Ljubavna prica..

Forum
Forum :: Traži po forumu :: Forum Podesavanja :: Top Foruma

1. Ljubavne nezne i drugarske teme > Ljubavna poezija > Ljubavna prica..

Strana : [1] 2 Sledeća
Vanessa	#1
Odgovori: 472 27. Maj 2006. 11:18:58	Ljubavna prica.. ....jednom kada Zivot godine zbroji i pred ocima ti zaigraju svi oni MOJI i TVOJI prozivljeni dani i nase ludosti Svi oni trenutci slatki i sve nase prozivljene gluposti. Procices prstima kroz sedu kosu, casu Pica do vrha natociti prepustit ces se mislima i secanjima i u davno zaboravljeno zakorociti. Preturaces po godinama iz mladosti, tamo u nekoj prepoznaces mene pomislices: "" davno to bese.... ostarih u narucju druge Zene A bila je tako luckasta i slatka I imali smo nesto lepo jednom I znala je da bude i duga i kratka.. sve po potrebi.. I mogla je do suza da me nasmeje Da na obalu izvuce potonule Brodove U hladnim danima znala je da ugreje takoreci do usijanja.. I bila je tako mila i draga No ne secam se zasto je dosao kraj Znam samo da mi je znacila puno. To je jedino sto znam. Dali je to i ona znala? Dali je naslutiti mogla, ispod onih velikih decijih trepavica? Eh.. davno je to bilo, od tada prekoracih milion Stepenica, kroz ovaj Zivot I znam.. znam da sam je voleo I kada je Sunce sijalo, i kad su lile Kise Al mozda sam joj to reci trebao. Mozda sam je mogao voleti vise! "" I opet ces Prstima proci kroz Kosu. I ispiti sacu pica na eks, do dna I bolece te sva ta secanja. Secanja naseg nedosanjanog sna. I napunices novu casu i izreci poslednju zdravicu za mene, koju si nekad voleo. Mene tada vec tudju staricu. ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

kisaa	#2
Odgovori: 22 29. Jul 2006. 00:55:06	Nemogu da verujem.. Danas sam te slucajno srela, posle 2 god Ljubavi moja stara... a nisam to htela Plasila sam se toga.. kako ce to biti, kako cemo reagovati.. Guras neku deciju Kolicu, da cula sam imas cerkicu.. DA je ona tebi ziva i zdrava Znam nikad mi neces oprostiti sto ti nisam rodila sina to si najvise zeleo. Zelela sam i ja ali nam nije bilo sudjeno Usao je ON u moj zivot i prestala sam da te volim Bacila sam SVE godine, i lepe trenutke u vodu i zaboravila TE na tren, ko da i nismo postojali A sta sve nisi ucinio da spasis NAS, nasu Ljubav Mozda sam pogresila, a mozda je to i sudbina, sto bi LJUDI rekli Sad sam sa njim, nisam bas na SEDMOM NEBU pogotovo kad se tebe setim, jer je on SUPROTNO OD TEBE Ne kupuje mi on Cvece, niti poklanja dijamante nije on SANJAR, ne zna za romantiku Ne skida mi ZVEZDE sa neba.. ne.. nije ON ko TI! E,kad se samo tebe setim kad se setim kakav si protivnik bio u krevetu Kako si samo znao da me izludis, da ne znam gde se nalazim tvojim dodirima po telu i sad osetim Nisi nikad birao mesto a ni vreme Uh ne smem da pomislim, odmah mi padne mrak ispred ociju pozelim te, SAD i TU.................................. I danas kad nam se pogledi sreli Videla sam sjaj u tvojim ocima, najrado bi me zagrljio a i ja tebe, malo je falilo, moram priznati... Nasi pogledi moj Bivsi Dragi su nas izdali Tebe: da me jos uvek volis a mene da te nisam zaboravila Odmah sam se setila nase price: "ako nekada ne budemo bili zajedno", kako cemo se krisom naci na NASE staro mesto, gde smo se i upoznali i da ponovimo to vece iz pocetka i da ne bacimo to u zaborav! To smo danas obadvoje POZELELI, ali sam ja brzo otisla a ti stao i pratio me tvojim crnim ocima i premrmljao CAO Baby!

Vanessa	#3
Odgovori: 472 31. Jul 2006. 19:17:56	:)) ... du spinsch total ))) ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

posmatrac	#4
Odgovori: 47 01. Avg 2006. 11:09:50	Ostani Molim Te Ista... AKO MOZES... OSTANI UVIJEK ISTA, I NE DAJ ZIVOTU, DA DRUGE BORE NA CELU PISE, OSIM ONIH... NAJLIJEPSEG VJECITOG OSMIJEHA TVOGA, TRAG STO JESU.... AKO MOZES... OSTANI UVIJEK ISTA, I NE MIJENJAJ SE... MOLIM TE.. BAR RADI MENE, AKO TO POZELIM... BUDI SVOJA I ONDA, KAD ZIVOT PONEKAD ZABOLI... AKO MOZES... OSTANI UVIJEK ISTA, NEKA TI TUGA MOJA NE GASI, DJEVOJACKI OSMIJEH SA LICA, JER AKO SE PRESTANES SMIJATI... BIT CES KAO JA... I NECU TE ONDA MOCI VOLJETI... ZATO MOLIM TE MALENA... AKO MOZES... OSTANI UVIJEK ISTA......

Vanessa	#5
Odgovori: 472 21. Avg 2006. 20:06:19	GrofMonte ... izgleda da si ti mene zamenio sa kisom.. ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

Core_Curiculum	#6
Odgovori: 1506 24. Avg 2006. 16:26:31	Psovanje je zabranjeno ovde

LaLinea	#7
Odgovori: 58 25. Avg 2006. 01:34:44	Ono sto je Akica htela da kaze je... O, Bože! Kako mi nedostaju njegove ruke, zagrljaji, poljupci ... Svrbe me prsti, jer nisu u njegovoj kosi, na njegovim grudima ... Ne èujem njegove otkucaje srca, pa su i moji sve tiši ... Ðavolak ljubavi se uselio u mene, pa pali i gori kad padne noæ i napolju zahladni ... Usred Beograda meni odzvanjaju udari talasa po morskoj obali, so mi se lepi po kosi, zrikavci se veæ èuju ... Èudna noæ i ludilo u mojoj glavi ... Gde sam ja noæas, ne znam ni sama, negde izmeðu ludila i sna ... Ne smem sebi da priznam istinu – da nisi tu, jer pucaju, onda, sve brane u meni i veliki talas æe naiæi, sve zbrisaæe i, bojim se, sve odneæe, a ja tako želim, još malo, da zadržim ovo leto u seæanju ... U mojoj duši si još uvek tu, sad æeš se javiti, doæi ... Èekam poruku, da zazvoni telefon, da èujem ono poznato: ’’ Samo da ti èujem glas. ’’ ; ’’ Lutkice! ’’; ’’Ljubim te! ’’ ... Evo, 4h je ... jutro stiže ... sviæe polako ... Kako je ovo poznato! Po navici palim dve cigarete ... Da li i ti radiš isto to? Da li misliš na mene? Da li se setiš, nekad, izlaska sunca u kolima, ili ti je to bilo uobièajeno sa svakom?! Ne znam više šta da mislim i oseæam! ’’Slavija’’ u glavi!!! Ali, sada u mojoj!!! Ne mogu da spavam noæas, oèi me peku, više ni suza nema. Svaku noæ ti poželim ’’Laku noæ!’’ i svako jutro dobro (UVEK !). Leto se završava ... jesen se tiho prikrada ... Hoæemo li biti stranci kad se budemo videli ili ne? Septembar ... tako blizu, a tako daleko ... Hoæeš li mi se setiti broja telefona – imena?! Šta æemo reæi jedno drugom? Hoæeš li me poljubiti, da li æeš smeti da me nazoveš?! Kakvu sam ja žrtvu na tvoj oltar podnela, pod tvoje i svoje noge stavila !!! Da li si svestan???!!! Možda nisam trebala da te pustim, možda je to dobro ... možda ... možda ... Svanulo je! Radio ’’S’’ te pozdravlja (pesme veæ sve znamo napamet) ! Ne znam šta je sada u tvojoj glavi, ali u mojoj je haos! I tako svaku noæ !!! Krug !!! Ruka me veæ boli od pisanja, ali misli se i dalje roje ... Možda æeš ostatak èuti ili proèitati ... nekad - u jesen ... možda ... Ljubim i ja tebe ! ... jednom ..... u svitanje ...

Vanessa	#8
Odgovori: 472 13. Okt 2006. 09:02:18	Predaja Jednu ces tuznu cuti pricu O zivotu, Ljubavi i Picu. Bila je zima hladna, kad upoznah te smedje oci. Zaljubih se na prvi pogled. Prijatelju, zaljubih se te noci. Sve sam mu od srce dala… Svoj osmeh, najlepse moje snove, pa cak mu se i cela predala.. Bilo je tako lepo prijatelju! Dan, dva.. nedelju…. U zamenu za celi zivot bedan. Predajem se, Prijatelju… Jer bol u srcu, puno je jaca, a jedina cu biti ja, koje ce za svoje ludilo da placa… Bio mi je poput Princa, prelepog Princa iz Bajke. Bio mi je velika Sreca, ona sreca iz prica moje majke. Predajem se, Prijatelju! Srcu zapovedam da je dosta, jer jedino jos mi moze, telo da bez zivota osta. Nocas cu moliti Boga da dusu u nebo mi uzme. Molitva bice mi nocas droga. Oci ce opet da budu suzne… Znas li prijatelju moj, da on drugu voli. Sa drugom deli srecu celu. Znas li da za njenu ljubav moli, dok moja se dusa od tela deli. Predajem se Prijatelju, stvarno i necu ga vise zvati.. Cinim ono sto sam trebala davno. I ovaj cu put sve od sebe dati. Veruj mi, pokleknuti necu. Ni pred zidinama ni suzama. Zazeljicu mu poslednji put srecu, pa nek ide, nek bude sretan sa drugima. Nocas cu dragi moj Prijatelju, predati mu, sve sto je moje . Dati mu i zivot svoj. Jer Zivot se ne zivi u troje. Nocas se Prijatelju predajem. Boli me poraz priznati, al nocas mu srce zauvek dajem, jedino sto ce od mene imati I eto podici cu casu.. Zadnju casu Vina ispiti. Nazdravit cu na propalu ljubav nasu. Nazdravit cu na ljubav koju nikad necu imati .. ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

posmatrac	#9
Odgovori: 47 19. Okt 2006. 11:40:56	Daleko... ZABORAVIO SAM PRIZNAJEM, ZABORAVIO SAM NA TREN, TKO SAM...? TKO SI...? ZASTO... ZABORAVLJAM OD PJESME... DO PJESME... PRIZNAJEM,... ZABORAVLJAM!! ALI S NOVOM SAM PJESMOM OPET TU, OPET JA... S TOBOM... IAKO SI MI DALEKO... ALI SI UVIJEK, U MOJIM STIHOVIMA.....

Vanessa	#10
Odgovori: 472 21. Okt 2006. 10:54:44	Oprosti mi za bol U gomilu Knjiga u starom ormaru Slucajno pronadjoh jednu svesku staru, spontano obrisah zavesu prasine i zbunjen procitah jedno drago ime. Kroz misli mi prodje poput uragana Ono davno vreme, jos iz skolskih dana, ko na filmskoj traci, bezkonacne slike, jedne tako davne ljubavi velike „S’ Ljubavlju tebi, sto mi srce rani“ Napisano bese na toj prvoj strani, „nekad kad izblede tvoje uspomene, nek te ova sveska podseti na mene. Ne zelim da ona budi bol u tebi, jer svu nasu bol prepusticu sebi. Ovo Ti poklanjam zato sto bih htela da bas nekad shvatis da samt e volela“ Jedna mala fleka svu mi paznju uze, shvatih tu je bila kap od njene suze, cak i slepi covek prevideo ne bi, koliku je tugu nosila u sebi. Kao da mi neko noz u srce zari , od bola u meni sve se tad ucari. Otvorena sveska zadrhta na dlanu, i iz mog oka suza bola kanu. U mislima mojim stvori mi se slika Jednog neznog, skoro detinjastog lika, otvorenog, vedrog, nikad zagonetnog, ali meni tada skoro neprimetnog. Ta prokleta mladost puna ideala, meni tada prosto nikad nije dala, da prestanem svojim oblakom da letim, na korak od sebe srecu da primetim. Hiljadu je puta voljenim me zvala, a ja sam mislio to je samo sala. Voleo sam je uvek samo kao druga, a nju je zbog mene ubijala tuga. Trudila se jadna bas u svakom trenu da meni na tu ljubav njenu, al uzalud bese svaki njeni trud, jer sam tada bio zaslepljen i lud. Cak i zadnji put kada smo se sreli, primetio nisam koliko me zeli. Gledao sam mirno dok sunce ponire, a shvatio nisam da ljubav umire.. Sa novim sam danom otis’o iz grada, na stanici ona isprati me tada, sa osmehom nekim vestackim i laznim, s’ nasmejanim licem, al’ od suza vlaznim. Ni jednog se trena ne zapitah tada, kako se to smeje, a suza joj pada, sta u stvari kvasi njeno lepo lice, dali suza bola ili radosnice? Secam se jos da je k’o u sali rekla dok joj suza bola ka usnama tekla, „zar te nije zao barem ovog Grada, ako ikad mozes, svrati bar nekad“ Voz je polazio sa naseg perona. Potrcasmo oboje do zadnjeg vagona. Dok sam ulazio u tom zadnjem trenu, pruzila mi svesku, do tad sakrivenu. Na praznom peronu ostala je sama, sa bolom u dusi sasvim uplakana. Mislio sam, normalno je da se tada place, ne sluteci sta njoj sve te suze znace. Spontano sam svesku strpao u ranac, iduci vagonom kao nemi stranac, gurajuci ljude ispred mene cesto, u zurbi da nadjem neko prazno mesto. I nisam se nje ni setio vise, nit’ zapitao barem sta to u njoj pise. Bivala je ona sve do ovog dana. Prahom zaborava prosto pokopana. A sad tek vidim resenje Enigme, i pitam se zasto uvek kasno stigne! Gde mi je tad bilo pameti il’ srece, da uocim ono sto se jednom srece. „Sto pesama za samo ljubav jednu, kap ljubavi tvoje za tu dusu zednu“ Naslov je na zbirci koji sve govori, sada kad i u meni zec za tobom gori. Hteo bih da dodjem ja do tvoga grada, samo da ugledam kako zivis sada. Znam sada je kasno za tu nasu srecu, kad nisam do sada, ni od sada necu. I ako je sada za sve mnogo kasno, voleo bih da znas da mi je sad jasno, da sam nekad davno za vek izgubio nekog ko me je svim srcem ljubio. Molim te oprosti za sve one boli, i znaj da niko nece tako da me voli. Za sve tvoje boli, Bog je moja kazna, jer bez tebe dusa bice uvek prazna. Ako ikad ovo slicajno procitas, kako li je meni, nemoj da se pitas. Dok te je bolelo ja sam bio led, sad je za tu bol, duso na mene red! Prepisano ----------------- Dok zivis.. budi ziv !

SANYA	#11
Odgovori: 4160 03. Mar 2007. 19:04:46	... Zvala se Svetlana. I danas se zove tako, samo vise nije moja. Poklonio sam joj srce, dusu, zivot . Zakleo joj se na ljubav u dobru i zlu, na apsolutnu vernost. Obecao sam joj sve najlepse, pruzio joj sve sto je bilo u mojoj moci. A ona je sve to sebicno uzela i otisla u zagrljaj drugom. Najgora kletva – dabogda imao pa nemao – sustigla me je. Imao sam 23 godine i mislio sam da je ceo svet moj. Bio sam pun nade, snova. Izlazio sam, druzio se, imao devojke. Odsluzio sam vojsku, zaposlio se. I onda, da li ruka sudbine ili moja volja da leto provedem u Jabuci kod tetke, odveli su me i bacile pred njene noge. Leto te godine bilo je toplo. Provodio sam se sa bratom i njegovim drustvom sto sam bolje mogao. Bio sam mlad i lep. Pun zivota. Povrh svega, bio sam slobodan. 26. juni, vece, prilicno sparno. Na trgu more ljudi, sarenilo boja, kikotanja. Devojke se stidljivo osmehuju mladicima. L jubav struji u vazduhu. Setali smo, ja, moj brat Ceda i njegova dva druga. A onda, iznenada, iz mase sveta, zasenila su me dva smedja oka uokvirena vatreno crvenom kosom. U susret su nam isle tri devojke nasih godina. Prve dve bile su prosecne cure. A ona treca, ona koja je meni isprva zapala za oko, bila je najkrupnija. Imala je pantalone na tregere i majicu roze boje ispod koje su se bezobrazno ocrtavale velike oble grudi. Ne znam da li zbog tako primamljivog fizickog izgleda ili iz zelje da zaboravim bivsu, resio sam da ce ta ruzicasta devojka biti moja po svaku cenu. Saznali smo da se zove Ceca. Da bismo predahnuli, seli smo u jedan od kafica. Dok smo lagano ispijali pivo priznao sam bratu da zelim da se upoznam sa Cecom. A drustvo ko drustvo, krenulo je u akciju, i posle pola sata, bila je prevedena na saslusanje. Sedeli smo jedno preko puta drugog i pricali. Svi nama poznati ljudi otisli su kucama. Ostali su samo oni nepoznati koji su se veselili i pili ispracajuci jos jedan dan juna. Zbog galame, muzike i znatizeljnih pogleda, Ceca i ja smo krenuli u setnju. Minuti su prolazili brzo i vreme povratka kucama neumitno se blizilo. I dok smo se priblizavali njenoj kuci, uz neizbezno pozdravljanje, pao je najpre jedan mali i stidljivi poljubac, a potom sve zesci, strasniji, onaj koji raspaljuje krv. Nov sastanak, bio je zakazan za sutradan, na obali reke Tamis. Udaljeni od drustva, sedeli smo zavaljeni u travi, pod drvetom. Moje ruke oko njenog struka, potom ispod majice, patrolirale su uzduz i popreko po golom telu. Reka je zuborila, lisce sustalo, oko nas se sve zelenilo. Najvise su se zelenile moje pantalone koje tetka ni posle tri pranja nije mogla da vrati u predjasnje stanje. Ali, isplatilo se. Sve vise mi se cinilo da moj hir, sa Cecom, prerasta u nesto drugo. I bio sam upecan. Vidjali smo se svakog dana. Njena ruka u mojoj, njene usne zarobljene od strane mojih. Ali doslo je vreme rastanka. Morao sam natrag, u Beograd, cekao me je posao. Od tog dana vidjali smo se redovno, svakog vikenda. Bio je praznik za oci i blazenstvo za dusu otici, videti je, osetiti, ljubiti. Otvorio sam joj srce, dao joj ga na dlanu. Koliko puta sam samo, ne mogavsi da izdrzim da je ne vidim, i preko nedelje, sedao za voz za Pancevo i trcao joj u zagrljaj. Voleo sam njenu crvenu dugu kosu, smedje oci, vitke i duge noge, grudi koje su odisale zivotom. Voleo sam to telo stvoreno za greh. Bio sam zaljubljen. Prvih mesec dana proslo je ko dlanom o dlan. Ljubav je rasla, jacala. Doslo je i ono neizbezno. Resili smo da je najbolje da ona ovoga puta dodje u Beograd. Uzeo sam kljuceve od stana svog druga, otisao po nju na stanicu i odveo je u nase malo ljubavno gnezdo. I konacno, ja i ona sami. Srca nam udaraju toliko da ih mozemo cuti. Usne su nam se spojile, ruke preplele. Krevet koji je bio u nasoj blizini pruzio nam je prvu pomoc jer nas noge vise nisu drzale. Ljubio sam joj oci, lice. Ljubio sam je po vratu, po onim najsladjm mestima oko usiju. Drhtala je u mom narucju. Odeca je nestajala, deo po deo, sa nas. Moje usne, spustile su se na njene grudi, pa sve nize i nize, preko stomaka... Zadrzavajuci se na pojedinim delovima njenog tela, opisujuci jezikom male krugove. Ruke su sa sve vecom zestinom ispitivale njeno telo, a onda ga sa sve vecim uzbudjenjem osvajale. Ubrzo, nasa tela su se spojila u jedno. Strast je dostigla kulminaciju. Nakon toga, dugo smo lezali zagrljeni u zguzvanim carsavima. Meseci kao da su iskliznuli kroz prste. Smenjivali su se jedan za drugim. Pristigla je jesen i lagano se prelivala u zimu. Ceca i ja smo se redovno posecivali i sve vise i vise voleli. I tako, 29. novembra bili smo kod mog druga na zurci. Bilo je sjajno. Puno grickalica, muzike, zestokog pica koje me je na kraju savladalo. Negde u jutarnjim satima, kad sam krenuo da je ispratim, jednostavno - desilo se. Zaprosio sam je. Jednostavno, direktno, konkretno. Dok nam je u susret dolazio autobus i predskazivao neizbezan rastanak, pitao sam je. Bila je zbunjena, sumnjala je u istinitost mojih reci zbog izvesne doze alkohola u mojoj krvi. Samo me je poljubila i pri ulasku u autobus rekla da ce razmisliti. Sutradan, kad sam se otreznio, postavio sam joj isto pitanje iznova, a ona, ovoga puta sigurna u moja osecanja, pristala je. I pripreme su pocele. Vencali smo se 2. maja u Opstini na Novom Beogradu. Imala je dugu haljinu sampanjske boje, a ja belo odelo. Svadba je bila vesela, puna ljudi i poklona. Pocela je rano izjutra, nastavila se u okrilju satora u dvoristu moje kuce. Tog dana, zakleli smo se jedno drugome na ljubav, vernost, uzajamno pomaganje - i u dobru, i u zlu. Vec sledeceg dana, krenuli smo na bracno putovanje. Sve je bilo sjajno, sem neceg sto bih sad mogao nazvati ili losim predskazanjem ili pukom slucajnoscu. Bili smo opljackani do poslednjeg dinara. Ali ni to nije moglo pomraciti srecu mladenaca. Deset dana je brzo proslo. Deset najlepsih dana moga zivota, sa zenom koju sam obozavao. Nastavak je sledio. Nastanili smo se kod mojih. Voleli smo se svakog dana sve vise. Bio sam najsrecniji muskarac na svetu. Iz dana u dan slusao sam po sto puta dnevno reci ,,volim te" san usana najdraze mi zenske osobe. Svake noci, njeno telo se, onako slatko i bezobrazno, uvijalo oko mog. Seks sa njom bio je van svih mojih ocekivanja. Pruzala mi je neverovatno zadovoljstvo. Volela je sve da proba. Volela je to svugde da radi. Uvek je bila za nesto novo, nesto drugacije. Vremenom je uspela i da se zaposli. Konacno, imali smo sve. Stan, dve plate, i ono najvaznije: imali smo jedno drugo. Ali, kolo srece se okrece. Posle dve godine divnog bracnog zivota njena tvrdoglavost je izbila u prvi plan. Vise se nije slagala sa mojima, sve joj je smetalo. Napustila je i posao. Zelela je novac, novac i samo novac. Pocela je da radi kao konobarica u restoranu, a u popodnevnim satima je spremala tudje stanove, dok je na svoj zaboravila. Cinilo mi se nekad da ni sama sa sobom ne moze da izadje na kraj. I prelomio sam, otisli smo da zivimo privatno. Sve sto sam zaradjivao odlazilo je za stan i nju. Za mene, sta ostane. Nagovarala me je da svercujem, preprodajem robu iz Bugarske. Njoj za ljubav, spustao sam se tako nisko. Bio sam spreman na sve, koliko sam je voleo. A ona je volela samo sebe. Postala mi je daleka. Zapostavila je kucu, porodicu. Sve cesce je ostajala da radi prekovremeno. Prekinula je svaki odnos sa mnom. Ni poljubac za dobro jutro, ni opustanje za laku noc. A da bi je oraspolozio, iznajmio sam nam stan u Pancevu, blize njenima. Nasao sam jos jedan posao da bih mogao da placam stanarinu. Bilo je skupo, ali konforno. Okrecio sam ga, ocistio, sredio. A kad ga je videla, lice joj je bilo bezizrazajno, a komentar: ..Pa i nije lose". Poceo sam da sumnjam. To vise nije bila ona moja mala Ceca koja je treperila u mojim rukama, koja je iskreno, od srca, izgovarala reci ljubavi. Ovo je bila neka nepoznata osoba, sebicna i samoljubiva zena. Crv sumnje mi se uvukao u dusu. I prepuklo je nesto u meni. Jedne veceri seo sam u kola i otisao u restoran u kom je radila. Ali umesto da izadje sama, izasla je pod ruku sa svojim kolegom. Seli su u kola i odvezli se u obliznji park. Pratio sam ih. Nije ni slutila da sam je video. Polako sam izasao iz kola i prikrao se jednom drvetu nedaleko od njihovih kola. Prizor koji sam video slomio mi je srce. Da, ljubila ga je isto onako strasno kao mene do skora. Davala mu je svoje telo kao da nije pripadalo meni. I tonula je u onu slatku iscrpljenost kao sa mnom do tada. Seo sam u kola i vratio se u nas stan. Dusa mi se cepala. Posle nekoliko sati, uz izgovor da je imala posla, stigla je kuci. Ovoga puta nisam progutao pricu. Rekao sam sta sam video i opet, onako naivno i glupo, predlozio da porazgovaramo o tome. Zeleo sam da joj oprostim i predjem preko svega. Ali nije islo. Ona je napala mene! Valjda je sledilo ono: napad je najbolja odbrana. Kaze dosadio sam joj, treba joj promena. Taj neki Jovan izbrisao joj je svako secanje i osecanje koje je gajila prema meni, i to samo jednim jedinim poljupcem. A klela se da bez mene ne bi mogla da zivi. Da me voli najvise na svetu. Razveli smo se. Ja sam se vratio u Beograd. Sa sobom sam poneo licne stvari i jedno iskustvo vise. Njoj sam ostavio sve. Godinu dana je proslo od potpisivanja papira za razvod braka. Necu da lazem, bilo je tesko. Bila je moj svet, moje najdraze, moj razlog za zivot. Patio sam i patio, a onda sam shvatio d sam ja sebi najpreci i da sam zasluzio bolje. I zato idem dalje. Danas imam devojku. Lepa je, skladno gradjena, mirna, tiha, umiljata. Priznajem, nije strasna kao Ceca ali valjda je tako bolje. Potpuno je drugacija od nje i to mi je drago. Konacno sam nasao nekog uz koga cu biti srecan. U ovoj devojci, nasao sam cistu ljubav koju mi bezuslovno poklanja. Uspela je svojim prisustvom i neznoscu da potisne Cecu daleko iz mog srca. Nadam se da cemo uskoro stati na ludi kamen. Valjda sam zasluzio drugu priliku... prepisano ----------------- (¨`•.•´¨) Always `•.¸(¨`•.•´¨) Keep (¨`•.•´¨)¸.•´ Smiling! `•.¸.•´

Usamljen2007	#12
Odgovori: 4 18. Mar 2007. 21:06:35	Sinoc sam mislio o tebi! Sinoc sam mislio o tebi, divnoj, toploj i njeznoj. Sinoc si mi trebala vise nego ikad u zivotu. Sinoc je jedna zvijezda pala, ali se nada nije ugasila. Sinoc mi je nedostajao tvoj mili glas, tvoje njezne ruke i tvoje meke usne, meke i tople. Sinoc sam shvatio koliko te volim, i koliko cu se za tebe boriti, da ponovo osjetim njeznost tvog poljupca, toplinu tvog tijela, i titraje tvojih damara. Sinoc sam, dok je zvijezda padala, osjetio svu dubinu ljubavi koju prema tebi osjecam. Nadam se da i ti jos to osjecas. Treba mi ponovo tvoj zagrljaj. Jednostavno, ne mogu bez tebe. Volim te.

aaaalo	#13
Odgovori: 1316 19. Mar 2007. 22:31:26	usamljeni 2007 pesma ti je prelepa !!! nadam se da je tvojaaa!

Usamljen2007	#14
Odgovori: 4 20. Mar 2007. 04:27:49	da moja je! Hvala na komplimentu, da to je moja pjesma, inace pisem poeziju i prozu, naravno kad mi obaveze koje se zivot zovu to dozvole.

posmatrac	#15
Odgovori: 47 23. Mar 2007. 10:28:15	Zašto ZAŠTO NE MOGU POÆI S TOBOM MILA, TVOJIM DALJINAMA I CESTAMA... I PRATITI TVOJ PUT MALENA... UPIJATI ISTU SVJETLOST S TOBOM... PRATITI ISTU LUNU SJAJNU... PRED TEBE BI RAZASTRO, NAJLJEPŠE CVJETNE SAGOVE... OVIO BI TE KRASOTOM, LJUBAVI I NJEŽNOSTIMA... MOŽDA...NAŠE NOVE MLADOSTI... JER TVOJA JE I MOJA DUŠA, STVORENA ZA USHIT I DIVLJENJE... DOVOLJNO MI JE PONEKAD POGLEDATI U TVOJE ZJENICE MALENA... I OTKRITI U NJIMA ISTU NJEŽNOST, KOJU I TI U MOJIM ZJENAMA VIDIŠ... OÆUTJETI ISTU LJUBAV... IAKO... ETO... TEBE NEMA... NEMA TE ÈAK NI SAD... KAD TE TOLIKO PUNO TREBAM... VIŠE ME IZGLEDA I NE ÈITAŠ... NEMA ÈAK VIŠE NI ONE SLIKE... KOJU SAM SATIMA GLEDAO... I URANJAO POGLEDOM DUBOKO... U TVOJE OÈI... U TVOJ POGLED... ZAŠTO NE MOGU POÆI S TOBOM... DALJINAMA...DALJINAMA... VELIKA... MALENA... SRNICE... MOJA...

Strana : [1] 2 Sledeća

Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.