Nije najbolje vreme da nosim pred tebe poslednju rec sve ono sto jesam od sutra ti vise necu bit znam te u dusu i znam da ti neces progucati bis bijo san covek za tebe sad san kurvin sin
I ne mozes me vidit ne zelis me cut kad se zapetljan u pricu kad se ne znam izvuc i sta mi sad vredi biti svoj da li premestam zlatno sunce po nebu sad vidim da to i nije to kad nemas sa kime podelitit smeh i nevolju i svi moji punti kad se zbroje sve dode na tvoje
To platit ce neko ni kriv ni duzan kad ruku ti da samo zbog toga sto te na me podseca pred zidine duse ti stavit ces strazu od sumnje i straha da se nikad vise ovakva ljubav ne ponavlja
Nikad vise
Dve duse Previse sam gresan da bi bistrom vodom ruke umio da sakrio bih lice pred tvojim okom sto me bodrilo
i mislit cu na tebe onda kad mi svane sudnji dan i mislit cu na ljubav koje nikad nisam bio dostojan nisam bio dostojan ...
ni ove dvije duse sto nam je Bog povjerio, povjerio mjesto da se ljube ja sam i to iznevjerio
i izdao sam te i izdala si me i bolje nismo mi zasluzili ni ove dvije duse sto nam je Bog povjerio
i koliko sam blesav toliko sam spreman gubiti nauci se od mene to sto nikad ne smijes postati
jer previse sam gresan i onda kad mi svane sudnji dan ja mislit cu na ljubav koje nikad nisam bio dostojan nisam bio dostojan...
Upoznat æeš slobodu kao vijest iz novine i sve što ljudi èine u njeno ime, a protiv nje pobrkani lonci èine svijet, kume moj držim glavu iznad mutne vode predugo
I što se penjem više, dalje ove grane sve su tanje podamnom i èak po cijenu ako padnem stiæi æu tamo kad mi nebo bude dom
Podivljali ljudi krèe put barutom i s tom neslobodom u sebi sve što èine je slièno njoj...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Previše sam grešan da bih bistrom vodom ruke umio da sakrio bih lice pred tvojim okom što me bodrilo i mislit æu na tebe onda kad mi svane sudnji dan a mislit æu na ljubav koje nikad nisam bio dostojan
Nisam bio dostojan ni ove dvije duše što nam je Bog povjerio, povjerio mjesto da se ljube ja sam i to iznevjerio
I izdao sam te i izdala si me i bolje nismo ni zaslužili ni ove dvije duše što nam je Bog povjerio
I koliko sam blesav, toliko sam spreman gubiti nauèi se od mene to što nikad ne smiješ postati jer previše sam grešan i onda kad mi svane sudnji dan ja mislit æu na ljubav koje nikad nisam bio dostojan
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Povedi me tamo na vrata moje sestre nasloni me leðima na zid oèi su naše usamljene zvijezde stavljam dlanove na njih
I opet sam dijete opet idem u duboko tu gdje ne vidi se dno i èežnja je moja dokle seže oko dok se pozdravljam sa njom
Dušom prolaze tihe jeseni draga proljeæa zlatnih boja blagoslovi me i dozvoli mi da se oprosti duša moja
Dozvoli mi
Èežnja je moja s’ ove strane ceste pod jastukom ostavljeni zvuk i neka joj jutro nešto dobroga donese kada ne bude me tu
Da se oprosti duša moja
Dozvoli mi
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
