|
ubijam_u_pojam
|
#1
|
Odgovori: 187
11. Jun 2009. 01:12:32
|
Vladislav Petkovic Dis
-----------------
Zbog jedne reèi èoveka èesto smatraju mudrim, a zbog jedne reèi èesto ga smatraju glupim. Uistinu, moramo dobro paziti šta govorimo.
|
|
|
srrrk
|
#2
|
Odgovori: 804
11. Jun 2009. 01:13:53
|
MOŽDA SPAVA
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noæ slušao:
Da je èujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreæa moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
U snu svome nisam znao za buðenja moæ,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreæe u umrlu noæ.
U snu svome nisam znao za buðenja moæ.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oèi neke, nebo neèije,
Neko lice ne znam kakvo,možda deèije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oèi da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noæas snih:
Ne seæam se nièeg više, ni oèiju tih.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oèi da su baš one
Što me èudno po životu vode i gone:
U snu doðu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad
I te oèi, i tu ljubav, i taj put sreæe;
Njene oèi, njeno lice, njeno proleæe
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, doðu oèi, i ja vidim tad;
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveæa,
Što me gleda, što mi kaže da me oseæa,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili poèiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.
Možda spava sa oèima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviðena, njena lepota;
Možda živi i doæi æe posle ovog sna.
Možda spava sa oèima izvan svakog zla.
|
|
|
srrrk
|
#3
|
Odgovori: 804
15. Jun 2009. 19:21:16
|
MEÐU SVOJIMA
U mom srcu ponoæ. U njoj katkad tinja
Mis’o da još živiš, moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja...
Bože! Šta li danas u Srbiji radi?
Kod vas je proleæe. Došle su vam laste.
Oživele vode, ðurðevak i ruže.
I miriše zemlja koja stalno raste
u grob i tišinu, moj daleki druže.
Jedno tvoje veèe. Ideš kuæi sporo
ulicama straha, i duša ti jeca.
Tvoje gladne oèi, moja divna zoro,
hrani ljubav majke:’’Neka žive deca.’’
Ulaziš u sobu. Suze te veæ guše.
A dva naša cveta iz èetiri rata
u tvome su krilu, obraze ti suše:
"Mama, zašto plaèeš? Je l’ pisao tata?"
U velike patnje nevino pitanje
dubi dublju ranu: plaè ti trese grudi...
Napolju je vidno, kao pred svitanje,
k’o da æe se diæi grobovi i ljudi.
Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas gledam sada kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to duša svetinje
ljubi tvoje èelo, moj sjajni živote.
|
|
|
Pharaon
|
#4
|
Odgovori: 59
03. Jul 2009. 01:30:53
|
Srce i maèak...
Kolike je volEm, ne mogu vam reæi,
dok srce mi skaèe, k’o maèak u vreæi"
|
|
|
lejla83
|
#5
|
Odgovori: 322
19. Jul 2009. 14:41:47
|
......
NIRVANA
Noæas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.
Noæas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.
Noæas me je pohodila sreæa
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noæas bila sva mrtva proleæa:
I mirisi mrtvi svuda kruže.
Noæas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smræu zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.
I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imaðaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neæe - k meni dohoðaše.
Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.
I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreæe, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.
I taj pogled, k’o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na buduænost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.
Noæas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari. 
|
|
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
