| Strana : Prethodna 1 . . . 4 5 6 [7] 8 Sledeća |
|
Vanessa
|
#1
|
Odgovori: 472
19. Jun 2006. 21:57:20
|
Krvav uzdisaj..... Duse
Sve sto zelim danas napisati su par reci o jednoj osobi,
koja nije vise medju nama, ali ce vecno ziviti u nasim srcima
(U mom Srcu)!!!
Ne znam kako i gde da pocnem, jako mi je tesko.
Ustvari nemogu doci k’sebi!
Nista mi nije jasno! Imam osecaj da cu poludeti.
Ma imam osecaj da cu sad umreti od BOLA!
Dobila sam jutros Poruku, Poruku koja je promenula puno toga u meni
Nista vise nece biti, kao sto je nekad bilo !!!
Tesko mi je to izgovoriti,a jos teze mi je shvatiti/ priznati da je to istina.
izgubila sam jednu dragu, - najdrazu osobu u mom Zivotu..
A bio je tako mlad, uvek sa osmehom na licu, dusu od Andjela.
Svi su ga voleli, jer je uvek bio dobre volje i kod njega si mogao naci pravog Prijatelja.
Uvek spreman da te saslusa, i da dobar savet!
......................citam ovo, sto sam napisala....
....... brisem.. i pokusavam napisati nesto ispocetka.
Jer necu i nemogu da verujem to sto se dogodilo..
Razmislam kako bi lepo bilo kad bi sada bio ovde i kako bi mu mogla napisati neki lep Stih...
Stih o ljubavi i srece...
Kao sto sam znala skoro svako Jutro da mu napisem!
Nista vise ne razumem..nista mi nije jasno .. ni zasto sve ovo uopste PISEM,
kad on to nikad procitati nece...
Zasto je morao otici, zasto bas on.. zasto…zasto… ?!
Milijon pitanja vrte se u glavi.. uzalud.. kome da ih postavim...
’sem Bogu, ali ni on mi odgovoriti nemoze!!!
4.03.2005
8.44
-----------------
Dok zivis.. budi ziv ! 
|
|
|
VOJNIK_SRECE
|
#86
|
Odgovori: 14
09. Jun 2008. 12:58:34
|
PRIJATELJ
*Prijatelje stvara sreca a,
nesreca proverava *
|
|
|
Vanessa
|
#87
|
Odgovori: 472
13. Sep 2008. 19:21:04
|
Andjele...
...kako vreme prolazi, svaki dan mi sve vise i vise nedostajes..
Sinoc sam pozelela da popricam sa tobom, pa sam pogledala tvoju sliku i zatvorila oci.
Opet ti nista nisam mogla reci .. jer su suze posle..
Ali znam da vec znas pricu...
Andjele.. molim te, preklinjem te .. da mi pomognes da pronadjem sebe.. i sam vidis da sam se skros izgubila..
Nemogu da pronadjem put svetlosti.. a dobro znas da se bojim mraka..
Zato .. povedi me Andjele moj .. jer znam da ce mi sa tobom biti mnogo lakse i lepse...
Hocu da zivim pored tebe .. jer jedino sam se tu osecala voljenom ..
Ne ostavljaj me Andjele, znajuci kako mi je...
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#88
|
Odgovori: 472
31. Okt 2008. 21:37:43
|
Godinama, mesecima, danima, satima..
cekam i sanjam te.. negujem u secanjima svojim..
Cekam te i sve se vise bojim..
Da, bojim se svakog novog dana..
jer moja secanja polako blede..
Bojim se jer znam da sve su to samo moji snovi ..
Molitve moje ne vrede..
ma koliko preklinjala i molila..
izgubljeno vratiti se nemoze ..
bar se do sada jos niko nije vratio
To ima samo u Filmovima..
Znam kriva sam .. nisam smela da te pustim ..
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#89
|
Odgovori: 472
31. Okt 2008. 21:44:53
|
Ti si rana, koja me godinama vec boli ..
i bolice me do kraja zivota...
Da, moj bol...koji sa ponosom nosim..
Ti si bio Andjeo moj, koji me mojom nepaznjom napusti...
Zbog tebe sam spremna, da klecim, da molim da prosim..
Ti si onaj, koji me mogao voleti, onakvu kakvu jesam...
Ti si inspiracija moga bola... i covek sto ce do smrti da me boli..
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#90
|
Odgovori: 472
03. Nov 2008. 22:05:02
|
Andjeli su dobili jos jednog Andjela
Da taj krvavi uzdisaj duse.. gusi me i danas..
Dusa mi jeca, lomi se do bola.
-Jos se jedan mladi zivot ugasio
-Jos jedna rana na srcu..
-Jos jedan deo mog srca koji je nestao…
Pa dokle jos !!!
Vise nemam reci, nemam suza, nemam snage...
Ostala je samo nevjerica i velika praznina u srcu...
Sva tuga ovog sveta je u meni,
Ali nedam da me pobedi.. da me slomi do kraja...
Pokusavam …
Da, juce 2. Novembar… bio bi tvoj 30 Rodjendan
ali NEKO- nije to dozvolio da docekas ..
Psihopat, tvoja bivsa - lepsa polovina..
Da, nije mogao da podnese, da razume sto zelis razvod.
Nije mogao da podnese sto ides iz njegovog zivota..
Smatrao je- da si ti njegovo vlasnistvo i da nesmes jednostavno tako da ides..
pa mu je lakse bilo da te skloni sa ovog sveta
NJIEGOVA ili NICIJA, pretio ti je otvoreno da ce te ubiti, ako odes..
mislila si da se Sali.. pa nisi obratila paznju na njegove pretnje, misleci da ce se pomiriti sa tim.
Mislila si da ga poznajes posle skoro 12g zajednickog zivota..
Dok je vasa svadja trajala, sestra tvoja vas molila da prestanete .
A on mrtav hladan izvadi pistolj i ubi te na licu mesta.
Stigla je hitna, ali uzalud .. ti si vec bila mrtva..
I sve to, dan pre razvoda..
Zasto je moralo to tako …
Zar nije moglo drugacije…
Zasto je zivot tako surov…
Zasto mi uzima najdraze osobe..
STA BI BILO .. KAD BI BILO .. !!!!
Pitam se .. kao i uvek .. no odgovora NIGDE..
Strasno je kad covek tragicno izgubi drage osobe…
Taj bol se nemoze opisati recima..
Draga moja drugarice, tesila si me kad sam izgubila Druga,
Tesila si me i pricala mi kako se tamo negde sigurno Zivot nastavlja...
Ako ima tu neke istine, sto niko od nas ne zna..
Nadam se da ste vi tamo na onome svetu pronasli svoj mir… srecu i ljubavi ..
I Neka Andjeli budu vase drustvo… nek vas cuvaju u svojim krilima...
Zivot je samo staza posuta trnjem od gnezda do zvezda.. a vi ste sada medju zvezdama..
I sigurna sam da su vase duse u raju i da vam je puno lepse nego nama!
Nedavno mi neko rece : Mrtvi su samo oni koji su zaboravljeni, dok oni koje volimo… zive u nama vecno.
Treba da budes sretna da imas svoje Andjele.. jer ovaj Rastanak je samo privremen…
Moja Zelja je da mi dragi bog da snagu da sve ovo prezivim i nadjem svoj mir u ovom surovom svetu … i mozda neki jasan odgovor na moje ZASTO ?!!
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
_OLUJA_
|
#91
|
Odgovori: 1341
16. Nov 2008. 20:08:15
|
nebo je noæas ogromno ,nebo zna gde je moje maleno ...
Nauèila sam da vredi voleti,da se svaka suza isplati i da neki trenutci traju veèno u nama.
Sada tragam za jednim savršenim trenutkom,u kome æu spojiti sve što sam nauèila i što još treba da nauèim.
Mnogo je togau meni ostalo nedoreèeno-zajednièka budjenja,nežnost,pa i ono što je manje lepo.Sada mi nije tako teško.Nemoguæe je postalo ostvarljivo onog trena kada sam otkrila da motiv leži u cilju,koji nije ostvarenje mojih liènih želja.
Shvatila sam da biæe za koje sam bila spremna da se žrtvujem može i bez mene.
Èinjenica je da smo svi ipak sami i posebni sve dok ne upoznamo nekoga ko æe nas naterati da poželimo da žrtvujemo deo sebe.Probudila se u meni ona devojèica koja je umela da želi i želela da ume.OÈEKUJEM ÈUDA,JER IMAM PRAVO NA TO!
Ko se još zadovoljava sitnicama?
Bilo bidovoljno da ponovo doživim jedno,obièno,a posebno,jutro,kada nije važno gde si nego s’kim si...trenutak u kom je sve što ti znaèi uz tebe.Kada znaš da je sve u redu ili makar da se može popraviti.
Ako treba ugasiæu sve sveæe na svetu i poželeti da me neko želi i sanjam dan kada æe se izmešati miris parfema i tvoje kože.Želim da izbrišem sve znakove i pitanja iz glave i nauèim da umesto taèke stavljam zarez.
SHVATILA SAM,DA BLISKOST NE BOLI,DA NIJE STRAŠNO BITI OTVOREN I RANJIV I DA NEMA RAZLOGA DA BEŽIM.
RITAM U KOME MOJE SRCE UDARA NEKA BUDE RITAM MOJIH KORAKA KA LJUBAVI.ŽELIM PONOVO OTKRITI TAJNU KOJU SAM ZABORAVILA.
VOLETI JE ÈAST,A BUDITI SE PORED VOLJENOG~PRIVILEGIJA!!!
..... 
-----------------
Ljubav je nepobediva ...njen je korak ,
kao korak vojske koja pobedjuje.... 
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ...
Tamo se necemo ,nikada rastati....
|
|
|
_OLUJA_
|
#92
|
Odgovori: 1341
16. Nov 2008. 20:11:11
|
.... nek mi te nebo vrati ....
 da,oèekujem èuda...
-----------------
Ljubav je nepobediva ...njen je korak ,
kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ...
Tamo se necemo ,nikada rastati....
|
|
|
piile2
|
#93
|
Odgovori: 2182
15. Dec 2008. 20:54:16
|
......................
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Napisati na primer: "Noc je puna zvezda,
trepere modre zvezde u daljini".
Nocni vetar kruzi nebom i peva.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene volela.
U nocima, kao ova, drzao sam je u svom narucju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.
Volela me je, a katkada sam i ja nju voleo.
Kako da ne ljubim njene velike nepomicne oci.
Ove noci mogu napisati najtuznije stihove.
Pomisao da je nema. Osjecaj da sam je izgubio.
Slusati beskrajnu noc, bez nje jos beskrajniju.
I stih pada na dusu kao rosa na livadu.
Nije vazno sto je moja ljubav nije mogla zadrzati.
Noc je zvezdovita i ona nije uz mene.
I to je sve.U daljini netko peva. U daljini.
Moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Kao da je zeli pribliziti moj je pogled trazi.
Moje srce je trazi, a ona nije uz mene.
Ista noc odeva belinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo vise isti.
Vise je ne volim, zaista, a mozda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.
Jer sam je u nocima, kao ova, drzao u svom narucju,
moja je dusa nespokojna sto ju je izgubila.
Iako je ovo poslednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi poslednji koje za nju pisem.
-----------------
Od misli sve potice,i dobro i zlo .
|
|
|
Vanessa
|
#94
|
Odgovori: 472
31. Dec 2008. 13:21:45
|
...
Zelim samo korak cvrst..
Da podnesem svoj krst..
Da svoje izmoreno telo podignem..
Da kroz prste jos jednom oblak dodirnem...
Zelim sansu za nas...
Da svoju krv podignem kao pehar
Tebi u cast...Da nazrem u daljini spas....
Zelim umorno telo da ispravim..
Pogledom za zdravlje ti nazdravim..
U tebi nadjem spokoj i mir...
Da moje lice govori da si ziv..
Zelim nogu na zemlju crnu samo da stavim..
Sve iza sebe da zaboravim...
Jer Ako te ima Boze
Daj snage...
vera te spominje ispod koze..
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Vanessa
|
#95
|
Odgovori: 472
31. Dec 2008. 15:02:21
|
Nekad se radovala 31. Dez.
Radovala ko malo dete ..
a sada mi je sve jedno ..
isti mi je ko i svaki dugi dan ..
Otkad si otisao ..
nemam razloga da slavim bilo sta..
a najmanje Novu Godinu ..
Jer sam te zbog jedne "NOVE GODINE" izgubila..
izgubila zauvek ..
Otisao si bez pozdrava..
i nisi se nikad vise vratio ..
Zato ..
mrzim ..
mrzim taj DOCEK NOVE...
Jer mi uze Andjela..
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Tutumrak
|
#96
|
Odgovori: 17
09. Jan 2009. 18:55:03
|
BESMRTNA PESMA
1.
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
mozda ce i u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmisljao
o tome sta znaci ziveti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama maste
u mladost hrabro se popni.
Tamo te ceka ona
lepa, al lukava duga.
I zivi!
Sasvim zivi!
Ne grickaj kao mish dane.
Siroko zvaci vazduh.
Prestizi vetar i ptice.
Jer svaka vecnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodas
sve vise ti je uzan
i osmeh sve tisi
i tisi
i nekako iskrivljen.
Zato zivi, al sasvim!
I ja sam ziveo tako.
Za pola veka samo
stoleca sam obisao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Vecno sam isao.
Isao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlacen konac trajanja
i zashij naprsla mesta
iz kojih drhte cudenja.
I nikad ne zamisljaj zivot
kao uplasen oprostaj,
vec kao stalni docek
i stalni pocetak budenja.
2.
A onda, vec jednom ozbiljno
razmisli sta znaci i umreti
i gde to nestaje covek.
Sta ga to zauvek iste.
Nemoj ici na groblja.
Nista neces razumeti.
Groblja su najcrnji vasar
i tuzno pozoriste.
Igrajuci se nemira
i svojih bezoblicja,
zar nemas ponekad potrebu
da malo krisom zadjes
u nove slojeve razuma?
U susedne buducnosti?
Objasnicu ti to nekada
ako me tamo nadjes.
Znas sta cu ti uciniti:
pokvaricu ti igracku
koja se zove bol,
ako se budes odvazio.
Ne lazem te.
Ja izmisljam
ono sto mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni trazio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodas nestvarnog.
Prepoznaces me po cutanju.
Vecni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj vestinu slusanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rodenja
i nekih sitnicavih smrti,
kad jednom budes shvatio
da sve to sto si disao
ne znaci jedan zivot,
stvarno naidji do mene
da te dotaknem svetloscu
i pretvorim u misao.
I najdalja buducnost
ima svoju buducnost,
koja u sebi cuje
svoje buducnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, cega nismo svesni,
nije nepostojanje,
vec postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam,
evo sta ce to biti.
Hiljade sarenih riba
leprsace mi kroz oko.
I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
vec samo trenutnih granica.
Jedricu nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtacu ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore buducnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao necujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visicu sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
sto sama sebe odmotava.
Lebdecu u mestu, a stizacu
i nestajacu u vremenu.
Odmoricu se od sporednog
kao galakticka jata,
koja su srasla pulsiranjem
sto im u nedrima traje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne sume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoricu se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
jos dok se nisu ni srele.
Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tisina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni nece
ugasiti ni skratiti.
Samo cu,
obicno tako,
jedne slucajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se ociju vratiti.
Kaznjavan za sve sto pomislim,
a kamoli sto pocinim,
osumnjicen sam za neznost
i proglasen sam krivim
sto ljubav ne gasim mrznjama,
vec novom, vecom ljubavlju
i zivot ne gasim smrtima,
vec necim drukcije zivim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj muciti
pitanjem: kako preziveti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stolecu
neko me slucajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom coveku.
Nigde toliko drukcijeg
kao u istim stvarima.
Proceprkas li prostore,
iskopaces me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski visestruk,
ne znaci biti rascovecen.
Ja jesam deljiv sa svacim,
ali ne i razoriv.
A sva ta cudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znas sta su prorocanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
sto vija sebe ukrug.
Pa sto bismo se oprastali?
Cega da nam je zao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znas - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
Nemoj da budes tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
cudno drag.
Nocu kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim i zivim.
Mika
|
|
|
Vanessa
|
#97
|
Odgovori: 472
09. Jan 2009. 20:56:11
|
..divno napisano ...
-----------------
Dok zivis.. budi ziv !
|
|
|
Tutumrak
|
#98
|
Odgovori: 17
10. Jan 2009. 00:57:31
|
Rastanak
Bela soba ispunjena neonskim svetlom i tisinom.
Osim jednog kreveta, malog metalnog ormarica, stalka sa naopako okrenutom flasom i stare stolice od sper ploce nema nikakvog namestaja, nijednog medicinskog instrumenta koji bi ulio bar trunku nade.
Stajao je pored kreveta, nesposoban da bilo sta da kaze.
Sati su prolazili i praznina u njegovoj glavi postala je beznadezno duboka.
Tisinu je prekinula ona, prozaicnim pitanjem na koje je potrosila pola rezerve snage.
- Jesi li me nekad prevario?
Sacekao je da mu u ispraznjenoj glavi utihne eho njenih reci.
Ona je pogresno protumacila ovu pauzu i pocela da skuplja snagu za sledecu recenicu.
U poslednjem trenutku se prenuo.
- Nikad.
Polako je podigla pogled i pogledala ga u oci.
- Nisi?
Tanka crvena linija je spojila njihove duse.
Sa olaksanjem je shvatio da je ovim cvrstim pogledom ispravio gresku oklevanja.
- Ne, nikad.
Izgleda da joj je ovaj odgovor dao snagu.
Odmah je upitala kroz osmeh, izazovnim glasom od koga su mu nekad klecala kolena:
- Zato sto si me voleo?
Njegova tvrda odbojnost prema frazama nikad mu nije dozvoljavala da izgovori te dve proste reci.
Uvek je mislio da su samo postupci vazni, a da su reci lazljive.
Zbog toga je bila vecito uskracena za ono za cim je uvek zudela: prosto, neukraseno "volim te".
Pa cak ni u ovom trenutku nije bio spreman na tu zrtvu; bilo mu je jasno da je prekasno za improvizaciju.
Vec mu je na jeziku bila recenica koja je pocinjala sa "nikada neces..." ali je shvatio da je to u ovoj situaciji neumesno.
- Nikada nisi shvatila muskarce.
Oni mogu da vole i da varaju.
Da, bio sam ti veran, ali ne zato sto sam te voleo, nego zato... ne znam, valjda zato sto sam covek od duha.
Najmanje od svega joj je trebala njegova sirova i neotesana prepotencija.
Zar je moguce, pomislila je, da cemo se zauvek rastati a da mi nece pokloniti ono sto najvise zelim.
- Da li si bar...
Uhvatio je za ruku jer je osetio da je nesto popunilo prazninu u njegovoj glavi, neka istina koja je rasla i trazila put napolje; trebalo je samo da otvori usta i da je oslobodi.
Ono sto nije ocekivao, to je da ce se u istom trenutku iz njega osloboditi i potok suza, koje ce sapat pretvoriti u krik.
- A voleo sam te toliko... i volim te vise od svega.
|
|
|
Biki72
|
#99
|
Odgovori: 157
22. Jan 2009. 02:04:11
|
Svaki dan negdje život nastaje, a negdje se gasi... Negdje se raða ljubav, a negdje umire... Tako æu umrijeti i ja, ali moja ljubav prema Tebi nikada. 
-----------------
...al’ mi u nju ne diraj...
|
|
| Strana : Prethodna 1 . . . 4 5 6 [7] 8 Sledeća |
|
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
|
