Patrijarh Pavle (mirsko ime Gojko) roðen je na Usekovanje, 11. septembra 1914. godine u selu Kuæanci, Slavonija. Gimnaziju je završio u Beogradu, Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Kao prognanik i izbeglica u vreme Drugog Svetskog rata bio je u manastiru Svete Trojice u Ovèaru. Bio je i verouèitelj dece izbeglica. Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, kada je i rukopoložen u èin jeroðakona. Od 1949. do 1955. sabrat je manastira Raèe gde vrši razna poslušanija. U èin jeromonaha rukopoložen je 1954, protosinðel je postao iste te godine, a arhimandrit 1957 U Atini je bio na postdiplomskim studijama od 1955. do 1957 godine. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. i hirotonisan u beogradskoj Sabornoj crkvi. U raško-prizrenskoj eparhiji gradi nove hramove, obnavlja stare i porušene, èesto putuje, obilazi i služi u svim mestima ove svoje Eparhije. Bavi se i nauènim radom, objavljuje radove, povremeno drži predavanja. Za èetrdeset èetvrtog patrijarha srpskog, umesto obolelog patrijarha Germana, izabran je od Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve novembra 1990. godine. Ustolièen je u nedelju, 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u drevni presto srpskih patrijaraha ustolièen je u manastiru Peæke Patrijaršije 22. maja 1994. godine. Teško breme preuzeo je na svoja staraèka pleæa Patrijarh srpski gospodin Pavle: da nas poduèava dobru u zlu vremenu. Na svetosavski tron došao je upravo kada je dramatièni raspad jugoslovenske zajednice otvorio još drastiènije probleme. Došao je "èovek bez senke", kako su ga odmah mnogi nazvali. Veliki duhovnik, asketa i sjajan besednik, ovaj prvosveštenik svakodnevno - kad crkvena pravila dozvoljavaju, prinosi beskrvnu žrtvu (služi svetu Liturgiju) za spas srpskoga roda krstonosnoga. O asketizmu gospodina Pavla prièaju se istinite legende. Na primer, hobi: pravi sandale od odbaèenih automobilskih guma. Spreman je, kao dobar starac, kakvom posetiocu, da, mimo protokola, popravi kaiš na torbi. Službeno vozilo koristi samo kad mora, èesto putuje vozom i javnim gradskim prevozom. U rezidenciji drži najnužniji nameštaj. Izuzetno je strog prema sebi, pa i od drugih traži disciplinu i skromnost, i naroèito ceni štednju. Njegova Svetost Patrijarh stalno nas opominje i vraæa putu Božjem razumnim i Bogu ugodnim reèima, koje mi èesto neæemo da èujemo. "Danas nam je kao narodu sve ugroženo, a naroèito naše vekovno ognjište - Kosovo i Metohija. Svi smo svesni šta Kosovo i Metohija znaèe za srpski narod: da je to kolevka i duhovnosti i državnosti srpske; duša i žila kucavica dece Svetosavske. Stoga, draga naša deco duhovna i u otadžbini i u rasejanju, pokajmo se i Bogu vratimo..." To je vapaj iz Božiæne poslanice Patrijarhove, glas vapijuæeg u pustinji! I dalje: „Kad bi osnivanje naše nezavisne države i njeno održavanje i napredak bili moguæi po ceni samo jednog Jadovna ili samo jednog Jasenovca, ja bih pre pristao da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi zajedno sa mnom, nego što bih pristao na neljudsko i neèoveèno..." „Najvažnije je ostati u broju onih koji idu uskim putem, putem Istine i Pravde, putem Božjim."... "da i u ovim teškim trenucima ostanemo uz Gosloda našega Isusa Hrista, da bi i Gospod ostao uz nas"... "Onda neæemo nestati ni biološki, a ni kao verni narod Božiji, što je najvažnije", "Da èuvamo obraz i svoj i svoga naroda ...", "Da ostanemo narod Božji ..."
PITANJA ZA NJ.SV.PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA PAVLA
Njegova Svetost: Da se prvo pomolimo: U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin. Care nebeski Utešitelju, Duše istine, koji si svuda i sve ispunjavaš, riznico dobara i Davaoèe života, doði i useli se u nas i oèisti nas od svake neèistote i spasi Blagi duše naše. Amin. Da pazimo kako se krstimo. A ne u ime Oca (na èelo) i Sina (na grudi) i Svetoga Duha (desno rame) Amin (levo rame). Ne tako. Nego se krstimo U ime Oca (na èelo) i Sina (na grudi) i Svetoga (desno rame) Duha (levo rame). Amin. Mi kažemo, tako je, tako neka bude. A onda što je nekad bivalo: do 9. veka odnosno do dvedesetih godina 9. veka, evo 1100 godina, imamo zapis da su se na Istoku ruke držale prekrštene pri molitvi. Prekrštene na grudima. U to su doba bili Bugari pod upravom zapadne Crkve, rimskog pape. To je bilo još u jedinstvu. Godine 1054. su se konaèno oni odvojili. Bugari pišu papi Nikoli, on je bio pravoslavni papa, pa kažu da im Grci govore ako se ne budu na molitvi držale ruke preko grudi, da se neæe spasiti. Tako pišu. A papa im odgovara. Ima više naèina izražavanja pobožnosti, a ima ono njihovo, što drže ruke sklopljene, pa onda evo su naše prekrštene ruke. Ali nema nigde, kaže, propisa da mora taj naèin da mora da se drže ruke na taj naèin, ima više tih naèina. Dakle, ako pogledamo redom u našim rukopisima, u ruskim i grèkim rukopisima uveriæemo se o tome. Ali, kad se došlo na ovo horsko pevanje, e onda, da bi valjda pri pevanju pluæa i grudi bila slobodni, onda je došlo da se spuštaju ruke. I sad u Crkvi ponekad gledam neko od katolika, pa ne zna šta æe sa rukama. E, sigurno, nije to nešto najbitnije, ali ima svoj duboki smisao, ali da napomenem kako je to bilo iz starine. E, dobro. Da napomenem i to da pravoslavna nauka, Pravoslavlje, biti pravoslavni hrišæanin, to znaèi, znati tu evanðelsku veru, pravoslavnu. Ne umemo možda da govorimo ili pišemo, ali iznad svega moramo da se vladamo po toj nauci. Znate, hrišæanstvo i Pravoslavlje i ne znaèi samo znati nauku a èiniti nekako drugaèije. Na nevolju imamo onih koji izuèe dobro i pišu, ali vladanje ne znaju. E vama deco, kada ste u školi, da vam bude zadatak, dužnost, da dobro uèite sve predmete i veronauku, dabome. I da se vladate!!! Nemojte da se u školi tuèete, svaðate, da govorite šta ružno. Na nevolju, imamo veæ izveštaja da veæ u osnovnoj školi deci naturaju pojedini drogu. Kad poène u tim godinama drogu, onda ne valja kasnije ni fizièki ni duhovno. Jer droga toliko uðe u sve æelije da on bez toga ne može. I kaže se da jedan na hiljaditi se oslobodi od droge. Teško je to. A da ne govorimo o èemu drugome... Eto, o tome se radi. A sada da preðemo na vaša pitanja: Stefan Vujèiæ u ime dece sa veronauke predaje Njegovoj Svetosti dosadašnje brojeve našeg deèjeg lista “Blagodarnik”. Njegova Svetost: Lepo, lepo. Sigurno da se eto izražavate i pismeno, da se izražavate i pismeno i usmeno, ali da ne zaboravimo da se izražavamo vladanjem. Inaèe æe naše hrišæanstvo biti samo neka religiozna filozofija, a to vera pravoslavna ne može biti. Da se nisu naši preci tako vladali i znali svoju veru, ne bi ni nas bilo. E, evo, tu su vaša pitanja:
1. Recite nam nešto o svom detinjstvu.
Ja sam roðen 1914. godine. Sad mi je 89-ta godina. Bio je rat, ja sam roðen u severoistoènoj Slavoniji, to je onda bilo u Austrougarskoj. I posle tri godine rodio se moj brat, a onda je te godine umro moj otac. Brat i ja smo živeli kod tetke, oèeve sestre najstarije, i babe. Tako da je moj pojam majke - to je moja tetka. Ja kad se setim, sada æe to, kad odem sa ovog sveta, najpre da vidim tetku, majku, i oca i sve druge. E, sigurno, ono osnovno dale su mi baba i tetka. Posle rata bilo je teškoæa i ja sam oko dvadesete godine bio upisan u osnovnu školu, pa terao evo... dugo. E, sigurno, bio sam najstarije muško u kuæi, brat je bio malo mlaði. Ja sam morao završiti sve poslove, da donosim drva i drugo što da pomažem tetki i babi. Ali, detinjstvo i te teškoæe razviju detetu snage koje bi inaèe bile zapretane. Jedna potreba teškoæe je neminovna da bi se u nama razvile ove snage. Na nevolju sad roditelji imaju jedno ili dvoje dece, pa ga onda oklope svojom ljubavlju, pa sve o njemu misle, a ne spreme ga za teškoæe života. E, razume se detinjstvo i to prvo doba zauvek èoveku ostaju u seæanju. Osim izrastanja dakle, važno je što ono nauèi za prve dve godine. Kad bi tom brzinom uèilo za ceo život, ih gde bi mu kraj bio! Ono što te roditelji nauèe to ostane. Da, prve te navike kako se steknu, dobre navike, onda one ostaju. Tetka i baba što kažu to je bilo glavno. Išli smo u crkvu, pevali smo tako da je ostalo i tih navika i tih saznanja da smo mi telo i da smo zemaljski, a da smo i duša. Nismo samo zemaljski, nismo samo tela, nego i duša. Anðeli su duhovi oni nemaju tela. A ove više životinje sa kojima imamo sve iste organe i pluæa i srce i jetru... Imamo s njima i nagone, instinkte, gladi, žeði i druge. E, ali mi imamo ono što one nemaju: imamo razum, oseæanje, volju i slobodu. Èovek ima i ono što imaju anðeli, ali oni nemaju tela, a mi imamo i te osobine duhovne. A imamo i tela. Dužnost za telo dužnost je za Višnjeg, ali i dužnost za Carstvo Nebesko. E to je ono što oèekujemo od dece od veronauke da nauèe. U Republici Srpskoj je još pre nekoliko godina uvedena veronauka i pre jedno 3 godine bio je na èasu veronauke školski zadatak da svako dete opiše kako je ono doèekalo veronauku. Bilo je 16.000 odgovora i trebalo je da se izabere ono što je karakteristièno da se štampa. Ti su odgovori bili meni u rukama a i onda nisam mogao sve da zapamtim, naravno, da ne optereæujem memoriju, izaæiæe, štampaæe se. I od tih 16.000 ja sam evo, zapamtio tri odgovora. Jedna devojèica iz sedmog razreda piše: "Veronauka je dobra stvar. A sad uèimo i ono što pre nismo uèili ni u školi ni u porodici. Ali trebalo je da se uvede i ranije. A trebalo bi bome i da se uvede i za naše roditelje, a bome i za neke babe i dedove." A ovako je dete videlo. Baš to dvoje vidite. Crkva nikad ne kaže ono što vi uèite u školi, ili istoriju, matematiku, fiziku, redom ne treba vam. To je potrebno za život ovde na zemlji. Ali potrebno je i za drugu stranu. Da uèite dosta gradiva što niste uèili ni u školi ni u porodici. Da smo mi duše i da je duša besmrtna. Druga devojèica piše iz osmog razreda: "Prvo kako smo uèili biologiju, tu smo uèili da je èovek stvoren od majmuna. Ali, baš ako mu majmun nije otac, a jeste mu brat. Od istih su predaka. Posle smo uèili veronauku gde smo uèili da je Bog stvorio èoveka. Sad, to dvoje, kaže, ne ide nekako zajedno.Ali, biæe da smo mi još mali, mladi, kad odrastemo, biæe nama to jasnije." Eto vidite kako je zrela ta devojèica. A izneæu i drugu stranu. Jedan momèiæ, piše: "Veronauka je dobra stvar, al’ je verouèitelj rðav èovek." (smeh) Da imamo u vidu, razume se, da nas ovi najmlaði ne slušaju samo kako prièamo nego da gledaju šta radimo. Da vodimo raèuna da naša vera nije samo znanje, slovo mrtvo, jer vera bez dela je mrtva, kao i telo bez duše.
2. Seæate li se svog prvog svetog Prièešæa?
Pošto sam se prièešæivao još kad sam bio mali, kad sam sa tetkom išao, pa mi je ostalo, da je to nešto redovno. A posle, da znamo reè Hristovu: "Ako ne jedete Tela Sina Èoveèijeg, i ne pijete krvi Njegove, tj. svetog Prièešæa onda neæete imati život. Ko jede moje Telo i pije moju Krv u meni boravi i ja u njemu i ja æu ga vaskrsnuti u poslednji dan." To je zaista jedna strana, da treba da se prièešæuje. Zato je nama Hristos ostavio Prièešæe, ali ostavio u vidu Hleba i Vina. A nije da bi On mogao da uèi da sveto Prièešæe postane Telo - meso i krv. Pa nismo mi ljudožderi?! Kako bi to bilo? Pod vidom Hleba i Vina mi se prièešæujemo samim Telom i Krvlju Hristovom. E, da. Na drugoj strani Apostol Pavle kaže da ispituje èovek sebe i tako da jede od Svetog Prièešæa i pije iz Putira. "Jer koji samo jede i pije sud sebi jede i pije." Jer mnogi, kad bi ispitivali sebe, ne bi prilazili Svetoj Èaši. A i zbog toga što neki nedostojno prilaze, zbog toga su, kaže, mnogi bolesni, a dosta je i umrlo. E, to su dve krajnosti koje moramo da znamo. Ako se ne prièešæujemo ili ako se prièešæujemo nedostojno, telo jasno oseæa. Telo jasnije oseæa šta je ono što je rðavo u Njemu. Zato je potrebno da se Telo oslobaða toga i da duša postaje èista.
3. Do kada je dete - dete?
Reè je o tome da je ono dete do 6 godine. Kad dete bude zrelije, kad veæ zna šta je greh, ono postaje zrelije. Dotle se može i prièešæivati stalno. A onda po redu, kako raste. Do tada ga dovode roditelji. E, sigurno u tom dobu od 6 godina dete zna šta je dobro, a šta zlo. Nek se èuva od onoga što nije dobro. Ali, tada da se ispoveda èešæe, jer je ispovest u stvari pranje duše. Ako se ne bi mi prali i kupali, pa ne bi nam mogao priæi èovek. E, tako i u duhovnom pogledu. Kada greh uðe u nas, oseæamo se neèisto. Onda treba da operemo sebe ispovešæu i iskrenim kajanjem. Kajanjem, da to više ne èinimo. To izgleda teško. Zašto nam je teško ispunjavati zapovesti Božje? Pa zato što smo veæ navikli, stekli rðave navike pa nam je sad teško ono što je lako, a lako ono što je u stvari teško. Zar nije nesravnjivo lakše i jeftinije i zdravije da budemo nepušaèi nego pušaèi? To je jedna od najraširenijih droga. A da ne govorimo o onim drugim drogama što je otrov i za telo i za dušu. Zar nije lakše da smo u miru i u porodici i u školi, da se sa drugovima vladamo mirno i da se ne moramo svaðati? Ali, kad se navikne na pušenje, ono je njemu nužno, postane rob, a da ne govorimo o drugim gresima. Zar nije lakše biti trezvenjak nego pijanica? Pijanac nema ni oca, nema ni brata, nema ni muža, nema ni graðanina. Jedna nesreæa i za njega, a i za sve druge. Ali kad on navikne, posle ne može. Bolesti zavisnosti tela. Dakle, truditi se da se od onih rðavih navika oslobodimo, pa æemo videti koliko je lakše ispunjavati zapovesti. Ako nešto ne bude jasno, pojasniæemo. Jer ja, razume se, imam više veza sa odraslima, nego sa decom.
4. Kako da deca poste i da se mole?
Da se Bogu molimo, to možemo svagda. Prvo, nauèite one osnovne molitve. Nikad ne prilaziti ni hrani, za doruèak, ruèak, veèeru, a da se ne prekrstimo, to možemo, makar u sebi, ako ne možemo pred roditeljima ili drugim ljudima. A onda, molitva je razgovor sa Bogom. Kako bi bilo u jednoj porodici kada ne bi dete razgovaralo sa roditeljem? To onda ne bi bila porodica. A razume se, ne da se pretera i u tome. Eto o tome se radi. Sada, što se tièe posta. Post je uglavnom jedenje hrane koja je u stvari bila u raju: voæe, povræe, biljke uglavnom. Posle je došlo da se može i riba. Tako da post ima više stupnjeva, više naèina izvršenja. Najstrožiji post je, onaj ko može, da u prvu nedelju posta: ponedeljak i utorak - da ako je moguæe ne jede ništa, pa u sredu da se prièeste u Crkvi. Pa onda, sva hrana na vodi. Pa onda može hrana s uljem. U Vaskršnjem postu je donekle strogo, da je hrana na vodi - ponedeljak, utorak, sreda, èetvrtak, petak. U subotu i nedelju - ulje i riba. Svakako da bolesni i bolesnici od ozbiljnih bolesti - tuberkuloza, šeæerna bolest, ili neka teška bolest - onda ceo post može na ulju i ribi. Dakako, žene koje doje decu mogu ceo post na ulju i ribi. Jer treba belanèevina. Takoðe prestareli èiji organizam ne može da koristi hranu kao mlaði, onda se i njima dozvoljava ovaj post na ulju i ribi, da se osnaže. Takoðe i radnici na teškim radovima, u industriji, hemijskoj industriji, gde on mora imati èesto hranu i jaèu zbog onih gasova... Dakle, shvatate li, kao što u svakom dobru imamo dobar, bolji, najbolji tako ima i post: stroži, blaži, najblaži. E, tako. A onda razume se, prema tome. Kakva je teškoæa postiti kad je hrana sa uljem? Mogu se napraviti kakva jela?! Jeo sam tortu, sto posto koja je posna, s uljem i razume se, dodaje se još, ali je posna! I kakva je onda teškoæa postiti se? A onda, razume se, organizam kad doðe post - onda se èovek oèisti od one suvišne hrane. Kad mi iz furune položimo drva, ako se ne bi ona èistila, ona bi se zagušila. E, tako i post, pa æe nam i hrana kad doðe biti slaða, a razume se i korisnija, jer æe organizam moæi bolje da je iskoristi. Nego, tako se posti u porodicama verujuæim. Dakako. Sad je post poteži u porodicama koje ne veruju. E, to æe videti deca kad odrastu, onda æe videti da im post treba. Rekli smo da bi od 6 leta deca trebalo da se ispovedaju i prièešæuju. Bilo je pre da se u prvo doba, u najstarije, kad su bili apostoli, hrišæani se zvali Sveti, jer su se prièešæivali na svakoj liturgiji. Tada je liturgije bilo samo subotom i nedeljom i praznikom. Onda je bilo manje. Pa su oni zaista bili Sveti i zvali su se Sveti. Jer u to doba biti hrišæanin bilo je teško. Ako vas neprijatelj prepozna, onda je gotova stvar. Tako da je mogao biti èovek hrišæanin uvek spreman na smrt. Tek kad je došla sloboda, pod carem Konstantinom, e onda je bilo da se kaže, kako svi, tako i mi. Pa su jedni nastavili da se prièešæuju redovno, a drugi su ostajali da se malo bolje pripreme. U doba Svetog Jovana Zlatoustog, to je 4. vek - njemu pitanje postave: Da li treba da se prièešæuje èesto ili retko? Ovde je reè o odraslima. “Ja kažem, veli, ni èesto ni retko. Ako si dostojan svagda, a ako si nedostojan - nikad.” Naravno, mi nikad nismo dovoljno dostojni. I apostoli su sebe smatrali nedostojnim. E, rekosmo da se ispovesti otprilike pristupa sa 5-6 godina. Sad se ranije stasava. U ono doba bilo je punolestvo da se može vršiti javna služba u Crkvi 30 godina, a sad vidite 18 godina je punoletstvo. Onda na severu - tamo se kasnije nego na jugu stasava. Na severu, tamo gde su Eskimi, tamo se kasnije stasava. Nekada se ranije stasavalo jer je život bio takav.
5. Kakva su iskušenja današnje dece u odnosu na iskušenja koja ste Vi imali kao dete?
Sigurno, generacije i generacije se razlikuju. Izmeðu oca i sina postoje velike razlike. U moje doba nije bilo ni radija, ni televizije. A sada je sve kao na tanjiru. Ne kažem ni da je radio ni televizija rðava stvar. Ali èega ima u tome?! Što se kaže, kad bi èovek izbacio sve ono što je štetno, pogotovo za decu?! A i za svakog. Tako da je u moje doba, pre gotovo 90 godina bilo sve drugaèije. Sada u sadašnje vreme opasnost je što se deci naturaju razne štetne stvari. Uèe se po lošem primeru, kako æe i ona posle da postanu tako nešto. To je jedna velika muka.
6. Kako da se deca u veri postave prema drugovima, školi i neverujuæim (roditeljima), odraslima?
Onako kako kaže Gospod: treba da èuvamo svoju veru i da se klonimo zla. Ne bi smeli da se u školi deca biju, svaðaju. Ako se na ulici dešava nešto loše, a ti zatvori oèi, ako nije dovoljno - ti okreni glavu, ako ti ni to nije dovoljno, a ti beži. Dete koje sluša veronauku treba da bude dobro, poslušno, da se dobro vlada i da u svemu daje dobar primer drugoj deci. Kad druga deca vide da je neko dete mirno i dobro tokom vremena ugledaæe se na njega. Deca, koja idu u crkvu ne bi trebalo da teraju, odnosno, da nameæu drugoj deci svoju veru. Ako neko pita, šta se uèi na veronauci, onda kažite šta znate (šta mislite da oni treba da znaju). I još nešto: vidite kako deca gledaju na svet - veruju onome što im se kaže, ali gledaju da li onaj koji ih uèi postupa onako kako ih uèi. Jedina vaša obaveza je da uèite u školi, kako predmete u školi, tako i veronauku, da se ne tuèete, da ne govorite ružne reèi, da budete dobri. Najvažnije je da se dobro vladate. U Svetom Pismu piše da postoje stvorenja od nižih ka višim. Mojsije je to znao. Veliki nauènik Amper, koga pamtimo po jedinici struje, pita se kako je to Mojsije mogao da zna? Postoje biljke, to je normalno, jer one hrane životinje, pa onda viši organizmi. Ali, ribe su nastale pre svih. Kako je to Mojsije mogao da zna, kad se ribe ne vide, a ptice se vide? E, tako, postoje stvari nevidljive.
7. Na kraju, imate li neki savet za nas decu?
Ugledajmo se na sve ono što je bilo sveto i èestito kod naših predaka! Oni su uspeli da izdrže pet stotina godina ropstva èuvajuæi svoju veru. Oni su bili kadri da na svojoj vagi izmere kad æe više izgubiti, nego dobiti. Bili su dorasli svome vremenu. A da li æemo mi biti dorasli vremenu u kome živimo, to zavisi od nas. I od Božje pomoæi koja je uvek prisutna, ako je mi ne odbacimo! Hristos kaže: "Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima. Da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima". To je upuæeno svima nama. Ako tako budemo postupali, tako živeli, biæe nam nesumnjivo lakše, kako meðu nama samima, a razume se i pred ljudima u svetu, meðu kojima takoðe ima ljudi dobre volje. Uostalom, to je poruka i naših predaka. Kada su oni opstali kroz petsto godina ropstva, a pružalo im se sve, da samo promene veru i mogli su u turskom carstvu da napreduju prema sposobnosti do velikog vezira. Tri velika vezira su bili ljudi naše krvi. Ali taj naš predak je znao da izmeri na svojoj vagi šta æe izgubiti. šta æe dobiti video je, ali šta æe izgubiti? Našao je da æe on više izgubiti nego što æe dobiti i bio je kadar da izdrži pet stotina godina kao bespravni rajetin. Dakle, da uvek budemo ljudi u svim prilikama i da na taj naèin spasavamo i sebe i svoju porodicu i svoj narod i èinimo dobro celom èoveèanstvu i ljudima dobre volje. To je poruka i praznika roðenja Hristovog koji se približava u 2003. godini i da uðemo kao ljudi, kao narod u novo leto Gospodnje. To je moja želja i molitva Bogu da proživite svoj život bolje, mirnije i bezbednije nego što smo ga mi vodili i vi poèeli. Sreæan Božiæ i Nova 2003. godina! To je moja poruka i blagoslov i vama mladima i svim ljudima dobre volje u svetu koji imaju uši da èuju. Da budete dobri i poslušni. Neka Gospod blagoslovi vas, vaše u domu, vaše uèitelje i verouèitelje.
Posle 34 godine provedene na Kosmetu, za poglavara SPC izabran je 1. decembra 1990, a ustolièen dan kasnije
Da je drugaèiji nego što jeste, patrijarh Pavle imao bi razloga da danas, makar i na najskromniji naèin, obeleži deceniju i po otkako je ustolièen za patrijarha srpskog. Od sveèarskog podseæanja na jubilej, kažu u Srpskoj patrijaršiji, nema ni govora, jer je Njegova svetost patrijarh Pavle ostao veran svom monaškom zvanju, pa zbog iskrene skromnosti nije pristao ni da se prošle godine obeleži njegov 90. roðendan.
U analima Srpske patrijaršije ostalo je zabeleženo da je „Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na izbornom zasedanju održanom 1. decembra 1990. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu izabrao za 44. patrijarha episkopa raško-prizrenskog Pavla (Stojèeviæa), koji je ustolièen 2. decembra u Sabornoj crkvi”. Uèesnici pomenutog izbornog sabora nisu se ustruèavali da tvrde da je on bio „jedini koji nije želeo da bude patrijarh”. Izabran je žrebom, svedoèi mitropolit crnogorski Amfilohije, posle devetog kruga biranja, tvrdeæi da Srpska crkva gotovo da nije imala takvog duhovnog poglavara kakav je patrijarh Pavle – vernog, strpljivog, nepokolebljivog, istrajnog, nenametljivog, monaški smernog… – od vremena patrijarha Jefrema koji je svetosavskom crkvom upravljao u XIV veku.
Èime se patrijarh Pavle razlikuje od ostalih crkvenih dostojanstvenika, kad ga podjednako pažljivo slušaju najrevnosniji vernici i najuticajniji svetski politièari, dok on sa svima razgovara na isti naèin, jevanðeljskim reèima i otvoreno?
Ne braneæi se nikad od optužbi i ne menjajuæi navike steèene na Kosovu, da pešaèi ne štedeæi noge i putuje bez pratnje i automobila, meðugradskim autobusom, u kupeu druge klase, tramvajem, devedesetjednogodišnji duhovni poglavar svih pravoslavnih Srba ne propušta priliku da kaže: „Vera se ne propoveda reèima, veæ svedoèi delima”.
Živeæi po jevanðeljskim principima i uspevajuæi da mu „reèi budu blage”, nikad nije propuštao priliku da kaže da „pod suncem ima dovoljno mesta za sve ljude”. Njegove poruke iz vremena krvavog raspada prethodne Jugoslavije („Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema toga interesa, ni nacionalnog ni pojedinaènog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi”), meðu ljudima dobre volje u celom svetu, stvorile su o njemu predstavu kao o velikom duhovniku izmeðu èijih reèi i dela nema nesaglasja.
Smatrajuæi da je „služenje istini služenje Bogu”, ovaj skromni i smireni duhovnik velike energije imao je moralno pravo da svima koji krenu u rasprave, makar se one ticale i sudbine Srpske pravoslavne crkve, ponovi apostolsku misao: „Neka vam reèi budu blage, a dokazi jaki”. Otud mu i smelost da èak i u vremenu kad je prekid jugoslovenskog rata još bio ne samo daleko, veæ i kad je govoriti o pomirenju bilo podjednako nepopularno na svim zaraæenim stranama, u intervjuu jednom italijanskom listu izjavi da ima poverenje u buduænost, jer veruje „u Boga i u ljude dobre volje”, rekavši: „Verujem da æe potomci i Srba i Hrvata i Slovenaca živeti u miru, stideæi se umesto nas i našeg vremena i naših postupaka”.
Svaki razgovor s patrijarhom Pavlom, znaju novinari koji su ga intervjuisali, zaista je dogaðaj za pamæenje. Nema pitanja na koje on, iako ne uvek na oèekivani naèin, neæe da odgovori. Svaku priliku koristi da uputi apel: „Budimo ljudi”, pa su ga deca nazvala „patrijarh Pavle budimo ljudi”.
Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit Crnogorsko-primorski, Zetsko-brdski i Skenderijski i Egzarh Peækog Trona
itropolit Crnogorsko-primorski Amfilohije Radoviæ roðen je na Božiæ 7. januara/25. decembra 1938. godine u Barama Radoviæa u Donjoj Moraèi, u plemenu Moraèkom, od oca Æira i majke Mileve, roðene Bakiæ. Svjetovno ime mu je bilo Risto. Potomak je po srodstvu vojvode Mine Radoviæa, jednog od prvih plemenskih kapetana crnogorskih, koji je prisajedinio Moraèu Crnoj Gori 1820. godine.
Osnovnu školu završio je u rodnom mjestu, a Bogosloviju Sv. Save u Rakovici u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. godine. Studirao klasiènu filologiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu.
Veliki uticaj na Mitropolita Amfilohija izvršio je Prepodobni otac Justin Popoviæ veliki bogoslov i duhovnik, kao i svetogorski starac Pajsije.
Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu. Odatle odlazi u Pravoslavnu Grèku crkvu, gdje boravi sedam godina, gdje se zamonašio i služi kao sveštenik. U tom periodu, u Atini je odbranio doktorat o Sv. Grigoriju Palami. Poslije godinu dana provedenih na Svetoj Gori, odlazi za profesora na Institut Sv. Sergija u Parizu, a od 1976. godine postaje docent, pa redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu Sv. Jovan Bogoslova Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu, na katedri za Pravoslavnu pedagogiju (katihetiku) sa metodikom nastave.
U maju 1985. izabran je za episkopa Banatskog. Iz Vršca prelazi na Cetinje, gdje je 30. decembra 1991. godine, ustolièen za Mitropolita Crnogorsko-primorskog, Zetsko-brdskog i Skenderijskog i Egzarha Peækog Trona.
Govori grèki, ruski, italijanski, njemaèki i francuski jezik. Èlan je Udruženja književnika Srbije i Crne Gore.
Objavio je sljedeæa djela: Tajna Svete Trojice po uèenju Sv. Grigorija Palame, studija na grèkom, 1973. (doktorska disertacija); Smisao liturgije, studija na grèkom, 1974; Sinaiti i njihov znaèaj u Srbiji XIV vijeka, studija, 1981; Filokalijski pokret XVIII i poèetkom XIX vijeka, studija na grèkom, 1982; Duhovni smisao hrama Svetoga Save na Vraèaru, Vršac, 1989; i Prepodobni Rafailo Banatski, Vršac, 1988; Vraæanje duše u èistotu, Podgorica, 1992; Osnovi pravoslavnog vaspitanja, Vrnjaèka Banja, 1993; Svetosavsko prosvetno predanje i prosveæenost Dositeja Obradoviæa, Vrnjaèka Banja. 1994; Zbirka pjesama U Jagnjetu je spas, 1996; Istorijski presjek tumaèenja Starog Zavjeta, Nikšiæ, 1996.
Mitropolit Amfilohije Radoviæ, ustolièen je u vrlo teško vrijeme po Mitropoliju Crnogorsko-primorsku i uopšte Pravoslavlje u Crnoj Gori. Pedeset godina komunistièke vladavine ostavili su pustoš. Crkve i manastiri bili su zapušteni, Mitropolija je imala mali broj sveštenstva, a èitave generacije stanovništva indoktrinisane komunistièkom vladavinom i propagandom, bile su razvjerene i denacionalizovane. Poslije primanja Svetog trona Cetinjske Mitropolije, od èasnog starca mitropolita Danila Dajkoviæa, koji ga je èuvao u Mitropolije, od èasnog starca mitropolita Danila Dajkoviæa, koji ga je èuvao u najtežim vremenima i saèuvao, trebalo je krenuti gotovo iznova, obnoviti crkve i manastire, omasoviti sveštenstvo, vratiti indoktrinisane pravim nacionalnim vrijednostima i Srpskoj svetosavskoj crkvi. To nije nimalo lako, jer se pet decenija komunistièkog antisrpskog i antipravoslavnog rada u Crnoj Gori nije moglo tek tako izbrisati. Na temeljima komunistièke crnogorske antisrpske doktrine, u višestranaèkom životu Crne Gore, javile su se separatistièke, antisrpske i antisvetosavske politièke grupacije koje su produkovale svoju zloæudnu izraslinu, u vidu potezanja pitanja autokefalnosti Crkve u Crnoj Gori. Mitropolija Crnogorsko-primorska kao i uvijek u prošlosti, jedan je od najbitnijih temelja duhovne i nacionalne obnove u Crnoj Gori. Mitropolit Amfilohije Radoviæ, uz pomoæ sveštenstva i naroda, podstakao je da se obnovi veliki broj crkava i manastira, kao i podizanje novih. Poveæava se broj sveštenstva i monaštva, a prioritet u tome se daja sveštenstvu koje je iz same Crne Gore. Godine 1992. biva pokrenuto glasilo Mitropolije Crnogorsko-primorske - "Svetigora", koje izlazi u Cetinju. Preko izdavaèke kuæe "Svetigora" ostvaruje se znaèajna izdavaèka djelatnost. Takoðe u Cetinju biva obnovljen rad Bogoslovije septembra 1992. godine, ukinute od komunista 1945. U aktivnostima se nije stalo, pa je juna 1998. godine u Cetinju poèeo sa radom i Radio "Svetigora". Mitropoliju Crnogorsko-primorsku posjetili su 1993. godine patrijarsi, po prvi put u istoriji, Vartolomej- carigradski i Aleksije P Ruski, i tom prilikom osveštali zajedno sa patrijarhom srpskim Pavlom, temelje buduæeg hrama Hristovog Vaskrsenja u Momišiæima u Podgorici. Izgradnja ovog hrama jedan je od osnovnih zadataka Mitropolije Crnogorsko-primorske u sadašnjosti. Isti sluèaj je i sa obnovom sveštenstva, naroèito na selu, da kao nekada, ne bude ni jednog crnogorskog plemena i veæeg sela u kojem bi bio hram bez paroha. Godine 1993. na Cetinju, i u Manastiru Ostrogu održan je takoðe prvi put u istoriji Crne Gore, vanredni Arhijerejski Sabor SPC. U službi duhovno-prosvetne misije Mitropolije su novootvoreni Duhovni centri: knjižare i kiosci. Osnovani su i crkveni horovi širom Crne Gore. Dragocjenu misiju, prvjenstveno humanitarnu, obavljaju i Kola srpskih sestara pod pokroviteljstvom Mitropolije. Od velikog je znaèaja obnova poslije više od 150 godina, zapustjelog znamenitog manastira Podmaine u Budvi. Zapoèeta je obnova manastira Stanjeviæa, stogodišnjeg središta Crne Gore u doba Petroviæa, kao i prvog sjedišta Zetske Mitropolije manastira Sv. Arhangela na Prevlaci kod Tivta. Oživjeli su dugo vremena zapustjeli manastiri: Podmaine, Gornji Brèeli, Starèeva Gorica na Skadarskom jezeru, Duga, Bijela, Podmalinsko, dvjesta godina ugašeni manastir Sv. Nikole na Obodu, Komski manastir, manastir Vranjina, manastir Æelija Dobrska u Dobrskom selu kod Cetinja, obnovljeni manastir Dajbabe, manastir Ždrebaonik, manastir Župa Nikšiæka i dr. Sve je to samo poèetak duhovne i moralne obnove Crne Gore.
SVETI SAVA arhiepiskop srpski-1219-1233: †1235 ili1236
Rastko, najmlaði sin Stefana Nemanje i Ane, roðen je oko 1173. godine. Na dvoru svojih roditelja dobio je vrlo solidno obrazovanje i od rane mladosti pokazuje ljubav prema knjizi. Težeæi savršenijem životu, mladi Rastko napustio je dom svojih roditelja i otišao u Svetu goru, gde je veæ bilo srpskih monaha, i u osamnaestoj godini života primio je monaški èin i dobio ime Sava. U toku svog podvižnièkog života izrodio se u njemu stvaralac i pregalac, osobine koje su naši monasi pokazivali vekovima. Zahvaljujuæi materijalnoj pomoæi koju su mu slali roditelji i brat, monah Sava je pomagao svetogorske manastire, a naroèito manastir Vatoped i sazido je u njemu tri crkve: crkvu Bogorodice na gradu, na pirgu crkvu Preobraženja i crkvu Sv. Jovana Zlatousta. Sem toga, pokrio je olovom veliku manastirsku crkvu. Kada je Stefan Nemanja predao presto svom srednjem sinu Stefanu, zadržao se u Srbiji još neko vreme, a potom je došao u manastir Vatoped. Odavde su dva monaha Sava i Simeon, krenuli na poklonièko putovanje svetogorskim svetinjama. Iako su postali drugi ktitori manastira Vatopeda, požleli su i ostvarili plemenitu nameru da u Svetoj Gori podignu srpski manastir. Baveæi se u Carigradu poslovima manastira Vatopeda, monah Sava je dobio dozvolu da obnovi razoreni manastir Hilandar. Obnova manastira Hilandara završena je 1199. Godine. Za potrebe manastira Hilandara monah Sava je napisao Hilandarski tipik, a za Karejsku æeliju je napisao Karejski tipik koji je jedinstven u celom pravoslavnom svetu. Naime, u toku jedne sedmice Psaltir se na bogosluženju proèita jedanput, a u toku Vaskršnjeg posta dvaput. Meðutim, po Karejskom tipiku Psaltir se ceo proèita u toku jednog dana. Sveti Sava je od Hilandara naèinio najbogatiji svetogorski manastir, èije se bogatstvo isticalo prvenstveno bogatstvom duhovnog života njegovih monaha. Iz Hilandara su izlazili, ne samo naši prvi i najbolji književnici, nego i upravnici Srpske crkve, arhiepiskopi, episkopi i patrijarsi. Koliki je bio znaèaj Hilandara za Srpski narod pokazuju i mnogi darovi kojima je darovan kako od Srpskih vladara tako i od naroda. Sve do HVII veka Hilandar je bio naša najveæa škola i rasadnik naše prosvete i kulture. Zahvaljujuæi Hilandaru do danas su nam ostali saèuvani mnogobroji spomenici srednjovekovne umetnosti i kulture. Posle predstavljenja monaha Simeona, Sava se èesto povlaèio u Karejsku isposnicu. Tu je u dubokom miru i molitvenom tihovanju donosio najznaèajnije odluke u istoriji Srpske crkve i naroda. U Karejskoj isposnici Sveti Sava je saznao i za ratnu nesreæu koja je zadeslila Srpski narod zbog svaðe izmeðu Vukana i Stefana. Veliko i rodoljubivo srce Savino, i pored najveæeg asketskog raspoloženja, nije moglo da mu dopusti da on mirno ostane, moli se i posti u Svetoj Gori, dok se u njegovoj Otadžbini ruši i upropašæuje sve ono što je mukotrpno stekao njegov otac i svetitelj Simeon - Stefan Nemanja. On, koji je ranije bez razmišljanja odbijao sve molbe oca i majke da doðe u Srbiju, sada je odluèio da pritekne u pomoæ svome narodu. Sa veæ proslavljenim od Gospoda moštima svoga oca, èiji kult je bio razvijen ne samo na Svetoj Gori veæ i u Srbiji, Sveti Sava dolazi 1208. godine u Srbiju da izmiri zavaðenu braæu i da spasava dušu svoga naroda. Došavši u Srbiju, sada veæ arhimandrit Sava, se zajedno sa svojim uèenicima, koji su zajedno sa njim došli iz Hilandara, nastanio u manastiru Studenici. Boraveæi ovde u oèevoj zadužbini, arhimandrit Sava je razmišljao o potrebama i zadatcima Srpske crkve. Punih devet godina Sveti Sava proveo je u Srbiji. Putujuæi po svojoj Otadžbini uvideo je mnogo nedostataka i problema koji su bili prisutni u Srbiji. Primetio je da parohijski sveštenici nisu bili dovoljno spremni i obrazovani da preuzmu zadatke koji su se postavili pred njima. Nedostatak srpske više jerarhije Sveti Sava je takoðe zabeležio kao veliki nedostatak za razvoj mlade Srpske države. Sigurno da su ovi, kao i ostali nedostatci koji su bili prisutni, duboko uticali na Svetog Savu da po povratku u Svetu Goru poène razmišljati o samostalnosti Srpske crkve. Dve godine je proveo na Svetoj Gori, obnavljajuæi i utvrðujuæi steèene veze sa uticajnim i zunaèajnim ljudima koji su mu kasnije pomogli da izdejstvuje samostalnost za Srpsku crkvu. Godine 1219. Sveti Sava odlazi u Nikeju da zatraži samostalnost Srpske crkve. Ubedivši cara Teodora I Laskarisa i patrijarha Manojla Sarantina da Ohridska arhiepiskopija sa svojim sveštenstvom nije u stanju da misionari u Srbiji, Sveti Sava je uspeo da 1219. godine osamostali Srpsku crkvu. Za prvog srpskog arhiepiskopa Sveti Sava je hirotonisan na praznik Uspenja Presvete Bogorodice 1219. godine u Nikeji. Po povratku iz Nikeje Svetog Savu je èekao ogroman posao na organizaciji Srpske crkve. On se zajedno sa svojim uèenicima, koje je poveo iz Hilandara, prihvatio posla. Prevodili su i prepisivali knjige, osnivao je nove eparhije a na veæ postojeæe postavljao svoje uèenike u koje je imao veliko poverenje. U tom periodu nastaje i Krmèija koja je odigrala ogromnu ulogu u stvaranju Srpske crkve, države i kulture. Sve episkopije podeljene su na protopopije, na èijem èelu su bili protopopi, koji su imali za dužnost da iskorenjuju mnogobožaèke obièaje, da krštavaju nekrštene, venèavaju mnogobožaèke brakove. Time je Sveti Sava hteo da ojaèa srpsku porodicu da bi preko jake porodice stvorio snažnu državu. Pored velikih obaveza u organizaciji Srpske crkve Sveti Sava je nalazio vremena i da pomogne svome bratu Stefanu Prvovenèanom u državnim poslovima. Veliko nezadovoljstvo zbog samostalnosti Srpske crkve pokazivao je Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan. On je pisao Carigradskom patrijarhu Germanu da je davanjem samostalnost Srpskoj crkvi nanesena velika šteta Ohridskoj arhiepiskopiji. Meðutim, Sveti Sava je sve ove pritužbe, svojom sposobnošæu, rešavao bez velikih problema. Kada je veæ uveliko sredio stanje u srpskoj crkvi Sveti Sava je krenu na svoje prvo putovanje po Svetoj zemlji. Tom prilikom je podigao manastir Svetog Georgija koji je služio kao prihvatilište za srpske poklonike. Podigao je i manastir Svetog Jovana na Sinaju. Sa putovanja po Svetoj zemlji doneo je tri velike svetinje: ikonu Bogorodice Trojeruèice koja se danas nalazi u manastiru Hilandaru i ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice i štap (patericu) Svetog Save Osveæenog koji se èuvaju u Karejskoj isposnici. Po povratku iz Svete zemlje Sveti Sava je još neko vreme upravljao Srpskom crkvom da bi se 1233. godine povukao i za svoga naslednika predložio Arsenija Sremca svog dugogodišnjeg uèenika i saradnika. I ovim postupkom Sveti Sava pokazuje svoju velièinu i mudrost. Pošto se povukao sa svoga položaja Sveti Sava je krenuo na svoje drugo poklonièko putovanje po Svetoj Zemlji. Pri povratku sa ovog putovanja upokojio se u Trnovu 14. Januara 1235. ili 1236. godine. Njegove mošti prenesene su iz Trnova u manastir Mileševu u maju 1237. godine i ovde su poèivale sve do 1594. godine dok ih Sinan-paša nije odneo u Beograd i spalio na Vraèaru. I posle spaljivanja moštiju Sveti Sava je ostao duhovni voða srpskog naroda. Srpske škole prihvatile su Svetog Savu kao svog zaštitnika i slave ga ne samo u otaèastvu, nego i u celom rasejanju. Kult Svetog Save prešao je sve politièke i crkvene granice i dospeo u sve krajeve sveta gde Srbi danas žive i još mu podižu nove hramove. Zahvaljujuæi kultu Svetog Save , srpski narod pružao je žilav otpor da bi oèuvao pravoslavnu veru, nacionalnu svest i uspomenu na svoju mukotrpnu ali sjajnu prošlost. U tome mu je pomogao Sveti Sava koji je bio i ostao „voða puta koji u život vodi“.
SVETI ARSENIJE SREMAC arhiepiskop srpski 1233-1263; †1266
Arhiepiskop Arsenije potièe iz Sremske zemlje, koju je u srednjem veku, pored današnjeg Srema, èinila i teritorija Maève, deo Posavine i predeo oko Kolubare. Kao mlad monah, Arsenije je došao kod èasnog oca Save, postavši tako sabrat manastira Žièe. Od samog dolaska u manastir Žièu Sveti Sava je rukovodio duhovnim životom monaha Arsenija. Pošto se istakao svojom pobožnošæu i vrlinskim životom, Sveti Sava ga je postavio za eklisijarha velike i saborne crkve manastira Žièe. Odanost veri i predanost monaškom životu bile su od presudnog znaèaja da Arsenije kasnije bude imenovan za igumana ovog manastira, da bi ga Sveti Sava pred svoj drugi polazak za Jerusalim, na saboru u Žièi, predložio za svog naslednika, tako da je Arsenije postao drugi Arhiepiskop srpski. Za vreme pastirstvovanja, Arsenije je obnovio manastir Žièu, a njegovom zaslugom i podrškom kralja Vladislava, prenete su mošti svetitelja Save iz Trnova u manastir Mileševu. Na tronu SPC arhiepiskop Arsenije I proveo je 30 godina (1233-1263). Kada je arhiepiskop Arsenije oboleo, za naslednika mu je izabran episkop humski Sava, sin Sefana Prvovenèanog, 1263. godine. Arhiepiskop Arsenije upokojio se 28. oktobra 1266. godine u Èrnèi, sahranjen je u njegovoj zadužbini, hramu Svetih apostola u Peæi. Danas se mošti Svetog Arsenija Sremca nalaze u manastiru Ždrebaonik u Crnoj Gori. delovi moštiju nalaze se i u manastiru Krušedolu, a 1933. je, s blagoslovom srpskog patrijarha, deo prenet u Peking i Harbin, kad je tamo osnovana pravoslavna crkva.
Roðen je oko 1200. godine kao èetvrti sin srpskog Kralja Stefana Prvovenèanog. Na krštenju je dobio ime Predislav. Pre izbora za treæeg po redu srpskog arhiepiskopa bio je u manastiru Hilandaru odakle je izabran za episkopa humskog. Sv. Sava II bio je izabran za arhiepiskopa Srpske crkve, još za života sv. Arsenije Sremac koji se zbog bolesti povukao sa arhiepiskopskog prestola. Za njegovog naslednika izabran je 1264. godine i uzorno upravljao Srpskom arhiepiskopijom, kao i njegovi prethocnici, do 1271. godine. Znamo da je za vreme njegove arhiepiskopske uprave Srpskom crkvom, brat njegov i kralj Srbije Uroš I Nemanjiæ (1243-1276) sa jakom vojskom pokušao da osvoji Maèvu 1268. godine, ali je bio zarobljen, pa je po ugovoru sa Ugrima (Maðarima) obeæao dati na upravu presto Srbije njihovom zetu, svom sinu Dragutinu, koji se bio oženio kæerkom ugarskog kralja, Katarinom. Arhiepiskop Arsenije upravljao je Srpskom crkvom sedam godina. Upokojio se 8. Februara 1271. Godine i sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Peæi.
Roðen je oko 1200. godine kao èetvrti sin srpskog Kralja Stefana Prvovenèanog. Na krštenju je dobio ime Predislav. Pre izbora za treæeg po redu srpskog arhiepiskopa bio je u manastiru Hilandaru odakle je izabran za episkopa humskog. Sv. Sava II bio je izabran za arhiepiskopa Srpske crkve, još za života sv. Arsenije Sremac koji se zbog bolesti povukao sa arhiepiskopskog prestola. Za njegovog naslednika izabran je 1264. godine i uzorno upravljao Srpskom arhiepiskopijom, kao i njegovi prethocnici, do 1271. godine. Znamo da je za vreme njegove arhiepiskopske uprave Srpskom crkvom, brat njegov i kralj Srbije Uroš I Nemanjiæ (1243-1276) sa jakom vojskom pokušao da osvoji Maèvu 1268. godine, ali je bio zarobljen, pa je po ugovoru sa Ugrima (Maðarima) obeæao dati na upravu presto Srbije njihovom zetu, svom sinu Dragutinu, koji se bio oženio kæerkom ugarskog kralja, Katarinom. Arhiepiskop Arsenije upravljao je Srpskom crkvom sedam godina. Upokojio se 8. Februara 1271. Godine i sahranjen je u crkvi Svetih Apostola u Peæi.
Posle smrti arhiepiskopa sv. Save II, na presto Svetog Save bio je izabran Danilo I 1271. godine. On nije dugo ostao na arhiepiskopskoj katedri - samo godinu dana. Pre izbora za Srpskog arhiepiskopa bio je iguman manastira Hilandara. U srednjovekovnom istorijskom delu Život kraljeva i arhiepiskopa srpskih , na jednom mestu se pominje za arhiepiskopa Danila I da je:»bio dostojan voditelj vere božanske i brinuo se za Hristovu crkvu kao što treba», dok u istom delu samo na na drugom mestu se pominje da je:»radi nekog sluèaja koji mu se dogodio, bio smenjen sa svetiteljskog prestola».
Posle arhiepiskopa Danila I za novog arhiepiskopa izabran je iguman studenièki Joanikije. On je bio pratilac i uèenik sv. Save II, sa kojim je išao na poklonièki put u Jerusalim. Dok su bili u Jerusalimu Joanikije je po molbi sveštenomonaha Save rukopoložen u èin ðakona. Po povratku iz Svete zemlje obojica su se nastanili u manastiru Hilandaru. Kada se Sava vratio u Srbiju, sa njim je bio i Joanikije, ali samo na kratko vreme. Joanikije se vratio u Hilandar gde je postao prvo ikonom, a zatim i iguman manastira. Na ovom položaju je ostao duže vreme, a potom se konaèno vratio u Srbiju i postao iguman manastira Studenice. Na ovom položaju ga je zatekao i izbor za arhiepiskopa srpskog 1272. godine. O radu arhiepiskopa Joanikija nema puno podataka. Poznato je samo da je bio veoma privržen i veran kralju Urošu. Kada je kralj Uroš izgubio presto i povukao se u Hum, sa njim se povukao 1276. godine i arhiepiskop Joanikije, što je jedinstven sluèaj odanosti. Arhiepiskop Joanikije se upokojio 28. Maja 1279. Godine u Pilotu, gde je i sahranjen. Imajuèi u vidu njegovu odanost prema njenom suprugu, kraljica Jelena Anžujska je nekoliko godina kasnije prenela mošti arhiepiskopa Joanikija iz Pilota u manastir Sopoæane i sveèano ih sahranila.
Arhiepiskop Jevstatije I roðen je u Župi budimljanskoj. Kao mladiæ otišao je u manastir Svetog arhanðela Mihaila gde je bilo sedište Eparhije zetske. Pre toga se uèio kod privatnog uèitelja, a potom je kod monaha svetoarhanðelskog manastira uèio božanske nauke i zakonska pravila. Tu je ubrzo primio i monaški postrig od zetskog episkopa Neofita. Iz manastira Svetih Arhanðela Jevstatije, najverovatnije preko Svete Gore, odlazi u Svetu Zemlju gde je proveo izvesno vreme. Iz Jerusalima vraæa se na Svetu Goru gde je jednoglasno na sveštenom saboru izabran za igumana manastira Hilandara. Na dužnosti hilandarskog igumana provodi od 1262. do 1265. godine. Za episkopa zetskog izabran je 1270. godine. Po predstavljenju arhiepiskopa Joanikija sazvan je sabor koji je episkopa zetskog Jevstatija izabrao za arhiepiskopa srpskog u junu 1279. Godine. Iako je kratko upravljao Srpskom crkvom, uèinio je dosta za dobro svog naroda. Kao veliki duhovnik i ugledni jerarh odigrao je veliku ulogu u sreðivanju odnosa izmeðu kraljeva Dragutina i Milutina. Smatra se da je posredovao u smeni na prestolu na Saboru u Deževu 1282. godine kada su se kraljevi Dragutin i brat mu Milutin dogovorili da Srbijom vlada mlaði brat Milutin Veæ teško oboleo arhiepiskop Jevstatije sazvao je sabor da bi se svima oprostio, i nedugo zatim upokojio se 4. januara 1286. godine u manastiri Žièi gde je i sahranjen. U vreme arhiepiskopa Jakova i kralja Milutina sveto telo arhiepiskopa Jevstatija preneto je iz manastira Žiæe u Peæ.
Posle upokojenja arhiepiskopa Jevstatija I, 1286. godine, na tron Srpske crkve izabran je Jakov. Kao srpski arhiepiskop proveo je šest godina, sve do svog upokojenja 3. februara 1292. godine. Ne zna se odakle je rodom, ni gde se zamonašio, ali se zna da je na tron Srpske crkve došao u januarau 1286. godine, u vreme èetvrte godine vladavine kralja Milutina. Zna se da je sazidao mnogo novih crkava, a da je mnoge stare i zapuštene obnovio. Naroèito je brinuo o velikoj srpskoj lavri manastiru Studenici, snabdeo je bogoslužbenim knjigama i crkvenim sasudima, a posebno se starao o srpskim podvižnicima
O životu i radu arhiepiskopa Jevstatija II nema puno podataka. Verovatno je pre izbora za arhiepiskopa bio eparhijski episkop na nekoj od eparhija Srpske pravoslavne crkve. Znamo da je u njegovo vreme obnovljen manastir Žièa koji je bio razoren u napadu Kumana. Upokojio se 16. avgusta 1309. godine. Za vreme arhiepiskopa Jevstatija II, kao i njegovih dvojice prethodnika, došlo je do naglog uspona i širenja srpske srednjovekovne države 1282. Osvojeno je Skoplje (gde æe se prenetn prestonica Srbije), oba Pologa, Ovèe Polje, Zletovo, Pijenac, Kièevo, Debar. Na severu je osvojeno Branièevo, Vidin (1290). Osnovano je nekoliko novih eparhija. Godine 1299. u Solunu je proslavljena i svadba kralja Milutina i Simonide, kæerke vizantijskog cara Andronika II. Osvojene zemlje na severu od Ohrida, Štipa i Prilepa, date su srpskom kralju kao miraz. Srbija je bila jedna od najjaèih i najbogatijih (srebrom, zlatom, hranom) zemalja Balkana i Evrope.
Arhiepiskop Sava III bogoslovsko obrazovanje dobio je u manastiru Hilandaru. Kao iguman manastira Hilandara postao je episkop prizrenski, ali se ne zna taèno vreme njegovog dolaska u Prizren. Nadgledao je radove na izgradnji crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Sava III je na arhiepiskop tronu nsledio Jevstatija II posle njegove smrti 1309. godine. Kralj Milutin se savetovao sa njim pre podizanja manastira Banjske, èije dovršenje Sava nije doživeo. Potvrðujuæi svojom poveljem darovnicu kralja Milutina manastiru Hilandaru nazvao se arhiepiskopom svih srpskih i pomorskih zemalja. Liènost arhiepiskopa Save III postaje naroèito znaèajnaza razvoj srednjovekovne arhitekture u Srbiji zato što je vezan za one spomenike koji poèinju da se grade u jednom sasvim novom stilu. On je bio možda taj koji je stajao na èelu Hilandara dok se gradio, pod njegovim nadzorom obnovljena je prizrenska episkopija, dok je bio na èelu Srpske crkve obnovljena je crkva Svetog Ðorða u Starom nagorièanu. Po svedoèanstvu arhiepiskopa srpskog Nikodima, njegovog naslednika, ispunjavajuæi amanet Svetog Save, redovno je davao pomoæ manastiru Hilandaru. Upokojio se 26. jula 1316. godine. U vreme arhiepiskopa Save III došlo je do neprijateljstva izmeðu kralja Dragutina i Milutina, koji je želeo da presto Srbije ostavi sinu Stefanu koga je rodila carska "iz purpura" Simonida, što je bilo suprotno dogovoru u Deževi 1282. godine. Crkvena jerarhija sa arhiepiskopom Savom III na èelu je posredovala i Srbija bude spasena graðanskog rata. Godine 1313. kada je kraljeviæ Stefan ustao protiv kralja Milutina, Crkva je ponovo posredovala, kako pri izmirenju braæe tako i oca i sina. Kraljevi Dragutin i Milutin su sa velmožama i narodom podigli manastire: Graèanicu, Staro Nagorièino, Æelije, Tavnu, Raèu, Tronošu, Petkovicu, Pustinju, prezidali Hilandar i mnoge druge crkve i manastire.
Prilikom izbora novog srpskog arhiepiskopa, nakon smrti arhiepiskopa Save, izborni sabor se u toku 1317. godine sastajao nekoliko puta, jer nije mogao da se složi u pitanju liènosti. Kandidovan je Danilo, za koga sabor nije hteo ni da èuje. Izbor je pao na hilandarskog igumana Nikodima, nekadašnjeg Danilovog uèenika. Iguman Nikodim izabran je, verovatno, na Spsovdan 12. maja 1217. godine za arhiepiskopa srpskog. Kada se Danilo povukao sa igumanskog položaja u manastiru Hilandaru i otišao u Karejsku isposnicu Svetog Save, za novog igumana izabran je Nikodim. Kao hilandarski iguman, Nikodim je bio u Carigradu u jednoj diplomatskoj misiji, a u vezi sajednom raspravom koja je nastala izmeðu kralja Stefana Uroša i brata mu kralja Stefana, a po nalogu oba brata i sabora Srpske zemlje. Nalazeæi se u diplomatskoj misiji u Carigradu 1313. godine Nikodim je prisustvovao bogosluženju koje su po tipiku prepodobnog Save Osveæenog vršili jerusalimski i antiohijski patrijarh. Bogosluženje je na njega ostavilo izvanredan utisak, tim pre što su ga interesovala liturgijska pitanja. Èim je postao arhiepiskop, Nikodim je poslao u Carigrad da mu se donese jerusalimski tipik koji se nalazio u manastira Svetog Jovana Krstitelja. Prevoðenju Tipika arhiepiskop Nikodim je pristupio kao dobar poznavalac grèkog jezika. Njegovi književni radovi pokazuju da je imao veliki literarni talenat, izgraðen i prefinjen stil i da je odlièno poznavao grèki jezik, tako da je prilikom prevoðenja mogao zalaziti i u finese. Za prouèavanje bogosluženja Srpske crkve nikodimov Tipik je najvažniji, jer je prvi puni tipik sa kalendarom u Srpskoj crkvi. Bogosluženje Srpske crkve je, zahvaljujuæi arhiepiskopu Nikodimu, veæ u HIV veku dostiglo svoj puni razvitak. U drugim slovenskim pravoslavnim crkvama jerusalimski Tipik postao je mnogo kasnije glavni regulator bogosluženja. Uticaj Srpske pravoslavne crkve na liturgièku delatnost drugih slovenskih pravoslavnih crkava odavno je istaknut u liturgièkim krugovima tih zemalja, a glavna uloga u tome pripada arhiepiskopu Nikodimu. Original Nikodimovog Tipika je nepovratno izgubljen, jer je izgoreo u Narodnoj biblioteci 6. aprila 1941. godine prilikom bombardovanja. Po zapovesti arhiepiskopa Nikodima, crnorizac Damjan je 1324. godine prepisao Šišatovaèki apostol. U dva navrata u svojim poveljama, od 1. septembra 1321. i 31. avgusta 1322. godine, arhiepiskop Nikodim je naredio da ubuduæe svaki arhiepiskop pomaže isposnicu Svetog Save u Kareji. U toku svoga arhiepiskopskog rada Nikodim je 6. januara 1321. godine krunisao Stefana Deèanskog za kralja. Podigao je dve nove crkve: Svetog save u Lizici i Svetog velikomuèenika Dimitrija u Peæi. Upravljao je Srpskom crkvom osam godina a umro je verovatno dosta mlad. Po svemu što znamo o arhiepiskopu Nikodimu on je bio neobièna pojava na poèetku HIV veka u našoj državi, crkvi i društvu. On je bio agilan, pun volje za dobar i koristan rad, bio je dobar organizator i dobar politièar, vredan književnik, èovek koji je poštovao i èuvao tradiciju, ali spreman i da uvede novinu koja æe biti od koristi.
Danilo II, èije se mirsko ime ne zna, bio je vlastelinskog porekla. Pre odlaska u manastir bio je u dvorskoj službi kralja Milutina, a odatle je poput Svetog Save pobegao u manastir Svetog Nikole u Konèulj, gde ga je iguman Nikola zamonašio i dao mu ime Danilo. Kao što je Sveti Sava vodio brigu o duhovnom životu Svetog Arsenija Sremca, tako je o duhovnom životu Danila brugu vodio arhiepiskop Jevstatije. Na saboru, koji je održan u Sriji, izabran je za igumana manastira Hilandara. U vreme dok je bio iguman hilandarski trajala je trogodišnja razbojnièka opsada Svete Gore. Na èelu odbrane manastira Hilandara stajao je iguman Danilo, koji se više istakao kao ratnik i diplomata nego li kao monah. Nakon jedne poverljive misije u Debrcu, u drugoj polovini 1310. godine, iguman danilo se vratio na svoju dužnost u Hilandar. Meðutim, ubrzo se povukao u isposnicu Svetog Save u Kareji odakle je polovinom 1311. godine izabran za banjskog episkopa. Novom episkopu je kralj Milutin, koji je zapoèeo izgradnju hrama Svetog Stefana u Banjskoj, stavio u dužnost da vodi brigu o završetku hrama. Prisustvovao je poslednjim trenutcima života kraljice Jelene i ostavio detaljan i dirljiv opis njene smrti i polazak pogrebne povorke iz Brnjaka za Gradac. Kada je završeno podizanje manastira Banjska , episkop Danilo se povukou Hilandar u prvoj polovini 1315. Godine, a iduæe godine se vratio u Srbiju na poziv kralja Milutina koji je želeo da ga vidi na mestu arhiepiskopa srpskog. Episkop Danilo je posle smrti arhiepiskopa Save III uze oèešæe u radu izbornog sabora koji se triput sastajao i izabrao za novog arhiepiskopa Nikodima koji je bio Danilov uèenik. Pretpostavlja se da je episkop Danilo mnogo doprineo da se strasti smire i da za arhiepiskopa bude izabran Nikodim. S obzirom da se želja kralja Milutina nije ostvarila, episkop Danilo je izabran za episkopa Humskog sa sedištem u Bijelom Polju pri sabornom hramu Svetih Apostola. Zaslugom episkopa Danila oslikana je priprata i naos ove crkve. Pošto je bio veoma odan kralju Milutinu, episkop Danilo se našao i kraj kraljeve samrtne postelje i sahrani ga u hramu Svetog Stefana u Banjskoj. Polovinom 1322. Godine Danilo se ponovo povukao u manastir Hilandar. Posle smrti arhiepiskopa Nikodima episkop Danilo je, 14. septembra 1324. godine izabran za arhiepiskopa srpskog. Arhiepiskop Danilo je došao na tron Svetog Save sa vrlo velikim iskustvom. U njegovom radu posebno su došle do izražaja njegove graðevinske sposobnosti, a koje je on pokazao prilikom gradnje manastira Deèana. Za vreme njegove uprave Srpskom crkvom podizane su nove i obnavljane zapustele crkve. Podigao je u Peæi hram Bogorodice Odigitrije-Putevoditeljnice, s dva mala hramau njoj. Sagradio je i crkvicu Svetog Nikole kraj svoje velike zadužbine. Smislio je sagradio i oslikao ispred peækih hramova prelepu pripratu sapomostom. Sagradio je pirg s crkvicom Svetog Danila. Arhiepiskop Danilo spada u red najzaslužnijih naslednika Svetog Save. Nastavljao je što su dobri episkopi zapoèeli i ispravljao što su slabi pokvarili. Kapitalno delo arhiepiskopa danila «Život kraljeva i arhiepiskopa srpskih» ušlo je u najlepše bisere srpske književnosti. Arhiepiskop Danilo upravljao je Srpskom crkvom èetrnaest godina i tri meseca. Upokojio se 19. decembra 1337. godine.
Svete tajne u pravoslavlju su krštenje, miropomazanje i sveštenstvo i ne mogu se ponoviti, ostale Svete tajne se ponavljaju. Pristup životu u Pravoslavnoj crkvi u celini je svetotajinski. Po hrišæanskom verovanju, Sveta Tajna je èin koji preobražava. Preobraženje je istinski cilj Gospoda Boga u njegovim spasiteljskim delima. U Hristu, Bog ne samo da nas spasava, ne samo da nam oprašta grehe nego, takoðe, i preobražava naše živote. Svete tajne su sveštene radnje kojima Crkva preobražava naš život, osveæuje ga. Bog je stvorio materiju kao i duh, a stvarni greh èoveka je što je razdvojio i podvojio materiju i duh da bi se podredio materiji, postao njen rob. Svete tajne ponovno spajaju razdvojeno.
Obièno se kaže da u Crkvi ima sedam svetih tajni, jer broj sedam oznaèava savršenstvo.
Sedam tajni
Sedam ima tajni, kroz njih Duh se javlja Te kroz njih èoveka staroga obnavlja: Kroz sveštanu vodu, i kroz sveto miro, Kroz hleb zakvašeni i kroz èudno vino, Kroz stavljanje ruku, i kroz èin venèanja, Kroz reèi kajanja, i jeleosveštanja. Sedam ima tajni i sedam darova, Èovek kroz njih biva Božji èovek s nova. Nije voda tajna kad se s gore sliva No kad Duh njom grehe s krštenoga smiva; Nit je miro tajna niti što kazuje Osim kad Duh kroza nj dušu ukrepljuje; Niti ima tajne u hleba i vina, Sem kad Duh predstavi kroz njih Božjeg Sina; Polaganje ruku onda nešto znaèi Kada Duh svesilni kroz to silom zraèi; Spajanje dva tela bila b’ skotska veza Da je ne osvešta Svetog Duha jeza; Reèi ispovesti i reèi kajanja Bez Svetoga Duha bila bi bajanja; Pomazanje maslom tela bolesnoga Podiže i leèi dejstvom Duha Boga. Sedam ima tajni razne materije, To su sve kanali, kroz njih Duh se lije. Sedam ima tajni, sve su jedna tajna - Tajna dejstva Duha, èudesna i bajna. Ko poznaje Duha, i tajne æe znati, I još uz to znaæe Crkvu poštovati. Ko zavoli Duha, tajne æe voleti, Od neznanja taj se neæe razboleti.
Praznici su dani posveæeni životu i radu Gospoda Isusa Hrista, Presvetoj Bogorodici ili svetiteljima. Praznike delimo na: Gospodnje, Bogorodièine i svetiteljske.
Gospodnji praznici su: Roðenje Gospoda Isusa Hrista (Božiæ), Bogojavljenje, Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim (Cveti), Vaznesenje Gospodnje (Spasovdan), Duhovi (Pedesetnica), Preobraženje Gospodnje i Krstovdan. Neki liturgièari u Gospodnje praznike ubrajaju i Obrezanje Gospodnje. Vaskrs je praznik nad praznicima. Pored veæ nabrojanih Gospodnjih praznika pomenuæemo i Veliki èetvrtak, Veliki petak i Veliku subota kao praznike koji su vezani za život Gospoda Isusa Hrista.
Bogorodièini praznici su: Roðenje Presvete Bogorodice (Mala Gospojina), Vavedenje, Sretenje, Blagovesti i Uspenje Presvete Bogorodice (Velika Gospojina). Ima još praznika posveæenih Presvetoj Bogorodici, koji nisu u broju Velikih praznika, ali ih svakako treba pomenuti kao Bogorodièine praznike. To su praznici koji obeležavaju uspomenu na dogaðaje iz života Presvete Bogorodice kao što su praznici: Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.
Svetiteljski praznici su svi ostali praznici koji su posveæeni odreðenim svetiteljima a nalaze se u Pravoslavnom kalendaru.
Srpski letopisci poznoga srednjeg veka uvek su na poèetke srpske istorije stavljali Stefana Nemanju i njegovog sina Savu, zaboravljajuæi tako na vladare i države koji su bili pre njih. Delatnost ove dve liènosti donela je u srpskoj istoriji preokret s dalekosežnim posledicama. Nemanja je udario temelje jedinstvenoj srpskoj feudalnoj državi, u koju su ušle ranije samostalne ili polusamostalne oblasti Raška, Zeta, Travunija i Zahumlje. Ta državna tvorevina, koju æe njegov sin Stefan Prvovenèani podiæi na rang kraljevstva, održala se pod dinastijom Nemanjiæa oko dva stoleæa, stalno šireæi svoje granice da bi se na vrhuncu svoje moæi, pod carem Dušanom, proglasila za carstvo Srba i Grka, a pod dinastijama koje su nasledile Nemanjiæe trajala je još oko sto godina. Kao što je Nemanja tvorac jedinstvene srpske države, tako je njegov najmlaði sin Save utemeljitelj samostalne srpske crkve i njen prvi arhiepiskop. On je dao završni oblik onome što je veæ zapoèeo njegov otac: stvaranju domaæe, narodne crkvene organizacije. Nemanja je podigao velik broj manastira i time pružio primer koji æe slediti svi njegovi naslednici. Ti manastiri postaæe ognjišta i rasadnici književne delatnosti. Mnogi su, uz to, arhitektonska zdanja izuzetne lepote (Studenica, Graèanica, Deèani i dr.) i svi su iznutra živopisani zidnim slikama, freskama s religioznim motivima, od kojih neke idu meðu najviše domete evropskog slikarstva u srednjem veku (naroèito freske Sopoæana, Mileševa, Graèanice i dr.). Najveæi uticaj na razvoj srpske srednjovekovne kulture i književnosti imao je manastir Hilandar u Svetoj Gori, duhovnom središtu pravoslavnog sveta.
Književnost srednjovekovne Srbije tesno je povezana s usponom države Nemanjiæa i njenom daljom sudbinom. Ta književnost bila je po svojoj formi duhovna, religiozna. Njeni su tvorci, s malim izuzecima, crkvena lica, kaluðeri, a neka od njenih najvrednijih dela stvorena su u internacionalnoj monaško-asketskoj klimi Svete Gore. Ipak, njen osnovni pokretaèki motiv bio je politièki, a ne religiozni. Skoro svi naši stari književnici, nadovezujuæi se jedan na drugoga, stalno su obraðivali jednu istu temu, istoriju srpske države i crkve, kao da pišu jednu jedinstvenu knjigu èiji su junaci vladari i crkveni poglavari. Osnovna književna vrsta bila je biografija. Ona je nastala na osnovu svetaèkih žitija, hagiografija, time što se u ovu formu starohrišæanske literature stalno unosila politièka, istorijska sadržina. Usled toga se ona menjala, saobražavala postavljenim ciljevima, dobijajuæi sve više domaæe, srpsko obeležje. Istom cilju, utvrðivanju osnovnih ustanova feudalnog društva, države i crkve, služile su i sve ostale književne vrste: pohvale, liturgijske himne, hronike, letopisi, hronografi, rodoslovi itd. Tek u poznom srednjem veku javiæe se pojedini književni tekstovi najèešæe manjeg obima, koji na neposredniji naèin izražavaju liènost svojih autora.
Na poèetku te književnosti, kao njena prolegomena, stoji jedan pravni spis, Hilandarska povelja, izdata u dve verzije, prva od Stefana Nemanje (tada monaha Simeona), 1199. godine a druga od njegovog sina i naslednika Stefana. U njoj se, pored pravnih odredaba o darivanju poseda Hilandaru, ukratko iznosi Nemanjina vladarska i moralna autobiografija (odnosno biografija u drugoj verziji). Istaknuta je Nemanjina uloga obnovitelja srpske države, njegovo osvajanje drugih zemalja i, kao suprotnost tome, njegovo odricanje od prestola i opredeljenje za skromni monaški život, u èemu mu je (što je istaknuto u drugoj verziji povelje) uzor bio sin Sava. Tu je sadržana osnovna ideja Nemanjina kulta, koju æe svaki na svoj naèin razviti Nemanjini biografi, njegova dva sina, Sava i Stefan.
Sveti Sava (oko 1175-1235), odnosno najmlaði Nemanjin sin Rastko, koji je kao monah dobio ime Sava, bio je prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i pisac. Kao mladiæ napustio je oèev dvor i otišao u Svetu Goru. Kasnije mu se pridružio otac, kao monah Simeon, i uz njegovu pomoæ podigao manastir Hilandar. Po povratku u Srbiju, nakon oèeve smrti, najpre kao iguman manastira Studenice a zatim kao osnivaè i prvi arhiepiskop samostalne srpske crkve, razvio je veliku aktivnost na ureðenju crkvenog života, podizanju kulture i prosveæivanju naroda. Posle smrti proglašen je za sveca. Sava je tvorac naše stare biografije kao žanra, pisac prve liturgijske himne i zaèetnik srpskog srednjovekovnog zakonodavstva. Od njega potièu prvi manastirski tipici (pravilnici) i prvi crkveni zakoni. Njegovo glavno delo Život gospodina Simeona više je povest o vladaru koji se odrièe prestola i postaje monah nego celovita biografija. Obuhvaæene su samo poslednje, monaške godine Nemanjina života. Raniji život izložen je sažeto na dva mesta, na poèetku i na kraju spisa, u prvom sluèaju s politièkog a u drugom s moralno-religioznog stanovišta. Dve kontrastne biografske skice, koje inaèe obiluju dragocenim podacima, èine istorijski okvir prièe o monahu Simeonu, u kojoj se u istom antitetièkom smislu izdvajaju dva dogaðaja razvijena postupno, na scensko-dijaloški naèin – odricanje od prestola i smrt. Oba puta junak je okružen bliskim ljudima koje zauvek napušta. U prvom sluèaju on se pojavljuje kao vladar koji pred narodom i naslednicima izrièe svoju poslednju volju, a u drugom – on je èovek, slab, nemoæan, na samrti, koji upuæuje reèi utehe svom sinu i okupljenim monasima. Scena umiranja najsnažnija je i ujedno najpotresnija u celom delu. Nekadašnji vladar oèekuje smrt u stanju krajnje skrušenosti. On leži na rogozini, uvijen u pogrebnu rasu, s glavom na kamenu. Prizor je prikazan toplo i neposredno, oseæa se bol rastanka dvaju biæa, oca i sina, koje je vezivala najdublja ljubav. Neposrednost i jednostavnost kazivanja i majstorstvo kompozicije glavne su odlike Savine povesti o oèevu monaškom životu, koja zbog toga, kao i zbog gotovo potpunog odsustva hagiografskih elemenata (to je jedino naše žitije bez èuda), stoji usamljeno meðu našim starim biografijama.
Drugi srpski biograf Stefan Prvovenèani (vladao 1196-1227) bio je vladar vaspitan u vizantijskom duhu, ljubitelj književnosti i, uz to "vrlo razuman i vešt pripovedalac", kako je o njemu rekao Savin biograf Teodosije. Njegovo delo Život i podvizi svetog Simeona (oko 1216) jeste prva naša celovita biografija, u kojoj je obuhvaæen sav Nemanjin život, od roðenja do smrti, kao i dogaðaji posle smrti u kojima se ispoljila njegova natprirodna moæ. U interpretaciji Prvovenèanog Nemanja gubi ljudske crte, koje su toliko vidljive u Savinom spisu, i postaju instrument božanstva, svetitelj, èudotvorac, božji izabranik. Sve pobede koje je izvojevao kao vladar kao i uspesi njegovog naslednika, autora spisa, objašnjeni su na isti naèin: božanskim uplitanjem u istorijska zbivanja, èudima. To viðenje Nemanjinog lika i srpske istorije dosledno se proteže kroz celo delo. Stefan piše sveèanim, panegirièkim stilom, u njegovom postupku trijumfuje srednjovekovna težnja ka apstrahovanju, idealizaciji i spiritualizaciji stvarnosti. Kod njega je nezamisliva onakva životna i ljudska potresna situacija kakva je scena Nemanjinog umiranja u Savinom spisu. U njegovom izlaganju, koje je stilizovano prema modelima iz Biblije, jedva se naziru konture realnih dogaðaja. Èuvena scena otkrivanja bogumila – u kojoj se na državnom saboru pojavljuje žena nekog velmože da optuži muža jeretika – gotovo da je jedini izuzetak. Umesto realnih opisa kod njega imamo obilje poreðenja, biblijskih analogija, retorski perifraza, simboliènih tumaèenja i, naroèito, razvijenih poetskih slika koje èine glavni ukras njegovog književnog izraza.
Zapoèeta biografijama osnivaèa države, književnost nemanjiækog doba nastavlja se biografijama osnivaèa crkve. Savih lik književno su oblikovala dva svetogorska monaha, Domentijan i Teodosije. I jedan i drugi napisali su Život svetog Save, dve knjige, najopsežnije u našoj srednjovekovnoj književnosti, koje stoje u specifiènom odnosu: Teodosijeva je napisana na osnovu Domentijanove. Isti je junak, isti su dogaðaji, isprièani po istom redu, pa opet – teško je naæi dve knjige koje se meðusobno toliko razlikuju!
ja sam mislio da je forum mesto gde moze da se diskutuje o raznim temama, a ovde imamo takoreci copy-paste monolog i to bez ikakvog smisla. kazem bez ikakvog smisla, jer o praslavlju moze da se govori jedino u svetlu neke istorijske pojave i da se sa te strane izucava. ono ne postoji. kao ni hriscanstvo. hriscani su ubili svog boga. razapeli ga. zavrsili sa tim odavno. a sve sekte koje su se kasnije pojavile su zbir nekih nesrecnika koji koriste neke druge nesrecnike radi sopstvenog interesa. uzmimo primer rahmetli Majkl Dzeksona. covek je imao vise poklonika neko Isus za "oba" svoja zivota. i sta? imamo da vidimo na delu rasprodaju "kralja". a te rasprodaje niti ce "vernici" slusati bolju muziku, niti ce kralju biti bolje, niti ce ista biti bolje. jos ce se s vremena na vreme pojaviti neka "nova" pesma, nikad objavljena (neka nova frakcija u sistemu obozavanja), pa ce se obelodaniti neki novi podatak (iskopati neki davno unisteni grad i pronacice se neki "tajni spisi"), itd. a onda ce se jednog dana pojaviti neki novi bog (na MTV-u), koga ce postovaoci starog da se odricu (kao Jevreji Novog Zaveta), a postovaci novog ce biti ubedjeni da su napredniji i pametniji i uzviseniji od svojih "kolega konzervativaca", i tako u krug. sve u svemu, jos jedan nacin da se ljudi dele, mrze, ratuju, svadjaju, itd.. a sve pod geslom ljubavi, sloge, bozje volje, i ostalih praznih fraza. a kao dokaz mojoj tvrdnji videcemo u narednim postovima kako ce nagrnuti "poklonici" da me pljuju zbog toga sto "bogohulim".....
onda se tu javljaju "zastitnici vere", oni koji "ispravno tumace" i koji nas plase kojekavim pricama o mucenjima, paklu, itd. koja je opet stvorio taj isti tvorac, koji nas u stvari voli. i sto je najzanimljivije mnogo ih je, i medjusobno se ne slazu... a pogledajte im samo slike Carpenter je bio obicni amater kada je smisljao likove za horor filmove
da se to oni isti koji su nam svojevremeno pricali o rock’n’roll pesmama pustenim u rikverc kako kriju skrivene i mracne poruke a u isto vreme se ne stide da uzmu novac od dobrotvornih koncerata istih tih muzicara u cilju obnavljanja tamo nekih gradjevina koje oni nazivaju svetilista, i do kojih se dolazi bmw-om (posto se ne secam da sam video popove da voze jugo).. srecom pa su "zakleli" na skromnost
to je bila metafora, uostalom hriscani nisu ni postojali u vreme hrista.. taj kult se tek kasnije razvio.. i to kao sekta.. koja se omasovila po prerasla u religiju.. kao sto su i 30-ih godina starci prekoravali mlade narastaje kako srljaju u propast jer slusaju tamo neki jazz na 5 watti
ucio Sveti Jovan Bogoslov 1-nog Pravoslavlju pa otputovao ucenik otisao u razbojnicku bandu vratio se Sv.Jovan u grad i saznao to otisao u sumu kad ga je video mladic poceo da bezi a stari Sv.Jovan ga stize i ... ZAGRLI GA
Andja_Dzoli, Danas, 15:00:30 Videla sam prepisku koja mi se ne cini adekvatnom za ovakva mesta.Ljudi dolaze zbog sebe na chat a ne zbog moderatora koji postupaju po direktivi!!!Zar te ta rec DIREKTIVA ne asocira na konc. logore ilai tako nesto??Neljudski je i nehriscanski ponasati s etako kao sto s evi ponasate prema pojedinima, znaci, po direktivi.Bog ti pomogao i neka ti se sve u dobru i veselju vrati Naravno i svima ostalima koji znaju sta je direktiva u 21 om veku u dobu demokratije.Hvala lepo zana na citanju.Jos jednom, vi postojite zbog nas, a ne mi zbog vas ovde, to bi trebalo da znas.Bog je veliki, razumece vas
Carpenter je bio obicni amater kada je smisljao likove za horor filmove 
