Suze teku i ove hladne noæi otišla si iz mog života a iz srca neæeš nikad moæi, iako je tako moralo biti ostala je samo nada, da æeš jednog dana malena shvatiti da te volim i da æu te veèno u svom srcu kao sjajnu zvezdu èuvati.
Oprosti mi što ti srce mora reæi da je došao kraj našoj sreæi. Vreme nosi dileme i život menja stav ali za nas sreæo mora biti kraj. Oprosti mi što mora tako biti ne želim srce tvoje povrediti. Život je lep i ti to znaš naði drugog da mu srce daš. Ako želiš prijatelja to ti mogu biti budi sreæna i nemoj suze liti.
Srce je moje plakati prestalo od kad je tebe onog dana srelo, nisi više onaj deèak iz snova veæ si postao deo mog života.
Svako veèe s molitvom utonem u san da æeš biti i ostati moj najbolji brat, ovaj zrak sreæe što tinja u meni još uvek se nadam da ga niko ugasiti neæe.
Vreme je meni pisalo o tebi postao si prièa moje mladosti, i svaka nit što nas spaja postala je tanka u koracima života.
Duboko verujem u ljubav i snove nikad ne reci nikad jer postoji nada, nismo više deca, iako nekad lijemo suze ali jedno jesmo, ljudi koji imaju oseæanja.
Drugarstvo je najlepši deo života jer ga prati mladost, ljubav i èistota, i sutra kada se rastanemo ostaæe veèna uspomena, duboko urezana u našim srcima.
Život nam nudi nova iskušenja ali mi smo jaki jer imamo nade, moramo se odluèno boriti da nam niko sreæu ne ukrade.
Zato krenimo u nove pohode života, nek’ nas prati sreæa,ljubav i dobrota i sve što je lepo neka veèno traje, verujmo u sebe i u bolje dane.
Ako mozes da zaustavis dah i svojim mirom izmeris beskraj Ako,uspes da zanemaris vid i ugledas nevidljivo ... Ako, mozes da zaboravis dodir pa,da dodirnes neopipljivo Ako, mozes da otvoris svoje srce i u njemu osetis ritam svemira nemoj stati ,nemoj ni bezati .. niti se vracati ... Samo ,prosto i iskreno -BUDI !
----------------- Ljubav je nepobediva ...njen je korak , kao korak vojske koja pobedjuje....
Samo je nebo dom ,tu cu se vratiti ... Tamo se necemo ,nikada rastati....
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Moje tamno srce, to je deo svega - Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno með svima, Jedan gromki eho æuti u dnu njega. Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što veèito pline; Što èuva sveg mora zvuke i gorèine, I svu huku davno nestanulih plima. U zalazak zvezda iznad tamnog huma, Kroz san poju ptice u dubokoj seni; A bezbroj se gnezda odzivlju u meni, I tragièni odjek zamrknulih šuma... I to zvuèno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neæe biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve æe da se raspe. Uvek zaljubljeno u veènost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko... I kad oèarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet èuje...
Sanjam slijeces na moj prag, ja prostirem svilen sag Tvoja mokra stopala sad bi tako plesala Sanjam kisu, crven krov, da se budim kao nov Sanjam davno sanjano, sto mi nije sudjeno... Prsti djerdan za tvoj vrat, hladne usne vode rat i sve teze podnosim, sto te vrijeme odnosi Ide ko zna koja zima na put oko svijeta Lazu te kad kazu da sam sretan...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Radost je leptir,sto leprsa nisko nad poljem, ali tuga je ptica s velikim,snaznim,crnim krilima. Ona nosi coveka visoko nad zivotom koji tece dole u suncevom sjaju i zelenilu. Ptica tuge leti visoko,onamo gde andjeli bola cuvaju strazu nad stanistem smrti
Ja volim njega, i on voli mene, volim jos nekog, ali on mene ne voli. Mene voli neko treci, a svi se poznajemo...
Ja?
Sat kuca, tebe nema. Znam da i tebe muci ova neumitna prolaznost... Ali.. Ja te ne volim. Samo zeli da si ovde, da me zagrlis, ljubis... Znam da i ti to zelis. Vidim ti u ocima da si me zeljan.
Nismo vise kao pre. Ti imas svoj zivot, ja svoj. On me ne zeli kao pre, kaze: voli me. Ja njega takodje volim, ne tebe. Tebe ni ne poznajem. Ali nikad necu zaboraviti one nase malobrojne dane ispunjene tenzijom, kad god je trebalo da se vidimo, kada je malo falilo da se poljubimo, kad sam na vreme odustala. Dane u kojima sam jedino zivela...
Znam da sam za tebe zena iz snova. I ti si muskarac iz mojih. Ali te ne volim. Volim njega. On mi je potvrdio sebe, ti nisi. Sudbina te je otrgla od mene i... zavolece te neka druga.
jun, 2007.
***
Nismo se dugo videli. Istina je da sam se promenila, nekako sam sazrela, ali postoje u meni neke stvari koje nikada vise necu moci da prevazidjem. Emocije. One me ljuljaju, 20 hiljada milja nad kopnom, i u tome je njihova savrsenost. Vecne su...kao sunce. Nemoj pogresno da me shvatis. Sta je vecnije i lepse od ljubavi koju osecam do kraja zivota i sa tim osecanjem umirem pretvarajuci ga u zvezdanu prasinu. Sunce kad eksplodira, zvezde kad se pogase, kad se dimenzije pojednostave i misli se sjedine sa srcima, moja ce ljubav mirisati na prolece, ono davno, pradavno, iskonsko, uplakano... Ja ne mogu, a da ne primetim koliko mi znaci tvoj osmeh, tvoje nasmejane oci kad me vidis, ne mogu! Ja ne umem da glumim srecu, ne umem da glumim tu slobodu da se vinem u oblake, ne umem da stvorim cudo od lepih, slatkih lazi, ne mogu da pobedim ono ljudsko u sebi, onu zenu koja te voli. Ne mogu protiv gramaticki neispravnog cutanja, niti protiv duboko motivisanih, skladnih, misaono povezanih recenica. Ne mogu protiv tebe! Zato cuti! Ljubi me, skini me, voli me! To je jedino sto zelim! Moji pridevi su vec postali prave osobine - ne boj se! Secas li se one pesme.. Kad mi noci sklope oci, brzo svice dan.. Snovi su mi precica za to... Zelim da ti svaki dan bude kao san sto zvuci tom melodijom. Zelim da ti pevam! Ne boj se te pesme! Ne dozvoli da se ikada zapitas: "Mozda sam samo necija bolna uspomena?" To nece biti dobro. Ni po mene, ni po tebe. Jer, samo mi kazi s kim spavas, reci cu ti o kome sanjas. Stalno, lako, nezasito, uzalud! Zato voli me! Ja sam tu. 20 hiljada milja nad kopnom. Tako blizu, a tako lepa. Srecna. Zeljna. Mlada. Nezna. Vrcava. Takva. Na granici cuda. Tvoja... Kao da je tu. Dolazi. Vodi ljubav sa mnom! Izjednaci polove, odbaci predrasude, poslusaj Boga u sebi! Vodi ljubav sa mnom! Sjedinimo se u beskrajnosti, verujmo u nas! Zelim da budem vrela, mokra, opijena! Zelim da prokljucan, utrnem, nestanem! Dok ulazis, izlazis, ulazis, izlazis, ulazis, izlazis, ulazis, izlazis, ulazis... Dok konacno ne udjes zauvek, priljubljen uz mene, tek-tek se pomerajuci napred-nazad. Nezno, grcevito, muski, bezobrazno. Dok konacno ne prodres duboko u moje srce, tako...da te nikada vise ne napustim...
jun, 2008.
***
Ljubav je grcanje i neka tiha tuga. Taman planes, kao prolece, raspalis se i onda posustanes. Bar je kod mene tako. Mozda je problem u tome sto ne umem do kraja da pokazem svoja osecanja. Kao da nisam covek. Kao neka pogresno shvacena kisa. Mozda ce jednom sve biti raj i mozda cu jednom i dobiti cvet. Ljubav je gore zaspala, sanjam je, dok noc me baca u daljinu. Nebo je tuzno, ali govori mi da ne placem, jer nocas me negde neko voli. Kakva ironija! Zima je dosla u moj stan da zaveje sve sto osecam. Da nas u hladno oboji. Da me kazni sto te volim. A svi vetrovi su ispred, tu, i cekaju da izadjem, da nam sve snove razbije, da ne mogu vise nikada da te nadjem. E pa, nece moci. Ne zelim da me povrede....
Ivan i Katarina
Dete u meni ni ne sluti sta je zivot, a uziva u njemu svim srcem. O Boze! Ova noc je tako tuzna i brizna, noc Vasilija Ostroskog. Budi u meni razocarenje, ljutnju i neki cudnu nadu. To dete spava, cuti.. Znam da pati i da mu je tesko, nema pojma sta je zivot. Zeli sve. A moze da ima samo tren u ovom snu. Volela bih da mogu promeniti izgled ili licnost, pa da u svakoj situaciji mogu da udovoljmi tom detetu. Volela bih da nas to dete spoji u vecnu ljubav, bar ona da traje vecno. Ivane, oprosti! Ova zena je tuzna, ali shvatices jednog dana! Mozda ce tada biti kasno, ali i to je zivot! Prihvati ga oberucke, ne boj se. Strah je najveci neprijatelj. Ne budi tuzno deete, JA sam tu. Tvoj razum, tvoja savest, tvoja tuga...Mozda cu opet moci, ali jos mnogo noci moram da saznajem sta je to sto bi me utesilo.... Decak? Bez razuma kad jednom ostane. Tvoj nestanak? Zivot? Tako surov, u vecitom ratu i miru. Ljubav? Mrznja? Neispunjena strast? Gladna zelja? Uspeh? Sto nikada nema vremena....
***
Tezak je zivot pesnika! Kada sva mora i planine, sve tmine, zime, proleca na bolna padnu pleca. I kad ti se uzdah pretvori u san, kada najlepse usnis snove, ti se ne secas niceg dobrog, sto planinske vence razume i slapove zove...
***
Uspomena bolna na upitni deciji pogled ka ljubavi i mrznji, na klikere i lutke, na brizljive trenutke, ka prolazu izmedju kuca, koji je oslobadjao upitanost i sirio prostor, stala je pred upitanoscu zatvorenog srca, zaboravljene strasti, u jedan nepomican uzdah, usiljen osmeh, zivot koji boli. U jedan san....
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Sedela sam sama u sobi...Citala sam stara pisma, i pesme sto mi je slao...Koliko sam ga samo volela, on to nikad znati nece...Nakon toliko meseci, bio je ponovo tu, na glavnom peronu...Tako sam zelela da ga vidim, al sam se ipak bojala...Jer davno je bila sreca...Secala sam se dana kad je otisao drugoj i nije se vratio..Moje srce od tada kucalo je tiho u noci samo za njega..Htjela sam jos jednom da vidim njegove oci, njegov osmeh...Da jos jednom osetim na svom licu njegov dah,da budem sretna kao nekad, jos samo jednom...Pre polaska stala sam pred ogledalo , da sredim kosu i haljinu...Da obrisem suze...Danas sam htela da budem sretna, a sutra sta bude...Duboko sam uzdahnula i posla, korakom brzim bez dvoumljenja...Pitala sam se: Kakva je to zelja, sto je od ponosa jaca? Zbog cega gazim obecanje sto sam davno sebi dala? Hodala sam sve brze, al odgovor nisam znala...Na peronu ga nije bilo...Bili su ljudi i vozovi, bilo je kao nekad... Zatvorila sam oci i zaplovila u vreme kad sam bila sretna s njim...Sjecala sam se suncanog jutra,na ovom istom peronu... Radosno sam ga cekala i u zagrljaj mu potrcala...Proslost postade stvarnost...Videla sam ga ...Oci zablistase, suze potekose...Podjoh mu u susret, polako i sa osmehom ,sa zarom u ocima ..Sve je bilo kao pre, sve nekako nestvarno...U ruci mu kofer, na licu sreca, u ocima sunce sto samo za mene sija...Mislila sam "Boze, zar me je poznao, zar mi se stavrno raduje...?"Hodala sam brze, zelela sve jace da ga zagrlim kao nekad...Da budem njegova i da nista vise oko nas nepostoji...Kao nekada...Odjednom mi osmijeh nestade s lica,a gorke suze zamaglise vid, srce prestade da kuca...Oborih pogled i zaplakah bolno...Druga je zena bila u njegovom zagrljaju, tada sam shvatila da mene vise nema i da sam odavno zaboravljena...Sela sam na klupu nemocna, bol mi je razdirao srce, ali on to nije znao...Zelela sam jos samo jednom da dodirnem njegovo lice da odmah zatim umrem,ne bi mi bilo zao...A onda sam podigla glavu...Odlucno...Oci su mi gledale u daleki pravac... Nepomicno...Na licu studen...Ustala sam i potrcala...Zurila sam da ne zakasnim na svoj poslednji voz...Tockovi zaskripase...Moje krhko telo zgazeno kao cvet, ugasle oci jos uvek su gledale u njegovom pravcu, srce je cutalo...Narod je gledao u tisini...Dete je plakalo...A gledao je i on...Setio se i prisao mi...Moja ruka jos uvek topla, lezala je na njegovom dlanu...Moje su oci bezivotne gledale u njegove, molile ga, da me kao nekad miluje po kosi,da me ne zaboravi..."Oprosti mi", rece,,,a suza kanu, niz lice na moj dlan...Celog zivota sa bolom u srcu, pamtice moje oci,koje su se bolno ugasile i njegovim. Pamtice taj dan...
***
Zelim biti deo tvog zivota,tvojih zelja i snova,,,,,,Voli me jednostavno,samo dodirom,jednim poljupcem. Samo misli na mene,,,,,,,,,Neka me tvoje misli dotaknu,,,,,,
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
Ti si ta koja uvijek kaže da ne laže, nikada, al’ te rijeèi sad ne važe. Dobro znam,ovaj izraz tvoga lica znaèi kraj.
Ostavljaš ovu ljubav kao kuæu staru, mirišeš kao ona dunja na ormaru. Gubim te, ali te ipak pratim na put bez mene.
Sve mi na dušu stavi što na srcu nosiš kao teret ljubavi, neka me zaboli. I na vrat mi kamen stavi, pa da potonem do dna kada me ne voliš kao tebe ja.
Sve mi na dušu stavi što na srcu nosiš kao teret ljubavi, neka me zaboli. I na vrat mi kamen stavi, pa da potonem do dna kada me ne voliš,bebo ne voliš,kad me bebo ne voliš.
Ostavljaš ovu ljubav kao kuæu staru, mirišeš kao ona dunja na ormaru. Gubim te,ali te ipak pratim na put, bez mene,bez mene.
Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... Da ti u oko pretoèim ovaj moj iskrièav sjaj koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime... Da ti stoèim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi poèetke i ne priznaje kraj...
Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime... Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...? Nazirem samo drhtaj, kao dah, treperav, sneni u ono nemušto vrijeme kad noæ smenjuje dan...
I veæ mi sve nade streme put tog tananog zraèka koji se niotkud razli u niti žute boje... I osmeh puèe u meni poput zrelog maslaèka i ode nošen neèim da ti oblije san...
Daj mi motiv da zivim U usnulom prelamanju stvarnosti Pronadji tacku oslonca Ne trazi ogledalo Tvoj odraz nije realan Istina je unutar tebe Ne leti, ne rovi povrsinski Dubine su tvoje prostori bezgranicni U jezgru svome pronadji motiv Neka telo ne bude periferija duha tvoga Oseti stapanje, oseti jedinstvo Likuj, jer ti si celina U ovom prelomljenom svetu
Svakog se dana sada budim s radošæu i mukom. Prije sam se budio bešæutno; budio sam se. Æutim radost i muku stoga što gubim ono što sanjam, a mogu prebivati u stvarnosti gdje se nalazi ono što sanjam.
Ne znam što æu sa svojim èuvstvima. Ne znam što æu sa sobom kad sam sam. Želim da mi ona nešto reèe da se ponovo probudim.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Kroz zivot isla ,nekad brzo a ponekad laganim korakom. Na putu tom pun kofer zelja,snova i ambicija stvarala, punila a nikad dosta nije. Sebicnost u nama ljudima izrasta u velike ,ogromne potrebe. Sanjala sam puno,zeljela srecu i ljubav na put svoj uputiti. Ljubav izgubila ,ambicije postale smetnje a zelja nemam vise. Kako godine idu praznim kofer ogromni , ostavljam teret zelja i snova iza sebe i NE OKRECEM SE VISE. Oh kako je lako s praznim koferom kroz zivot ici...
Lako je kad te neko ni ne zavoli... Tad samo tamna strana srca zaboli... Teško je kad za nekog jedinog i svog postaneš zrnce soli... Teško je kad Tvoj Neko prestane da te voli... ’ Moja je sreæa samo moja stvar... Al zato moja tuga... To je veæ prièa druga... To na tvoj raèun ide...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se trazimo podjednako ... Kuda cu? U koji grad da svratim? Koga da pitam ... zasto se nismo sreli nikad? Ceo svet smo obisli u zudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoisli. Da ,mora da je tako...
Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati. Na meni ces se raspasti. Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kozu sa tvojom. Ne znam da li me shvatas: to nije prozimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje mastom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce
When you’re talkin’ to yourself and nobody’s home You can fool yourself You came in this world alone
So nobody ever told you baby how it was gonna be So what’ll happen to you baby Guess we’ll have to wait and seeOne, two
Old at heart but I’m only 28 And I’m much too youngto let love break my heart Young at heart but it’s getting much too late To find ourselves so far apart I don’t know how you’re s’posed to find me lately An what more could you ask from me How could you say that I never needed you When you took everything Said you took everything from me
Young at heart an it gets so hard to wait When no one I know can seem to help me now Old at heart but I mustn’t hesitate If I’m to find my own way out Still talkin’ to myself and nobody’s home(Alone)
So nobody ever told us babyhow it was gonna be So what’ll happen to us baby Guess we’ll have to wait and see
When I find all of the reasons Maybe I’ll find another way Find another day With all the changing seasons of my life Maybe I’ll get it right next time An now that you’ve been broken down Got your head out of the clouds You’re back down on the ground And you don’t talk so loudan you don’t walk so proud Any more, and what for
Well I jumped into the river too many times to make it home I’m out here on my own, an drifting all alone If it doesn’t show give it time To read between the lines’ Cause I see the storm getting closer And the waves they get so high Seems everything we’ve ever known’s here Why must it drift away and die I’ll never find anyone to replace you Guess I’ll have to make it thru, this time Oh this time Without you I knew the storm was getting closer And all my friends said I was high But everything we’ve ever known’s here I never wanted it to die...
Zbog svega što smo najlepse hteli hoæu uz mene noæas da kreneš, ma bili svetovi crni ili beli, ma bili putevi hladni il vreli ... hoæu da držis moju ruku, da se ne bojiš vetra i mraka ... hoæu uz mene da se sviješ, korake moje da uhvatiš, pa sa mnom bol i smeh da piješ i da ne želis da se vratiš ...
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe.
Nekad’ sam bila mala, volela zeku, za ljubav nisam znala i sve je bilo u redu. Od tad’ su tekli dani kao sto tece reka ... nestade sve ono staro a sa njima zeka ... Sada sam veca i jaca al’ nesto me ipak boli umesto zeke srce sada njega voli!
... danas ce drumovi biti za mene i tebe pruzeni daleko negde u nepovrat ...
... mozda smo nas dvoje rodjeni zato da tuda odemo, da ti milujem kosu i budem nezan prvi, pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamo za jeftin honorar ljubavi i skroman baksis krvi ...
nisam te zvala al sam se nadala ne, nisam te klela al sam te cekala evo tebe dosao si, i gledas me strasno pogledaj me malo bolje, znaces da je kasno....
Jednom ce izrasti na mom grobu samom mnogi rumeni tulipani i gorjet ce crvenim plamenom! Najmilija moja,ne cudi se tome. Prisjeti se samo silnog žara Lubavi moje, prema liku tvome. Za života moga Tolika je vatra za tebe bila jara, da i sad mene mrtvog, za te još izgara.
Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... Da ti u oko pretoèim ovaj moj iskrièav sjaj koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime... Da ti stoèim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi poèetke i ne priznaje kraj...
----------------- Love Profusion ...
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
