alternativna medicina

Forum
Forum :: Traži po forumu :: Forum Podesavanja :: Top Foruma

3. Opšte teme > Zdravlje & telo > alternativna medicina

Strana : Prethodna 1 [2] 3 4 5 6 Sledeća
barjak	#1
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:14:38	alternativna medicina Termin Alternativna medicina odskora je u upotrebi, kao “politiåki prihvatljiva„ zamena za nešto što je nosilo naziv nadrilekarstvo. Sam termin je netaåan - ono što danas nazivamo alternativnom medicinom, hiljadama godina bilo je jedini naåin leåenja a onda je, kao alternativa, poåela da se razvija nauåna medicina. Teško je reñi zašto su zagovornici tradicionalne medicine (ili nadrilekarstva) lansirali ovaj termin kojim sebe dobrovoljno svrstavaju u drugi plan. Nema sumnje da je alternativna medicina deo širokog socijalnog trenda, danas veoma aktivnog, koji je veñ osvojio veliki deo publike i sada pokušava da - ako veñ ne moæe da odbaci nauku i da preuzme njeno mesto u zvaniånim institucijama - bar stane rame uz rame s njom. Zato postoji i izraz komplementarna medicina, što je samo varijanta alternativne, kad se koristi kao dopuna uz nauånu medicinu. Osnovna razlika izmeðu nauåne i alternativne medicine jeste u tome što je u nauånoj osnovni princip da proces leåenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude manja od koristi), što znaåi da se teæište stavlja na istraæivanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi dogaðaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofiziåke sile pokreñu mišiñe dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ñelijskih baterija koje obraðuju i memorišu informacije. Ipak, mnogim ljudima je ovakav pogled na svoje telo stran i teško shvatljiv. Za njih je logiånija pretpostavka da kroz njih teåe i da ih proæima neka tajanstvena i nepoznata æivotna energija, koju u Japanu zovu ki, u Kini ñi (ne- 3

barjak	#16
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:26:19	iz organizma, ovaj vid leåenja nema štetnih efekata, ali ni korisnih; izuzetak je epidemija gripa, kad ñe lekari ipak savetovati uzimanje ovog vitamina u veñim koliåinama od uobiåajenih. Svi vitamini se veñ nalaze u raznim namirnicama, pa je (osim u retkim sluåajevima) nepotrebno njihovo uzimanje u sintetiåkom obliku. Ovo tim pre što nisu baš svi vitamini tako bezopasni; za neke vaæi upozorenje da hipervitaminoza (preterano unošenje) moæe da izazove zdravstvene probleme. Poveñano unošenje vitamina A, recimo, izaziva ne samo pojavu suve i perutave koæe i gubitak kose, nego i oticanje jetre i slezine. Za neke forme raka åak se smatra da preterivanje sa vitaminima moæe da izazove bræe širenje malignog tkiva i da umanji šansu za izleåenje. Oprezno sa biljnim preparatima. Leåenje biljem je najstariji naåin terapije medikamentima, a njihov znaåaj u medicini ni danas nije umanjen. Naprotiv, biljke su veoma vaæne u farmakološkim istraæivanjima i proizvodnji lekova, ne samo kad se neposredno koriste njihovi sastojci nego i kad se upotrebljavaju kao bazni materijal za sintezu medikamenata ili kao modeli za aktivne sastojke u lekovima. Mada je svaka tradicija koja se prenosi “s kolena na koleno” lep folklorni milje jednog naroda, efikasnost ove etno-medicine je rastegljiva kategorija. Tokom razvoja nauke za mnoge biljke je utvrðeno da li mogu da se koriste za leåenje ili ne, pri åemu su neke od njih “izašle na rœav glas” zbog toksiånih supstanci koje sadræe. Istina je da ima biljaka koje su efikasne kod leåenja nekih bolesti i medicina je veñ dala preporuke za takvu terapiju. S druge strane, mnogi sastojci iz tih biljaka su izdvojeni ili sintetisani jer su tako efikasniji, omoguñavaju taånije doziranje i, što je najvaænije, izbegava se uzimanje neispitanih supstanci. Ovo poslednje ne treba zanemariti jer biljke sadræe na stotine hemijskih jedinjenja koja mogu da uåine tok bolesti nepredvidljivim. Naravno, to ne vaæi za ljudsku ishranu. “Prirodna ishrana” nije isto što i “prirodno leåenje biljem”, kao što ni pesticidi i aditivi u hrani nisu isto što i medikamenti koji se koriste za leåenje bolesti. Mada ni kod prirodne ishrane opreznost nije na odmet - zgodan primer za to su otrovne peåurke, koje sadræe dosta proteina, biljnih masnoña i ugljenih hidrata, pa ih ipak niko ne koristi za jelo. U narodu još uvek postoji zabluda da prirodno uvek mora da bude bolje i sigurnije od veštaåkog, pa pošto je prirodna hrana kvalitetnija od industrijske (što niko ne spori), mora biti da je i “narodsko” leåenje biljem neškodljivo, jer dolazi pravo iz prirode. Istovremeno se medikamenti proglašavaju za “štetnu hemiju”, pri åemu se zanemaruje åinjenica da se u tabletama i kapsulama nalaze ista hemijska jedinjenja kao u biljkama (ponekad i izdvojena iz istih tih biljaka), samo u precizno odmerenim koliåinama i bez suviš-

barjak	#17
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:26:49	nih dodataka. Ovom verovanju doprineli su i pacijenti koji zloupotrebljavaju lekove (uglavnom sedative i analgetike) mada oni upravo time demonstriraju moñ ovih medikamenata. Apsurd leæi u tome što ñe za neæeljene posledice biti optuæena medicina a ne onaj ko je naåinio grešku u izboru leka ili u njegovom doziranju. Naravno, sve ovo ne znaåi da je fitoterapija (što znaåi leåenje biljkama, mada je do nedavno pravilno znaåenje ovog pojma bilo samo leåenje biljaka) nepoæeljna i da je treba izbegavati. Naprotiv, savremena medicina dosta duguje tradicionalnoj baš zato što je od nje nasledila neke vrlo efikasne metode leåenja biljkama. Jedino što u ovome nikako ne treba zaobiñi je konsultacija sa lekarom, jer zbog opasnosti od štetnih efekata nije preporuåljivo eksperimentisati sa ovom terapijom niti koristiti lekovite biljke koje potiåu iz nesigurnih izvora. Zbog ovoga je Svetska zdravstvena organizacija 1996. godine okupila grupu od 100 medicinskih eksperata iz raznih krajeva sveta koji su dali preporuke i upozorenja za korišñenje velikog broja lekovitih biljaka. Tajni recepti. Ako izuzmemo vojnu tehniku, svi nauånici nesebiåno dele svoje znanje sa drugima, jer je to prirodan tok nauånog razvoja. Isto se odnosi na medicinu: svaki lek vrlo brzo postaje opšte dobro, ili (ako vlasnik patenta ne æeli da proda prava za proizvodnju) bar postaje dostupan za nabavku iz celog sveta. Ako je novi lek efikasan, to odmah podstiåe paænju svih medicinskih institucija i niko ga ne åuva kao tajnu, jer nauånik doæivljava veliku liånu satisfakciju kad dobije priznanje od svojih kolega. S druge strane, nadrilekari ljubomorno åuvaju tajne svojih lekova jer se, valjda, plaše da ñe drugi otkriti da iza njih leæi prevara. Dakle, ako neko ponudi medikament za koji tvrdi da ga medicina ne poznaje, neka to bude indikator da se treba dobro raspitati o njegovoj efikasnosti. Ne postoji lek koji leåi sve. Mnogi alternativci tvrde da imaju lek za sve bolesti, ali treba znati da takav lek ne postoji; svaka bolest zahteva poseban naåin leåenja, a mnogi od tih naåina su meðusobno komplementarni i na organizam deluju na suprotne naåine. Ako, recimo, pronaœete lek koji “normalizuje” krvni pritisak, to je znak da on ne leåi ništa; pritisak je moguñe jednim medikamentima smanjiti a drugim poveñati, ali ne i “normalizovati”. Reklama za “svemoguñi” lek proprañena je spiskom bolesti koje je njime moguñe izleåiti. Najbolje je da vaše poverenje u lek bude u obrnutoj proporciji sa duæinom tog spiska.

barjak	#18
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:27:41	“Pare i æivot” umesto “Pare ili æivot” Postoji kategorija nadrilekara koja zasluæuje da o njima govorimo na poseban naåin. To su oni koji vrebaju samo ljude obolele od najteæih bolesti, onih koje nauåna medicina smatra praktiåno neizleåivim. Najunosnije træište za ove “specijaliste” åine oboleli od raka. Medicina je u znatnoj meri objasnila mehanizam nastanka i širenja ove strašne bolesti, ali pošto “kvar” nastaje u ñeliji na molekularnom nivou (u genetskom kodu) i brzo se umnoæava i širi deobom ñelija, put do pronalaska efikasnog leka je dug i još uvek je neizvesno kada ñe biti krunisan uspehom. Zato su alternativci, ne pokušavajuñi da shvate pravu prirodu bolesti, razvili svoje pristupe bazirane na metafiziåkim spekulacijama. Po jednoj od ovih teorija, rak je simptom (a ne bolest) åiji uzrok treba traæiti u pogrešnoj ishrani, stresu ili okruæenju u kome åovek æivi. Lek se, dakle, nalazi u pravilnom izboru hrane, medikamentima koji potiåu iz prirode i mobilisanju mentalnih i duhovnih snaga pacijenta. Ova terapija se predstavlja kao prirodna i neškodljiva, a medicinska kao opasna jer ne leåi pravi uzrok bolesti, sluæi se seåenjem (hirurškim intervencijama), trovanjem (citostaticima) i zraåenjem åime samo slabi prirodne sposobnosti organizma za samoizleåenje. Kad nekoga zadesi nesreña da dobije dijagnozu bolesti kao što je rak, on i njegovi najbliæi ulaze u teæak period u kome ñe im više nego ikad biti potrebna pomoñ i razumevanje okoline. Neñe svako od prijatelja i poznanika umeti da pronaœe pravi naåin da bude od koristi, pa ñe ponekad dolaziti i do sukoba mišljenja oko toga kako se treba postaviti prema teškoj bolesti. Ako bolesnik i njegova porodica pripadaju grupi realista i skeptika koji gaje poverenje prema nauånoj medicini, mogu da raåunaju na oštru konfrontaciju sa onima koji bi “prevrnuli svaki kamen” ne bi li nekako pobedili bolest. To su osobe koje pripadaju kulturološkom miljeu za koji je upravo takvo ponašanje stvar pristojnosti, pa zato nikad (åak ni posle smrti pacijenta) neñe priznati da je ta akcija bila obiåno uznemiravanje bolesnika i njegove porodice. Ovo je veoma delikatna situacija i sukob mišljenja moæe da dovede do nepotrebnog rasipanja energije u trenutku kad je treba usmeriti na vaænije stvari. Dr. Elizabet Kibler-Ros (Elizabeth Kubler-Ross) je u knjizi “Smrt: poslednji stepen u odrastanju” (Death: the final stage of growth) navela faze kroz koje prolaze skoro svi koje je zadesila neizleåiva bolest: najpre gnev, zatim poricanje, pa cenkanje (“pogodba sa bolešñu”), depresija i na kraju prihvatanje sudbine i manje-više racionalna priprema za neizbeæan kraj. Jedan zanimljiv televizijski film koji obraœuje ovu temu, “Ko ñe voleti moju decu”, snimljen je po istinitom dogaœaju. U njemu En Margaret igra ulogu siroma-

barjak	#19
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:28:08	šne samohrane majke koja, znajuñi da je obolela od raka, preostalih nekoliko meseci æivota provodi u pokušajima da pronaœe domove u kojima ñe zbrinuti desetoro svoje dece. U tako teškim okolnostima, bolesnika ñe s jedne strane opsedati “profesionalci” sa sumnjivim motivima nudeñi im svoje isceliteljske usluge, a s druge poznanici koji ñe ga (uglavnom iz najbolje namere ali bez puno razmišljanja) ubeœivati da “pokuša još samo ovo” ili mu stalno pronalaziti nove nadrilekare koje je preporuåila komšinica od roœake jedne prijateljice. Protivnici ovog pristupa u takvoj situaciji obiåno åuvaju svoje mišljenje za sebe, jer se (ne bez razloga) oseñaju kao da su im usta zapušena još pre nego što su izgovorili i prvu reå. A posle smrti bolesnika? Porodica i prijatelji se posle prvog šoka teše mišlju “bar smo pokušali sve što se moglo” ili su u takvoj depresiji da im ne pada na pamet da bilo koga pozivaju na odgovornost. Materijalni gubitak se preñutkuje, nešto iz stida pred drugima a nešto iz poštovanja prema pokojniku. Nadrilekara obiåno više niko ništa ne pita, a ako se i to dogodi on ñe samo izvaditi iz arsenala neki od standardnih izgovora, pre nego što mu na vrata zakuca sledeña ærtva. Ako æelite da doðete do brze i lake zarade a pripadate grupi ljudi koji ne znaju za griæu savesti, najbolje ñete proñi baveñi se prodajom leka protiv raka. Neka vas ne brine to što nemate takav lek - prodajte bilo šta (mnogi veñ prodaju razne neškodljive travke razmuñene u medu ili sliåno) i sasvim sigurno ñete imati træište, kupce koji ñe vas opsedati, besplatno ñe vas reklamirati drugima, nikada neñe pitati za cenu niti ñe vas optereñivati pitanjima posle neuspešnih terapija a uz to neñete imati problema ni sa zakonom. Ovo, je inaåe, priliåno star recept za laku zaradu; veñ hiljadama godina putujuñi trgovci prodaju razne eliksire za koje se zaklinju da vrañaju zdravlje, mladost, snagu, polnu moñ i sve što je na ceni. Da li ajkule oboljevaju od raka? Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leåe rak ili da pomaæe u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zasluæan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Naæalost, ova tvrdnja nije taåna - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugroæavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa åak i rak hrskaviåavog tkiva, od koga se pravi “svemoñni” lek.

barjak	#20
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:28:47	Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadræi angiogenezne inhibitore, koji spreåavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili æivotinjskom organizmu. U glasniku Ameriåkog udruæenja za kliniåku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije došlo do izleåenja niti do poboljšanja kliniåke slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se oåekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sliånih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu izmeðu uzimanja ovog leka i toka bolesti. Zanimljivo je da zagovornici ovog naåina leåenja raka nikad nisu pokušali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskaviåavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom æeludaånih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je oåigledna - lek (koji se inaåe uzima oralno) zapravo i ne stiæe do obolelog tkiva u organizmu! Sliåno bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od šeñerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom sluåaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat. Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskaviåavo tkivo sadræe i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za åoveka. Osim toga, utvrðeno je da ajkulina hrskavica sadræi sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na æalost, åesto prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moñ organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, što inaåe pojaåava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zraåenjem. Za rasplet priåe o leåenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i osnivaåu kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle åega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u leåenju raka! Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da åuje nastavak Lejnove izjave, jer ona zasluæuje istaknuto mesto u istoriji alterna-

barjak	#21
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:29:15	tivne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U åemu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveæa ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost! Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer ñe træište prihvatiti njegov novi proizvod i on ñe se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priåa ne završava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih æivotinja. Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjaåe, nekoliko ælezda jelena, mišiñi sa ruku majmuna, rog nosoroga, æuåna kesa medveda, zubi i polni organi tigra i još mnogo delova tela æivotinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati. Pljaåkaši zdravlja Dr Viljem Dæervis (William T. Jarvis), osnivaå i predsednik ameriåkog Nacionalnog veña za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljaåkaši zdravlja (The Health Robbers) priloæio je listu naåina na koje alternativci mogu da priåine štetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka i socijalna. Ekonomska šteta. Ukupna koliåina novca koju bolesnici od raka godišnje potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inaåe suma koja se u svetu potroši za nauåno istraæivanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice moæe da bude katastrofalan ako uœu u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo oåajanje ne bi li im “iscedili” i poslednju paru. Dr. Dæervis navodi sluåajeve u kojima su porodice obolelih potrošile celu ušteœevinu i ušle u dugove, pa åak izgubile i kuñe i imanja (pri åemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoñi). Direktna šteta. Alternativna terapija moæe da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakaæavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija (Laetrile) ponekad sadræe dozu cijanida opasnu po æivot, terapija sirovim mlekom moæe da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitiåki debalans u organizmu, energiånom masaæom je moguñe izazvati ošteñenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva ošteñenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na koæu zahvañenu ra-

barjak	#22
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:30:03	kom stvara teške opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optuæen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je leåio od raka tako što im je koæu posipao prahom koji sadræi pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedniåko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti. Dr Dæervis je naveo sluåaj koji je kao sudski veštak sluæbeno istraæivao. Rut Konrad (Ruth Conrad), iz dræave Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji leåi iskljuåivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede ramena. On je usput primetio ispupåenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim ñe ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koæa na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje “liåe na (æivotinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takoœe joj je rekao da treba da pojaåa terapiju melemom. Posle nedelju dana, veñi deo njenog lica, ukljuåujuñi i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastiånih operacija kojima je za tri godine delimiåno rekonstruisan uništeni deo lica. Ovo nesreñno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine - nestruånu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doæivela teško fiziåko ošteñenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje od neizleåive bolesti. Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim sluåajevima medicina moæe da izleåi ili bar da znaåajno produæi æivot pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom poåne odmah posle potvrðene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama. Izgleda da su, bar što se tiåe indirektne štete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne reæime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne oåekuje brzo ozdravljenje i najåešñe proœe puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi. Sluåaj iz arhive doktora Dæervisa opisuje tragiåan put koji je prešla vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni. Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporuåivala specijalne dijete u sliånim sluåajevima, odluåila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige “Leåenje groæœem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj knjizi groæœe ima “snaæno antiseptiåko dejstvo” koje pomaæe da se “odagna sva-

barjak	#23
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:30:36	ko zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent moæe da postigne “proåišñenje” tako što ñe jesti iskljuåivo groæœe, dok ne poåne da gubi na teæini. U sledeñoj fazi se dozvoljava dodavanje voña, paradajza i sirovog mleka. Treña faza uvodi sirovu hranu, a åetvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo oåigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora. Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledeñih šest meseci pokušavao da je izleåi, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leåi supstancom laetrile, koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kuñi jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledeñih godinu dana je provela kod kuñe, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatiånih razmera i bolovi su postali nepodnošljivi, konaåno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana. Najåudniji deo priåe govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je sve vreme åinila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Dæervisa detaljno upoznao sa celom priåom, takoœe je rekao da smatra da je odluka o leåenju dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su naåinili grešku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primeniñe ispravan tretman i izleåiñe se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i da propagira leåenje košticom kajsije. Psihološka šteta. Tok bolesti je åesto takav da se naizmeniåno smenjuju subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta åesto navodi na pogrešne zakljuåke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su uåinjene neposredno pre toga i izvodi se netaåna uzroåno - poslediåna veza. Ovi pogrešni zakljuåci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri åemu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentiåni i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koæi. Najveña šteta nastaje kad se takav pogrešan zakljuåak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaæe širenje kruga obmanutih i ošteñenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najåešñi je naåin na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno ubeœenje lako moæe da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zakljuåivanju odnosi kritiåki, pa åak i do paranoidnih ideja kod bolesnika “da mu niko ne æeli dobro, kad ga odvraña od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle”.

barjak	#24
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:31:06	Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspešnosti terapije åesto dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo liåe na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i moguñnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u æivotu duæe nego što se to oåekivalo. Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih naåina na koji se ošteñuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveña socijalna šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više paænje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokušavaju da je objasne, nosi teæak teret u borbi za prosperitet. Fraze koje pobeðuju Evo nekoliko uobiåajenih slogana koje alternativci koriste u pokušajima da uvere publiku da njihova terapija zasluæuje paænju. Oni su åesto pravi majstori za marketing, jer umeju da pronaðu put do našeg emocionalnog biña i da nam ponude baš ono što nam treba. Onima koji trpe bolove oni nude olakšanje, neizleåivo bolesnima izleåenje, zabrinutima za zagaðenje æivotne sredine nude prirodne sastojke, a za one koji sumnjaju, tu su brojna svedoåenja izleåenih ljudi koji su sada zdravi, vitki, snaæni i sreñni. Dakle, da li “padate” na slogane kao što su... “Mi leåimo åoveka, a ne bolest.” Nema niåeg lošeg u tome da terapeut pomogne pacijentu da izmeni svoj stil æivota tako da bude zdraviji i vitalniji i da svoj emocionalni æivot uåini bogatijim. Svaki dobar lekar ñe uåiniti isto. Nevolja je u tome što se ovo åesto koristi kao izgovor zašto terapeut ne prilazi leåenju bolesti, a upravo to je problem zbog koga se pacijent i obratio za pomoñ. “Veliki broj ljudi nam je poklonilo poverenje” Kad bi nauåna medicina bila efikasna, ne bi se toliko ljudi obrañalo nadrilekarima. Da li je ovo taåno? Otprilike isto kao i konstatacija da su astronomi odgovorni za popularnost i zloupotrebu astrologije. “Terapija bez štetnih efekata” Ovo je uglavnom taåno - alternativna terapija je najåešñe neškodljiva, dok ñe savremena medicina ponekad rešiti jedan zdravstveni problem a naåiniti drugi. Ipak, ako hoñete da primenite lek koji ima moñ da vas izleåi, morañete

barjak	#25
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:31:32	da se pomirite s tim da ñe moæda imati i moñ da vam naškodi. Zato je uvedeno vaæno pravilo da korist mora da bude znatno veña od štete. Alternativna terapija je u najveñem broju sluåajeva (mada ne uvek) samo predstava za pacijenta, i ona uglavnom ne moæe ni da mu pomogne ni da mu naškodi. “Mi nastupamo tamo gde je medicina nemoñna” Omiljeni argument nadrilekara je da oni leåe sve i da kod njih nema beznadeænih sluåajeva. Ipak bi samo kratak uvid u istorije bolesti pokazao da ovo nije taåno, ali je ovaj slogan sa marketiškog gledišta veoma efikasan, buduñi da se novim pacijentima nikad ne pruæa moguñnost da provere ove tvrdnje. “Nauåno dokazana efikasnost” Ako nije reå o standardnom medicinskom postupku koji nadrilekar protura kao svoj izum, onda se iza ovoga åesto krije licemerna laæ. Ponekad je to loša interpretacija nauånih istraæivanja, nekad falsifikovanje rezultata, a nekad i navoðenje nauånih åinjenica koje su impresivne ali nemaju veze sa tvrdnjom koju bi alternativac æeleo da dokaæe. Malo insistiranja na detaljima i konsultacija sa struånjacima dovešñe onoga ko ovo tvrdi u neugodan poloæaj. “Lek koji se generacijama prenosi s kolena na koleno” Ovo bi trebalo da nas uveri da je lek efikasan, jer da nije, ne bi se tako dugo koristio. Ipak, delotvornost leka nije u srazmeri sa njegovom starošñu; mi ñemo se u poglavlju Nauka i pseudonauka / Mehanizmi verovanja upoznati sa psihološkom mehanizmima koji omoguñavaju dugi opstanak zabluda u narodu. Mnogi savremeni (i, bez sumnje, efikasni) lekovi imaju veoma kratko vreme aktivne upotrebe, ali ne zato što su loši, nego zato što njihovo mesto ubrzo preuzimaju još bolji. “Nauåna medicina nema odgovore na sva pitanja” Ovo je taåno, uostalom niko to i ne poriåe. Istina je, ipak, da njen efektan metod istraæivanja stalno pronalazi nove odgovore na pitanja o funkcionisanju ljudskog organizma i lekove za nove bolesti. Alternativna medicina je, bar što se tiåe efikasnosti, još uvek tamo gde se nalazila na poåetku, jer se ona koristi metodologijom koja je “štiti” od bilo kakvog napretka. “Ništa vas ne košta da pokušate” Vredi razmisliti na trenutak o ovoj tvrdnji, jer nije teško videti koliko je ona opasna. Ispravan izraz bi trebalo da glasi “Moglo bi mnogo da vas košta ako pokušate”.

barjak	#26
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:33:08	Neke od grana alternativne medicine S obzirom da je je alternativna medicina prepuštena stihijskom razvoju, ne postoji detaljna sistematizacija njenih grana. Mada postoje meðunarodni seminari na kojima iscelitelji iz celog sveta razmenjuju iskustva, ipak se za mali broj grana alternativne medicine moæe reñi da primenjuju opšte propisan i usvojen postupak. Umesto toga, svaki terapeut je razvio svoje metode, što oteæava opis postupaka leåenja jer je nemoguñe nabrojati bezbroj varijanti koje pripadaju lokalnim standardima. Zato opise koji slede treba prihvatiti samo kao primere moguñih varijanti pojedinih grana alternativne medicine. Bioenergija Ako je verovati bioenergetiåarima, svako æivo biñe je okruæeno energetskim poljem koje se zove aura. Ovo polje ne sadræi neku od energija koje poznaje fizika (što je veñ u startu åini nemerljivom pomoñu standardnih nauånih metoda), nego kompleksnu, dinamiåku æivotnu energiju koju stvara ljudski duh, njegova svest, emocije i intuicija. Neki ljudi za sebe tvrde da su u stanju da vide auru, što im se moæe verovati jer postoje oblici migrene, epilepsije ili poremeñaja centra za vid u mozgu koji uzrokuju takva zamuñenja vida. Osoba koja ima glaukom oka, takoðe vidi oko svakog svetlog predmeta pojas sastavljen od duginih boja. Pojam “aura”, inaåe, ima dva znaåenja. Jedan je åisto medicinski i predstavlja skup simptoma koji nagoveštavaju poåetak nekog napada (na primer epilepsije ili migrene) i kojih je bolesnik svestan, pa tako moæe da ih iskoristi da bi se pripremio za napad. Mi ovde ne govorimo o tome, nego o auri kao astralnom omotaåu oko tela, što nema nikakve veze sa prvim znaåenjem. Poklonici Novog Doba tvrde da pomoñu aure moæe ne samo da se dijagnostikuje svaka bolest, nego i da se izleåi delovanjem na auru pacijenta. Ovaj vid terapije se kod nas i u istoånim zemljama zove leåenje bioenergijom, a na zapadu terapeutski dodir (therapeutic touch ili skrañeno tt). Terapija aure je nešto širi pojam, jer taj termin osim bioenergetskog leåenja obuhvata još neke tehnike, kao što je leåenje kristalima, aura-soma (delovanje kombinovanim “vibracijama” kristala, boja, svetlosti i mirisa na obolelu osobu) i tako dalje. Savremeni postupak leåenja bioenergijom su 1972. godine razvile Dr. Dolores Kriger (Dolores Krieger), pripadnica budistiåke vere, koja je kasnije postala profesor na Njujorškom Univerzitetu i Dora Van Gelder Kunc (Dora Van Gelder Kunz), potpredsednik Teozofskog Udruæenja, okultista i alternativni isceljitelj. Ovom svom umeñu odmah su poåele da poduåavaju bolniåar-

barjak	#27
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:33:46	ke, i iznenaœujuñe visok odziv polaznica teåaja je doprineo brzom širenju popularnosti ovog postupka. Evo kako izgleda postupak predstavljen u åetiri faze, kako su ga propisale autorke: 1. Terapeut se koncentriše. U ovome moæe da se potpomogne mantrom ili nekom drugom metodom za meditaciju. 2. Pacijent je u leæeñem stanju tokom seanse. Terapeut primiåe dlanove na nekoliko inåa iznad pacijentovog tela i “skenira” telo od glave ka stopalima. Šake terapeuta su postavljene horizontalno, tako da se palåevi dodiruju, sa dlanovima okrenutim nadole. Neposredan dodir izmeœu terapeuta i pacijenta nije potreban; njihova energetska polja meœusobno deluju bez fiziåkog kontakta. Terapeut ñe osetiti razne manifestacije energije, nabrojañemo neke: toplotu, hladnoñu, peckanje, teæinu i privlaåenje. Ovo ñe mu omoguñiti da odredi koja vrsta debalansa je u pitanju - lokalni debalans, manjak ili potpuno odsustvo energije, i tako dalje. 3. Sledeñi korak je “smirivanje”. Terapeut pokreñe ruke u kruænim pokretima, kao kad åisti. Ovo ujednaåava energetsko polje tako što nagomilanu energiju sa nekih taåaka rasporeœuje ravnomerno. 4. Poslednju fazu åini “modulacija”. Terapeutove ruke lebde iznad delova pacijentovog tela koji imaju neizbalansiranu energiju. Terapeuti mogu da imaju razliåite pristupe u ovoj fazi, prema svom nahoœenju. Napomena: ovaj postupak moæe da se primeni na odraslima, deci, bebama, kuñnim ljubimcima kao i ostalim æivotinjama, pa i biljkama. Kod nas je velikoj popularnosti bioenergije doprinela Dæuna Davitašvili, kod koje su mnogi bolesnici išli u tadašnji Sovjetski Savez na terapiju. Takoœe, sklonost medija (pre svega štampe) ka senzacijama doprinela je munjevitom širenju popularnosti bioenergetskog leåenja, tako da danas veliki broj ljudi pogrešno smatra da je ovaj vid leåenja nauåno verifikovan. Zato treba reñi da postojanje aure kao energetskog polja nije nikada nauåno dokazano, kao ni delotvornost bioenergije. Pa ipak je njena popularnost veoma velika i, po svoj prilici, i dalje raste. Mada se kod nas bioenergijom još uvek ilegalno ili polulegalno bave samo pojedinci, u svetu ima bolnica u kojima je ona zauzela legalno mesto kao deo terapije. Ovo ne znaåi da je nauåna medicina spremna da prizna postojanje aure i bioenergije, nego da prosto æeli da iskoristi åinjenicu da ovaj vid leåenja uspešno nadoknaœuje nedostatak toplog ljudskog kontakta izmeœu lekara i pacijenta u hladnim i odbojnim bolnicama. Za ovo se uglavnom osposobljava-

barjak	#28
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:34:32	ju bolniåarke i medicinske sestre, kojima nije potrebno poznavanje medicine na nivou specijaliste da bi se druæile sa pacijentima i time popravljale njihovo psihiåko stanje. Primicanjem dlanova pacijentovoj zamišljenoj auri one svakako neñe naåiniti nikakvu štetu njegovom zdravstvenom stanju, ali ñe ga zato uåiniti mirnijim i zadovoljnijim. Osim toga, placebo efekat ñe doprineti da se u manjoj ili veñoj meri potisnu bolovi i da se svedu na manju meru hipohondrijske ideje koje u bolnicama uvek opsedaju pacijente. Sa ovim se, naravno, neñe sloæiti poklonici bioenergetskog leåenja jer oni odluåno odbijaju svaku sumnju u ovu terapiju. Uvoœenje bioenergije u bolnice doæiveli su kao definitivnu pobedu, smatrajuñi da je time stavljena taåka na svaku dalju polemiku sa skepticima. Sada se veñ odræavaju brojni meœunarodni simpozijumi na kojima hiljade terapeuta iz celog sveta razmenjuju iskustva. I upravo su na jednom takvom simpozijumu uvaæeni struånjaci iz ove oblasti dobili ozbiljan udarac, utoliko teæi što je burno proprañen od strane štampe. Razlog za veliki publicitet je prost - u ovom duelu je, sliåno priåi “Carevo novo odelo”, dostojan protivnik bila jedna 9-godišnja devojåica. Njeno ime je Emili Roza (Emily Rosa). “Car je go” Dok su organizatori vršili poslednje pripreme za simpozijum bioenergetiåara, i Emili je imala pune ruke posla: trebalo je osmisliti projekat za nauånu izloæbu u osnovnoj školi koju je pohaœala. Ovakve izloæbe spadaju u normalnu školsku aktivnost u Americi, na njima deca demonstriraju razne eksperimente i nauåna ispitivanja, ne samo iz prirodnih, nego i društvenih nauka. Emili je dobila ideju da iskoristi simpozijum koji se odræavao u njenom gradu i da izvede test koji bi joj dao odgovor na pitanje koliko su bioenergetiåari zaista u stanju da osete energetsko polje. Pronašla je veliku kartonsku kutiju i odsekla jednu njenu stranicu. Makazama je na rastojanju od oko pola metra izrezala dva otvora kroz koje mogu da se provuku ruke, i time je bila spremna za test. Svoj rekvizit donela je na simpozijum, pronašla prazan sto i na njegovu površinu priåvrstila karton u vertikalnom poloæaju. Svim terapeutima je uputila poziv na test; odazvala se 21 osoba, sa radnim iskustvom od 1 do 21 godine u oblasti bioenergetske terapije. To je bio dobar “uzorak” za ispitivanje; ako je iko sposoban da šakama oseti auru, to bi morali da budu oni. Svaki pojedinaåni test tekao je ovako: s jedne strane kartona za sto seda terapeut i provlaåi ruke kroz otvore sa šakama okrenutim nagore, a s druge strane Emili stavlja jednu svoju šaku okrenutu nadole na 5-10 centimetara iznad jedne od provuåenih šaka. Iznad koje, leve ili desne? Karton spreåava

barjak	#29
Odgovori: 706 28. Jul 2009. 06:35:27	da terapeut to vidi, pa mora da se posluæi oseñajem za “energetsko polje” da bi pogodio, za šta je imao na raspolaganju neograniåeno vreme. Evo rezultata: od ukupno 280 pokušaja, bilo je 123 pogotka, što iznosi 44%. Pod pretpostavkom da terapeuti nisu u stanju da “osete” bioenergetsko polje, oåekivani rezultat trebalo bi da se kreñe oko 50%, kao kad bi åovek bacao paru i pogaœao “glava-pismo”. Razlika od 6% nije statistiåki znaåajna. Terapeuti su se našli u neobranom groæœu. Objašnjenje za ovaj neuspeh bilo je da oni nisu pre toga mogli da se “upoznaju” sa Rozinom šakom, pa im je ona dozvolila da dodiruju njenu ruku koliko æele, posle åega je test ponovljen. Ovoga puta sa još slabijim rezultatom: 41% pogodaka. Ålanak o ovom testu objavljen je u struånom åasopisu Æurnal ameriåkog medicinskog udruæenja (Journal of the American Medical Association, JAMA), a komentare je odmah dala i dnevna štampa. Ubrzo su poåele da pristiæu i kritike testa od strane bioenergetiåara - prvi je, pod naslovom Sram te bilo, devojåice (Shame on you, girl), stigao od Morin Gembl (Maureen Gamble), iz udruæenja bioenergetiåara. Ipak, niko nije traæio ponavljanje eksperimenta. Primedbi je bilo mnogo. Recimo, Emili je bila pristrasna zato što je njena majka aktivista skeptiåkog pokreta (što objektivno nema veze sa ispravnošñu testa). Zatim, bioenergetiåari mogu da izleåe ljude åak i kad ne osete polje svojim šakama, a inaåe mogu da ga osete samo kod bolesne osobe (ovo se kosi sa njihovim sopstvenim tvrdnjama). Pa onda, åinjenica da se polje prostire na oko 80 centimetara oko osobe, što je dovelo do toga da su obe ruke terapeuta bile “pokrivene” poljem, i tako dalje. Ovaj podatak o dometu polja, prvi put iznet tek posle ovog testa, ipak demantuje Kirilijanova fotografija, mada nju bioenergetiåari pominju kao nesumnjiv nauåni dokaz o postojanju aure. Osim toga, pošto jaåina svakog polja opada sa kvadratom rastojanja, odnos u jaåinama takvih polja na mestima udaljenim 10 i 50 centimetara od izvora polja je 25 puta, što bi moralo da bude dovoljno za bolji rezultat testa. Dr Dolores Kriger, profesorka koju smo pomenuli kao tvorca moderne bioenergije, åasopisu je uputila oštro pismo u kome je iznela mišljenje da je Test Emili Roze

Strana : Prethodna 1 [2] 3 4 5 6 Sledeća

Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.