Mitologija, kao viši i mlaði nivo istorijske artikulacije religije, na kome u veæoj ili manjoj meri perzstiraju i svi raniji slojevi, javlja se kao sistem koji ne mora da je uvek i sasvim uoblièen, on sadrži niz mitskih likova, božanstava, heroja nadljudske snage, koji se diferenciraju u strogo ljudskom obliku.
Anglosaksonska mitologija Engleska mitologija Etrurska mitologija Grèka mitologija Keltska mitologija Hrišæanska mitologija Nemaèka mitologija Rimska mitologija Slovenska mitologija Nordijska mitologija Religija i mitologija Starih Slovena Srpska mitologija Slovenska mitologija
Rod - nema svoj "ljudski" oblik kao ostali bogovi ve’ predstavlja sam Svemir. On u stvari predstavlja prvobitni element (Vazduh), iz koga su kasnije nastali Vatra, Voda i Zemlja...
Svarog i Lada - predstavljaju muško i žensko olièenje Roda. Oni su zaèeci svih suprotnosti i pokazuju da sve suprotnosti nastaju iz istog izvora (Vazduha). Svarog i Lada su otac i majka svih Bogova.
Njihovi direktni potomci su Veles, Perun, Dazbog i Svetovid, mada ima i informacija o Svarožicu, kao Bogu vatre i potomku Svaroga.
Veles - Bog-zaštitnik pastira, stoke i stada. Bog Veles je isto tako bio i Bog mudrosti i magije, on nas je nauèio svim zanatima, umetnosti i svega sto ljudi znaju. Nauèio je ljude zemljoradnji i stoèarstvu. Meðutim sami ljudi su Velesa predstavljali iskljucivo samo kao zaštitnika pastira i stada, što je u stvari netaèno. Zanimljivo je da su Hrišæani Velesa predstavljali kao samog Satanu... a to je èista predrasuda...
Perun - Bog groma. Meðutim on je isto tako i simbol borbenosti, zaštitnik ratnika, kao i simbol slobode i pravde...
Dazbog - Bog kiše, jer sama staroslovenska reè Dažd znachi kiša. On je u stvari predstavnik snaga Dobra, prijatelj i zaštitnik ljudi i od svih Bogova je on najviši.
Svetovid je Bog-zashtitnik ognjišhta i otadzbine (Bog Zemlje). Imao je èetiri glave koje su gledale na Sever, Istok, Zapad i Jug (odnosno, simbolisale su èetiri strane sveta). Ujedno je predstavljao i jednog od "vrhovnih" srpskih bogova.
Svet ljudi odnosno Zemlja se zvala "svet Jav" Svet Bogova je bio poznat kao "viši svet Prav" Podzemni svet (pakao) je nazivan kao "Nav"...
Kult predaka bio je posebno razvijen kod Južnih Slovena, pre svega kod Srba. Gotovo svi srpski obièaji u vreme Božiæa i takozvanih nekrštenih dana vezani su za kult predaka, a i krsno ime - SLAVA - kod Srba jeste veliki praznik porodiènog pretka, èuvara i zaštitnika kuæe i porodice. Kod Južnih Slovena posebno je dobro oèuvano verovanje da se duše umrlih grešnika pretvaraju u vampire (v. to ime). To je svakako prastaro verovanje jer su na nekropolama posvedoèeni grobovi koji su ukopani dublje od ostalih, ili grobovi u koje je pokojnik stavljan u neuobièajenom položaju (potrbuške, licem prema zemlji), ili je, pak, zatrpan kamenjem. Neizvesno je kakve su predstave Sloveni imali o svetu mrtvih, kao i o božanstvima koja njime gospodare. Na osnovu uzgrednih ili dvosmislenih podataka u istorijskim izvorima, pretpostavlja se da je svet mrtvih mraèan, a da je božanstvo koje njime vlada crno (v. Crnobog). Dok se analizom folklorne graðe iz oblasti naseljene Južnim Slovenima može zakljuèiti da svetom mrtvih gospodari muško božanstvo, dotle folklorna graða iz istoènoslovenskih oblasti ukazuje na to da žensko božanstvo vlada Podzemljem i mrtvima. Tako se pretpostavlja da je u liku Baba Jage inkorporirana stara evropska boginja smrti (v. Baba Jaga) i da je Vedma (veštica) u stvari demonizirana boginja Podzemlja. Za Baba-Jagu se vezuju i likovi demonizovanih muških božanstava smrti, kao što su Kašèej Besmrtni ili Morozko.
Svi keltski bogovi pripadaju natèoveèanskoj rasi Tuatha De Danann (narod boginje Danu). Oni su dugo živeli u Irskoj, I Irci od njih izvode svoje mitsko poreklo. Kasnije ih je potisnula I u ratu pobedila rasa po imenu Sinovi Mila (lik se ne zove “Milo” nego “Mil”, èisto da razjasnimo da to nema nikakve veze sa Crnogorcima . Tuatha su se onda “penzionisali” I povukli da obitavaju u napuštenim grobnicama na severu zemlje) Dagda: on je vrhovni bog, I poznat je pod nadimcima “otac svih” I “gospodar savršenog znanja”. On je bio krupan I ružan, nosio je ktratku tuniku, kukuljicu I kožne sandale. Njegovo oružje je bila toljaga toliko teska da bi je jedva podiglo osam ljudi. Jedan kraj ove toljage bio je, naravno, smrtonosan, dok je drugim mogao da vraæa u život. Drugo obeležje njegove moæi bila je kutija koja se ne može isprazniti. Tj. Kod Dagde bi dolazili molioci, on bi im vadio stvari iz kutije, I niko nikada nije odlazio od njega nezadovoljan. Inaèe, pretpostavlja se da je Dagda imao I ulogu u plodnosti. Postoji mit kako se on udružio sa Moriganom (bogom reke Unius) I sa Boan (boginjom reke Bojn), kako bi obezbedili plodnost. Inaèe, svirao je harfu. Lug: on deli mnoge funkcije I atribute s Dagdom, I pretpostavlja se da nisu poštovani u istom vremenskom periodu (tj. Lug je malo kasniji). On je bio naoružan kopljem I praækom, pomoæu koje je pobedio Balora (koji je pripadao divovskoj rasi Fomorianaca, koju su Tuatha kasnije uništili). Postoji mit o tome kako je Lug došao da se pridruži Tuatha De Danann. Naime, on je zakucao na vrata Dagdinog dvorca na Tari. Kad ga je stražar upitao šta je po zanimanju, odgovorio je da je stolar. “Ali, mi veæ imamo stolara”, odgovorio je stražar. Potom se Lug predstavio I kao kovaè, meðutim I mesto kovaèa je bilo zauzeto. Onda je Lug izjavio da je on, takoðe, I ratnik I harfista, pesnik, istorièar, heroj, vrach I slicno, I da , ako su sve ove funkcije I zauzete, sigurno ne postoji niko ko ih sve objedinjuje. I tako je Lug primljen… Nuada: poznat pod nadimkom Srebrna Ruka, jer je izgubio ruku u jednoj bici, pa je ona kasnije zamenjena istom takvom srebrnom. On je bio kralj Tuatha. Nuada je imao èarobni maè od koga ni jedan neprijatelja nije mogao pobeæi. Ubijen je u bici sa sinovima Mila. Ogma: ratnik Gobniu: kovaè I spravljaè PIVA (!!!) Dian Cecht (ne znam kako se èita) : krvopija Angus Og bog ljubavi: sin Dagde I Boan. Manannan mac Lir: bog mora.
Boginje: Danu, Anu I Brigit: sve su boginje majke I odgovorne su za plodnost. Èesto ih mešaju, s tim što je Anu zaštitnica brda, dok je Brigit zaštitnica kulture. Danu je ipak, u svemu tome, vrhovna. Macha: po jednom mitu ratnica I ratnièka kraljica, poznata pod nadimkom “gospa od gavranova” (ona mi je omiljena). Sveštenice njenog kulta su odigrale znaèajnu ulogu u otporu rimskom osvajanju, kao I u Boudikinoj buni protiv rimljana. Po drugom mitu, ona je jedna od boginja plodnosti. U oba sluèaja, zaštitnica je prestonice Alstera (severne Irske). Teltiu: jos jedna majèinska figura Ovo je što se tice Irske, a u Velsu je ista prica, samo imena variraju. Naprimer, Danu je Don.
Odin - bog rata, mudrosti, poezije, proricanja i èarobnjastva. Bio je najveæi bog kod nordijskih naroda. Bio je gospodar Valkira, devojaka-ratnica, koje su živele sa njim u Valhali, dvorani mrtvih heroja, gde je bio njegov dvor.
Friga - Odinova žena, kraljica nordijskih božanstava. Bila je zaštitnica braka i doma.
Tor - bog groma, Odinov sin. Živeo je u dvorcu Bilskirnir, palati od 540 odaja. Njegova oružja bila su èekiæ Mjolnir, koji se kao bumerang vreæao njemu, sekira, gvozdene rukavice i pojas koji mu je davao snagu.
Lok i -bog zla, bio je sin diva Ferbauti, koij je prevozio mrtve duše preko voda podzemlja.
Balder (ili Baldur) - bog Sunca, bio je drugi sin Odina i Frige. Žena mu je bila Nana, boginja meseca.
Frej (ili Froh) - bog plodnosti i davalac Sunca i kiše. Otac mu je bio Njordr, bog plodnosti ili mora, a majka Sakdi, æerka diva Thjatsi. Živeo je u Elfhejmu, zemlji patuljaka.
Freja - Frejeva sestra, boginja ljubavi i veštine leèenja.
Hel - boginja mrtvih, æerka Lokija i Angurbode, a sestra zmije od Midgarda.
Fenris (ili Fenrir, Fenriz) - vuk èudoviste, jedno od dece Lokija i Angurbode.
Bragi - bog mudrosti, poezije i reèitosti. Bio je sin Odina i Frige, a muž Idune, boginje veène mladosti.
Hejmdal - èuvar Bifrosta, duginog mosta, koji je vodio u donji svet.
Tir (poznat i kao Ziu i Saksnot) - bog rata i atletike, Odinov sin.
Jerd - boginja zemlje.
Vithar (ili Vidhar) - najjaci bog posle Tora.
Ule - bog lova. Bio je sin zlatokose žene - diva Sif.
Mimir - èuvao je izvor mudrosti u donjem svetu
Aegir - div morske obale.
Ran - žena-div i boginja dubine. Bila je Aegirova žena.
Elfovi - mala stvorenja, vilenjaèke rae, koja vole da zadirkuju smrtnike i da im podvaljuju.
Kepeci - njima je pripadalo svo drago kamenje i svi plemeniti metali.
Divovi - živeli su u Jotunhejmu. Poznati su Hrungnir, koga je ubio Tor, zatim Surtr, div sa juga koji je èuvao Muspelhejm.
Valkire - njih je bilo 13. To su Odinove lepe devojke, ratnici, koje su jahale kroz vazuh i preko mora, posmatrale bitku i birale koji ce heroj poginuti u borbi.
Kao veæina antièkih država i Egipæani su bili mnogobožci. U Starom Egiptu sveštenici su bili najmudriji i najuèeniji i bili su u faraonovoj službi. I za same faraone mislilo se da su bogovi koji su sišli sa neba da bi vladali ljudima.
Ra
Ra je bilo glavno božanstvo u regiliji Starog Egipta. Ra je uglavnom identifikovan kao Sunce, a središte njegovog kulta je bio Heliopolis, što na grèkom znaèi "grad Sunca". Tokom kasnijeg perioda staroegipatske istorije, Ra je bio obuhvaæen u bogu Horusu, kao Ra-Horakti. Ra je gospodario nebom, zemljom i podzemnim svetom, a takoðe je bio povezivan sa sokolom.
Geb
Geb (ili Keb, Seb), zemlja, bio je po opštem mišljenju sin Šua i Tefnut, a sa svojom sestrom bliznakinjom Nut èinio je drugi božanski par. No katkada se govorilo da je otac Raa, sunca, i Tota, meseca, te su ga zvali „otac bogova”. Pre stvaranja sadašnjeg sveta Geb je bio èvrsto zagrljen s Nut. To se Rau nije sviðalo pa je naložio Šuu da ih razdvoji. Kad su se odvojili, stvoreni su prostor i svetlo.
Geb je bio zemlja, a njegovo telo, koje su prikazivali kako leži ispod Nut, poduprlo se na laktove savivši kolena pa je na površini zemlje stvorilo gore i doline. Zelene mrlje ili biljke što se u papirusima vide na njegovu telu simbolièki su prikazivale njegov vid boga raslinja. Geba su katkada prikazivali kao gusku, „Veliku gakušu”, ili sa guskom na glavi jer se govorilo da u tom obliku nosi jaja iz kojih se izleže sunce kao ptica Bennu. U drugo doba prikazivali su ga kao „Nutina bika”. Geb i Nut bili su roditelji Ozirisa i Izide, Seta i Neftis.
Ponekad se govorilo da Ra ili Atum neposredno uruèuju Gebu presto zemlje imenujuæi Nut za kraljicu neba. No uopšteno se mislilo da je Geb bio treæi božanski kralj pošto je istisnuo svojega oca Šua.
Oluje i tama, koje su došle nakon toga kako je Geb preoteo presto i silovao svoju majku, trajale su devet dana, ali se tada razvedrilo, a Geb je bio priznat za kralja. Ipak je trpio zbog nezakonitog prisvajanja. Nakon sedamdeset i pet dana krenuo je na put da poseti razlièite delove svoga kraljevstva, a na istoku je èuo za veliku hrabrost svojega oca i kako je Šu ojaèao stavivši na glavu zmiju ureus. Geb je odluèio da i na svoju glavu stavi zmiju te je posegnuo da otvori škrinju u kojoj je bila zmija, ali je zmija odmah izdahnula smrtonosan otrov; to je ubilo sve Gebove pratioce, a Geb je bio opeèen te ga je muèila vruæica. Nikakav lek nije ga mogao izleèiti, pa su mu bogovi savetovali da se obrati na Raov aart. Aart u kamenom kovèegu stavljen je na Gebovu glavu, a temperatura je popustila. Nekoliko godina kasnije, kad su aart oprali u svetom jezeru blizu Het Nebesa, pretvorio se u krokodila Sebeka i hitro skliznuo u vodu.
Geb je sada želeo da vlada po božanskom poretku koji su uspostavili njegovi prethodnici te je ispitivao svoje savetnike o gradnji hramova, o ustanovljivanju noma i naselja, o izgradnji gradova i zidova i o radovima navodnjavanja što ih je izvršio njegov otac. Kad je nauèio sve pojedinosti, Geb je izjavio da æe ispraviti pustošenja do kojih je došlo za prošlih godina vladanja njegova oca baš kao što je Šu to nastojao u korist svoga oca Atuma. To je i uèinio izgradivši još više gradova i uspostavljajuæi red i blagostanje. Kad je živio 1773 godine, Geb je odluèio da se povuèe s položaja u korist Horusa i Seta. Meðutim, zbog Setovog negodovanja - jer je želeo da baštini celu kraljevinu - došlo je do dugotrajne svaðe.
Geb je preuzeo Totovo mesto kao glasnik i sudija u Raovu kraljevstvu. Katkad se govorilo da je Geb, a ne Ra, kao sudija koji je predsedavao raspravi o rešenju spora izmeðu Horusa i Seta dodelio presto Horusu. To je bila prva rasprava nakon što je Geb uzašao na nebo. Geb je bio i èlan Raove posade u sunèevom èamcu. Na uspomenu Gebova veštog vladanja na zemlji kraljevski presto bilo je poznato kao „Gebov presto”.
Oziris
Oziris je bio staroegipatski bog podzemlja. Ozirisa je ubio bog Set, koji je rastrgao njegov leš i razbacao delove po celom Egiptu. Boginja Izida, Ozirisova žena, i njegova sestra Neftis pronašle su delove i dale Ozirisu novi život, pa je on postao vladar podzemlja. Izida i Oziris su onda zaèeli Horusa. U egipatskom konceptu božanskog kraljevstva, kralj na samrti je postajao Oziris a novi kralj se identifikuje sa Horusom. Oziris je takoðe predstavljao silu koja donosi život iz zemlje. Praznici u kojima se oživljavala njegova sudbina slavljeni su svake godine u gradovima širom Egipta.
Set
Set je egipatsko božanstvo koje se razvilo od totemskog praoca jednog egipatskog plemena, kasnije nome, da bi u sveštenièkoj obradi poèelo da personifikuje pustinju i sve u vezi sa njom (vetar, oluje, zegu, sušu). On je protivnik Horusa, vlada tamom i zla su njegova dela. U predinastièko doba postaje zaštitnik Gornjeg Egipta, pa se borba izmeðu Horusa i Seta uzima kao opis sukoba za ujedinjenje i dominaciju nad èitavom dolinom. Utelovljuje se u životinji sliènoj hrt koja živi u pustinji i na njenim rubovima. U hramovnim reljefima prikazivan je u ljudskom obliku sa glavom hrta. Dinastije Hiksa, koji su vladali donjim Egiptom od oko 1700 pne. kao strani osvajaèi poštovali su Seta kao svoje božanstvo.
Izida
Vrhovna boginja starog Egipata, æerka Geba i Nute (zemlje i neba), sestra i supruga boga Ozirisa, mati boga Horusa. Ona je olièenje zemljive snage i istovremeno boginja meseca. Predstavlja se sa sunèevim koturom na glavi izmeðu dva kravlja roga. Njen kult se u svoje vreme bio proširio i na Heladu i Rim.
Anubis
Anubis je egipatski bog koji je rukovodio posmrtnim ceremonijama. Bio je predstavljen u obliku šakala, psa ili kao èovek sa glavom šakala. Postao je bog mrtvih i vodiè duša na onu stranu zato što je pomogao Izidi da balsamuje Ozirisa.
Horus
Mit o Horusu Behdetskom potièe iz doba kada je Egipat bio još razjedinjen i podeljen na Gornji i Donji Egipat. Borbe za ujedinjenje opisuju se kao borbe izmeðu vojske Horusa i Seta. (Athumanunh skreæe paznju da ove borbe nisu borbe Horusa sina Izidinog i Seta, veæ Hurosa ura (starijeg) i Seta. (Horus ur je brat Seta i Ozirisa, sin Nutin). Dakle, Horus je na èelu vojske Severnog (Donjeg) Egipta, a kult mu je razvijen u gradu Behdetu, a Set je na èelu vojske Južnog (Gornjeg) Egipta. Okolnosti pod kojima su se borbe vodile Athumanunhu nisu baš kristalno jasne, pa je on siguran da je pobeðivala na trenutak jedna, a onda opet druga strana. Horus se prikazuje u odeæi faraona i kao najstariji sin boga Ra, Horus je dobri bog i gospodar Dvaju zemlji (Nebtaui). U tom mitu pobunjenike protiv Ra predvodi Set (opet olièenje zloæe), a baš u tim mitovima Setova vojska sastoji se od ratnika u oblièju strašnih krokodila, nilskih konja i zmija, koji su uopsteno i vekovni neprijatelji boga Ra. (Otuda i ona kasnija tvrdnja da su faraonovi neprijatelji zapravo i neprijatelji boga Ra) Dalje u mitu Athumanunh je pronašao i trenutke kada Horus, sin Izidin, zapravo pomaže svom ujaku Horusu Behdetskom u strašnim borbama s vojskom vodenog haosa, a onda opet u mitu o borbi Horusa, sina Izidinog i Seta oko prava na presto Ozirisov, Horus Behdetski svesrdno i otvoreno pomaže i na strani je svog neæaka mladog Horusa.
Bila su dva boga u persijskoj religiji (Zaratustrizmu) Dobri bog je bio Ahura Mazda, a ðavo je bio Ahriman. Ta religija je nastala oko petstote godine pre Hrista, a utemeljitelj joj je bio Zaratustra. Za Zaratustriste su dobra dela bila obraðivanje zemlje, osnivanje i održavanje porodice i miran život, a verovalo se i da dobra dela pomažu Ahura Mazdi, a zla Ahrimanu u veènoj borbi dobra i zla. Zla dela su bila ratovanje, kraða i slièno. Zaratustrizam je prva religija koja nije pravila razliku izmeðu vladara i naroda, a verovali su da je na poslednjem sudu jedino važno ko je dobar, a ko zao. To se nije svidelo vladarima, ali široke narodske mase su bile oduševljene pa vladajuæi slojevi nisu imali izbora nego prihvatiti Zaratustrizam. Uzgred, reè bog potièe upravo iz Persije. To je sarmatska reè, a u slovenske je jezike došla posredstvom Hrvata, koji su po genima najveæim delom sarmati (indoevropski ratnièki narod iz istoènog Irana, južnog Afganistana i Beludžistana, njihovo postojanje prestaje u petom veku).
Zulu vjeruju u boga stvoritelja svijeta pod imenom Nkulunkulu, ali taj bog ne dolazi u doticaj s ljudima i nema nikakve interese za njihov svakodnevni život. zbog toga veæina pripadnika plemena svakodnevno komunicira s duhovima svojih predaka. Da bi to uspjeli, moraju se koristiti vradžbinama.Sve nesreæe i neuspjesi rezultat su crne magije, odnosno zlih vradžbina ili pak uvrijeðenih duhova, ništa se ne dogaða nekim prirodnim uzrokom.
Vrhovno božanstvo u Zulu mitologiji je Unkulunkulu. On je, takodje, stavaralac èoveèanstva. Umvelikangi je bog neba. On šalje munje na zemlju, a njegov glas je grom. Takodje, ovaj bog stvara zemljotrese. Mamlambo je boginja reka, odnosno vode. Nokhubulvane je boginja koja je stvorila dugu i kišu. Ona je i boginja zemljoradnje. Tikolose je bog - patuljak sa samo jednom polovinom tela. On se upušta u bitke sa ljudima i uglavnom ih ubija, a ukoliko ga neko pobedi on ga uèi raznim vrstama magije. Unvabu je pretstavljen u vidu kameleona. On je poslat na zemlju da uèi ljude besmtrnosti.
----------------- Zivot je jedan i nema reprizu
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
