Ðura Jakšiæ (27. jul 1832, Srpska Crnja — 16. novembar 1878, Beograd ) je bio srpski slikar, pesnik, pripovedaè, dramski pisac, uèitelj i boem. Ðura Jakšiæ je bio svestran umetnik i rodoljub: pesnik, pripovedaè, dramski pisac i slikar. Boemska atmosfera bila je njegovo prirodno okruženje u kome je dobijao stvaralaèku inspiraciju, izazivao divljenje i aplauze veselih gostiju i boemskih družbenika, ali i bes vlasti èijoj se sirovosti i lakomosti rugao, originalno i starièno.
Stalno je živeo u oskudici, i teško je izdržavao svoju brojnu porodicu. Razoèaran u ljude i život, nalazio je utehu u umetnièkom stvaranju, pesnièkom i slikarskom. Bio je nežan, iskren drug i boleæiv otac, ali u mraènim raspoloženjima razdražljiv i jedak. Njegova bolna i plahovita lirika veran je izraz njegove intimne liènosti, tragiène i boemske. Oboleo od tuberkuloze, u dugovima, gonjen je i otpuštan (1871) iz državne službe. Uz pomoæ Stojana Novakoviæa dobija posao u Državnoj štampariji 1872. godine. Smrt ga je zatekla na položaju korektora Državne štamparije u Beogradu 16. novembra 1878. godine (po julijanskom kalendaru). Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Najmanje je radio na lirici, pa ipak, Ðura Jakšiæ je stvorio izvestan broj pesama od trajne i klasiène vrednosti. Neke od njih, kao Na Liparu, Koga da ljubim, Put u Gornjak, Kroz ponoæ nemu, spadaju u najbolje stihove srpske poezije.
