Uh da li se vi ponekad osjetite usamljeni ja se vala osjetim ponekad kad ostanem sam negdje bilo gdje iako ima ljudi pored mene ali se baš osjetim usamljen i tad sam baš nikakav tada me zvekne neka melanholija iako u biti nisam melanholièan tip romantièar da ali melanholik nikako kako èovjek protiv toga da se bori mene ne hvata èesto ali se opet desi šta je to u èovjeku tako jako da ga baci u neka razmišljanja o prolaznosti svega i o tome kako se èovjek rodio sam i umrijet æe sam najvjerovatnije nisam sad u takvom stanju ali volio bi da znam desi li se vama ponekad tako šta i kako se vi borite i borite li se protiv tog osjeæaja
jos kako !ali ja se tad lepo isplacem,onda nadem neku zabavu sebi ili telefoniram i prode sve. ma daj laki nemoramo nikad biti sami..... treba se samo malo potruditi. vidi koliko nas ima..... zar nisam kontradiktorna???? kao prava usamljena dusa
Budi aktivnije biche, izlazi malo napolju, setaj, pozovi nekoga drugara na kafu ili drugaricu uglavnom osobe s kojima se dugo nisi video, organizuj neku rostiljadu, okupi svoje drustvo, pevaj, skaci )
niko ne treba da bude usamljen,svako ima svoju srodnu dusu,samo treba da je pronadje. Ili nesto slicno tom,nemoze nazalost svako da dobije to sto zeli i trazi. A drugo je kad si usamljen pored ljudi. Kao osecaj odbacenosti,nepripadnosti.
da niste dobro skontali ja nisam usamljen u takvom kontekstu kako ste vi razumili možda sam se i ja pogrešno izrazio moguæe da sam upotrijebio pogrešan termin ali onaj osjeæaj malosti u berskraju svega ponekad èovjeka odvede u dijelove koji su poznati samo njemu
Jesi li uveren da se trebaju takve stvari podjeliti sa ostalima posto sam ja misljenja da je ta vrsta usamljenost neka vrsta umetnosti slicna meditaciji ali ne kao ona uobicajna tiha meditacija vec glasna razmisljajuca meditacija koja je tako retka da covek dobije utisak kao da te neka sila od vremena do vremena odvuce od svega samo da te cuje i preispituje te preko tvojih sopstvenih pitanja u vezi svega, mozda sam luda ali imam i sama ponekad takav osecaj, i tad mi prija ta vrsta usamljenosti
mislim ad treba malena ako je umjetnost èemu onda da bude samo moja bolje dijeliti i to malo beskraja s drugim sve drugo nam je podijeljeno sve drugo imaju drugi samo to taj jeadn mali dio besjraja koji imamo treba da se podijeli as jednim biæem ali kako?
Laki prepisivanje odgovora i delenje istih tih informacija isto nije neka umetnost, u svacijem tome beskraju postoji deo kojeg si i sam spomeno ali kojeg mora svak sam od nas da odradi, preuredi, jer za neko stvarstvo potrebna je i ta vrsta usamljenosti od koje nije niko operisan . Da se recimo sve te neke stvari mogu djeliti sa drugima onda ne bi postojala ta jedna specificna vrsta usamljenosti koja je potrebna za napredovanje .
Na neka pitanja mozemo dobiti odgovore samo u sebi, jer se vec nalaze u nama, samo malo rada i usamljenosti je potrebno nista vise, ako ocekujes da umesto tebe neko pronadje taj odgovor, pa iza toga treci, pa peti onda se treba upitati "da li znam uopste da zivim" posto mi svi imamo klasicna neka pitanja na koje ne znamo odgovore ali znaju ih drugi tad jedni drugima pripomazemo, bas na slican nacin kao ucenici pred testom koji zajedno ponavljaju neko gradivo i razmenuju misljenja, ali kad je test nema se vise sta da se djeli ni da se razmenjuje, imas ili nemas odgovore na neka pitanja, tako je i u zivotu, neka pitanja odgovore dobijemo sa razmenjivanjem misljenja, na druga sa ucenjem preko rada, iskustva, na treca se jednostavno covek treba da odklopi od svega i da pronadje odgovore u sebi ...
ipak mislim da se nismo razumjeli ipak možda ja to i ne umijem opisati svako pitanje ima odgovor nekad ga vidimo nekad smo toliko slijepi ad ga ne vidimo iako je jednostavno ali mi ga ne vidimo i ne treba oko toga se posebno osvrtati i ja se ne osvræem na sva neodgovorena pitanja imam ih neodgovorenih koliko hoæu ali ponekad i ne tražim odgovor a moj beskraj je moj beskraj samo sam pokušao ad pronaðemo zajedno neki put iz tog beskraja koji æe nas povesti pravom stazom ali šta ima veze i kad krenemo pogrešnom opet je to naša staza
Ma draga aaaalo ako neke stvari ne shvacamo shvaticemo kad budemo pali, a ni tad nije kasno za ucenje ukoliko smo pre toga znali izvaditi "pesak" iz ociju, jer ponekad zna biti prava umetnost samo vadjenje peska i trunja iz "ociju"
Vazan je nacin na koji sebi odgovaramo, da li je to iskren ili neiskren ...
Laki pa i ne treba na sva pitanja da ni pokusamo da odgovorimo sebi, ali mislim da sto vise odgovorimo sami sebi na neka bitnija pitanja od kojih zavisi posle sta cemo u vezi cega preduzeti ili uciniti, onda je u jednoj situaciji najbolje postaviti sto vise pitanja i na njih odgovoriti sto realnije i iskrenije, kako inace ne bi pali ili zaisli na nekoj slepoj stazi, jer nerealni odgovori samome sebi nisu nista drugo nego pogresne kordinate, koje te vode na neku pogresnu stazu koja moze biti tvoja a moze cak to da zauvek i ostane ukoliko osoba samoj sebi ne odgovara iskreno ...
"sreca i ljubav padaju podjednako na sve nas , samo mi od svojih gluposti pravimo kisobrane" zar nema istine u ovome? zar ako zatvorimo oci i sakrijemo se u svoju cauru,okupljeni sumornim mislima i jos sumornijim delima,zar nismo vec zaboravili da zatvorimo vec jednom taj glupi kisobran?? zato ja mislim da je vrlo dobro kad ukapiras da je ta pogresna staza bezveze i da sto pre nades tu precicu ka putu na kom ce biti malo vise srece tim putem ici dalje----- ja zaista nevolim pogresne staze,pogotovu ne zelim da budu moje,ako sam pogresila probacu da ispravim ,ali uvek dignute glave krenucu dalje ka suncuuu.... bacicu kisobran,nek pada kisa ljubavi i srece
ponekad se pojavi veoma mali i nejak,pa ga prvi oblak pokrije i vise se ne izvuce iz senke,mi dole ostanemo u nadi znajuci da mora doci neki novi i snazniji kojice nam dati krila... .ja se ipak nadam da iz tog mnostva usamljenih ipak neko ceka na nas.......primeticemo mi ko stoji ispod"kisobrana" ,a tako je sam .zar ne mislis tako???
Svi mi potajno prizeljkujemo da budemo voljeni... Nasa je opsta potreba da nas drugi prihvate! To nas motivise u nasim svakodnevnim postupcima i to upravlja nasim sistemom samovrednovanja. Iz te potrebe proizilaze sva nasa devijantna ponasanja, kompleksi, neprimereni postupci i sve ostalo.
Ponekad se osetim usamljen zbog neke stare povrede pocinjene od strane neke osobe prema meni, i malo mi se pokvari raspolozenje... Tada, ako sam stvarno sam (u kuci, kolima, na poslu...) osecaj usamljenosti se spusti na mene elementarnom jacinom!
Srecom imam ljude koji me vole, pa takvo stanje ne traje predugo. Mislim da se uistinu usamljenim mogu osetiti samo ljudi koji znaju iskreno voleti!
..........Srecom imam ljude koji me vole, pa takvo stanje ne traje predugo. Mislim da se uistinu usamljenim mogu osetiti samo ljudi koji znaju iskreno voleti!.........by zedlion..........
da ti nije mozda laki neki brat? pa vas dvoje samo umisljate kako ste sami,pogledajte samo koliko je nas koji vas "okruzuju"daj okrenite se malo oko sebe,pustite one koji vas cine nesrecnim i samim,jednostavno ih pustite niz vodu,nek ih odnese neki nabujali talas ....... ajde vas oboje hihi tebe i neznam ali nema veze.... ah da mislim da sam jednom bila puno ljuta na tebe reci cu odmah zasto da neki nebi nagadali,zato sto si mi iskasapila jedan post! ali ,nema veze ako mislis da si u pravu onda je ok. mada me tada uzasno bolelo!!!!!!!!!!!!1
Poverenje omogucava blizinu, blizina donosi radost koja nam pruza/daje snagu za promene na bolje … Ponekad je potrebno biti malo usamljena osoba, samo malo, tek toliko da svoje “nozeve” tj.,slabosti postepeno unishtavamo i na taj nacin postepeno suzavamo krug samoche gde se ne treba nikada prekovise zabaviti, jer ako se prekovise analizujemo i samotarimo sami sa sobom sa svojim mislima i osecanjima, onda mislim da se ne cenimo prekovise, bash ako smo celo vreme zatvoreni poput morske skoljke a otvoreni samo kad treba iz sebe izbacivati bes, nasilnost, paniku, plach onda su to ocigledni znakovi nezdrave ljubavi prema sebi koju poseduju upravo osobe koje nemaju ili ne dopustavaju nikome oko sebe da s njima podjele svoj bol, osecanja, misli, razocarenja … Ne postoji nijedna stvar u zivotu koja moze vise da boli od neposhtenosti prema sebi, i s time automatsko sebi oduzimamo prilike po promenama u ispravljanju/popravljanju, po jachanju/po snazi, po radosti …
...je veliki problem danasnjice. Sto je veci grad i sto smo okruzeniji masom ljudi, prolaznicima, nepoznatim ljudima koji nemaju vremena za sebe, a kamoli za nekog stranca, lako dodje i do te usamljenosti. Medjutim jako puno zavisi i do ljudi i do kulture. U nekim krajevima se ljudi jednostavno manje druze, okolina je hladnija i time puno lakse dolazi do te usameljenosti, a narocito ako osoba nema u blizini bliznjeg svoga, dragog prijatelja za razgovor, ljudsko bice i osmjeh za smirenje.
Usamljenost nije lako pobijediti, ali treba na tome raditi. Nalaziti sebi adekvatno drustvo jer su ljudi i druzenje najbitniji dio tog problema.
Biti usamljen/a se u mnogim se ocima smatra negativno,sto i jeste tacno al samo delimicno. Jel Ako je neko/a usamljen/a duzeg perijodato nikako ne valjaal zato doticnu osobu ne smemo optuziti za to,jel ne znamo zasto je uopste do toga doslo. Tek onda kada se uputimo u celu *njenu/njegovu* pricu mozemo se izjasniti o svemu.
A usamljenost kraceg perioda moze biti dobro i koristno. Mozda ti bas treba izvesno vremena malo sam/a da budes,jel imas mnogo misli u glavi pa ih trebas na miru i resiti. A to nikako ne mozes uraditi ako ti je puna kuca s ljudima.
----------------- >’Covek Nikada Nije Toliko Nesrecan Kao Sto Misli, Ni Tako Srecan Kao Sto Se Nadao Da Ce Biti’..<
Usamljenost nije odnos drugih prema nama veæ nas prema drugima i prema sebi samima. Ko održi i razvije živo interesovanje za sebe i ljude oko sebe nikada se neæe oseæati usamljenim jer nikada to neæe ni biti.
----------------- Mirno koraèam i nosim oklagiju sa sobom...
Ima trenutaka kada pozelim da je neka draga osoba pored mene, to obichno biva kada odgledam sam, neki romantichan film ili odslusham neku pesmu koja me pogadja pravo u srce. To su izuzetni trenutci kada nekog prizeljkujem ko nije trenutno samnom. Trudim se da u trenutcima slabosti budem sa drushtvom
Ako osoba ima bogat unutrasnji zivot,ne moze se nikad osetiti usamljenom. Nikad covek ne moze biti blizi sebi,nego kada je sam.No,to ne znaci da nam nisu potrebni drugi ljudi.Ali,ne treba se bojati i padati u malodusnost kada nam naidju takvi periodi.
Samoca kao licni izbor zivljenja- i usamljenost kao bolno stanje dushe - moramo razlikovati te dve kategorije..
Usamljenost, taj bezdan , ocaj, vapaj, krik za pomoc.... nesposobnost ili nemoc da pronadjemo toplo srce..ceznja za dodiromi komunikacijom ali istovremeno i strah od povredjivanja...ma hiljadu zelja a blokada realizacije...zbog licnog neznanja, izolacije...neaktivnosti..Definitivna podloga za depresiju...
Bolest sadashnjice...Na zalost....
----------------- Zaviri u svoje srce, mozda te iznenadi lepota
IZABERESH OVAKAV SAJT ZA KOMUNIKACIJU, FORUM NAROCITO..GDE MOZESH DA OPLEMENISH DUSHU I OTVORISH SRCE BEZ STRAHA OD POVREDE...ILI CHAT KDE OPET MALKO VEZBASH KONTAKT...ILI POSMATRASH KAKO TO DRUGI RADE...
SRECNO!!!!!!!!!!!!
----------------- Zaviri u svoje srce, mozda te iznenadi lepota
Najlepsi Bozji dar je kada upoznamo osobu duhovne lepote koja odgovara nashem pecatu-identitetu, i ista pretvori osamu u najlepshu zivotnu ariju...
Ako je vishe slicnih osoba - nama, u nashem okruzenju, to je izlaz iz bezumlja vidljiviji i mogucnost da nahranimo zver u nama zvanu: zelja, ceznja, potreba...izvesnija....
----------------- Zaviri u svoje srce, mozda te iznenadi lepota
Sta je gore?!Samoca ili Usamljenost? procitala sam negde da je samoca lepa.Malo ljudi ima snage da je sebi priuste.A zivot sa nekim ne znaci nestanak iste.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Samoca - uzrok ili posledica? Izbor ili nesmotrenost?
"Svi smo mi sami. I niko ne voli nikog. Nema stida, nema obzira ni donje granice. Upoznavanje, ljubav, brak sve je svedeno na nivo animalnog instinkta." Govorim o pomoæi, jer samoæa je uvek bolna. Bilo da je uzrok, posledica, bilo da je stigla kao izbor ili nesmotrenost, uvek je bolna na kraju. Uvek se nerado govori o njoj, i uvek se zapetljamo u zavrzlamu - kako ne misliti o onome o èemu ne bi trebalo. Uvek se pati zbog nekoga ko to ne zavredjuje.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
kad shvatis da ipak si dosao do te tacke u vremenu i prostoru, kada mozes slobodno da kazes sebi, gledajuci su u ogledalu, JA NEMAM PRIJATELJE. to je jedna istinita kostatacija, koja te, ako si emotivac, poprilicno slomi.
da li sada da nastavim da se pretvaram da ipak je sve u redu? da se okrenem tom nekom poslu koji radim, nesto za pare koje egzistenciju znace, a nesto za dusu, sto hranu joj daje? naravno! uvek treba raditi, pogotovo na dusi i za dusu. mada, s kim cu to da delim?
da li je neispunjeno jedno, dva, tri, nekoliko obecanja, ocekivanih postupaka, zaborav da reci su nam jos uvek potrebne…sitni promasaji i praznine u nasim odnosima, u nama samima, a zbog (mozda) drugih. nedostatak poverenja ili mozda …hmmm sta je to sto druge sprecava da nam se otvore i povere, a nazivaju nas prijateljima? da li mozda sve to ili samo nesto od toga, ili nesto sto nisam spomenula, da li je dovoljan razlog, dovoljno opravdanje da se osecamo uskraceni za prijatelja? da li smo ga izgubili ili je otisao? da li smo zasluzili to sto se desilo, doprineli tome, ili je sve s nekom visom svrhom, i deo nekog “master plana”?
pitanja je mnogo, ali tuge je trenutno mnogo vise. tuge i gorcine.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Svi smo mi usamljeni ..nije lako ..nekada prija samoca ...ali ne predugo
Ipak ..bolje je i biti sam nego sa nekim ko ce nam kvariti dan , staviti nam neke tamne naocare kojima cemo samo tamno u zivotu gledati ..nekada je bolje biti sam
----------------- Od misli sve potice,i dobro i zlo .
) 
,sto i jeste tacno al samo delimicno.
... 
