrackim , akvizicijskim , i nisanskim radarima ...
Protivradarska raketa HARM :
Karakteristike protivradarske rakete HARM :
Duzina : 4,14 m Precnik : 0,25 m Raspon krila : 1,01 m Tezina : 363 kg Tezina eksplozivnog punjenja : 65 kg Domet : 48 km Brzina : 2.280 km/h
Doci ce i to na red , ali najatraktivniji odgovor cuvam za kasnije Inace taj F - 117 nije jedini oboreni avion . Znam sigurno da je oboren jedan F - 16 sa nacrtanim orlom na repu . Taj rep se sada cuva u muzeju vazduhoplovstva :
Cak je napravljena i strategija protiv protivradarskih raketa . Malo radi jedan radar u jednoj oblasti , pa se gasi , a ukljucuje se drugi , pa se gasi , ukljucuje se treci itd. Nisam dao dobar naslov . Trebalo je da se zove " Zasto radari nisu smeli stalno da rade "
Napad na SRJ je zapoceo 24.III 1999.dejstvom krstarecih raketa ispaljenih sa strategijskih bombardera B - 52 , brodova , i podmornica . Sedam strategijskih bombardera B - 52 je doletelo iz baze Ferford u Velikoj Britaniji do rejona Madjarske i Jadranskog mora i lansiralo 27 krstarecih raketa po ciljevima sirom SRJ . Strategijski bombarderi B - 52 su nosili po 8 krstarecih raketa smestenih u trupu na rotirajucem lanseru . Bombardovali su sisteme RV i PVO , komandne , komunikacijske , i centre za vezu , aerodrome , kasarne , fabrike oruzja itd. Tokom agresije na SRJ strategijski bombarderi B - 52 su izvrsili oko 270 borbenih letova .
B - 1 :
U agresiji na SRJ je ucestvovalo i 5 strategijskih bombardera B - 1 . Oni su takodje dejstvovali iz baze Ferford u Velikoj Britaniji . Strategijski bombarderi B - 1 nisu ucestvovali u zalivskom ratu 1991. , jer su bili namenjeni iskljucivo nanosenju nuklearnih udara ! Tako da je B - 1 prvi put borbeno isproban kod nas . Tipicna misija strategijskog bombardera B - 1 nad teritorijom SRJ je trajala 7 - 8 sati , a borbeni teret je najcesce obuhvatao 84 avio - bombe za opstu namenu Mk - 82 . Strategiski bombarderi su tokom citavog sukoba kod nas izveli oko 90 borbenih letova .
B - 2 :
U agresiji na SRJ Americke vazduhoplovne snage su prvi put u borbenim uslovima koristile najnoviji strategijski stelt bombarder B - 2 ! B - 2 su uz pomoc avio - cisterni , i popune gorivom u vazduhu doletali direktno iz baze Vajtmen u drzavi Misuri , i napadali veci broj ciljeva na teritoriji SRJ . Borbene misije B - 2 su zato trajale oko 30 sati , i predstavljale su veliko psihofizicko opterecenje za posade bombardera . Za B - 2 se vezuje i slucaj pogadjanja Kineske ambasade 7. i 8. V 1999. Strategiski bombarderi B - 2 su izveli najvise 35 borbenih letova tokom agresije na SRJ . Ucestvovalo je svega 2 B- 2 , a glasine kazu da je jedan strategiski bombarder B - 2 ostecen dejstvom nase PVO !
Od svih aviona NATO alijanse najsnazniji top poseduje jurisni avion A - 10 Thunderbolt II ! On nosi sedmocevni top kalibra 30 mm GAU - 8A " Avenger " , koji je razvijen za protivoklopnu borbu . Top je izuzetno velikih dimenzija , pa je samo rotor topa u koji staje 1.350 granata kalibra 30 mm velicine automobila " Buba " ! U cilju povecanja kineticke energije zrno topa je izradjeno od osiromasenog uranijuma ! Osiromaseni uranijum nije odabran zbog radijacije ( ) , vec zato sto je uranijum hemijski elemenat sa najvecom gustinom ( 18,7 t / m3 ) ! To u kombinaciji sa velikom pocetnom brzinom zrna od 1.067 m/s , i velikom brzinom paljbe omogucuje efikasno dejstvo protiv bocnih , i krovnih oklopa tenkova . Sedmocevni top GAU - 8A Avenger je izuzetno velikih dimenzija , i tezine , a sila trzaja topa prilikom opaljenja je skoro 7 tona , sto mnogo utice na ponasanje aviona A - 10 u letu !
Karakteristike topa GAU - 8A Avenger :
Broj cevi : 7 Kalibar : 30 mm Brzina paljbe : 3.900 granata u minuti ; 65 u sekundi Pocetna brzina zrna : 1.067 m/s
SPASOJE Smiljaniæ, general-pukovnik, pilot, u vreme NATO agresije na Jugoslaviju, bio je na najtežem zadatku. Komandovao je snagama našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u borbi protiv 800 puta jaèeg neprijatelja. Bio je to najneravnopravniji boj u istoriji ratovanja. Povod za razgovor sa generalom Smiljaniæem je njegova knjiga “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine”, koja ovih dana izlazi iz štampe. Reè je o svedoèanstvu iz prve ruke, gde se agresija NATO vidi kao na dlanu. Autor je osvetlio sve relevantne aspekte ove prve vazdušno-kosmièke bitke na svetu. Smiljaniæevu knjigu, recenzenti generali Radovan Radinoviæ i Mladen Karanoviæ preporuèuju kao obaveznu literaturu u visokim vojnim školama. Na pitanje gde ga je zatekla vest o poèetku napada NATO avijacije, Smiljaniæ kaže: - Da nas je napao NATO saznao sam od naèelnika operativnog centra RV i PVO pukovnika Miloša Gordiæa. Informaciju sam primio oko 19.00 èasova 24. marta. Tada sam se nalazio u kancelariji komandanta RV i PVO u Komandi RV i PVO u Zemunu.
Jeste li taj napad oèekivali? - Još tokom intenzivnog razvoja krize na Kosmetu 1998. godine bilo je jasno da Americi nije cilj da se kriza razreši mirnim - politièkim sredstvima. Uostalom, Amerika je i razvijala krizu kako bi joj poslužila kao povod za ostvarenje radikalnih ciljeva na prostoru SRJ. Još 1998. godine napad NATO snaga iz vazdušnog prostora bio je isplaniran, a njegovo izvršenje odložio je sporazum Miloševiæ - Holbruk u oktobru 1998. U martu 1999. godine kada je u Parizu bio obezbeðen formalno - politièki preduslov za agresiju, oružana agresija je bila izvesna. Naši obaveštajci su me još 19. marta izvestili da je realno za 4 do 5 dana oèekivati udar iz vazduha.
Koliko je naše RV i PVO bilo spremno da prihvati taj rat? - Sve što je bilo u ljudskoj moæi uèinili smo i preduzeli, da što spremnije doèekamo agresiju. Kada ovo kažem mislim pre svega na ono što smo preduzeli kako bismo izbegli velike ljudske žrtve i brzo uništenje osnovnih borbenih sistema ratne tehnike. O nekoj spremnosti za efikasno i uspešno suprotstavljanje napadaèu izlišno je i govoriti.
Ko je izdao naredbu za poletanje NATO bombardera? - Generalni sekretar NATO Havijer Solana je 23. marta obavestio meðunarodnu javnost da je naredio komandantu za Evropu, generalu Vesliju Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju na SRJ. Meðutim, u svojoj knjizi “Moderno ratovanje”, general Klark ukazuje da je on nareðenje za poèetak agresije èekao iz Vašingtona. Tek kada mu je naèelnik združenog Generalštaba SAD general Hju Šelton, 24. marta u popodnevnim satima preneo nareðenje vrha amerièke nacionalne komande da može poèeti, agresija je otpoèela.
Šta je bio osnovni cilj agresije NATO na SRJ: spreèavanje “etnièkog èišæenja” na Kosmetu i obaranje Miloševiæa, kako tvrde na Zapadu, ili nastojanje SAD da potpuno kontroliše Balkan, kako bi sa ovog prostora mogle da nastave ekspanziju prema Bliskom istoku, Podunavlju, Zakavkazju i Sibiru? - Cilj agresije detaljno sam analizirao u knjizi. Evo rezimea. Mnogobrojni su dokazi koji potvrðuju opredeljenje Amerike da SRJ stavi pod svoju dominaciju i uvede je u interesnu sferu Zapada. Zato je bilo neophodno razbiti SRJ kao državnu tvorevinu i rasparèati Srbiju. Ovo potvrðuje i izjava predsednika SAD Klintona, data povodom Vaskrsa 1999. godine, kao podrška svojim ratnicima: “Naša vojna misija je opasna i teška, ali je neophodna i pravedna i mi moramo stati zajedno sa NATO saveznicima. Naš zadatak je da naplatimo Miloševiæu što veæu cenu za njegovu politiku represije i da vrlo ozbiljno smanjimo vojni kapacitet koji sprovodi ovakvu politiku”. Predsednik Klinton je u obraæanju amerièkoj javnosti 24. marta 1999. godine naglasio da je bombardovanje SRJ, pre svega u amerièkom, politièkom i ekonomskom interesu, a da je zaštita Albanaca samo zgodan povod i izgovor. Nakadašnji generalni sekretar NATO Džordž Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili smo i naše strateške interese”. Iz svega ovoga može se zakljuèiti da isforsirano etnièko èišæenje i u mnogo èemu inscenirana humanitarna katastrofa na KiM nisu pravi razlozi agresije na SRJ.
Sa koliko aviona je izveden prvi udar? Šta je bio njegov cilj? - Prvi udar je izvršen u dva talasa. Poèeo je u 19.41, 24. marta i trajao do 3.30 èasova 25. marta. Izvršen je sa oko 200 aviona borbene avijacije i oko 50 krstareæih raketa. Udar je izveden sa ciljem da se bar razbije, ako ne i uništi, protivvazdušna odbrana naše zemlje. Vesli Klark o tom udaru kaže: “Rešio sam da prve noæi napadnem znatan broj ciljeva... To je bio ozbiljan napad koji æe nas, oseæao sam, glatko odvesti do sledeæe etape operacije, ako to bude neophodno”.
Šta, po vašem mišljenju, znaèi ova izjava generala Klarka? - Pretpostavljam da je general oèekivao da æe VJ kapitulirati posle prvog udara i da neæe biti potrebno izvoditi sledeæu planiranu etapu agresije koja je obuhvatala udar po kopnenim snagama VJ na KiM.
U knjizi tvrdite da je agresija na SRJ poèela znatno pre poèetka bombardovanja? - Da, upravo tako. Agresija neoružanim sredstvima na tek novostvorenu državu SRJ otpoèeta je 1992. godine, odmah posle izjave predsednika SAD Džordža Buša starijeg: “Ozbiljni dogaæaji u Srbiji i Crnoj Gori predstavljaju nesvakidašnju i opasnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i privredi Sjedinjenih Država”. Znamo šta je posle toga usledilo, o èemu detaljno pišem u knjizi. Jednom reèju, sve do 1996. godine bilo je to ekonomsko siromašenje i vojno slabljenje zemlje. Godine 1997. Amerika otvara krizu na KiM, koja kulminira 1998, a poèetkom 1999. izvodi oružanu agresiju kao poslednju etapu iz doktrine “sukoba niskog intenziteta”.
Kada je reè o odnosu zaraæenih strana, to je, tvrdite, bio najneravnopravniji sukob u istoriji ratova. - Opšti odnos snaga i potencijali zaraæenih zemalja bili su neuporedivi i krajnje nepovoljni po branioca. Na primer: prostorni odnos bio je 228.000 : 1 km kvadratni; po broju stanovnika (u milionima) 67:1; državni budžet (u milijardama dolara) 860:1. Odnos borbenih efektiva u broju angažovanih snaga i tehnièko-tehnološkom smislu, takoðe je nemoguæe uporeðivati. Naši borbeni sistemi i sredstva ratne tehnike bili su u tehnološkom zaostatku u odnosu na agresora za oko 30 godina. Agresor je svoje vojne snage zanavljao iz potpuno obnovljivih izvora, a branilac iz potpuno neobnovljivih. Bio je to potpuno asimetrièan rat i pripada grupi najneravnopravnijih ratova u istoriji ratovanja.
Na osnovu kakvih procena je general Klark tvrdio da æe odbranu naše zemlje slomiti samo posle nekoliko brutalnih vazdušnih udara? - Ta procena je iskljuèivo poèivala na prednostima tehnièko-tehnološkog faktora i moæi oružja kojim je NATO raspolagao. Oni uopšte nisu videli našeg èoveka (a ni njihovog) borca, komandira, komandanta, branioca svoje zemlje, struènog i opredeljenog da brani zemlju. Nisu videli ni narod koji je u velikom procentu stao uz svoju vojsku i svoje branioce.
Za NATO agresiju na SRJ kažete da je to bila vazdušno-kosmièka operacija. - To je nesporno. Na to nam ukazuju istraživanja i podaci koje saopštavaju ruski istraživaèi, kao što je profesor, akademik Akademije vojnih nauka Vojske Rusije Vladimir Slipèenko: “Nad ratištem SRJ se jednovremeno i stalno nalazilo 8-12 kosmièkih aparata, koji su zajedno sa vazdušnim i pomorskim nosaèima predstavljali osnovu izviðaèko-napadnih borbenih sistema”. Iz kosmosa je vršeno neprekidno osmatranje ratišta, voðenje krstareæih raketa, snimanje teritorije i drugo.
Zašto ste zabranili poletanje aviona MiG-21? - Ta zabrana, na samom poèetku prvog udara, bila je proizvod mog dubokog ubeðenja, a i iskustva, jer sam na tom avionu do tada leteo 29 godina, da ti avioni nemaju nikakve šanse u susretu sa NATO lovcima. Bila je to odluka odgovornosti za život ljudi - pilota koji bi poleteli u borbu protiv NATO aviona.
Koliko je NATO angažovao ukupno aviona i krstareæih raketa u agresiji? Koliki je bio najveæi dnevni nalet avijacije? - Na kraju agresije NATO je imao angažovano 1.040 aviona, što je poveæanje u odnosu na poèetak agresije za 124 odsto. Lansirao je oko 1.000 krstareæih raketa što je takoðe poveæanje za oko 120 odsto. NATO avijacija je izvršila za 78 dana oko 26.100 poletanja. Borbena avijacija izvršila 18.168 (70 odstvo) a pomoæna 7.927 (30 odsto). Proseèan dnevni nalet borbene avijacije bio je 232 leta, a pomoæne 121 let. Najveæi dnevni nalet izvršen je 26. maja - iznosio je 535 avio poletanja borbene avijacije. Na teritoriji Jugoslavije izvršeno je oko 2.300 napada sa oko 8.800 vatrenih dejstava.
Koliko je ukupno ubojnog tereta baèeno na Jugoslaviju, koliko je bilo lansirano projektila i kojih? - Procena je da je NATO na teritoriju SRJ lansirao oko 415.000 projektila razlièite vrste, mase i ubojne moæi. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi - potprojektila, 30-50.000 komada (granata) municije sa osiromašenim uranijumom i oko 15.000 velikih projektila (nevoðene i voðene bombe i rakete) ukupne mase oko 22.000 tona. Na snage i objekte RV i PVO lansirano je oko 21.410 projektila razlièite vrste ukupne mase oko 4.000 tona. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana pretrpelo je velika razaranja objekata infrastrukture, uništeno je i ošteæeno oko 958 (68 odsto) objekata, uništeno je oko 40 odsto sredstava ratne tehnike. U RV i PVO poginulo je 39 pripadnika (0,19 odsto ukupno angažovanih).
VELIKI GUBICI NAJVEÆE gubitke i razaranja od NATO bombi imali su civili i civilni objekti. Na njih je izvršeno 3.381 vatreno dejstvo ili 38,4 odsto. Od NATO bombi poginulo je oko 500 civila i 271 pripadnik odbrane. Uništeno je 119 objekata infrastrukture, a ošteæeno oko 907. Uništeno i ošteæeno je oko 25.000 stambenih objekata. O posledicama dejstava NATO za vojsku i zemlju u celini, detaljno sam pisao u svojoj knjizi. Jovan Kesar
----------------- Žena se uzda u plaè. a lupež u laž.
! ! ! 
Postavite podatke o broju , i nacinu obaranja aviona , i bespilotnih letelica , price nasih i njihovih pilota , oruzja upotrebljena u tom sukobu ... Zamolio bih da se drzite cisto vojnog pogleda na temu , a da zanemarite politicke aspekte . 
) , vec zato sto je uranijum hemijski elemenat sa 
