Dopusti mi da te dodirnem, to uvek kazem, i necu ni sad propustiti. Da mi ruke klize po tebi, mekse nego ikad.. Izazovno, krajnje vlazno, bezbrizno.. kisa ce mi pozavideti, toliko te vise od nje grabim ja, i kapljice ispijam s tebe.. Disi duboko, oseti moje usne svuda, carobni dodir kreacije, ruka zaronjena u tojoj kosi, topao zagrljaj, blizak, zvuci i mirisi predanosti.. sama predanost.. sve dok ne prodje kisa.. mozda i dalje.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
..SLUSHAM KAPI KISHE SHTO "TAPKAJU" PO MOM KROVNOM PROZORU... SAMA SAM...TUZNA... ZELIM DA SI TU A NEMA TE... "VOLIMO SE"....REKAO SI..... ....SAD KAD MI TREBASH, NEMA TE.... ..A JA SAMO SLUSHAM KAPI KISHE SHTO "TAPKAJU" PO MOM KROVNOM PROZORU................
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Kisa.. ljetna kisa kisa puna ljubavi i osjecaja prema nama ovog ljeta kisa ce biti svjedok nasih rijeci koraci ostavljaj tragove koji vode ka sreci a,ostalo ce vrijeme reci..
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
======= "Na kraju knjige trava, a na travi rosa. Jedan djecak plavi i jedna djevojcica bosa. Tad je djecak plavi, pogazio travu, pogazio rosu, I poljubio djevojcicu bosu. Kisobran za dvoje.."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Prohladno veèe spušta se Marijana sedi sama i èeka te. Kiša šapuæe stakla mokra bezbroj suza sliva se, ona još uvek voli te. Noæ se brže primièe srce njeno zove te ostani uvek njen i pamti je. Osvanuæe i to jutro poæi æe i ona daleko ostaviæe tragove njene duboko u deèaèkom srcu zabodene.
----------------- Onog trena kada shvatiš da si spreman da se odrekneš svoje sreæe zarad sreæe osobe koju voliš, trenutak kada se ne stidiš i uradiš ili kažeš bilo šta jer znaš da ceš biti podržan a ne ismejan, znaj da si na pravom putu. Kada sedneš da jedeš i pitaš se dali je tvoja ljubav gladna, legneš da spavas i razmišljaš da li joj je hladno, smeješ se i nadaš se da nije tužna… onda shvatiš jaèinu reèi ljubav. Kada ti suza krene iz oka i grudi ti zadrhte a usne ti se smeju ne bi li prikrila tugu i patnju i to je ljubav, kada istu pesmu preslušaš milionima puta i svaki put je doživiš kao da je prvi, kad bezazleno gledaš u telefon u nadi da ce zazvoniti, bolji dokaz ti ne treba...
satima... stojimo, pod nebom kao psi pred vratima. oblaci, mamurni.. setaju, ko ljudi sumorni na ulici. kisnemo, ko zivot dug je dan ti i ja to mora da je san kisnemo, a nemamo kisobran...
Noc je. Kisa rominja i kvasi ulice moga grada. Muklo svetlo uliènih svetiljki obasjava deo puta po kojim koraèam. Dok mi niz lice kiša lije, moje misli putuju tamo gde si ti. Vidim ti oèi u svakom tom svetlu i na licu oseæam dah tvojih usana. Tvoje ime lagano u sebi šapuæem, ne puštajuæi ga da izaðe iz mojih usta, da ga kiša ne bi saprala i pokvasila ili da mu slova ne uništi, jer konaèno i ja zivim za to ime, koje mi je u srcu koje mi je u dusi, Koje iskreno zelim i volim ...
Toliko sam te nosila svuda da više nema mesta gde nismo zajedno pesmom sam te zagrtala kroz smežurane puteljke suncokreta
Umila s pažnjom i ljubavlju kroz kišu kosu zabacivala ponosno vièuæi tvoje ime, davala vetru da ti nosi moja šaputanja da li me èuješ ... da li me èuješ ... rasle su pesme i tvoje godine nadolazile u meni da bih izmeðu kažiprsta i palca onemoæala od èežnje i vrtoglavice pominjala ukus tvojih usana, sluèajno slanih nad svetom koji je tek polazio da hleb svoj razdanji grlice su s krova svanjivale u mom dvorištu meko mi glavu uz obraz trljale pa tebi na ruku sletale ta ruka na željezu vidim je u kestenju koje pršti kroz kišu volela sam topla kroz gusti zrak u kojem padaju kestenovi uvek ispoèetka govorila sam ne boj se, tu sam ostajem uvek ista kao u pismima
Jesen je, opet padaju grlice u krugu ostavljene ptice sumnjaju u praviènost onih što veæ putuju da li æe ih saèekati kroz zimu i osmehe pokojeg zaostalog lista pod strehom tražeæi blizinu sveta neke uboge porodice sa žutim fenjerom koja još ume i razume ljubav
Jesen je, i sve poèinje da studi kroz sitne praporce kiše teku vinogradi usput dok se kestenje namešta u šaci zgodnije
Jesen je, ja ti pišem ponovo kako æe i oktobarske kiše one tople i pogdekad leto u sluèajnom dodiru kragne u skretanju iza ugla u senkama što s veèeri rastu ispod lišæa ... i tako jesen putuje fijakerom dok leto dogoreva nad zadnjim toèkom u lampašu a kestenje poèinje da diše otvarajuæi se ...
Žureæi pred kišom, pod krošnje lipe u hitnji smo na èasak stali ... Nad nama su se kroz cvetno lišæe oblaci beli okretali ... Zadihani, osmehnusmo se ... Lipa je mrela ... Srce se èulo u svakom kutu naših tela ... Možda sam mogla u tom trenutku ljubavi nešto zauvek reæi,
Prve kapi kiše tope moje lice.... miluju brišu tvoje tragove.... Vetar raznosi moje misli oseæam se izdana prevarena.. strah me... Setaš iz jednog mog sna u drugi... poseduješ moju samoæu lice ti je u grèu a æutiš vikni..vrisni reci da idem na pola vriska zastani... opusti grè na licu pusti suzu iz oka reci... ne idi ljubavi ostani veèno uz mene budi bar deo mog sna...
----------------- You may only be a person in this world, but for someone, you are the world.
On mi je pokazao da za jedno vece neko na nas moze ostaviti neponovljiv utisak,moze nam izgraditi ali i srusiti ceo svet.Prica o njemu nije nista posebno...
Jedan je od retkih koji se izdvaja,par poljubaca i moja definicija savrsenog...Pomogao mi je da shvatim da poljupci na kisi nisu nista posebno(ili bar ne sa pogresnom osobom),ali da jeste posebno kad po najvecem pljusku vi imate njegovu jaknu dok je on samo u kosulji...
Takodje je posebno kad sedite zagrljeni posle zurke i svaki drugi osecaj je nemerljiv s tim...Nazalost,delovao je kao savrseni jer je upravo ta zurka i par casa nekog loseg vina ono sto nas je spojilo.
Sutradan se sve pretvorilo samo u lepu uspomenu,iako je jos dugo posle toga bolelo.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Usne tvoje, kao dodiri baršuna, dozivaju me èežnjom, skrivenom u niskama tvojih stihova. Nezaustavljiva je rijeka tvojih savršenosti, dozrela je ljetina tvojih pjesama o meni, o nama. Prepustila si se u potpunosti sanjanim obalama. Postajemo polako šuma svilenih nježnosti dok stvaramo ubrzano kiše iz visina, pune mojih i tvojih vrlina, pune nestašnosti. Tvoje oèi mi poklanjaju opet,pogled boje tamne noci,dok kisa nam obliva lica,one mi u mraku sjaj daju,obasjavaju put do usana tvojih,koje jednim poljupcem ucinise,da ne izadju nikad iz misli mojih...
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Nadvili se oblaci nad nebom, kiša tek što nije poèela padati. Kažu, zrak je težak pred kišu, al ljubav naša to ne mari. Zagrljeni hodamo po travi, u parku, èekamo prve kapi kiše.
Pala prva kišna kap, i druga, a mi, trèimo i brojimo, i hvatamo biserne kapi, i smijemo se, i grlimo se, i kapi nas grle, lica nam vlažna od sreæe, od kiše.
Kapi u ritmu, sve brže bubnjaju, donose pjesmu, oblaka nebeskog. Kiša nas moèi, ljubav nas opija. Na travi u parku, noge nam bose, zagrljeni plešemo, i kiša pleše, hvala ti kišo, kiša nam plješæe.
Još jedan ples na travi mokroj, uz ritam kiše, i kišne kapi, na usnama, pjevamo kiši, kiša rominja, noge bose, travu gaze, zagrljeni, mokri.
Ispraca me sunce a mozda kisa vec se sprema usponi padovi u meni ko da nicega vise nema samo tupu bol osjecam sada ja u svojoj dusi u meni pustos vlada i nesto ko da mene gusi
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
kad ce vise da otopli i padne ta kisa (letnja) da mogu da uzivam u 
... 
... 
...plavi cuperak je genije... 
