Bojni brodovi i bojni krstasi

Forum
Forum :: Traži po forumu :: Forum Podesavanja :: Top Foruma

3. Opšte teme > Vojska, policija i naoruzanje > Bojni brodovi i bojni krstasi

Dylan_Dog	#1
Odgovori: 5986 14. Jan 2009. 21:22:41	Bojni brodovi i bojni krstasi Idejni tvorac oba tipa brodova je bio prvi pomorski lord britanskog admiraliteta DZON FISER . Kada se 1906. na sceni pojavio prvi bojni brod " DREADNOUGHT " bio je toliko superioran u odnosu na predhodnike , da su ovi " preko noci " postali zastareli ! Naime " Dreadnought " je bio brzi , bolje oklopljen i imao je vecu vatrenu moc ! I danas bojni brodovi plene svojim izgledom , topovima od 460 mm , granatama teskim preko jedne tone , dometom topova od preko 40 km ... Na zalost era bojnih brodova i krstasa je trajala kratko . Krajem drugog svetskog rata sa pozicije kapitalnog broda flote ga je potisnuo nosac aviona . Tada su izgradjeni i poslednji bojni brodovi - americki klase " Iowa " i britanski " Vanguard " . Poslednji put bojni brodovi su upotrebljeni 1991. u " Pustinjskoj oluji " a onda su otisli u zasluzenu penziju ... Postavite bilo kakav materijal u vezi bojnih brodova i bojnih krstasa -----------------

Dylan_Dog	#2
Odgovori: 5986 15. Jan 2009. 16:29:36	NOSAC AVIONA PROTIV DVA BOJNA KRSTASA Mora oko Noreveske bila su popriste mnogih pomorskih bitaka tokom drugog svetskog rata . &NR=1 Nosac aviona " GLORIOUS " je bio deo flote od dva nosaca aviona , dve krstarice i 16 razaraca , koja je imala zadatak da pomogne britanske trupe u norveskoj i sabotira nemacko iskrcavanje . Usled nedostatka goriva Glorious se uputio u Britaniju , a kao zastitu je dobio dva razaraca . Kapetan nosaca je zanemario osnovne mere predostroznosti ! Nijedan avion nije poslat u izvidjanje , i nijedna eskadrila nije bila spremna za poletanje ! 8.VI 1940. u 16 h nemacki bojni krstasi - blizanci SCHARNHORST i GNEISENAU spazili su dim nosaca aviona i dva razaraca iz njegove pratnje . Bitka je pocela u 16:30 h sa udaljenosti od preko 25 km . Glorious je bio prisiljen da sa svojih 10 topova od 138 mm vodi artiljerijski dvoboj protiv dva bojna krstasa i 18 topova od 280 mm ! Ulagani su napori da se torpedni avioni podignu sa Gloriousa , ali pre nego sto su uspeli bio je pogodjen u prednji hangar , buknula je vatra koja je zahvatila avione , i sprecila da se iz utrobe broda dopreme torpeda do bombardera . U sledecih pola sata britanski nosac aviona je dobio sudbonosne pogotke . Mada su razaraci sve ucinili da spasu nosac aviona - polagali dimne zavese i smelo krenuli u torpedni napad - Glorious je ipak potopljen a s njim i oba razaraca . Od brojnih torpeda lansiranih sa britanskih razaraca jedan je pogodio zadnji deo trupa Scharnhorsta , gde je ubio 48 mornara , onesposobio krmenu topovsku kulu i brzinu broda smanjio na 20 cvorova ( 37 km/h ) . Britanci su izgubili sve brodove i 1.500 ljudi posada . Inace u ovoj bitci SCHARNHORST je postigao pogodak sa najvece udaljenosti u istoriji brodskog artiljerijskog ratovanja od 24,2 km ! Takticko - tehnicki podaci bojnih krstasa SCHARNHORST i GNEISENAU : Duzina : 235 m Sirina : 30,5 m Tezina pun : 39.000 t Tezina prazan : 31.500 t Snaga pogona : 160.000 KS Brzina : 32 cvora ( 59 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 280 mm u tri trocevne kule Tezima zrna : 330 kg Tezina plotuna : 2.970 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 108 mm Oklop topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#3
Odgovori: 5986 16. Jan 2009. 13:52:01	Jedan bojni krstas protiv dva bojna krstasa Dok su nemacki razaraci napadali Narvik nalazila se nedaleko od Lofotskih ostrva britanska eskadra admirala Whitwortha s bojnim krstasem RENOWN i 9 razaraca . Ova eskadra je krstarila radi zastite britanskih razaraca koji su polagali mine pred Narvikom . Oko 50 milja severozapadno od ulaza u Vestfjord , gde je 10 nemackih razaraca zauzimalo Narvik , plovila je eskadra u kojoj su bili najjaci nemacki brodovi SCHARNHORST I GNEISENAU . 9.IV ’40. u 3:37 h su sa britanskog bojnog krstasa RENOWN spazili neosvetljene nemacke brodove SCHARNHORST i GNEISENAU . Svaki je bio naoruzan sa 9 topova kalibra 280 mm , dok je Renown imao 6 topova od 381 mm . Britanski admiral Whitworth koji je mislio da je samo jedan od ova dva broda bojni krstas odlucio je da napadne ! Renown je bio u povoljnijem polozaju , jer je bio na tamnom delu horizonta . Zato ga sa nemackih brodova nisu videli . Nemacki brodovi su se jasno isticali na svetlom horizontu praskozorja . Pola sata je plovio Renown neprimecen sa nemackih brodova zauzimajuci povoljan polozaj za napad . Britanski topovi od 381 mm su imali domet od skoro 30 km , ali je britanski admiral hteo doci blize da bi povecao preciznost pogodaka . Kada je udaljenost spala na 16 km Renown je zapucao . Nemacki brodovi su bili iznenadjeni i trebalo im je nekoliko minuta da odgovore paljbom ! Britansko gadjanje je bilo preciznije , jer je bilo lagano pripremano , dok su nemacki mornari radili uzurbano . Za kratko vreme pogodjen je GNEISENAU . Nemacka paljba je bila rastresena i bez uspeha .Drugi pogodak je razorio uredjaj za centralno upravljanje paljbom na GNEISENAU tzv. " artiljerijski direktor " . GNEISENAU je za neko vreme prestao sa paljbom , a SCHARNHORST ih je tada zakrilio dimom . To je bio odlucujuci pogodak , jer je sada svaka topovska kula tog bojnog krstasa morala gadjati zasebno . Time mu je paljba postala jos nepreciznija ! Polozaj je za Nemce postao vrlo ozbiljan , pa su SCHARNHORST i GNEISENAU krenuli punom brzinom prema severu zeleci da prekinu bitku . Ali RENOWN nastavlja gadjanje . Nastoji povecati brzinu i zadrzati isti razmak . Vremenske prilike su se pogorsavale . Vetar se pojacavao , a talasi su bili tako veliki da je bilo tesko drzati punu brzinu . Nevreme je otezalo i gadjanje . U 4:34 h pogodak na GNEISENAU mu je unistio prednju topovsku kulu ! Malo kasnije novi pogodak mu je unistio krmenu topovsku kulu ! Time je 6 teskih topova izbaceno iz borbe ! Preostalih 12 nemackih teskih topova su neprekidno pucali i dva puta pogodili RENOWN , ali nisu naneli ozbiljnu stetu . Nemacki brodovi su nastojali po svaku cenu povecati brzinu , i u 5 h su se izgubili u gustoj kisi i magli . Britanski razaraci su davno zaostali , jer po teskom nevremenu nisu mogli odrzati brzinu . RENOWN je nastojao izvuci sve iz svojih pogonskih motora , ploveci povremeno brzinom od cak 29 cvorova ( 54 km/h ) . Povremeno su primecivali nemacke brodove , ali kad je pocela snezna vejavica SCHARNHORST i GNEISENAU su nestali sa horizonta . U 6:30 h RENOWN je prekinuo dalje gonjenje . Nemci su imali srece . Brzina njihovih brodova je kasnije spala na 23 cvora ( 43 km/h ) zbog velikih talasa . To je moglo biti kobno , ali ih je nevreme sakrivalo , a RENOWN je vec prekinuo progon . Bojni krstas RENOWN : Takticko - tehnicki podaci bojnih krstasa RENOWN i REPULSE : Duzina : 242 m Sirina : 31 m Tezina pun : 39.000 t Tezina prazan : 32.000 t Snaga pogona : 120.000 KS Brzina : 30,5 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 6 topova od 381 mm u tri dvocevne kule Tezina zrna : 870 kg Tezina plotuna : 5.220 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 279 mm -----------------

_AJKULA_	#4
Odgovori: 508 16. Jan 2009. 23:07:57	Bojni brod "Yamato" Taktièko tehnièke karakteristike Dimenzije: - dužina preko svega 256 m - širina 36,9 m - gaz 11 m Deplasman: 65027 t Pogonska grupa 12 kotlova „Kampon“, 4 parne turbine ukupne snage 110 MW, 4 trokraka propelera preènika po 6 m Brzina 27 èv Naoružanje (1941.): 9 x 460 mm, 12 x 155 mm, 12 x 127 mm, 24 x 25 mm, 4 x 13 mm Naoružanje (1945.) 9 x 460 mm, 6 x 155 mm, 24 x 127 mm, 162 x 25 mm, 4 x 13 mm Posada 2750 èlanova Avio komponenta: 7 aviona, 2 katapulta Yamato, bojni brod Carske japanske mornarice, nazvan po japanskoj provinciji Jamato. To je bio prvi brod iz klase Yamato. Izgradjen je još jedan brod ove klase, bojoni brod Musaši. To su bili najveæi bojni brodovi ikad konstruisani, sa deplasmanom od 72802 tone i naoružani sa 9 topova kalibra 460 mm. To je najveæi kalibar brodskih topova ikad ugradjenih u jedan brod. Jamato je gradjen u najveæoj tajnosti u posebno izgradjenom delu brodogradilišta u Kureu. Gradnja je zapoèela 4.11.1937. godine, a porinut je 8. avgusta 1940. godine. U operativnu upotrebu je uveden 16. decembra 1941. godine. Prema prvobitnoj zamisli, trebalo je izgraditi ukupno 5 brodova ove klase. Izgradjena su dva, dok je trup treæeg (trebao je da ponese ime Šinano) iskorišæen za gradnju nosaèa aviona. Nakon poraza kod Midveja, nedovršeni nosaè je iseèen u staro gvožðe, dok su planovi za klasu „Super Jamato“ koji je trebao da ima topove kalibra 508 mm nepovratno napušteni. Jamato je zamišljen kao brod jaèi od bilo kog broda koje bi SAD bila u stanju da proizvede. Kako bi zbunila neprijateljske obaveštajce, japanska mornarica je topove namenjene za ugradnju na Jamato i Musaši zvanièno oznaèavala kao „topove kalibra 406 mm“. Brodogradilište je u medjuvremenu još malo „preuredjeno“. Naime, produbljen je prilaz i dok, kapacitet luèkih dizalica poveæan na 100 tona, deo doka je pokriven kako bi se onemoguæilo aero foto izvidjanje. Intenzivno je korišæena nova metoda spajanja èeliènih ploèa-varenje. Glavni projektant broda, Keidži Fukuda je pratio trend unikatnih i uopšte odliènih konstrukcija japanskih ratnih brodova èiji je zaèetnik konstruktor Juzuru Hiraga. Konstrukcija Jamata sadrži dosta unikatnih rešenja, od kojih su neka doprinela upadljivom izgledu broda. Jamato u suštini nije mnogo uèestvovao u bitkama, baš zbog svoje enormne potrošnje goriva. Tako je èuvan za odsudnu bitku, do koje nikada nije došlo. Konaèna misija ovog broda je uèešæe u operaciji „Ten-Go“ pri invaziji na Okinavu 1. aprila 1945. godine. Poslat je u samoubilaèku misiju (pod komandom admirala Seièija Itoa) da napadne amerièku flotu koja je pružala podršku amerièkim invazionim snagama. 6. aprila Jamato i njegova pratnja (laka krstarica Jahagi i 8 razaraèa) isplovljavaju iz Tokijame. Veæ suutradan bivaju primeæeni od strane amerièkih aviona. Sa amerièkih nosaèa kreæe 386 aviona u presretanje japanskog sastava. Okršaj je poèeo u 1230 èasova. Jamato je „primio“ 8 avio bombi i 12 torpeda pre nego što se u 1423 èasova prevrnuo i krmene municione komore eksplodirale. Od ukupne posade, 2475 èlanova je nastradalo, dok je preživelo svega 269 èlanova. Neki izveštaji pokazuju da su amerièki avioni napadali brodolomnike dok su bili u moru, dok drugi izveštaji tvrde suprotno: da su amerièki avioni prekinuli napad na razaraèe dok su spašavali preživele sa Jamata. Niti jedan amerièki brod nije uèestvovao u potapanju velièanstvenog broda. Potapanje Jamata je pokazalo i dokazalo da bojni brodovi više ne caruju morima. Kapitalni brodovi postaju nosaèi aviona. Olupina leži na nekih 300 metara dubine i istraživana je 1985. i 1999. godine. Ova istraživanja su pokazala da trup leži u dva komada i da je lom trupa negde kod „B“ kule. Sve tri kupole su poispadale iz ležišta i leže unaokolo olupine. -----------------

Dylan_Dog	#5
Odgovori: 5986 17. Jan 2009. 12:55:45	RAZLIKA IZMEDJU BOJNOG BRODA I BOJNOG KRSTASA ... Osnovna razlika je u tome da je bojni brod bolje naoruzan , i bolje oklopljen od bojnog krstasa , na racun brzine . Dakle bojni krstas je brzi , ima motore vece snage , i uglavnom su zbog toga duzi od bojnih brodova . Bojni krstasi imaju glavno naoruzanje manjeg kalibra od bojnih brodova , ili manji broj topova glavnog naoruzanja istog kalibra . Bojni brod je bolje oklopljen , tj. ima deblji bocni oklop , oklop palube , i oklop topovskih kula od bojnog krstasa . Sve u svemu bojni brod je superiorniji od bojnog krstasa u vatrenoj moci , i zilavosti tj. otporniji je na neprijateljsku artiljeriju . Bojni krstas je superiorniji u brzini u odnosu na bojni brod . -----------------

_AJKULA_	#6
Odgovori: 508 17. Jan 2009. 15:27:06	Bojni brod Bismarck 05. maj 1940. godine - Hitler vrši smotru Bizmarka u Gotenhafenu, Poljska. 15. septembar 1940. godine - isplovljenje iz brodogradilišta na probnu vožnju Bizmark otvara vatru na HMS Hood. Bizmarkova najpoznatija slika. Nemaèki bojni brod Bizmark (nem. Bismarck) jedan je od najpoznatijih ratnih brodova Drugog svetskog rata, i najbolji je u svojoj klasi. Dobio je ime po nemaèkom kancelaru iz XIX veka, Otu fon Bizmarku, a postao je poznat nakon Bitke za Danski tesnac (maj, 1931), kada je, pošto je potopio zastavni brod i ponos Britanske kraljevske mornarice, bojni krstaš HMS Hud 1941, Èerèil naredio „Potopite Bizmark!“. Nakon lova koji je trajao tri dana, Bizmark je potopila Britanska kraljevska ratna mornarica. -----------------

_AJKULA_	#7
Odgovori: 508 17. Jan 2009. 15:28:39	Bitka za Danski tesnac U subotu, 24. maja, oko 05.50 è izjutra, britanska pomorska borbena grupa pod komandom kontraadmirala Lanselota Holanda, sastavljena od bojnog broda HMS Princ od Velsa i bojnog krstaša HMS Hud, napala je nemaèku pomorsku borbenu grupu na izlasku iz Danskog tesnaca. HMS Princ od Velsa je tek nedavno bio završen i njegovo opremanje je još uvek bilo u toku (dok je plovio u susret Bizmarku, na njemu su se još uvek nalazili radnici brodogradilišta koji su privodili posao kraju). HMS Hud, koji je tokom Prvog svetskog rata izgraðen kao brzi bojni krstaš, izmeðu dva rata bio je unapreðen dodatnom oklopnom zaštitom da bi mogao da se suprotstavi drugim bojnim brodovima, ali je njegov palubni oklop još uvek bio relativno tanak. Nemaèki admiral Lutjens, koji je nakon susreta sa britanskim krstaricama oèekivao prisustvo britanskih brodova na izlazu iz tesnaca, bio je iznenaðen kada je pred sobom video dva najbolja ratna broda Britanske kraljevske ratne mornarice. Britanski ratni brodovi zaputili su se direktno ka Bizmarku kako bi ušli u tzv. „sigurnu zonu“. Sa smanjenjem razdaljine u odnosu na nemaèke brodove, smanjivao se i ugao pod kojim su padale nemaèke granate, èime je HMS Hud neprijateljskoj vatri izlagao jako oklopljene bokove umesto svoje slabo oklopljene palube. Na malim razdaljinama se takoðe smanjivala i prednost koju su Nemci, zahvaljujuæi svom odliènom sistemu upravljanja vatrom, imali u borbi na velikim razdaljinama. Loša strana ovakve taktike bila je ta što su britanski brodovi, zbog kretanja u pravcu neprijatelja, mogli da otvore vatru na nemaèke brodove samo iz prednjih topovskih kula zbog èega je od ukupno 18 britanskih teških topova samo deset moglo da efektivno dejstvuje. Dodatna otežavajuæa okolnost bila je i velika brzina kojom su se britanski brodovi kretali kao i vodena izmaglica koja se pritom stvarala u vazduhu oko broda, zbog èega je bila znatno smanjena preciznost britanske vatre. Fatalna Holandova greška bila je to što je odluèio da sa dva broda manevriše kao sa jednom jedinicom. Dva broda su bila udaljena jedan od drugog samo 800 metara, tako da su dim iz Hudovih dimljaka i vodoskoci od granata koje su padale oko njega mutili i zaklanjali pregled Princu od Velsa. Hud i Princ od Velsa su prvi otvorili vatru. Holand je naredio da se vatra otvori na vodeæi nemaèki brod Princ Eugen, zamenivši ga greškom sa Bizmarkom. To mu je bila druga veoma opasna greška, jer su Nemci pravilno indetifikovali britanske brodove i otvorili vatru na Hud. Meðutim, kapetan Princa od Velsa ubrzo je uoèio grešku i naredio da se promeni meta. Holand je takoðe izmenio svoje prvobitno nareðenje za dejstvo, ali njegovo novo nareðenje nije stiglo do centra za upravljanje vatrom pre prve salve. Tokom prva dva minuta bitke, admiral Litjens je oklevao da se upusti u borbu sve dok kapetan Lindeman nije preuzeo inicijativu i naredio da se otvori vatra na vodeæi britanski brod Hud. 05:49 èasova — Hud poruèuje da se vatra koncentriše na vodeæi brod. 05:52 èasova — razdaljina izmeðu britanskih brodova i Bizmarka je oko 23.000 metara. Hud i Bizmark otvaraju vatru, sledi Princ od Velsa. Hud poruèuje Princu od Velsa: „Pomeriti nišanske sprave udesno“ (na Bizmark); Bizmarkova salva ne pogaða Huda, ali pada veoma blizu. 05:55 èasova — Bizmarkova treæa salva i jedna salva sa Princa Eugena pogodile su Hud skoro istovremeno i izazvale ekspoloziju municije spremljene za upotrebu na Hudovoj palubi za èamce. Hud poruèuje da se okrenu ulevo i izlože bokove Bizmarku. Èetvrta Bizmarkova salva prebacuje Huda. 06:00 èasova — razdaljina izmeðu britanskih brodova i Bizmarka se smanjila na 12.800 metara. Hud i Princ od Velsa se još uvek okreæu. Bizmarkova peta salva probija tanko oklopljenu palubu u sredini trupa, skoro direkno pogaða skaldište i izaziva ogromnu eksploziju koja je raznela trup broda iza glavnog jarbola. Hud se prepolovio. Delovi broda zasuli su Princ od Velsa koji je, iako udaljen pola milje bio prinuðen da skrene u stranu ne bi li izbegao Huda koji je ubrzano tonuo. Pramac se uspravio i potonuo, krma ubrzo za njim. Od 1.418 èlanova posade Huda, preživela su samo tri. 06:02 èasova — Bizmark i Princ Eugen koncentrišu vatru na Princa od Velsa, koji je veoma teško pogoðen u kompasnu platformu komandnog mosta. Eksplozija ubija sve na komandnoj platformi osim kapetana Lièa i jednog radiotelegrafiste. 06:06 - 06:12 èasova — Bizmark pogaða èetiri puta Princa od Velsa, a Princ Eugen tri puta. 06:13 èasova — Princ od Velsa se povlaèi i pod zaštitom dimne zavese poèinje da se udaljava od nemaèkih brodova dok njegova zadnja kupola za kratko otvara vatru na Bizmarka. Zbog mehanièkih kvarova samo je jedna glavna topovska kula na Princu od Velsa bila sposobna za dejstvo. Posle bitke koja je trajala jedva 20 minuta, Bizmark je uz pomoæ svog saborca, Princa Eugena, uspeo da uništi odlièan britanski ratni brod i da natera drugi na povlaèenje. Bizmark i Princ Eugen su zatim poèeli sa manevrima za izbegavanje torpeda zbog pogrešno protumaèenih šumova pripisanih neprijateljskim torpedima kao i zbog pojave britanskog aviona Šort Sanderlend. Iako je kapetan Lindeman hteo da krene u poteru i dokrajèi ošteæeni PoV, admiral Litjens je ignorisao njegov predlog smatrajuæi da bi dalje zadržavanje u reonu bitke otvorilo moguænost za nove sukobe sa Britanskom kraljevskom ratnom mornaricom, èime bi osnovna misija uništenja neprijateljskih konvoja bila dovedena u pitanje. U èasu kada je Hud eksplodirao, sve opasnosti ulaska u tzv. opasnu zonu su veæ bile prošle i on je poèeo da gaða svim topovima. Njegova zadnja salva još je bila u vazduhu kada je smrtno pogoðen. Previše brzo potanja je bila posledica „pucanja kième“ broda od 42.000 tona u punoj brzini. Princ Eugen je bio neošteæen a Bizmark je bio pogoðen sa tri pogodtka koja su došla kada je Hud veæ bio potopljen. Pogrešni obaveštajni podaci naveli su Nemce da poveruju da PoV još uvek nije spreman za akciju zbog èega je u izveštaju sa Bizmarka navedeno da je u borbi uèestovao HMS Kralj Džordž V, prvi bojni brod iz te klase koji je bio u operativnoj upotrebi veæ nekoliko meseci. Bizmark još uvek nije bio na sigurnom. Britanci su znali njegovu poziciju; njegov prednji radar je bio ošteæen i neupotrebljiv (posledica kratkog sukoba sa britanskim krstaricama); tokom Bitke za danski tesnac pogoðen je tri puta, zbog èega je došlo do prodora vode u jedan od prednjih rezervoara sa gorivom. Zbog toga je kapetan Lindeman bio prinuðen da smanji brzinu na 20 èvorova kako bi uštedeo gorivo - 1000 tona goriva je postalo nepristupaèno, a samim tim i dugotrajno krstarenje više nije dolazilo u obzir - dok je pogoðeni brod ostavljao veliku masnu mrlju iza sebe. Lutjens je na kraju doneo odluku da Princ Eugen, koji je bio neošteæen, nastavi dalje sa svojom misijom, a da se Bizmark uputi ka suvom doku u francuskoj luci Sent Nazer radi popravki. Zbog toga se Bizmark još jednom za kratko okrenuo ka svojim progoniteljima, PoV i Norfolku kako bi omoguæio Princu Eugenu, kojeg je ispratio uz poruku „dobar lov“ da se neopaženo izvuèe i nastavi svoju misiju u Atlantiku. -----------------

_AJKULA_	#8
Odgovori: 508 17. Jan 2009. 15:31:43	Potera Odluèni da osvete potapanje Huda, Britanci su ukljuèili svaku moguæu jedinicu u poteru za Bizmarkom. Tokom rane veèeri 24. maja izvršen je napad od strane male grupe Sordfiš dvokrilnih torpednih aviona sa nosaèa aviona Viktorijus. Samo jedno torpedo je pogodilo cilj ali je Bizmark pretrpeo samo lakše ošteæenje i nastavio je sa plovidbom. Nakon vazdušnog napada, Britanci su nastavili da prate Bizmark sa sigurnog rastojanja. Oko 03:00 sata 25. maja, brod koristi svoju prednost zbog krivudavog kretanja neprijatelja i radi okret od tri èetvrti u smeru kazaljke na satu iza Britanaca kako bi pobegao prema istoku i jugoistoku. Kontakt je tada izgubljen na oko èetiri sata. Svejedno, možda u strahu od britanski radarskih moguænosti, izgleda da Nemci nisu oseæali da su imali sreæe. Iz još uvek nejasnih razloga, admiral Litjens transmituje 30-minutnu radio poruku generalštabu, koju presreæu Britanci, èime dobivaju na vremenu da otkriju gde je brod krenuo. Greška u proraèunima na britanskom King Džordž V dovela je do netaène procene Bizmarkove pozicije i usmerila je poteru previše na sever. Bizmark tako uspeva da dobije na vremenu 25. i 26. maja u svom putovanju prema francuskoj i podršci iz vazduha i pratnji razaraèa. Ali od sada, gorivo postaje problem na obe strane. Taj 26. maj je za Britance bio sreæan dan. Ujutro, jedan avion tipa PBY Katalina, koji je letio preko Atlantika iz svoje baze u Lou Ernu, u Severnoj Irskoj preko malenog koridora koji je omoguæila irska vlada [3], uoèio je Bizmarka i obavestio admiralitet o njegovom položaju. Od tog momenta nadalje, pozicija nemaèkog broda bila je poznata Britancima, iako je za napad teškim jedinicama, a van dosega nemaèkih aviona bilo potrebno neprijatelja prilièno usporiti. Sve nade sada su bile usredotoèene na Snagu H, èije su glavne jedinice bili nosaè aviona Ark Rojal, bojni krstaš Rinoun i krstaš Šefild. Ova borbena grupa, pod zapovedništvom admirala Džejmsa Somervila, upuæena je na sever iz Gibraltara. Nakon zalaska sunca te veèeri, i u teškim vremenskim prilikama, avioni Sordfiš s nosaèa aviona Ark Rojala krenuli su napad. Prvi talas je greškom napao Šefilda. Iako je na taj incident izgubljeno mnogo dragocenog vremena, na kraju se to pokazalo pozitivnim jer je ustanovljeno da su magnetni detonatori na torpedima neispravni. Za sledeæi napad na Bizmark zamenjeni su kontaktnim upaljaèima. U poslednjem napadu, oko 21:00, pogodak jednog torpeda onesposobio je Bizmarkovo kormilo. To ga je uèinilo nesposobnim da manevriše, tj. mogao je da putuje jedino u širokom luku u smeru Kralja Džordža V i Rodnija, dva bojna broda koji su ga napadala sa zapada. Najveæi i najmoæniji bojni brod na moru u trenutku je onesposobljen od strane jednog jedinog aviona. Nakon uzaludnih pokušaja da popravi kormilo, Bizmarkova posada javlja mornarièkom glavnom štabu o svojoj nemoguæoj poziciji. Razmatrana je i moguænost da se eksplozivom raznesu listovi kormila i da se dalje kormilari razlièitim brzinama okretaja propelera, ali je takva ideja odmah odbaèena usled velikog rizika da se oštete pogonski vodovi i sami propeleri. Tokom te noæi, Bizmark je bio cilj neprestanih napada torpeda sa razaraèa klase Trajbal Kosaka, Sika, Maorija i Zulua, zajedno sa poljskim Piorunom. Nijedna strana nije zabeležila pogodak ali ta taktika doprinela je padu morala i umoru nemaèke posade. Potapanje Bizmarka Ujutro, utorka 27. maja 1941., Rodni i Kralj Džordž V približili su se Bizmarku, koji je bio lepo osvetljen jutarnjim suncem u pozadini. Rodni se okrenuo prema severu kako bi mogao da otvori vatru iz svih topova po celoj dužini neprijateljskog broda. Britanski brodovi otvorili su vatru nešto pre 09:00. Bizmark je odmah uzvratio, ali je njegova nemoguænost da manevršiše znatno umanjila njegovu vatrenu moæ. Takoðe, njegova sporost uèinila ga je lakom metom, te je ubrzo pogoðen više puta, vatrom sa Norfolkom i Dorsetšajrom koji su se prikljuèili bici. Jedna britanska salva uništila je prednji kontrolni toranj, ubivši veæinu viših oficira. Na Bizmarkovom jarbolu se do poslednjeg trenutka viorila zastava nemaèke ratne mornarice. Gorivo i municija na britanskim brodovima bilo su pri kraju - što ukazuje na èinjenice kako je teško bilo bojnom brodu da potopi sliènu jedinicu u ravnopravnom sukobu. Ipak, kada je postalo oèigledno da Nemci neæe uspeti da stignu u luku, Rodni, Kralj Džordž V i razaraèi su opozvani u matiène luke. Norfolk je potrošio svoja torpeda pa je nareðeno Dorsetšajru da dokrajèi neprijatelja sa jednim torpedom. Mada je Bizmarkovo nadgraðe bilo kompletno uništeno, oklopni pojas još uvek nije bio probijen. Tada Lindeman nareðuje miniranje i napuštanje broda, kako bi spreèio njegovo zarobljavanje od strane neprijatelja. Bizmark nestaje u talasima Atlantika oko 10:45 èasova tog jutra, zajedno sa preko 2.200 nemaèkih mornara. Ne znajuæi sudbinu broda, komanda nemaèke ratne mornarice nastavila je da šalje signale još nekoliko sati, sve dok Rojters nije izvestio da je Bizmark potopljen. Dorsetšajr i Maori prekinuli su sa spasavanjem preživelih kada je podmornièki alarm doveo do toga da napuste mesto potapanja sa samo 110 preživelih. Iduæeg jutra, U-74 i nemaèki brod Zahsenvald pokupili su još petoricu. Niko od posade iz donjih delova broda se nije spasio. Rasprava oko potapanja nastavlja se i danas: da li je to bio torpedo sa Dorsetšajra; da li su bili bitni pogoci ranijih torpeda; da li je topovska vatra bila stvarno tako nebitna; da li je to bila kombinacija svih ovih faktora? Potpomognuti informacijama dobijenim razbijanjem šifri, Britanci su sistematski lovili i uništavali sve brodove koji su asistirali Bizmarku. Nemci nisu više nikad slali kapitalne brodove u Severni Atlantik. -----------------

_AJKULA_	#9
Odgovori: 508 17. Jan 2009. 15:42:30	"Dzepni" bojni brod "Admiral Graf Spee", Kriegsmarine "Admiral Graf Spee" (Admiral Graf Špe) je bojni brod nemaèke ratne mornarice koji se u njenoj operativnoj upotrebi nalazio pre i u ranoj fazi drugog svetskog rata. Ovaj i još dva broda iste klase (Klasa "Deutschland"), bojni brodovi "Deutschland" (kasnije preimenovan u "Lutzow") i "Admiral Scheer" su od strane Britanaca svrstavani u klasu džepnih bojnih brodova. Admiral Graf Špe se smatra, pored bojnog broda Bizmark, najpoznatijim brodom koji je plovio pod nemaèkom zastavom. Godinu dana nakon gubitka ovog broda, Nemci su preostale brodove ove klase oznaèili kao teške krstarice. Porinut je 1934. godine i nazvan po admiralu iz prvog svetskog rata, Maksimilijanu von Špe, koji je sa još dva sina, poginuo u prvoj bici kod Foklandskih ostrva 8. decembra 1914. godine. To je drugi put da se brodu daje njegovo ime (prvi brod koji je poneo to ime je nedovršeni bojni krstaš iz prvog svetskog rata, SMS Graf Spee). Bojni brod "Admiral Graf Špe" je neposredno pred izbijanje rata poslat za Atlantik, u noæ 21. avgusta 1939. godine. Isplovio je iz Vilhelmshafena u potpunoj radio tišini, ka severu, da bi kod Islanda neopaženo ušao u Atlantski okean. Tri dana kasnije, na isti naèin je isplovio i bojni brod "Dojèland". Instrukcije za ovaj zadatak su bile razradjene još poèetkom avgusta i bile su veoma precizne. Predvidjale su da u sluèaju izbijanja rata sa Britanijom i Francuskom, krenu sa napadima na njihove trgovaèke brodove i time namame teške francuske i britanske brodove na njih i tako spreèe pomorsku blokadu nemaèkih luka. "Dojèland" je za podruèje delovanja dobio severni sdeo Atlantika, a "Graf Špe" južni. Bio je opremljen prvim nesavrsenim radarskim uredjajem,otkrivao je svoje zrtve mnogo pre nego sto su one ista naslucivale.Prilikom akcia Grafa Spea nije bilo mrtvih.Zbog svoje izuzetne korektnosti komandant broda Hans Langsdorf je dobio od svojih zarobljenika titulu "Dzentlmen od glave do pete".Inace je sluzio i u Nemackoj carskoj mornarici... Dimenzije: - dužina preko svega.............................186 m - širina ..............................................21.6 m - gaz .................................................7.4 m Deplasman: ........................................12 100 t/ 16 200 t Pogonska grupa ..........................MAN dizel motori 52 050 KS Brzina .................................................28.5 èv Naoružanje: ........................................6 × 280 mm ..........................................................8 × 150 mm ..........................................................6 × 105 mm ..........................................................8 × 37 mm .........................................................10 × 20 mm ..........................................................8 ×TC 533 mm Posada ................................................1 150 èlanova Daljina plovljenja .....................................8 900 milja -----------------

Dylan_Dog	#10
Odgovori: 5986 20. Jan 2009. 18:09:29	Potapanje bojnog broda " ROYAL OAK " Skapa Flou je prirodno zasticeno sidriste koje su Britanci pretvorili u glavnu bazu svoje flote . Nemci su na osnovu obavestajnih podataka saznali za slaba mesta u sistemu odbrane . Napad je planirao glavnokomandujuci nemacke podmornicke flote Karl Denic , a zadatak je poverio komandanru podmornice U - 47 Ginteru Prinu . U noci 13/14. X 1939. podmornica se u zaronjenom stanju provukla kroz ulaz u Skapa Flou i sa udaljenosti od 3.700 m izbacila na bojni brod ROYAL OAK 3 torpeda od kojih je samo jedan pogodio sidreni lanac ne izazvavsi nikakva ostecenja na trupu broda . Kapetan Royal Oak - a je mislio da se dogodila manja eksplozija u unutrasnjosti broda ! U medjuvremenu podmornica je izbacila torpeda i iz krmenih cevi , opet bez uspeha . Tek u trecem pokusaju od 3 izbacena torpeda 2 su pogodila cilj . Bojni brod je poceo da tone i posle desetak minuta se prevrnuo i potonuo sa 833 mornara . Podmornica je uz teskoce zbog suprotne vodene struje uspela posle jednog casa da se provuce kroz isti prolaz i pobegne . Takticko tehnicki podaci bojnog broda ROYAL OAK : ( to je klasa brodova " R " . Pored Royal Oak - a jos su napravljeni : Royal Sovereign , Resolution , Rammilies i Revenge ) Duzina : 190 m Sirina : 31 m Tezina pun : 33.500 t Tezina prazan : 29.000 t Snaga pogona : 40.000 KS Brzina : 22 cvora ( 41 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 871 kg Tezina plotuna : 6.970 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 330 mm Oklop palube : 51 mm Oklop topovskih kula : 330 mm -----------------

Dylan_Dog	#11
Odgovori: 5986 22. Jan 2009. 18:02:02	BRITANSKO - NEMACKA TRKA U POMORSKOM NAORUZANJU Gradnjom bojnog broda DREADNOUGHT trebalo je obezvrediti nemacki flotni program , jer se ocekivalo da nemacka industrija nece biti u stanju da gradi takve brodove . Time je dobijena samo pocetna prednost , jer je u Nemackoj doneta odluka da svi novi bojni brodovi budu tipa drednot ! Britanija je 1909. imala u sluzbi 2 bojna broda , i 3 bojna krstasa tipa drednot , a Nemacka nijedan , ali su nemci iste godine imali u gradnji 14 drednota ! Tada su Britanci doneli odluku da na svaki novi nemacki kapitalni brod tipa drednot grade dva sopstvena ! BOJNI BRODOVI I BOJNI KRSTASI u sluzbi i gradnji : ------------------------Velika Britanija---------------Nemacka Mart 1909. --------------- 12 ---------------------------14 Mart 1910. --------------- 20 -------------------------- 14 Mart 1911. --------------- 27 -------------------------- 18 Mart 1912. --------------- 32 -------------------------- 23 Mart 1913. --------------- 36 -------------------------- 23 Mart 1914. --------------- 42 -------------------------- 26 Tako je Velika Britanija uz ogromne finansijske i tehnicke napore dobila trku u pomorskom naoruzanju ! Pocetkom prvog svetskog rata Britanija je imala 20 bojnih brodova tipa drednot u sluzbi , i jos 12 u gradnji , a Nemacka 15 u sluzbi i 6 u gradnji ! Britanija je imala 9 bojnih krstasa u sluzbi , a Nemacka 5 , i obe nekoliko u gradnji ! Bojni brod DREADNOUGHT : Takticko - tehnicki podaci bojnog broda DREADNOUGHT : Duzina : 161 m Sirina : 25 m Tezina pun : 22.000 t Tezina prazan : 18.000 t Snaga pogona : 22.500 KS Brzina : 21 cvor ( 39 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 305 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 386 kg Tezina plotuna : 3.860 kg Domet topova : 23 km Bocni oklop broda : 279 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 279 mm -----------------

_AJKULA_	#12
Odgovori: 508 26. Jan 2009. 23:22:47	Deutschland/Lützow Nemaèki ratni brod Dojèland (nem. Deutschland) (kasnije nazvan Licov - nem. Lützow) bio je vodeæi brod klase teških krstarica koje su uvedene u naoružanje nemaèke ratne mornarice pre poèetka i tokom drugog svetskog rata. Brod je u nemaèkoj mornarici bio klasifikovan kao oklopnjaèa, ali su Britanci za ovu klasu brodova koristili naziv džepni bojni brod. Tokom Španskog graðanskog rata Dojèland je upuæen u Sredozemlje kako bi pružio podršku Frankovim nacionalistima. U periodu od 1936. do 1939. godine uèestvovao je u ukupno sedam operacija. Tokom jedne od akcija, 29. maja 1937. god. Dojèland je napadnut od strane dva Republikanska bombardera. Kao posledica njihove akcije poginuo je 31 i ranjen 101 nemaèki mornar. U znak odmazde sestrinski brod Admiral Šer bombardovao je španski grad Almeru i tom prilikom je poginulo 19 civila i uništeno 35 zgrada. Nastradali nemaèki mornari su prvo prebaèeni u Gibraltar, gde su i sahranjeni, ali su njihova tela na Hitlerov zahtev, ekshumirana i prebaèena na njihovom brodu u Nemaèku gde je ogranizovan veliki vojni pogreb kojem je prisustvovao Hitler lièno. Nakon poèetka Drugog svetskog rata brod je novembra 1939. god. preimenovan u Licov, zato što se Adolf Hitler plašio negativnog efekta koji bi vest o potapanju nemaèkog ratnog broda koji je nosio ime otadžbine mogao da ima na moral nemaèkog stanovništva. U februaru 1940. god. Licov je zajedno sa svojim sestrinskim brodom reklasifikovan kao teška krstarica. U aprilu iste godine uèestovao je u nemaèkom napadu na Norvešku. Tokom ove operacije Licov je pratio Emdena i nesreænog Blihera u Oslo fjord, ali se na vreme okrenuo kada je Bliher potopljen dejstvom norveške torpedne baterije. Po završetku pohoda na Norvešku Licov je upuæen u Nemaèku gde su izvršene modifikacije kako bi mu se poveæao operativni radijus i kako bi bio osposobljen za gusarska dejstva protiv saveznièkih brodskih konvoja u Atlantiku. Meðutim, tokom priprema za isplovljavanje u Atlantik Licov je kod Skageraka, severno od Jitlanda torpedovan od strane britanske podmornice Sperfiš. Britansko torpedo je skoro potpuno raznelo krmu broda zbog èega su opravke trajale do kraja 1941. god. Tokom narednik godina Licov je uèestvovao u mnogobrojnim manjim akcijama od kojih je najznaèajnije bilo njegovo dejstvo u Baltièkom moru, kada je tokom 1944. god. vatrom svojih topova štitio povlaèenje nemaèkih trupa. Brod je teško ošteæen tokom bombardovanja u aprilu 1945. godine kada je pogoðen sa tri britanske Tolboj avionske bombe usled èega je seo na dno u blizini Svinemindea. Ubrzo je popravljen i nastavio je da pruža artiljerijsku podršku nemaèkim jedinicama. 4. maja 1945. god. Licov je uništila njegova posada kako ne bi pao neprijatelju u ruke. Posle rata Sovjetska mornarica je izvadila Licova sa morskog dna i koristila ga je kao metu za artiljerijsku obuku. Potopljen je 1949. godine u Baltièkom moru. -----------------

_AJKULA_	#13
Odgovori: 508 26. Jan 2009. 23:27:41	Admiral Scheer -----------------

_AJKULA_	#14
Odgovori: 508 26. Jan 2009. 23:38:44	Admiral Graf Spee U plamenu Pogodak, slika iz vazduha 15 cm gun -----------------

_AJKULA_	#15
Odgovori: 508 26. Jan 2009. 23:45:38	" Dzepni " bojni brod - DEUTSCHELAND -----------------

Dylan_Dog	#16
Odgovori: 5986 27. Jan 2009. 13:57:06	ALJASKA - zabuna u klasifikaciji Klasa brodova ALJASKA ( jos je napravljen GUAM , a gradnja treceg broda HAVAI je prekinuta ) je nastala kao odgovor na klasu japanskih bojnih krstasa , koji nikad nisu dovrseni .U operativnu upotrebu je usla krajem 1944. ALJASKU su amerikanci nazvali teskom krstaricom ( large cruiser ) iz samo njima znanih razlog . Po svim kriterijumima ova klasa brodova su bili bojni krstasi . Razlozi : - bila je duplo teza od najteze krstarice - imala je artiljeriju veceg kalibra od bojnih krstasa klase Scharnhorst - bila je oklopljena koliko svaki bojni krstas , cak bolje od britanske klase Renown ALJASKA nije ucestvovala u znacajnim artiljerijskim dvobojima tokom drugog svetskog rata . Takticko tehnicki podatci brodova ALJASKA i GUAM : Duzina : 246 m Sirina : 28 m Tezina pun : 34.500 t Tezina prazan : 29.500 t Snaga pogona : 150.000 KS Brzina : 31,5 cvorova ( 58 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 305 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 500 kg Tezina plotuna : 4.500 kg Domet topova : 33,5 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 102 mm Oklop topovskih kula : 324 mm -----------------

Dylan_Dog	#17
Odgovori: 5986 27. Jan 2009. 15:42:50	Klasa IOWA ( donji brod ) i klasa ALASKA ( gornji brod ) - poredjenje Takticko tehnicki podatci klase bojnih brodova IOWA ( jos su napravljeni New Jersey , Missouri , Wisconsin ) : Duzina : 271 m Sirina : 33 m Tezina pun : 57.000 t Tezina prazan : 45.000 t Snaga pogona : 212.000 KS Brzina : 33 cvora ( 61 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 406 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 1.225 kg Tezina plotuna : 11.030 kg Domet topova : 38 km Bocni oklop broda : 307 mm Oklop palube : 152 mm Oklop topovskih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#18
Odgovori: 5986 30. Jan 2009. 11:47:24	Flota koja je lovila BISMARCK Za unistenje Bismarcka morali su Britanci upotrebiti ogromne flotne snage : 8 bojnih brodova , 2 nosaca aviona , 4 teske i 7 lakih krstarica , 21 razarac i 6 podmornica ! Gotovo polovina od ovih snaga je stvarno stupila u borbu sa Bismarckom ! Takticko - tehnicki podatci bojnog broda BISMARCK : Duzina : 251 m Sirina : 36 m Tezina pun : 51.000 t Tezina prazan : 41.500 t Snaga pogona : 163.000 KS Brzina : 30 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 875 kg Tezina plotuna : 7.000 kg Domet topova : 36 km Bocni oklop broda : 330 mm Oklop palube : 114 mm Oklop topovskih kula : 356 mm -----------------

Dylan_Dog	#19
Odgovori: 5986 31. Jan 2009. 12:47:49	Potapanje bojnog broda VIRIBUS UNITIS 31.X 1918. iz Venecije je krenulo plovilo nove vrste - Mignatta . Njim su upravljali inzinjer Rossetti i porucnik Paolluci . Jedna torpiljarka je doteglila napadace u blizinu Pule , koja je bila glavna baza Austro - Ugarske flote ! Odavde ih je torpedni camac , koji je vozio necujno , jer je bio na elektricni pogon , dovukao do prve barze . Tu su stigli u 22:20 h . Napadacima je vreme islo na ruku , jer je noc bila bez mesecine , i sipila je kisa . U 23 h su usli u zaliv ! Ali sada im je tamna noc bila glavna prepreka da pronadju usidrene brodove . Bilo je 5 h ujutro kada su pronasli VIRIBUS UNITIS najveci i najmoderniji brod Austro - Ugarske flote , i na njegov trup pricvrstili lepljivu minu , koju su u tu svrhu poneli ! Prilikom bega su uhvaceni ! Medjutim Austro - Ugarska vise nije postojala . Ona se raspala pod udarcima rata i unutrasnjim nemirima . Austro - Ugarske zastave bile su skinute sa brodova ! Kada je Rossettiju i Paolluciju saopsteno novo stanje , oni su deset minuta pre eksplozije upozorili kapetana VIRIBUS UNITIS - a na predstojecu eksploziju . Odmah je naredjeno da posada napusti brod . U 6:30 h eksplozija je potresla sidriste Pule , a deset minuta kasnije VIRIBUS UNITIS se prevrnuo i potonuo povukavsi sa sobom 250 mornara u smrt . Takticko - tehnicki podatci bojbog broda VIRIBUS UNITIS ( iste klase su i brodovi Tegetthoff , Prinz Eugen i Szent Istvan ) : Duzina : 152 m Sirina : 27,5 m Tezina pun : 21.500 t Tezina prazan : 20.000 t Snaga pogona : 27.000 KS Brzina : 20 cvorova ( 37 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 305 mm u cetiri trocevne kule Bocni oklop broda : 279 mm Oklop palube : 51 mm Oklop topovskih kula : 279 mm -----------------

Dylan_Dog	#20
Odgovori: 5986 01. Feb 2009. 14:58:29	Potapanje bojnog broda SZENT ISTVAN U noci 10/11.VI 1918. odred austro - ugarske ratne mornarice plovio je iz Pule u Boku Kotorsku . Sacinjavali su ga bojni brodovi jednakog tipa SZENT ISTVAN i Tegetthoff , ispred kojih je vozio razarac Velebit , a sa svake strane pratile su ih po tri torpiljarke . Slucajno su se tu u isto vreme nasli italijanski torpedni camci Mas - 15 i Mas - 21 kojima je komandovao kapetan Rizzo . Njih su italijanske torpiljarke doteglile na ovu stranu Jadrana sa namerom da se uvuku u dalmatinska ostrva . U 3:15 h po mirnom moru obasjanom mesecinom na udaljenosti od 5 km spazio je Rizzo oblake dima koji su se priblizavali . Ne znajuci nista o pokretima austro - ugarske flote Rizzo je mislio da su torpilkjarke u rutinskoj patroli , ali je svejedno odlucio da ih napadne . Austro - ugarska flota nije ocekivala napad u svojim vodama ! Italijanski masi su se oprezno priblizavali , prosli neopazeno osiguranje torpiljarki , i sa udaljenosti od 300 metara , vec unutar zastitnog pojasa ispalili svoja torpeda . Mas - 15 je ispalio svoja dva torpeda na Tegetthof , i ta su oba promasila , a Mas - 21 je ispalio dva torpeda na SZENT ISTVAN i oba su pogodila cilj ! U 3:25 h eksplozije su odjeknule kroz noc . SZENT ISTVAN je bio torpedovan 15 km jugozapadno od ostrva Premuda . Napadaci su uspeli pobeci , mada ih je razarac Velebit neko vreme gonio ! Zadobivsi velika ostecenja SZENT ISTVAN se sve vise naginjao i u 6:05 h se prevrnuo i potonuo . Sa sobom je povukao 89 clanova posade . Oko hiljadu ljudi spasili su ostali brodovi tog odreda . -----------------

Dylan_Dog	#21
Odgovori: 5986 03. Feb 2009. 12:33:52	Potapanje bojnog krstasa SCHARNHORST 20.XII 1943. luku Lok Iv je napustio konvoj JW - 55B sa 19 brodova . Isao je ka Murmansku . U suprotnom pravcu plovio je konvoj od 22 broda RA - 55A . Nemci su otkrili konvoj aerofoto izvidjanjem i 25.XII isplovio je SCHARNHORST u pratnji 5 razaraca iz Altenfjorda sa namerom da ga napadne ! Svaki od konvoja imao je u zastiti po 10 razaraca ! Za dalju zastitu bila je odredjena grupa od 3 krstarice pod komandom admirala Berneta . Udarnu grupu je sacinjavao bojni brod DUKE OF YORK , krstarica Jamaica i 4 razaraca . Nemci su poslali razarace u izvidjanje , ali je doslo do zabune , pa je od tad SCHARNHORST plovio sam ! SCHARNHORST je okrenuo prema severu da bi napao konvoj . Jedna krstarica ga je otkrila radarom i kad je udaljenost pala na 10 km doslo je do artiljerijske borbe . 2 krstarice su ostecene a i SCHARNHORST je nekoliko puta pogodjen ! SCHARNHORST je tada okrenuo prema jugu , ali taj kurs ga je vodio u susret Duke of York - u koji mu je bio najopasniji protivnik ! 26.XII 1943. u 16:17 h radari na britanskom bojnom brodu su registrovali SCHARNHORST na udaljenosti od 40 km . Radari na SCHARNHORST - u su bili osteceni usled borbe sa krstaricama .U 16 : 30 h razaraci su se odvojili da bi zauzeli povoljne polozaje za napad torpedima . U 16:50 h kada je udaljenost spala na 20 km krstarica iz Barnetove grupe je ispalila svetlecu granatu . Duke of York , Jamaica i krstarice Bernetove grupe su smesta otvorile vatru na SCHARNHORST . Nemci su se dali u beg , da bi iskoristili svoju nadmocnu brzinu odgovarajuci na unakrsnu vatru nadmocnijih protivnika . Usled pogodaka brzina SCHARNHORSTA je sve vise opadala , a topovi teskog kalibra su mu neutralisani . Duke of York je prekinuo napad da bi sacekao rezultat napada svojih razaraca . Nekoliko torpeda je pogodilo cilj , a brzina SCHARNHORSTA je spala na 5 cvorova ! Duke of York i Jamaica su otvorili vatru sa udaljenosti ispod 10 km , a kada je SCHARNHORST postao gotovo nepokretan Frejzer je naredio krstaricama i razaracima da ga dotuku torpedima . U 20 h 26.XII 1943. SCHARNHORST je potonuo sa 1.900 clanova posade . Spaseno je svega 36 ljudi . Racuna se da je SCHARNHOST bio pogodjen sa najmanje 13 zrna kalibra 356 mm , i sa priblizno isto toliko zrna kalibra 152 mm i 203 mm . Pogodilo ga je i 11 torpeda ! Bojni brod DUKE OF YORK : Takticko - tehnicki podatci bojnog broda DUKE OF YORK ( u ovoj klasi su jos bili brodovi King George V , Prince of Wales , Anson , i Howe ) : Duzina : 227 m Sirina : 32 m Tezina pun : 43.000 t Tezina prazan : 35.000 t Snaga pogona : 125.000 KS Brzina : 28,5 cvorova ( 53 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 356 mm u dve cetvorocevne , i jednoj dvocevnoj kuli Tezina zrna : 722 kg Tezina plotuna : 7.220 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 406 mm Oklop palube : 152 mm Oklop topovskih kula : 406 mm -----------------

Dylan_Dog	#22
Odgovori: 5986 04. Feb 2009. 12:28:04	Bojni brod MUTSU je eksplodirao sam od sebe 8.VI 1943. bojni brod MUTSU je eksplodirao u luci ubivsi pritom 1.100 clanova posade . Doslo je do pozara unutar municione komore , i katastrofa je bila neizbezna . Iako se to dogodilo sa nekoliko bojnih brodova tokom prvog svetskog rata , MUTSU je jedini bojni brod kome se to dogodilo u drugom svetskom ratu ! Bojni brodovi Nagato i MUTSU su projektovani krajem prvog svetskog rata , i oni su prvi koji su imali topove kalibra 406 mm ! Kada su se pojavili na sceni 1920. to su bili najmocniji brodovi na svetu obzirom da su imali i zavidnu brzinu , i oklop ! Nagato je jedini Japanski bojni brod , ili bojni krstas koji je preziveo drugi svetski rat ! Unisten je tokom nuklearnih proba na ostrvu Bikini 1946. Karakteristike japanskih bojnih brodova Nagato i MUTSU : Duzina : 222 m Sirina : 34,5 m Tezina pun : 43.500 t Tezina prazan : 36.000 t Snaga pogona : 82.000 KS Brzina : 26 cvorova ( 48 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 406 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 1.020 kg Tezina plotuna : 8.160 kg Bocni oklop broda : 330 mm Oklop palube : 178 mm Oklop topovskih kula : 508 mm -----------------

Dylan_Dog	#23
Odgovori: 5986 06. Feb 2009. 14:12:11	Cercilovo poredjenje bojnih brodova NORTH CAROLINA i King George V Vinston Cercil - Prvom pomorskom lordu 22.IX 1941. 1 . Posto sam za cvrste brodove milo mi je sto imamo 1.370 tona vise oklopa i jos 790 tona tezine u trupu . Nisam ubedjen da se ugradnjom aerodroma u srednjem umesto na zadnjem delu nije veliki deo oklopa utrosio bez koristi po nacelo " citadele " , od kojeg zavise kako borbeni tako i navigacioni kvaliteti . 2 . Nas brod je duzi , uzi , i dublji od americkog . Pretpostavljam da to doprinosi brzini . 3 . Mi smo za 1.750 tona presli granicu postavljenu ugovorom , dok su amerikanci , sa topovima od 406 mm , premasili samo za 200 tona . Moze li to biti tacno ? 4 . Moze se isto toliko navesti u prilog 20 topova od 127 mm za protivavionsku artiljeriju , i pomocno naoruzanje , kao i u prilog 16 topova od 133 mm . Neki bi vise voleli veci broj topovskih polozaja radi odbrane od vazdusnih napada iz vise pravaca . 5 . Kad pocnemo da poredimo 9 topova od 406 mm sa 10 topova od 356 mm obuzme nas tuga . 9 topova od 406 mm racunajuci 1.061 kg po zrnu daju plotun od 9.550 kg . 10 topova od 356 mm racunajuci 722 kg po zrnu daju plotun od 7.220 kg . Razlika 2.330 kg po plotunu . ( Cercil nije jos imao podatke za tezinu americkih zrna od 1.225 kg ! ! ! ) 6 . Nemci su se kod Bismarcka odlucili za 4 kupole od po 2 topa od 381 mm , dok smo mi otisli u drugu krajnost sa tri kupole , od kojih su dve sa po 4 topa , ali manja . Amerikanci su pronasli zlatnu sredinu , a time obezbedili najsnazniji udarac . Prvi pomorski lord - Vinstonu Cercilu 2.X 1941. 1 . Kad bi se avioni uklonili ne bi se dobio nikakav oklop koji bi se ugradio negde drugde . 2 . To je potvrdjeno 3 . Mi smo King George V poceli da gradimo kao brod od 35.000 tona , ali su tokom izgradnje unete neke dopune , pa je brod ispao tezi 1.750 tona . 4 . Kod americkog broda broj topova od 127 mm je postignut na racun protivavionskog oruzja malog dometa . 5 . King George V je bio projektovan za 12 topova od 356 mm , ali smo se morali odreci 2 topa da bismo pojacali oklopnu zastitu . Moguce je da topovi od 356 mm imaju nesto vecu brzinu paljbe . 6 . Bismarckov standardni deplasman je procenjen na 41.150 tona . Amerikanci su cim su mogli projektovati brod po zelji sa topovima od 406 mm presli na brodove od 45.000 tona klase Iowa . NORTH CAROLINA : Takticko - tehnicki podatci bojnih NORTH CAROLINA i Washington : Duzina : 222 m Sirina : 33 m Tezina pun : 45.500 t Tezina prazan : 35.000 t Snaga pogona : 121.000 KS Brzina : 27 cvorova ( 50 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 406 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 1.061 kg Tezina plotuna : 9.550 kg Domet topova : 34 km Bocni oklop broda : 406 mm Oklop palube : 152 mm Oklop topovskih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#24
Odgovori: 5986 08. Feb 2009. 19:01:05	Pomorska bitka izmedju Francuza i Britanaca u drugom svetsom ratu ! Posle kapitulacije Francuske Britanci su se plasili da Francuska flota , koja je otisla u Francuske kolonije ne padne Nemcima i / ili Italijanima u ruke ! Britanci su Francuzima dali ultimatum : - ili da se Francuska flota prikljuci britanskoj i nastavi borbu protiv Nemaca i Italijana - ili da se Francuska flota do kraja rata povuce u britanske luke - ili da Francuska flota uplovi u luke SAD do kraja rata - ili da se Francuska flota sama potopi - u slucaju da Francuzi sve odbiju morace silom spreciti da Francuska flota padne Nemcima i / ili Italijanima u ruke ! Francuzi su odbili ... 25.IX 1940.Britanska eskadra se pojavila ispred Francuske kolonijalne luke Dakar na Atlantiku s namerom da se iskrcaju , i zauzmu luku i brodove ! Tu se nalazio najmoderniji Francuski bojni brod RICHELIEU ! Vec na udaljenosti od 24 km Francuzi otvaraju vatru iz obalnih baterija . Francuski lovacki avioni su onemogucili napade aviona sa britanskih nosaca ! Isplovile su i Francuske podmornice . Jedna je potopljena , a druga je torpedovala britanski bojni brod Resolution od 30.000 tona sa topovima od 381 mm ! Velike kolicine vode su provalile u trup broda , i on se ozbiljno nagnuo ! Morao je napustiti borbu , i udaljiti se . Teski topovi bojnog broda RICHELIEU su neprekidno pucali ! Na njega je usmerio vatru britanski bojni brod Barham ! Kada je opasnost po RICHELIEU narasla Francuzi su pustili dimnu zavesu , i zastitili brod ! Barham je dobio nekoliko pogodaka bez znacajnijih ostecenja . Britanske teske krstarice su drzale pod vatrom francuske krstarice , ali su i one postale nevidljive kad su francuski razaraci pustili dimnu zavesu . Britanske krstarice su imale dosta ostecenja od paljbe obalnih baterija , i francuskih brodova ! Prilicno su bili osteceni i skoro svi britanski razaraci ! Dalja borba nije imala nikakve nade u uspeh , pa se britanska eskadra povukla ! RICHELIEU : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova RICHELIEU i Jean Bart : Duzina : 248 m Sirina : 35 m Tezina pun : 48.000 t Tezina prazan : 35.500 t Snaga pogona : 150.000 KS Brzina : 30 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 380 mm u dve cetvorocevne kule Tezina zrna : 880 kg Tezina plotuna : 7.040 kg Domet topova : 41 km Bocni oklop broda : 400 mm Oklop palube : 170 mm Oklop topovskih kula : 490 mm -----------------

Dylan_Dog	#25
Odgovori: 5986 09. Feb 2009. 10:20:43	Bojni brod sa 7 topovskih kula i 14 teskih topova ! ! ! Bojni brod AGINCOURT je gradjen za Brazil u britanskom brodogradilistu . Medjutim kada je poceo prvi svetski rat Britanija je prisvojila projekat , jer joj je trebala brojcana nadmoc u kapitalnim brodovima u odnosu na Nemacku ! Brod se trebao zvati Rio de Janeiro . Posle rata isporucen je Brazilu . Inace isti slucaj se desio i sa dva bojna broda , koja su u Britaniji gradjena za Cile ! Takticko - tehnicki podatci bojnog broda AGINCOURT : Duzina : 205 m Sirina : 27 m Tezina pun : 30.500 t Tezina prazan : 27.500 t Snaga pogona : 41.000 KS Brzina : 22,5 cvora ( 42 km / h ) Glavno naoruzanje : 14 topova od 305 mm u sedam dvocevnih kula Tezina zrna : 390 kg Tezina plotuna : 5.460 kg Domet topova : 19 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 51 mm Oklop topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#26
Odgovori: 5986 10. Feb 2009. 14:00:50	Bojni krstas GOEBEN - gospodar crnog mora Bojni krstas GOEBEN je imao cudnu sudbinu . Taj Nemacki brod je neposredno pred prvi svetski rat uplovio u Sredozemlje po redovnom zadatku . Kada je poceo rat nalazio se u blizini Turske , koja je bila Nemacki saveznik . Morao je da se prikljuci Turskoj floti , jer nikako nije mogao da se vrati do nemackih luka ! Uz put bi nesumnjivo bio potopljen ! Veci deo rata to je bio najjaci brod na Crnom moru . Imao je mnoge akcije protiv Ruske mornarice , i cak je naisao na minu kada je ostecen . Posle zavrsetka rata postao je Turski bojni krstas , a ime mu je promenjeno u " Yavuz " . Ostao je u naoruzanju Turske mornarice sve do 1950 - ih ! Imao je blizanca bojni krstas " Moltke " , koji je imao drugaciju sudbinu , i mnogo bitaka protiv Britanske flote . Takticko - tehnicki podatci bojnih krstasa GOEBEN i Moltke : Duzina : 186 m Sirina : 30 m Tezina pun : 25.500 t Tezina prazan : 23.000 t Snaga pogona : 85.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 280 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 302 kg Tezina plotuna : 3.020 kg Domet topova : 21,5 km Bocni oklop broda : 280 mm Oklop palube : 51 mm Oklop topovskih kula : 229 mm -----------------

Dylan_Dog	#27
Odgovori: 5986 11. Feb 2009. 12:24:31	Jos jedna bitka Britanaca i Francuza u drugom svetskom ratu ! Posle kapitulacije Francuske Britanija se plasila da Francuska flota ne padne Nemcima i / ili Italijanima u ruke . U Alziru u Francuskoj kolonijalnoj luci Mers el Kebir nalazila su se dva broda koja su spadala medju najbolje sto je Francuska flota imala - DUNKERQUE i STRASBOURG moderni bojni krstasi , jaci od Scharnhorsta i Gnaisenaua , gradjeni vrlo hitno upravo radi toga da od njih budu jaci ! Pored njih tu su bila dva Francuska bojna broda iz prvog svetskog rata Bretagne i Provance , nekoliko lakih krstarica , razaraca , i podmornica . Britanska eskadra sastava bojni krstas Hood , bojni brodovi Valient i Resolution , nosac aviona Ark Royal , dve krstarice i jedanaest razaraca isplovila je iz Gibraltara . Zadatak joj je bio da ukoliko Francuska flota ne pristane da zajedno s njima nastavi borbu protiv Nemaca i Italijana , ili ne ode u neku Britansku , ili Americku luku , ili Francuzi sami ne potope svoju flotu ; oni potope Francusku flotu u Mers el Kebiru ! Francuzi nisu pristali ... 3.VII 1940. u 17:54 h Britanska eskadra je otvorila vatru na Francusku flotu u Mers el Kebiru , koju su stitile i obalne baterije . Bombardovanje je trajalo desetak minuta . Bojni brod Bretagne je eksplodirao ! DUNKERQUE se nasukao ! Bojni brod Provance je nateran na obalu ! STRASBOURG je umakao , i mada su ga napali torpedni avioni sa Ark Royala , stigao je u Francusku luku Tulon , kao i krstarice iz Mers el Kebira . Britanci su ovim merama sprecili Francusku flotu da figurira u Nemackim ratnim planovima ! Bojni krstas DUNKERQUE : Takticko - tehnicki podatci brodova DUNKERQUE i STRASBOURG : Duzina : 215 m Sirina : 31 m Tezina pun : 36.500 t Tezina prazan : 26.500 t Snaga pogona : 136.000 KS Brzina : 31 cvor ( 57 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 330 mm u dve cetvorocevne kule Tezina zrna : 560 kg Tezina plotuna : 4.480 kg Domet topova : 32,5 km Bocni oklop broda : 280 mm Oklop palube : 136 mm Oklop topovskih kula : 355 mm -----------------

Dylan_Dog	#28
Odgovori: 5986 12. Feb 2009. 13:42:28	YAMATO JE JEDINI IMAO TOPOVE KALIBRA 460 MM ! ! ! YAMATO je klasa japanskih bojnih brodova ( imao je blizanca - MUSASHI ) , koji su bili ubedljivo najmocniji na svetu ! Klasa za sebe ! Imao je daleko najjace artiljerijsko naoruzanje , i bio je oklopljen u skladu sa tim . Vasingtonski pomorski sporazum je ogranicio tezinu bojnih brodova izmedju dva svetska rata na 35.000 tona . Nakrcan YAMATO je imao 72.000 tona ! ! ! Samo oklop mu je bio tezak 23.000 tona , ili koliko jedan bojni krstas Goeben , vise od nakrcanog Dreadnought - a , ili dva nemacka dzepna bojna broda klase " Graf Spee " ! ! ! Jedna topovska kula mu je tezila skoro 3.000 tona , ili vise od bilo kog razaraca iz tog vremena ! Topovska kula je odnapred imala oklop debljine 650 mm ; projektovana da izdrzi direktan pogodak oruzja istog kalibra ( koga nije bilo nigde na svetu ) ! Njegova artiljerijska moc je bila neverovatna ! Tezina jednog plotuna iz najtezeg naoruzanja iznosila je 13.140 kg . Najjaci do tada je bio bojni brod Velike Britanije Nelson sa tezinom plotuna od 8.360 kg ! 1945. YAMATO je bio naoruzan sa : - 9 topova 0d 460 mm glavnog naoruzanja - 6 topova od 155 mm pomocnog ( protivtorpednog ) naoruzanja - 24 topa od 127 mm univerzalnog naoruzanja - 162 topa od 25 mm protivavionskog naoruzanja ! ! ! Oklop mu je bio u skladu sa naoruzanjem . Kada je potopljen MUSASHI neki podatci kazu da je dobio 28 pogodaka torpedom , i 30 pogodaka avionskih bombi ! ! ! Takticko - tehnicki podatci brodova YAMATO i MUSASHI : Duzina : 263 m Sirina : 38 m Tezina pun : 72.000 t Tezina prazan : 65.000 t Snaga pogona : 158.000 KS Brzina : 27 cvorova ( 50 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 460 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 1.460 kg Tezina plotuna : 13.140 kg Domet topova : 42 km Bocni oklop broda : 410 mm Oklop palube : 228 mm Oklop topovskih kula : 650 mm -----------------

Dylan_Dog	#29
Odgovori: 5986 14. Feb 2009. 13:21:01	Kako radi toposka kula najtezeg naoruzanja ??? -----------------

Dylan_Dog	#30
Odgovori: 5986 16. Feb 2009. 09:31:10	Potapanje bojnog broda BARHAM 25.XI 1941. kada je krenuo da napadne italijanski konvoj brodova , bojni brod BARHAM je torpedovan od nemacke podmornice U - 331 , kojom je komandovao kapetan Hans Dietrich von Tiesenhausen . Torpeda su ispaljena sa udaljenosti od samo 700 metara ! Barham je pogodjen sa tri torpeda u jednom napadu , toliko blizu jedan drugom , da se sve pretvorilo u jednu veliku eksploziju ! Bojni brod je poceo da se naginje usled vode koja je prodrla u brod . Kada je vec bilo jasno da je BARHAM izgubljen vatra od ekspolzija torpeda je zahvatila municione komore , i on je eksplodirao i potonuo za tri minute . Sa sobom je u smrt poveo preko 800 clanova posade ! Do dana danasnjeg bojni brod Barham je najveci ratni brod potopljen od strane jedne podmornice ! Takticko - tehnicki podatci bojnog broda BARHAM ( i blizanaca QUEEN ELIZABETH , MALAYA , WARSPITE i VALIANT ) : Duzina : 197 m Sirina : 31,5 m Tezina pun : 34.000 t Tezina prazan : 30.000 t Snaga pogona : 80.000 KS Brzina : 25 Cvorova ( 46 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 871 kg Tezina plotuna : 6.970 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 330 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 330 mm -----------------

Dylan_Dog	#31
Odgovori: 5986 16. Feb 2009. 17:41:54	Klasa GANGUT - jedini Ruski bojni brodovi Klasa GANGUT su jedini bojni brodovi koje su Rusi napravili ( ne i jedini koji su ikada koristili ) ! Usli su u naoruzanje na samom pocetku prvog svetskog rata . Predstavnici ove klase su : GANGUT , Sevastopolj , Petropatlovsk , i Poltava . Dva broda bojna broda su bila stacionirana u Baltickom moru , a dva u Crnom moru . U oba svetska rata nisu imali znacajnijih artiljerijskih dvoboja sa drugim brodovima , ali su sluzili kao odlicna artiljerijska podrska borbama na kopnu ! Bojni brod Petropatlovsk je posle prvog svetskog rata preimenovan u Marat , i upravo je njega potopio pilot Hans Ulrih Rudel . Legenda kaze da je Hans Rudel uspeo da uz pomoc svog obrusavajuceg bombardera " Stuka " ubaci bombu u dimnjak bojnog broda ! ! ! Takticko - tehnicki podatci brodova klase GANGUT : Duzina : 180 m Sirina : 27 m Tezina pun : 26.500 t Tezina prazan : 23.000 t Snaga pogona : 61.000 KS Brzina : 23 cvora ( 43 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 305 mm u cetiri trocevne kule Tezina zrna : 471 kg Tezina plotuna : 5.650 kg Domet topova : 29 km Bocni oklop broda : 225 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#32
Odgovori: 5986 17. Feb 2009. 15:30:41	Cudna sudbina bojnog broda Giulio Cesare GIULIO CESARE pre rekonstrukcije : Bojni brod GIULIO CESARE je predstavnik klase bojnih brodova CONTE DI CAVOUR . Predstavnici te klase su : CONTE DI CAVOUR , GIULIO CESARE , i LEONARDO DA VINCI koji je izgubljen u prvom svetskom ratu ! GIULIO CESARE nije ucestvovao u borbama tokom prvog svetskog rata . Ostala dva broda ove klase su izmedju dva svetska rata detaljno rekonstruisana , pa im je trup produzen za 10 metara , snaga pogona je udvostrucena , skinuta im je jedna trocevna topovska kula u sredini broda , a ostalim topovskim kulama je kalibar povecan sa 305 na 320 mm . Po mom misljenju ovo je najbolja modernizacija bojnih brodova uopste . Na samom pocetku bitke kod rta Stilo pogodjen je sa daljine od skoro 24 km od Britanskog bojnog broda WARSPITE . Bojni brod GIULIO CESARE je na ime ratnih reparacija predat avgusta ’44. Rusima , pa ispada da je rat zapoceo na strani fasista , a zavrsio na strani saveznika . U Rusiji je dobio i novo ime - " NOVOROSIJSK " ! Cak je i uzeo ucesca u pracenju arktickih konvoja . GIULIO CESARE posle rekonstrukcije : Takticko tehnicki podatci bojnih brodova : GIULIO CESARE i CONTE DI CAVOUR ( rekonstruisani ) : Duzina : 187 m Sirina : 28 m Tezina pun : 29.000 t Tezina prazan : 24.000 t Snaga pogona : 93.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 320 mm u dve dvocevne , i dve trocevne kule Tezina zrna : 525 kg Tezina plotuna : 5.250 kg Domet topova : 29 km Bocni oklop broda : 279 mm Oklop paluba : 87 mm Oklp topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#33
Odgovori: 5986 18. Feb 2009. 15:38:51	RODNEY - netipican izgled bojnog broda Bojni brodovi RODNEY i Nelson su prvi , i jedini Britanski bojni brodovi sa topovima od 406 mm ! Nastali su krajem prvog svetskog rata , i potpali su pod Vasingtonski sporazum , koji je ogranicavao tezinu bojnih brodova i bojnih krstasa na 35.000 t ! U takvom slucaju Britanci su se morali odreci oklopa , ili brzine ovih brodova . Britanci su se odrekli brzine , a u svemu ostalom to su bili najmocniji Britanski brodovi ! RODNEY je ucestvovao u unistenju bojnog broda Bismarck ! Glavna karakteristika brodova ove klase je da se sve tri teske topovske kule nalaze ispred komandnog mosta ! To znaci da nad ovim brodom nije moguce izvesti nadmocni manevar - ukrstanje " T " ! Ukrstanje " T " je borbeni manevar , kada se bojni brodovi postave bocno , pod uglom od 90 stepeni nad nadolazecom grupom bojnih brodova . To znaci da bocno postavljen protivnik moze da puca na neprijatelja iz svih teskih topova , a dolazeci neprijatelj samo iz pramacnih topovskih kula . Krmene topovske kule su u tom momentu zaklonjene komandnim mostom broda , i prakticno neupotrebljive . Taj nadmocni manevar su Amerikanci upotrebili u bitci protiv Japanskih bojnih brodova u zalivu Leyte . Tom prilikom je unisteno dva japanska bojna broda ! Bojni brod RODNEY : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova RODNEY i Nelson : Duzina : 218 m Sirina : 32 m Tezina pun : 39.000 t Tezina prazan : 34.000 t Snaga pogona : 45.000 KS Brzina : 23,5 cvorova ( 44 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 406 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 929 kg Tezina plotuna : 8.360 kg Domet topova : 34 km Bocni oklop broda : 356 mm Oklop palube : 160 mm Oklop topovskih kula : 406 mm -----------------

Dylan_Dog	#34
Odgovori: 5986 20. Feb 2009. 13:47:28	Bojni brod - nosac aviona Bojni brodovi ISE i HYUGA pre rekonstrukcije : Posle bitke za Midway maja 1942. kada su Japanci izgubili 4 flotna nosaca aviona , oni su dosli na ideju da dva svoja bojna broda preprave tako da ce moci da ponesu 20 - ak aviona . Tako su bojni brodovi ISE , i HYUGA postali bojni brodovi - nosaci aviona ! Resenje nije bilo narocito uspesno ... Takticko tehnicki podatci bojnih brodova ISE i HYUGA : Duzina : 216 m Sirina : 33 m Tezina pun : 39.500 t Tezina prazan : 35.000 t Snaga pogona : 80.000 KS Brzina : 25 cvorova ( 46 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 356 mm u sest dvocevnih kula Tezina zrna : 673 kg Tezina plotuna : 8.080 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 102 mm Oklop topovskih kula : 305 mm Bojni brodovi Ise i HYUGA posle rekonstrukcije : -----------------

Dylan_Dog	#35
Odgovori: 5986 21. Feb 2009. 10:28:50	VANGUARD - poslednji izgradjeni bojni brod Kada su 1941. Britanci odustali od gradnje bojnih brodova klase " Lion " , jer nije bilo nade da ce biti zavrseni tokom rata , resili su da izgrade jedan bojni brod - VANGUARD ! Razlog tome je bio sto su vec postojale topovske kule 381 mm , koje su se nalazile u rezervi za bojne brodove klasa " Hood " , " Queen Elizabeth " , i brodove klase " R " . VANGUARD je takodje dovrsen prekasno da bi ucestvovao u drugom svetskom ratu . To je bio najzilaviji bojni brod ! Masinsko odeljenje je uradjeno tako da ga cine 4 potpuno autonomne jedinice ! Podela korita u nepropusne odseke je tako brizljivo uradjena , da se iz jednog odseka u drugi moze doci samo vertikalnim tunelima ! U svemu , osim naoruzanja to je bio najmoderniji bojni brod , u koga su ugradjena sva iskustva iz drugog svetskog rata ! Takticko - tehnicki podatci bojnog broda VANGUARD : Duzina : 248 m Sirina : 32,5 m Tezina pun : 51.000 t Tezina prazan : 43.000 t Snaga pogona : 131.000 KS Brzina : 29,5 cvorova ( 55 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 871 kg Tezina plotuna : 6.970 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 406 mm Oklop palube : 152 mm Oklop topovskih kula : 330 mm -----------------

Dylan_Dog	#36
Odgovori: 5986 21. Feb 2009. 15:02:41	Nova klasa brodova - " dzepni bojni brod " Ova klasa brodova je nastala samo iz jednog razloga , jer je Versajskim ugovorom Nemackoj zabranjeno da gradi , i poseduje bilo kakve brodove deplasmana iznad 10.000 tona ! Predstavnici ove klase su : GRAF SPEE , SCHEER , I DEUTSCHLAND ( kasnije preimenovan u LUTZOW ) . Nemci su pokusali da u okviru zadatog deplasmana naprave brod sa sto jacom artiljerijom ! Deplasman ovih brodova je ipak debelo prekoracen , sto svesno , sto nesvesno i pored primene zavarivanja i drugih mere ustede na tezini . Britanci su ovu klasu brodova nazvali " dzepni bojni brod " , a Nemci " oklopnjaca " ! U sustini ta klasa brodova je bila daleko artiljerijski jaca od krstarica , sto svedoci i bitka kod De La Plate kada se GRAF SPEE uspesno borio protiv tri krstarice ! Ipak ovi brodovi nisu dorasli ni bojnim brodovima , a ni bojnim krstasima ; ni po vatrenoj moci , ni po debljini oklopa . Britanci su ih ipak najbolje nazvali - dzepni bojni brod ! ! ! Takticko - tehnicki podatci dzepnih bojnih brodova : Duzina : 190 m Sirina : 22 m Tezina pun : 16.200 t Tezina prazan : 12.100 t Snaga pogona : 53.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 6 topova od 280 mm u dve trocevne kule Tezina zrna : 300 kg Tezina plotuna : 1.800 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 100 mm Oklop palube : 70 mm Oklop topovskih kula : 160 mm -----------------

Dylan_Dog	#37
Odgovori: 5986 22. Feb 2009. 12:40:04	Juttland - najveca pomorska bitka prvog svetskog rata Admiralski brod Nemacke flote u Juttlandskoj bitci , bojni brod FRIEDRICH DER GROSE : Ucestvovalo u Juttlandskoj bitci - statistika : ================== Britanska flota ==== Nemacka flota Bojni brodovi : -------------------------- 28 ------------------------ 16----- Bojni krstasi : ---------------------------- 9 ------------------------- 5 ------ Zastareli bojni brodovi : -------------------------------------------- 6 ----- Oklopni krstasi : ------------------------- 8 ---------------------------------- Krstarice : ------------------------------- 26 ------------------------ 11 ---- Razaraci : ------------------------------- 79 ------------------------ 61 ----- Topovi ( od 280 mm navise ) : ------- 344 ---------------------- 220 ---- Tonaza flote : -------------------- 1.250.000 t ------------- 660.000 t -- Broj posada : ---------------------- 60.000 ------------------ 45.000 ----- Zastava Nemacke imperijalne mornarice : Takticko - tehnicki podatci bojnog broda FRIEDRICH DER GROSE : Duzina : 172 m Sirina : 29 m Tezina pun : 27.000 t Tezina prazan : 24.500 t Snaga pogona : 55.000 KS Brzina : 23 cvora ( 43 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 305 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 406 kg Tezina plotuna : 4.060 kg Domet topova : 20 km Bocni oklop broda : 350 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 300 mm -----------------

Dylan_Dog	#38
Odgovori: 5986 23. Feb 2009. 10:28:24	Juttlandska bitka - gubitci =============== Britanska flota ==== Nemacka flota === Bojni krstasi : ------------------------ 3 ----------------------- 1 ------------ Zastareli bojni brodovi : -------------------------------------- 1 ----------- Oklopni krstasi : --------------------- 3 -------------------------------------- Krstarice : ------------------------------------------------------ 4 ----------- Razaraci : ---------------------------- 8 -------------------------------------- Torpedni camci : ----------------------------------------------- 5 ----------- Izgubljena tonaza : ------------- 115.000 t --------------- 61.000 t ---- Poginulih : ------------------------- 6.094 -------------------- 2.551 ------ Potopljeni Nemacki bojni krstas DERFFLINGER : Takticko - tehnicki podatci Nemackog bojnog krstasa DERFFLINGER ( istog tipa su bili i HINDENBURG , i LUTZOW ) : Duzina : 210 m Sirina : 29 m Tezina pun : 30.500 t Tezina prazan : 26.000 t Snaga pogona : 81.000 KS Brzina : 26,5 cvorova ( 49 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 406 kg Tezina plotuna : 3.250 kg Domet topova : 20 km Bocni oklop broda : 300 mm Oklop palube : 50 mm Oklop topovskih kula : 350 mm -----------------

Dylan_Dog	#39
Odgovori: 5986 24. Feb 2009. 09:54:17	Bojni brod BAYERN ; po njemu je napravljen Bismarck Ova nemacka klasa bojnih brodova je imala samo dva predstavnika BAYERN , i BADEN . Gradjeni su tokom prvog svetskog rata , i pred kraj rata su usli u naoruzanje . Nisu ucestvovali u znacajnijim bitkama . Bili su to prvi i jedini Nemacki bojni brodovi sa topovima od 381 mm ! Kasnije su projekti u gradnji klase BAYERN iskorisceni u gradnji klase Bismarck . Kada se zavrsio prvi svetski rat Nemacka je morala da preda Britancima 10 bojnih brodova , i pet bojnih krstasa ! ! ! Nemacka eskadra se sa smanjenim posadama uputila u Britansku pomorsku bazu Scapa Flow , da tamo ceka dalju sudbinu . Iskoristivsi odsustvo glavnine Britanske flote Nemci su 21.VI 1919. odvrnuli sigurnosne ventile na svojim brodovima , i potopili ih sve sem bojnog broda BADEN koga su britanci spasli u poslednjem momentu ! Bojni brod BAYERN tone u Britanskoj bazi Scapa Flow : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova BAYERN i BADEN : Duzina : 180 m Sirina : 30 m Tezina pun : 32.500 t Tezina prazan : 28.000 t Snaga pogona : 56.000 KS Brzina : 22 cvora ( 41 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 750 kg Tezina plotuna : 6.000 kg Domet topova : 23,5 km Bocni oklop broda : 350 mm Oklop palube : 30 mm Oklop topovskih kula : 350 mm -----------------

Dylan_Dog	#40
Odgovori: 5986 25. Feb 2009. 13:04:09	Klasa bojnih brodova SOUTH DAKOTA - konstrukciono savrsenstvo Bojni brod SOUTH DAKOTA , i ostali brodovi te klase : Alabama , Indiana , i Massachusetts su potpali pod Vasingtonski sporazum , i bili su ograniceni na 35.000 tona deplasmana . Medjutim kod ove klase je ta tonaza iskoristena do savrsenstva po svim bitnim karakteristikama bojnih brodova ; vatrenoj moci , oklopu , brzini ... To je usavrsena , i skracena klasa bojnih brodova North Carolina , sa jacim pogonom i vecom brzinom , a i oklop je nesto pojacan . Ovu klasu mozete poznati po zbijenom nadgradju , i zdepastom izgledu broda . Svaki metar prostora na ovom brodu je iskoristen do maksimuma ! Takticko - tehnicki podatci klase bojnih brodova SOUTH DAKOTA : Duzina : 210 m Sirina : 33 m Tezina pun : 46.500 t Tezina prazan : 35.000 t Snaga pogona : 130.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 406 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 1.061 kg Tezina plotuna : 9.550 kg Domet topova : 34 km Bocni oklop broda : 457 mm Oklop palube : 152 mm Oklop topovskih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#41
Odgovori: 5986 26. Feb 2009. 14:50:16	Bojni krastas , koji je postao nosac aviona SAD su samo jednom pokusale da prave bojne krastase , i nisu ih zavrsile ! Krajem prvog svetskog rata uradjen je projekat za gradnju 6 bojnih krstasa klase Lexington . Medjutim njihova gradnja je potrajala , pa su potpali pod Vasingtonski ugovor , sto znaci da su prekoracili dozvoljenu tonazu od 35.000 tona , a to nije smelo . Dva broda te klase Lexington , i Saratoga su dovrseni kao nosaci aviona , a od ostalih se odustalo . To su bili nosaci aviona sa oklopnom zastitom bojnog krstasa ! Znaci da su bili najoklopljeniji nosaci aviona , i najtezi tokom celog drugog svetskog rata . Karakteristicni su po ogromnom dimnjaku . U originalnom projektu Bojni krstasi klase Lexington su se ugledali na Hood , ali su imali topove od 406 mm , uz istu brzinu . Nosac aviona Lexington : Takticko - tehnicki podatci bojnog krstasa Lexington u projektu : Duzina : 266 m Sirina : 32 m Tezina pun : 44.500 t Tezina prazan : 35.000 t Snaga pogona : 180.000 KS Brzina : 33,5 cvorova ( 62 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 406 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 952 kg Tezina plotuna : 7.620 kg Domet topova : 30 km Bocni oklop broda : 178 mm Oklop palube : 44 mm Oklop topovskih kula : 280 mm Kako je trebao da izglede bojni krstas Lexington : -----------------

Dylan_Dog	#42
Odgovori: 5986 01. Mar 2009. 18:32:58	Prvi bojni krstasi Bojni krstasi : INVINCIBLE , INFLEXIBLE , i INDOMITABLE su usli u naoruzanje neposredno posle prvog bojnog broda Dreadnought ! Ucestvovali su u mnogim znacajnim bitkama prvog svetskog rata ! Bojni krstas INVINCIBLE je jedan od tri bojna krstasa koji su Britanci izgubili u Juttlandskoj bitci ! Bojni krstas INVINCIBLE : Takticko - tehnicke karakteristike bojnih krstasa klase INVINCIBLE : Duzina : 173 m Sirina : 24 m Tezina pun : 20.500 t Tezina prazan : 17.500 t Snaga pogona : 47.000 KS Brzina : 26,5 cvorova ( 49 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 386 kg Tezina plotuna : 3.090 kg Domet topova : 23 km Bocni oklop broda : 152 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 179 mm -----------------

Dylan_Dog	#43
Odgovori: 5986 03. Mar 2009. 13:37:22	HOOD - ponos Britanskog admiraliteta Bojni krstas HOOD , cije je projekat poceo posle Juttlandske bitke u kojoj su Britanci izgubili tri bojna krstasa je trebao da otkloni nedostatke Britanskih bojnih krstasa ! Ironijom sudbine bojni krstas HOOD je unisten iz istih razloga kao i Britanski bojni krstasi izgubljeni u bitci kod Juttlanda ( Invincible , Indefetigable , i Queen Mary ) eksplozijom sopstvenih municionih komora usled nedovoljne oklopne zastite broda ! ! ! Inace HOOD je izmedju dva svetska rata bio najtezi , i najduzi ratni brod ! Prvobitno je bila predvidjena gradnja cetiri broda tzv. admiralske klase bojnih krstasa . Ostala tri broda od cije se gradnje odustalo su trebali da se zovu : Anson , Howe , i Rodney . Njihova imena su kasnije iskoriscena u drugim projektima Britanskih kapitalnih brodova . Tridesetih godina HOOD je brizljivo rekonstruisan , kada mu je i dodato nesto oklopa , ali to je bilo nedovoljno ! Tipican bojni krstas HOOD je stradao u artiljerijskom dvoboju protiv bojnog broda Bismarck 24.V 1941. Od skoro 1500 clanova posade eksploziju HOOD - ovih municionih komora , koja je prepolovila brod sirok 32 metra je prezivelo samo tri coveka ! ! ! Takticko - tehnicki podatci bojnog krstasa HOOD : Duzina : 262 m Sirina : 32 m Tezina pun : 49.000 t Tezina prazan : 42.000 t Snaga pogona : 151.000 KS Brzina : 31 cvor ( 57 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 871 kg Tezina plotuna : 6.970 kg Domet topova : 28,5 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 381 mm -----------------

Dylan_Dog	#44
Odgovori: 5986 04. Mar 2009. 13:32:36	Britanski bojni krstasi - slom koncepcije Bojni krstas kao tip broda je britanski izum . Neposredno posle prvog bojnog broda DREADNOUGHT u britansku flotu ulaze bojni krstasi klase INVINCIBLE . Njihov idejni tvorac je takodje bio John Fisher . Skoro sve svetske flote su prihvatile gradnju bojnih krstasa - vece brzine , a slabije naoruzanih , i slabije oklopljenih od bojnih brodova . Medjutim kod samih britanaca ova koncepcija se pokazala katastrofalno ! Svi britanski krstasi su imali jednu istu boljku - nedovoljan oklop , i samim tim nedovoljna otpornost na protivnicku artiljeriju . Tokom istorije cetiri britanska bojna krstasa su izgubljena eksplozijom vlastitih municionih komora koje su probijene protivnickom artiljerijom ! Sva cetiri broda su pripadala razlicitim klasama bojnih krstasa ! Krenimo redom ... Prepolovljeni INVINCIBLE tone : Klasa bojnih krstasa INVINCIBLE : Tezina pun : 20.500 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 475 t Tezina zrna : 390 kg Tezina plotuna : 3.120 kg Bocni oklop broda : 152 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 178 mm To su prvi bojni krstasi ikada napravljeni ! Predstavnici ove klase su : INVINCIBLE , Indomitable , i Inflexible . 31.V 1916. oko 19:30 h tokom cuvene bitke kod Juttlanda INVINCIBLE je pogodjen je sa Nemackog bojnog krstasa Lutzow . To je izazvalo izazvalo eksploziju municionih komora , koja je prepolovila brod ! INDEFATIGABLE tone : Klasa bojnih krstasa INDEFATIGABLE : Tezina pun : 22.500 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 305 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 475 t Tezina zrna : 390 kg Tezina plotuna : 3.120 kg Bocni oklop broda : 152 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 178 mm Ova klasa bojnih krstasa je druga ikada napravljena . U odnosu na klasu INVINCIBLE oni su produzeni , pojacan im je pogon , i povecan deplasman . Predstavnici ove klase su bojni krstasi : INDEFATIGABLE , New Zealand , i Australija . INDEFATIGABLE je prvi stradao u Juttlandskoj bitci ! 31.V 1916. oko 17:00 h svega 12 minuta posle pocetka bitke unisten je ovaj bojni krstas . Pogodjen je pet puta sa udaljenosti 12 - 16 km od Nemackog bojnog krstasa Von der Tann , sto je izazvalo probijanje i eksploziju municionih komora bojnog krstasa INDEFATIGABLE ! Eksplozija Britanskog bojnog krstasa QUEEN MARY : Klasa bojnih krstasa Lion : Duzina : 213 m Sirina : 27 m Tezina pun : 30.000 t Tezina prazan : 26.000 t Snaga pogona : 70.000 KS Brzina : 27,5 cvorova ( 51 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 343 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 600 t Tezina zrna : 640 kg Tezina plotuna : 5.120 kg Domet topova : 22 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 64 mm Oklop topovskih kula : 229 mm Predstavnici ove klase su bojni krstasi : Lion , QUEEN MARY , i Princess Royal . To su prvi bojni krstasi koji su zajedno sa klasom bojnih brodova Orion imali povecan kalibar topova od 343 mm ! Zbog toga ih u literaturi nazivaju " super drednotima " . Svi kapitalni brodovi prethodnici su bili naoruzani topovima kalibra 305 , ili 280 mm ! Takodje je i oklop , pogon , brzine , i deplasman povecan u odnosu na klasu bojnih krstasa INDEFATIGABLE . Ali i to je bilo nedovoljno . Tokom Juttlandske bitke Nemacki bojni krstasi Derfflinger i Seydlitz su usmerili vatru na QUEEN MARY . Samo nekoliko minuta kasnije strahovita eksplozija municionih komora bojnog krstasa QUEEN MARY je prepolovila ovaj brod ! Tehnicki crtez bojnog krstasa QUEEN MARY : Kraj britanskog bojnog krstasa HOOD : Klasa bojnih krstasa HOOD ( Admiralska klasa bojnih krstasa ) : Tezina pun : 49.000 t Glavno naoruzanje : 8 topova od 381 mm u cetiri dvocevne kule Tezina topovske kule : 880 t Tezina zrna : 879 kg Tezina plotuna : 7.030 kg Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 381 mm Klasa HOOD je trebala da ispravi boljku Britanskih bojnih krstasa - nedovoljan oklop ! U ovaj projekat su unesena sva iskustva Juttlandske bitke . Mnogo povecan , oklopljem , produzen u odnosu na prethodne Britanske bojne krstase bio je dugo najveci ratni brod na svetu ! To je takodje bilo nedovoljno . Bojni krstas HOOD je stradao u artiljerijskom dvoboju protiv bojnog broda Bismarck 24.V 1941. Razlog - probijanje municionih komora je izazvalo eksploziju , koja je prepolovila brod ! Ostala tri broda ove klase od cije se gradnje odustalo su trebali da se zovu : Anson , Howe , i Rodney . Kasnije su ta imena iskoristena u drugim britanskim projektima . HOOD : -----------------

Dylan_Dog	#45
Odgovori: 5986 05. Mar 2009. 20:45:34	Bojni brod Roma - unistenje od dojucerasnjih saveznika 9.IX 1943. dan posle kapitulacije Italije , njena tri najmodernija bojna broda Littorio ( cije je ime promenjeno u Italia ) , Vittorio Veneto , i ROMA krenuli su iz Italijanskih luka na Maltu da se predaju saveznicima . Ta tri bojna broda su bili iste klase , i predstavljali bi ogromnu opasnost da su pali Nemcima u ruke . Medjutim ni Nemcima nije odgovaralo da ta tri broda padnu saveznicima u ruke , i upotrebe se protiv njih samih . Bas za slucaj da pokusaju da se predaju saveznicima Nemci su osposobili avione Do - 217 radio - dirigovanim bombama . Kada je Italijanska flota napustila luke , iz juzne Francuske je poletela eskadrila bombardera i bombardovala ih . Littorio , i Vittorio Veneto su osteceni , a na ROMI je izbio pozar , koji je zahvatio municione komore ... Strasna eksplozija je prepolovila brod ! 1.300 clanova posade je poginula , a 600 je spaseno . U trenutku potonuca ROMA je bio najnoviji bojni brod na svetu ! Bomba SD 1.400 kojima je potopljena ROMA : Na ime ratnih reparacija Rusi su zahtevali da im se preda jedan bojni brod klase Littorio , medjutim saveznici su im lukavo ustupili mnogo stariji , i losiji bojni brod Giulio Cesare . Bas zbog Ruskih zahteva posle rata su oba broda klase Littorio razrezana ... ROMA tone prepolovljena eksplozijom : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova klase Littorio : Duzina : 238 m Sirina : 33 m Tezina pun : 46.000 t Tezina prazan : 37.500 t Snaga pogona : 140.000 KS Brzina : 31 cvor ( 57 km/h ) Glavno naoruzanje : 9 topova od 381 mm u tri trocevne kule Tezina zrna : 885 kg Tezina plotuna : 7.970 kg Domet topova : 42 km Bocni oklop broda : 350 mm Oklop palube : 210 mm Oklop topovskih kula : 350 mm -----------------

Dylan_Dog	#46
Odgovori: 5986 09. Mar 2009. 09:26:24	Perl Harbur - bojni brod OKLAHOMA Raspored bojnih brodova tokom Japanskog napada na Perl Harbur : 7.XII 1941. u trenutku Japanskog napada na Perl Harbur u ovoj americkoj luci se nalazilo 8 americkih bojnih brodova : Nevada , Oklahoma , Pennsylvania , Arizona , Maryland , California , Tennessee , i West Virginia ! Napad je bio unistavajuci ! Bojni brod Arizona je eksplodirao , Oklahoma se prevrnula , West Virginia , i California su potonule kod sidrista ... Sve u svemu svi bojni brodovi , osim Pennsylvanije , koja se nalazila u suvom doku su bili tesko osteceni ! Da su se brodovi nalazili u dubljim vodama Japancima bi uspelo da potope pet bojnih brodova ! ! ! A ovako su svi brodovi kasnije opravljeni , ali Arizona , i Oklahoma vise nikada nisu uzele ucesca u borbama ! Tekticko - tehnicki podatci bojnih brodova OKLAHOMA i Nevada : Duzina : 178 m Sirina : 29 m Tezina pun : 30.500 t Tezina prazan : 27.500 t Snaga pogona : 26.500 KS Brzina : 20,5 cvorova ( 38 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 356 mm u dve tocevne , i dve dvocevne kule Tezina zrna : 680 kg Tezina plotuna : 6.800 kg Domet topova : 31,5 km Bocni oklop broda : 340 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovkih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#47
Odgovori: 5986 09. Mar 2009. 09:38:57	Perl Harbur - bojni brod ARIZONA Sve u svemu osim bojnih brodova ARIZONA i Oklahoma Amerikancima tokom drugog svetskog rata nije potopljen , niti izbacen iz stroja vise nijedan bojni brod ! ! ! Sa druge strane od 12 kapitalnih brodova kojima je raspolagao Japan tokom drugog svetskog rata , 11 su potopljeni : Yamato , Musashi , Mutsu , Nagato , Fuso , Yamashiro , Ise , Hyuga , Kongo , Haruna , Hiei i Kirishima ! A drugi svetski rat je preziveo jedino Nagato ! Kako je eksplodirao bojni brod ARIZONA : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova ARIZONA i Pennsylvania : Duzina : 185 m Sirina : 30 m Tezina pun : 37.500 t Tezina prazan : 31.500 t Snaga pogona : 34.000 KS Brzina : 21 cvor ( 39 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 356 mm u cetiri trocevne kule Tezina zrna : 680 kg Tezina plotuna : 8.160 kg Domet topova : 31,5 km Bocni oklop broda : 356 mm Oklop palube : 127 mm Oklop topovskih kula : 457 mm -----------------

Dylan_Dog	#48
Odgovori: 5986 10. Mar 2009. 20:27:05	LEJTE - najveca pomorska bitka u istoriji Bojni brod FUSO je kao i njegov blizanac YAMASHIRO potopljen tokom bitke u tesnacu Surigao : Snage koje su ucestvovale u bitci u zalivu Lejte : ==================== Americke ====== Japanske == Bojni brodovi : ------------------------- 12 -------------------- 9 ----------- Flotni nosaci aviona : ------------------ 8 --------------------- 1 ---------- Ostali nosaci aviona : ----------------- 26 -------------------- 3 ----------- Krstarice : ------------------------------ 24 ------------------- 20 ---------- Razaraci : ----------------------------- 141 ------------------- 36 ---------- Aviona : ------------------------------ 1.500 ----------------- 300 + ------ Gubitci tokom bitke : ================== Americki ======== Japanski === Bojni brodovi : -------------------------------------------------- 3 ---------- Flotni nosaci aviona : ------------------------------------------ 1 ---------- Ostali nosaci aviona : -------------- 3 ------------------------- 3 ---------- Krstarice : ------------------------------------------------------- 8 ---------- Razaraci : --------------------------- 3 ------------------------ 12 ---------- Poginulih : ------------------------ 1.500 ------------------- 10.000 ------- Bojni brod Fuso : Takticko - tehnicki podatci bojnih brodova FUSO i YAMASHIRO : Duzina : 213 m Sirina : 30 m Tezina pun : 39.500 t Tezina prazan : 30.500 t Snaga pogona : 75.000 KS Brzina : 25 cvorova ( 46 km/h ) Glavno naoruzanje : 12 topova od 356 mm u sest dvocevnih kula Tezina zrna : 673 kg Tezina plotuna : 8.080 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 305 mm Oklop palube : 63 mm Oklop topovskih kula : 305 mm -----------------

Dylan_Dog	#49
Odgovori: 5986 13. Mar 2009. 13:22:26	GUBITCI BOJNIH BRODOVA U PRVOM SVETSKOM RATU Predstavicu i Japansku klasu bojnih krstasa KONGO : Uzroci gubitaka bojnih brodova i bojnih krstasa tokom prvog svetskog rata : - brodska artiljerija je potopila 4 broda - usled eksplozija mina je potonulo 8 brodova - torpeda povrsinskih brodova su unistila 4 broda - podmornicka torpeda su potopila 10 brodova - od ostalih uzroka je potonulo 8 brodova Ukupno je tokom prvog svetskog rata izgubljeno 34 bojna broda i bojna krastasa ! Klasa bojnih krstasa KONGO je gradjena u Velikoj Britaniji za Japansku Imperijalnu mornaricu ! To su bili prvi kapitalni brodovi ( bojni brodovi , i bojni krstasi ) , koji su bili naoruzani topovima od 356 mm ! ! ! Predstavnici ove klase su bojni krstasi : KONGO , Haruna , Hiei , i Kirishima . Sva cetiri broda su izgubljena u drugom svetskom ratu u borbama protiv Amerikanaca ! To su ujedno i poslednji Japanski ratni brodovi , koji su gradjeni van Japana ! Isporuceni su Japanu tokom 1913. , i 1914. Sva cetiri broda su detaljno rekostruisana tokom 1930 - ih . Tada im je produzen trup , pojacan oklop , i pojacana snaga motora . Tezilo se da se rekonstrukcijom ova klasa priblizi bojnim brodovima ! Takticko - tehnicki podatci Japanskih bojnih krstasa klase KONGO : Duzina : 222 m Sirina : 29 m Tezina pun : 37.000 t Tezina prazan : 30.500 t Snaga pogona : 136.000 KS Brzina : 30 cvorova ( 56 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 356 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 673 kg Tezina plotuna : 5.390 kg Domet topova : 35 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 254 mm -----------------

Dylan_Dog	#50
Odgovori: 5986 15. Mar 2009. 19:29:27	GUBITCI BOJNIH BRODOVA U DRUGOM SVETSKOM RATU Uzroci gubitaka bojnih brodova i bojnih krstasa tokom drugog svetskog rata : - mornaricka avijacija je potopila 10 brodova - ratno vazduhoplovstvo je potopilo 7 brodova - povrsinski brodovi su potopili 8 brodova - podmornice su potopile 3 broda - od ostalih uzroka je potonulo 7 brodova Ukupno je tokom drugog svetskog rata izgubljeno 35 bojnih brodova i bojnih krstasa ! Nemacki bojni krstas SEYDLITZ , jedini brod u klasi : Takticko - tehnicki podatci Nemackog bojnog krstasa SEYDLITZ : Duzina : 200 m Sirina : 28 m Tezina pun : 28.000 t Tezina prazan : 24.000 t Snaga pogona : 63.000 KS Brzina : 26,5 cvorova ( 49 km/h ) Glavno naoruzanje : 10 topova od 280 mm u pet dvocevnih kula Tezina zrna : 302 kg Tezina plotuna : 3.020 kg Domet topova : 21,5 km Bocni oklop broda : 300 mm Oklop palube : 75 mm Oklop topovskih kula : 250 mm -----------------

Dylan_Dog	#51
Odgovori: 5986 17. Mar 2009. 19:55:05	Bitka kod Dogger Bank - a Prevrnuti Blucher tone : Pocetkom 1915. Nemacki admiralitet je odlucio da posalje eskadru bojnih krstasa ka Dogger Bank - u u izvidjanje , i napad na britanske patrolne , i ribarske brodove za koje se pretpostavljalo da vrse izvidjanje . Nemacka eskadra sastava 3 bojna krstasa , 1 oklopni krstas , 4 krstarice i 15 razaraca isplovila je 23.I 1915. uvece . Komandant eskadre je bio Franz Hipper , a zadatak da u zoru 24.I napadne Britanske brodove . Britanski admiralitet je desifrovanjem Nemackog radio - saobracaja otkrio pokret Nemaca , i uputio prema Dogger Bank - u Beattyjevu eskadru bojnih krstasa . U zoru 24.I Britanska krstarica Aurora je javila da je u borbenom dodiru sa protivnikom . Na vest o pojavi protivnika Hipper je sa bojnim krstasima krenuo da podrzi svoje krstarice . Ali u 8 : 35 h je okrenuo u jugoistocni kurs , jer je zbog intenzivnog radio - saobracaja , i sve veceg broja brodova koji su dolazili u vidik zakljucio da se radi o nadmocnom protivniku . Podigao je brzinu sastava na 23 cvora , a oklopni krstas Blucher je usporavao voznju celog sastava . Beatty je u 7 : 30 h dobio izvestaj o prisustvu Nemackih bojnih krstasa , i preduzeo gonjenje , ali je morao voziti jos pun cas brzinom 26 - 28 cvorova , da bi celni bojni krstas Lion poceo gadjati zaostalog Bluchera ( sa velikim podbacajem ) . Tek u 9 : 35 h Britanski brodovi su toliko sustigli protivnika da su mogli gadjati svaki svoj cilj . Bilo je 5 Britanskih bojnih krstasa prema Nemacka 3 , pa je kod Britanskih komandanata izbila zabuna prilikom izbora cilja . Lion i Tiger su otvorili vatru na Seydlitza , Princess Royal na Derfflingera , a New Zealand i Indomitable na Bluchera , tako da je Moltke 15 minuta ostao van domasaja Britanskih topova , i zajedno sa ostalim Nemackim bojnim krstasima koncentrisao vatru na Beattyjev komandni brod Lion ! Borba je kulminirala . Najpre je Hipperov komandni brod Seydlitz usled pogotka izgubio obe krmene topovske kule , i spasao se od unistenja plavljenjem krmenih municionih komora ! A onda su u 10 : 30 h Nemci probili bocni oklop Liona na dva mesta . Brodovi su plovili maksimalnim brzinama , pa je osteceni Blucher sve vise zaostajao . U 11 : 15 h Hipper je okrenuo u juzni kurs , a Bluchera prepustio na milost i nemilost protivniku . Istovremeno je Lion ponovo pogodjen , pa je morao zaustaviti jednu masinu i smanjiti brzinu na 15 cvorova . Beatty je napustajuci poredak naredio da se nastavi gonjenje , ali ga je njegov zamenik admiral Moore pogresno razumeo , i koncentrisao vatru na zaostali oklopni krstas Blucher . U 12 : 30 h Blucher je potonuo pogodjen sa 70 do 100 zrna najveceg kalibra i 7 torpeda ! ! ! Beatty se kasnije prekrcao na Princess Royal , ali je sansa da se goni protivnik izgublena ! Britanski bojni krstasi : ============pun deplasman==naoruzanje==brzina===== Tiger=========34.000===== 8 x 343 ===== 28 ======= Lion==========29.500===== 8 x 343 ===== 27,5 ===== Princess Royal====29.500===== 8 x 343 ===== 27,5 ===== New Zealand=====22.500===== 8 x 305 =====27======= Indomitable=====20.500====== 8 x 305 =====27====== Nemacki bojni krstasi : Derfflinger======30.500===== 8 x 305 ===== 26,5 ===== Seydlitz========28.000===== 10 x 280 ==== 26,5 ===== Moltke=========25.500===== 10 x 280 ==== 28 ====== Blucher========17.000===== 12 x 210 =====25 ====== Najjaci brod u bitci Britanski bojni krstas TIGER : -----------------

Dylan_Dog	#52
Odgovori: 5986 20. Mar 2009. 16:28:25	Bojni krstas TIGER Bojni krstas TIGER je jedini brod u svojoj klasi . Ujedno to je i poslednji bojni krstas sa topovima kalibra 343 mm . Svi kasniji bojni krstasi su imali topove veceg kalibra , a Britanci su presli na topove kalibra 381 mm . Takticko - tehnicki podatci Britanskog bojnog krstasa TIGER : Duzina : 215 m Sirina : 28 m Tezina pun : 34.000 t Tezina prazan : 29.000 t Snaga pogona : 85.000 KS Brzina : 28 cvorova ( 52 km/h ) Glavno naoruzanje : 8 topova od 343 mm u cetiri dvocevne kule Tezina zrna : 635 kg Tezina plotuna : 5.080 kg Domet topova : 22 km Bocni oklop broda : 229 mm Oklop palube : 76 mm Oklop topovskih kula : 229 mm -----------------

Dylan_Dog	#53
Odgovori: 5986 26. Apr 2009. 13:46:45	Tezina zrna glavnog naoruzanja bojnih brodova u zavisnosti od kalibra topova : 280 mm - 300 kg ( Graf Spee ) - 330 kg ( Scharnhorst ) 305 mm - 432 kg ( Courbet ) - 517 kg ( Alaska ) 320 mm - 525 kg ( Giulio Cesare ) 330 mm - 560 kg ( Dunkerque ) 340 mm - 575 kg ( Bretagne ) 356 mm - 673 kg ( Ise ) - 722 kg ( King George V ) 381 mm - 800 kg ( Bismarck ) - 885 kg ( Littorio ) 406 mm - 929 kg ( Nelson ) 406 mm - 1.020 kg ( Nagato ) 406 mm - 1.061 kg ( South Dakota ) 406 mm - 1.225 kg ( Iowa ) 460 mm - 1.460 kg ( Yamato ) -----------------

Dylan_Dog	#54
Odgovori: 5986 27. Apr 2009. 11:28:40	Tezina topovske kule glavne artiljerije bojnih brodova 2.730 t - Yamato ( 460 mm topovi ; trocevna ) 2.274 t - Richelieu ( 380 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.708 t - Iowa ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.582 t - King George V ( 356 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.570 t - Littorio ( 381 mm topovi ; trocevna ) 1.480 t - Nelson ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.473 t - Dunkerque ( 330 mm topovi ; cetvorocevna ) 1.437 t - South Dakota ( 406 mm topovi ; trocevna ) 1.052 t - Bismarck ( 381 mm topovi ; dvocevna ) 1.004 t - Nagato ( 410 mm topovi ; dvocevna ) -- 958 t - New Mexico ( 356 mm topovi ; trocevna ) -- 934 t - Alaska ( 305 mm topovi ; trocevna ) -- 920 t - Colorado ( 406 mm topovi ; dvocevna ) -- 915 t - King George V ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -- 880 t - Hood ( 381 mm topovi ; dvocevna ) -- 772 t - Gangut ( 305 mm topovi ; trocevna ) -- 750 t - Scharnhorst ( 280 mm topovi ; trocevna ) -- 733 t - Giulio Cesare ( 320 mm topovi ; trocevna ) -- 654 t - Ise ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -- 590 t - Graf Spee ( 280 mm topovi ; trocevna ) -- 561 t - Courbet ( 305 mm topovi ; dvocevna ) -- 539 t - Giulio Cesare ( 320 mm topovi ; dvocevna ) -- 532 t - Nevada ( 356 mm topovi ; dvocevna ) -----------------

Dylan_Dog	#55
Odgovori: 5986 14. Maj 2009. 14:17:40	Bitka u moreuzu Surigao Tokom najvece pomorske bitke u istoriji , Leyte japanska flota je bila podeljena na nekoliko sastava . Obradicu desavanja vezana za japansku juznu grupu kojoj su pripadale : - udarna grupa " C " pod komandom admirala Nishimure u cijem sastavu je bilo 2 bojna broda ( Fuso i Yamashiro ) , krstarica Mogami i 4 razaraca ( Yamagumo , Mushishio , Asagumo , i Shigure ). - drugi udarni odred pod komandom admirala Shime u cijem sastavu je bilo 3 krstarice i 8 razaraca . Plan japanske juzne grupe je bio da prodju kroz moreuz Surigao izmedju ostrva Leyte i Dinagat . Uz sadejstvo sa japanskim avionima koji polecu sa filipinskih aerodroma , da se priblize na domet svojih topova americkoj zoni iskrcavanja na ostrvu Leyte , i uniste americke desantne jedinice . Moreuz Surigao sirok 10 - 25 km , a dugacak 90 km , pruzao je Amerikancima mogucnost da japanske snage napadnu pod najpovoljnijim taktickim uslovima . Admiral Kinkaid glavnokomandujuci 7. flote obavesten je o priblizavanju japanskih grupa pod komandom Nishimure i Shime . Poslao je flotu pod komandom admirala Olendorfa da blokira izlaz iz moreuza Surigao . Raspolagao je sa 6 bojnih brodova ( West Virginia , Maryland , Mississippi , Tenessee , California i Pennsylvania ) , 4 ( 203 mm topovi ) teske , 4 ( 152 mm topovi ) lake krstarice , 28 razaraca i 39 torpednih camaca . 5 bojnih brodova je potopljeno ili osteceno u Pearl Harbouru , popravljeno , modernizovano i poslato da se osveti . Admiral Olendorf je bojne brodove raporedio na izlazu iz moreuza da voze u koloni , poprecno na pravac nailaska japanskih brodova . Krstarice je rasporedio u dve grupe ispred bojnih brodova . Razarace je poslao dublje u moreuz sa naredbom da izvrse torpedni napad cim neprijatelj bude primecen . Za torpedne camce moreuz je narocito pogodan , pa ih je Olendorf poslao duboko u moreuz , gde se mocu sakriti uz obale , a protivnik ima slabu mogucnost za manevar . Trebalo je da napadnu neprijatelja pre nego sto dodje do 7. flote . Tokom priblizavanja udarne grupe " C " pod admiralom Nishimurom moreuzu Surigao , napali su ih americki avioni . Pogodili su bojni brod Fuso , pa je doslo do pozara koji je ugasen za 1 sat . Tesko je ostecen i 1 razarac . Drugi udarni odred admirala Shime , koji nije pretrpeo vazdusne napade , je vozio 40 - ak kilometara , ili oko 2 h iza udarne grupe " C " admirala Nishimure . 24.X ’44. u 22 : 36 h jedan torpedni camac je ostvario prvi vizuelni kontakt sa grupom admirala Nishimure . Brodovi su ulazili u moreuz brzinom 20 cvorova u dvostrukoj koloni . 3,5 h su torpedni camci napadali udarnu grupu " C " , bez pogotka , zbog jake odbrane i velike daljine lansiranja . Priblizavali su se izlazu iz moreuza , a onda se dogodio najveci torpedni napad u WW2 ! Americki razaraci su lansirali oko 130 torpeda ! Razarac Yamagumo je momentalno potopljen ,a Asagumo i Mushishio su toliko osteceni da su potonuli kasnije . Krstarica Mogami nije pogodjena torpedom . Oko 3 : 00 h oba japanska bojna broda su pogodjena torpedima . Usled pogodaka torpedima bojni brod Fuso je eksplodirao , i prepolovljen potonuo . Admiral Nishimura nastavlja proboj sa preostalim snagama . U 3 : 16 h radari bojnog broda West Virginia otkrivaju neprijatelja na udaljenosti od 38 km . U 3 : 53 h West Virginia ispaljuje prvi plotun topova kalibra 406 mm , sa udaljenosti od 20,8 km , i pogadja Yamashiro ! California i Tenessee se prikljucuju gadjanju u 3 : 55 h . U 3: 57 h tone razarac Asagumo , neposredno posle pocetka povlacenja . Krstarica Mogami biva pogodjena sa 10 - 12 zrna kalibra 203 i 152 mm sa americkih krastarica , i pocinje povlacenje . U 4 : 20 h bojni brod Yamashiro tone izresetan pogocima , a do tada je na njega ispaljeno 285 AP granata kalibra 406 i 356 mm ! U punom jeku bitke ulazi u moreuz Surigao drugi udarni odred admirala Shime . U napadu torpednih camaca biva pogodjene laka krastarica Abukuma . Shima naredjuje okret i povlacenje , i tom prilikom dolazi do sudara teske krstarice Nachi i krstarice Mogami , koja se povlaci . Ujutro su avioni sa americkih nosaca potopili ostecene krstarice Mogami i Abukuma, i jedan razarac Shimine grupe koji je spasavao brodolomnike . Od udarne grupe " C " jedino je preziveo razarac Shigure . Amerikancima je ostecen 1 razarac . Krstarica " Mogami " pri povlacenju : -----------------

Dylan_Dog	#56
Odgovori: 5986 18. Maj 2009. 11:05:06	Samounistenje Flote otvorenog mora Kada se zavrsio prvi svetski rat Nemacka je prema odredbama primirja 11.XI 1918. morala da preda Britancima 11 bojnih brodova , 5 bojnih krstasa , 8 krstarica , 50 razaraca i sve podmornice sposobne za plovidbu , a ostale brodove i podmornice da razoruza u nemackim lukama . Nemacka flota je , iskrcavsi municiju , sa smanjenim posadama 21.XI 1918 napustila Helgolandski zaliv i uputila se ka paraleli Rosytha gde se predala saveznicima . Potom je pod pratnjom saveznicke flote sprovedena u Scapa Flow , gde je predvidjeno da se obavi svecani cin predaje . Flotom je komandovao admiral Ludwig van Reuter , sa komandnog bojnog broda Friedrich der Grosse . Polovinom decembra 20.000 ljudi posada je redukovano na 4.500 sa pravilom : 200 ljudi posade za bojni krstas , 175 za bojni brod , 80 za laku krstaricu i 20 ljudi po razaracu . 18.VI 1919. brodovi za snabdevanje nemacke flote su prihvatili jos 2.700 ljudi posada . Na brodovima je ostalo oko 1.800 clanova posade raporedjenih : 75 clanova posade za bojni krstas , 60 za bojni brod , 30 za krstaricu i minimum za razarace . Dalju sudbinu nemacke flote koju su Britanci zeleli da uniste , a ostali saveznici da podele su resili sami Nemci . Najveci bojni krstas SMS Hindenburg tone: Najveci bojni brodovi Bayern i Baden tonu : Admiral Ludwig van Reuter , koji se kasnije zbog revolucionarnih pokreta unutar flote prebacio na laku krstaricu Emden je naredio " Paragraf 11 " u 11 : 20 h 21.VI 1919. , sto je bila naredba o samopotapanju .Nemci su odvrnuli sigurnosne ventile za plavljenje na svojim brodovima , i potopili sve kapitalne brodove osim bojnog broda Baden koga su britanci spasli u poslednjem momentu ( Baden je potopljen 1921 kao brod - meta ) . Dok je u zalivu na ocigled sve bilo mirno , u nemacke brodove su ulazile ogromne kolicine vode . Brodovi su poceli tonuti . Pre nego sto su zaprepasteni Britanci mogli bilo sta preduzeti da to sprece , cela nemacka flota je nestala u dubinama . Preko 400.000 tona modernih ratnih brodova je ovde potopljeno ! To je najveci gubitak brodova u jednom danu u istoriji ! Prvi je potonuo bojni brod Friedrich der Grosse , a poslednji bojni krstas Hindenburg . Ukupno je potonulo 15 od 16 kapitalnih brodova , 5 od 8 krstarica , i 32 od 50 razaraca . 8 Nemaca je poginulo tokom britanskog pokusaja da sprece samopotapanje Flote otvorenog mora , i to su poslednje zrtve WW1 . 1.774 coveka posade je napustilo brodove . Sudbina Nemackih kapitalnih brodova : -----------------

Dylan_Dog	#57
Odgovori: 5986 20. Maj 2009. 12:17:12	" Ukrstanje T " " Ukrstanje T " je borbeni manevar , kada se bojni brodovi postave bocno , pod uglom od 90 stepeni nad nadolazecom grupom bojnih brodova . To znaci da bocno postavljen protivnik moze da puca na neprijatelja iz svih teskih topova , a dolazeci neprijatelj samo iz pramacnih topovskih kula . Krmene topovske kule su u tom momentu zaklonjene komandnim mostom broda , i prakticno neupotrebljive . Taj nadmocni manevar su Amerikanci upotrebili u bitci protiv Japanskih bojnih brodova u moreuzu Surigao . Tom prilikom je unisteno dva japanska bojna broda ! -----------------

Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.