Jednom bjese djecak sa veom losom naravi. Njegov otac mu je dao vrecu puno cavala i rekao da svaki put kad pobjesni i izgubi kontrolu nad sobom zabije jedan cavao u ogradu. Prvog dana djecak je zakucao jako puno cavala u ogradu. Tjekom sljedecih nekoliko mjeseci on je naucio da kontrolira svoj bjes i broj zabijenih cavala se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolirati svoju narav nego zabijati cavle u ogradu. I tako je dosao dan da tokom cijelog dana nije pobjesnio. Rekao je to svom ocu,a otac mu je rekao da svakoga dana kada uspije da kontrolira svoje ponasanje,da iz ograde iscupa po jedan cavao. Dani su prolazili i jednog dana djecak je bio u stanju da kaze svom ocu da je pocupao sve cavle iz ograde. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde te mu rekao:"DOBRO SI TO URADIO SINE MOJ,ALI POGLEDAJ SVE TE RUPE U OGRADI.OGRADA VISE NIKAD NECE BITI ISTA. KAD U BJESU KAZES NEKE STVARI ONE OSTAVLJAJU OZILJAK,KAO STO SU OVE RUPE U OGRADI!!! MOZES COVIJEKA UBOSTI NOZEM I IZVADITI NOZ I POSLIJE TOGA NIJE VAZNO KOLIKO PUTA KAZES DA TI JE ZAO RANE OSTAJU"!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu, k’o u ruskom romanu, taèno tako. Ima ženu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno.
U poslednje vreme ja ga viðam sve reðe, samo onda, uglavnom, kad nešto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno".
I seæamo se dana kad smo još bili divlji k’o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledeæoj litri.
Pitam ga da l’ zna da si otišla, da si otišla. "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš". Pitam ga da l’ zna da se volimo, da se još volimo. "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac, baš".
Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto, vidi nebo i zemlju, ma, ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli.
Mada smo uèili istu grubu životnu školu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom’ se potajno moli.
I zato vraæam prièu na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledeæoj litri.
Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla. "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sliènih njoj". Pitam ga da l’ zna da se volimo, da se još volimo. "Ma koješta", gunða on, "dodaj bokal stari moj".
Moj drug iz detinjstva se oženio zelen, al’ je imao sreæe, ja vidiš nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane.
I sve mi se èini da ne postoji naèin da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu èitav svet, jer u èašu može svašta da stane.
I seæamo se dana kad smo još bili divlji k’o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledeæoj litri.
Pitam ga da l’ zna da je nevažno što si otišla. "Avantura", kaže on, "šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo, što se volimo. "Da l’ zbog vina", kaže on, "al’ ovo smešno postaje".
zacjeljuju,bitno je da smo izašli na pravi put kao i ona osoba koja nas je ranila.Bez praštanja nema života.
----------------- "Kažu da je svako svoje sreæe kovaè,samo što sudbina daje jednom i èekiæ i usijano gvožðe a drugi ga mora kovati èesto hladno a èesto i golom pesnicom"- filozof Božidar Kneževiæ.
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
VANREDNO DELOVANJE ZAHTEVA NOVE LJUDE 
