Nastajanje savremenog bodybuilding-a vezuje se za ime Eugena Sandova (1867-1925). Sandov je razvio sistem vežbanja sa tegovima u kome najveæu pažnju obraæa na proporcionalan razvoj tela. Autor je dela "Graðenje tela" koje je štampano u Londonu 1930. godine. Nakon priprema koje su trajale tri godine, tokom kojih su održavana lokalna takmièenja, Sandov je organizovao "Veliko takmièenje" u Londonu 14. septerabra 1901. godine. To je prvo zvanièno takmièenje u bodybuilding-u. Održano je pred 15.000 gledaoca u Royal Albert Hollu, graðevini napravljenoj u spomen na muža Kraljice Viktorije. Samo takmièenje je održano u veoma nepovoljnom trenutku. Britanci su vodili rat u Transvaal regionu u Južnoj Africi, a na sam dan takmièenja je stigla vest o smrti amerièkog predsednika William McKinley-a koji je preminuo od posledica atentata. Takmièenje je poèelo taèno u 20:00h intoniranjem Šopenovog "Posmrtnog marša" u znak žalosti za amerièkim predsednikom. Sudije na ovom takmièenju bili su plemiæ Ser Charles Lawes, skulptor, i Dr Arthur Conan Doyle, autor lika legendarnog detektiva Sherlock Holmesa. U sluèaju neujednaèenog mišljenja dvojice sudija, Sandov je, kao treæi sudija, odluèivao o plasmanu takmièara. Pravo uèešæa na takmièenju je steklo 60 atleta, a nakon eliminacione runde ostalo ih je 12. Oni su stajali na posebnim postoljima i pokazivali su obavezne poze. Pobednik "Velikog takmièenja" je bio William L. Murray iz Notingama. Kao nagradu je dobio £500 i pozlaæenu statuu Sandova koja je postala simbol savremenog bodybuildinga.
Meðunarodna federacija bodybuildera (IFBB) je osnovana 1946. godine. Osnovali su je Ben i Joe Welder. Meðunarodnom federacijom bodybuildera rukovodi Predsednik. U rukovoðenju IFBB-om još uèestvuju Izvršni pomoænik Predsednika, Izvršni direktor, Generalni sekretar i podpredsednici. Meðunarodna federacija bodybuildera ima sledeæe komitete: Sudijski komitet, Tehnièki komitet i Komitet za žene. Takoðe postoji Medicinska i doping komisija, kao i divizija (odeljenje) za profesionalce. IFBB organizuje takmièenja za amatere i profesionalce. Najpoznatija takmièenja su Mr. America (od 1949. godine), Mr. Universe (od 1959. godine) i Mr. Olympia (od 1965. godine). Komisija za atletsku gimnastiku je formirana pri Savezu Jugoslavije za dizanje tegova 1966. godine (Enciklopedija fizièke kulture, 1975. godine). Poèetkom osamdesetih godina formira se Bodibilding savez Jugoslavije. U Beogradu je 1968. godine održano prvo prvenstvo Jugoslavije u bodybuildingu na kojem je pobednik bio Petar Mladenoviæ, arhitekta iz Zemuna. U Beogradu je organizovano Evropsko prvenstvo 1998. godine.
Moderan Bodybuilding
Bodybuilding je proces razvijanja mišiæa kroz kombinaciju treninga sa tegovima, voðenja raèuna o odmoru, kalorijama, masnoæama, vitaminima itd. Za uspehe u bodybuildingu nije dovoljno samo trenirati, pa èak i ako to radite naporno i redovno, potrebno je podjednako vremena i pažnje posvetiti odmoru i ishrani. Svaki od ova tri faktora trebao bi da bude zastupljen u vašem planu treninga. Kao sport, bodybuilding se zove "takmièarski bodybuilding", a pobednike biraju sudije na osnovu fizièkog izgleda, definicije i velièine mišiæa i demonstracije samih uèesnika gde oni poziraju prikazivajuæi svoje telo u najboljem izgledu. U takmièarskom bodybuildingu, takmièari žele da razviju i održavaju estetski prijatan izgled, po standardima bodybuildinga. Za njih su mnogo znaèajniji velièina i definicija mišiæa nego koliku oni kilažu mogu da podignu, a to je jedna od glavnih razlika izmeðu bodybuildinga, disciplina snage i dizanja tegova. Bodybuilding se deli na 4 oblasti i to:
Profesionalni bodybuilding što generalno znaèi da je takmièar pobedio u završnim kvalifikacijama kao amater i dobio "pro karticu" iz IFBB èime se stièe pravo uèestvovanja na takmièenjima, ukljuèujuæi Arnold Klasu i Noæ šampiona, a pobedom na tim takmièenjima ostvaruje pravo da se takmièi na Mr. Olimpija, naslov koji se smatra najvišim priznanjem u profesionalnom bodybuildingu.
Prirodni bodybuilding je oblast u kojoj se takmièari testiraju na ilegalne supstance u smislu da su supstance zabranjene od strane regularnih tela. Takmièari smeju da koriste samo dozvoljene prirodne supstance.
Tinejdžerski (Teenage) bodybuilding u kojem se takmièe tinejdžeri. Mnogi poznati bodybuilderi su poèeli kao tinejdžeri, a svakako najpoznatiji od svih je Arnold Švarceneger.
Ženski bodybuilding koji je ranije bio mnogo popularniji nego danas, a razlog za to je korišæenje velikog broja raznih supstanci i muških hormona što je rezultovalo sve glomazniji izgled ženskih bodybuildera, te je zado danas mnogo popularniji Fitness i Body Fitness u kojima nije potrebna tolika mišiæna masa.
Takmièenje u Bodybuildingu
Meðunarodna federacija bodybuildera (IFBB) organizuje takmièenja po pravilima za amatere i za profesionaice. Amateri se takmièe u razlièitim kategorijama u zavisnoti od pola, telesne mase i starosti takmièara. U bodybuildingu takmièari oba pola se takmièe u juniorskoj konkurenciji do 21 godine. Veterani se takmièe u dve starosne kategorije (kategorija od 40 do 49 godina, i kategorija preko 50 godina starosti) dok se veteranke takmièe u jednoj kategoriji (od 35 godina). Parovi se takmièe, bez obzira na starost takmièara, u jednoj težinskoj kategoriji. Nastup se odvija uz muzièku pratnju sa kasete ili CD-a koju obezbeðuje takmièar (takmièar je predaje tokom merenja telesne mase). Takmièenje se odvija na podijumu dužine 6m, širine 1,5m i visine 60cm. S’ obzirom da je za takmièarski nastup bodybuildera osvetljenje veoma bitno, ono se obezbeðuje iz tri svetlosna izvora. Ukoliko se u težinskoj kategoriji prijavi više od 15 takmièara, organizuje se eliminaciona runda. Tokom nje, svi takmièari se dovode u jednu liniju i prikazuju sledeæe obavezne poze: prednji dupli biceps, boèna poza za grudi, dupli biceps leðni, trbušni mišiæi i butine. Nakon ovoga, 15 najbolje plasiranih takmièara nastavlja takmièenje u polufinalu. Petnaest takmièara se poreða u jednoj liniji i zauzimaju opuštene (relaks) poze. Nakon toga, svaki takmièar je obavezan da izvede osnovne poze, a njih je ukupno sedam za muškarce (prednji dupli biceps, prednji latisimus, boèna poza za grudi, dupli biceps leðni, letisimus leðni, boèna triceps poza i trbušni mišiæi i butine), pet za žene (prednji dupli biceps, boèna poza za grudi, dupli biceps leðni, boèna triceps poza i trbušni mišiæi i butine) i pet za parove (poze su iste kao i za žene). Posle ovoga, bira se šest najboljih takmièara za finale. U finalu se vrši slobodno poziranje u trajanju od 60 sekundi za muškarce, 90 sekundi za žene i 2 minuta za parove, nakon èega se svi ponovo postavljaju u jednu liniju i zajedno zauzimaju obavezne poze. Poziranje je veoma naporna aktivnost jer angazuje muskulaturu celog tela. Za nastup treba prirpemiti najmanje 15 poza. Treba odabrati one poze koje odgovaraju trenutnom nivou razvoja pojedinca.
