Dan i podneseš nekako..veèe je to koje ubija.Ne svako...ali veæina.Zapališ cigaretu,spremiš nešto malo za klopu,pustiš mjuz...možda i odgledaš nesto.Shvatiš da su ti sva èula aktivna...Osim jednog...koje vrišti,i ne znaš šta da uradiš da bi uæutalo i ostavilo te na miru.Ustaneš...odeš u grad..Sreæeš prijatelje,osmehe,poznate ulice,kafiæe...I taman kad pomisliš ,,e to je to,,seæanja navale...mirisi,èak i pukotine na ploèniku podseæaju...i vrištanje se nastavlja.Uðes u bilo koji lokal,naruèiš piæe,devojka sa osmehom ti ga donese,i piješ...jedno,dva ,deset.Mrtvilo.Otpuhnes dim sa ispucale usne,i gledaš, u ništa.Na momente èuješ ljude oko sebe...uhvatiš i poneki pogled...ali to ništa ne menja.Sam si.Samoæa prosto izbija iz tebe.Gužvas staru i otvaraš novu paklicu...Šteta što to ne možes da uradiš i sa svojim životom.,,Malo sam neobrijan,, pomisliš...Proðeš požutelim prstima kroz kosu...i pališ novu cigaretu...Dim pijano pleše pred tvojim oèima poprimajuæi oblike osoba i stvari koje ne želiš da vidiš.Vinjak peèe usnu...Skupljaš prstima nepostojeæe mrvice sa stolnjaka...igraš se upaljaèem...Bezpredmetno je sedeti.Ustaješ i izlaziš.Hladnoæa te greje...Nije to hladno kao...Sneg škripi pod patikom...i njega prljaš.A tako je beo...I ideš tamo gde si pošao,ne zuriš,nebitno je,i prazan si.Ulaziš u stan,skidaš jaknu,šal...za trenutak zastaješ pored peæi da odlediš par suza sa lica...ne paleæi svetlo odlaziš da legneš.Da spavaš snom bez snova,i probudiš se za novi dan za koji te apsolutno zabole da li æe doæi.
....budi me Sunce koje baci svoj zrak kroz prozor bas na jastuk....popila bih kafu. naravno, prvo zapalim cigaru a onda pomislim "bash me mrzi"’ Tishina..a u glavi hiljadu ping-pong loptica....ni ne znam o chemu razmishljam. Kafa se hladi, piksla je puna...."gde sad?" .........zazvoni telefon, cujem te umilne glasove....suzne oci ali topao glas, da se ne "chuju suze"..... ..nikad ne plachem, suze teku same. no, mora se dalje.... ..josh klizi voda sa umornog lica, tu sam a nisam... Krenesh niz ulicu sa osmehom na licu u dushi tuga, prodjesh tu i tamo..opet si nazad ....ista soba iste misli ista osechanja.....isti jastuk, isto Sunce...................
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
ovo je pesma "devocurka" od 14 god...mesto joj je ovde jer su to njene emocije iz dushe...............
ZA ANDJELA
Zelim da znam da li ce ikada doci dan dan obasjan suncem a ne bolom dan u kome cu uzivati a ne tugovati.
Zelim da znam da li ces ikada napustiti moje srce i misli I otici svojim putem.
U sebi te drzim,u srcu mom si zarobljen mastam da ti ruke osetim mastam da ti kosu diram.
Moje srce jednoj dusi pripada jednom andjelu,jednim ocima i osmehu.
Od zivota nemam mnogo,ne trazim mnogo samo da u oblacima tvoje oci vidim samo da u snu tvoj glas cujem.
Ruke su mi hladne,srce mi se cepa dok misli te traze, u nemogucem snu.
A srce gori, ja cekam dan dan kada cu da puknem, kada vise nece imati sta da me drzi, dan kada cu oci sklopiti i na krilima maste oblacima se prepustiti!
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ponekad sanjam da letim, ali ne letim zahvaljujuæi laganom skeletu, mišiæima, krilima i pokretima...nego lebdim...telom mirujem ali se kreæem, možda je najprikladniji izraz – levitiram. Vidim gradove, puste predele, javorove šume, mora, planine... Ponekad odem toliko daleko da vidim i celu zemljinu kuglu ili „Srednju zemlju“, koja mi izgleda tako majušno, skoro da mogu da je stavim na svoj dlan. Probudim se sa oseæajem lakoæe i slobode, kao i saznanjem zašto ptice ne prestaju da pevaju... Bitke sa vetrenjaèama su me umorile prilièno, trudim se da svoje vreme poklonim dragim osobama koje mi puno znaèe, i koje to umeju da cene i uzvrate. Tako jedino ima smisla bar s moje taèke gledišta, na kraju krajeva zar nemamo jedni druge da bi ovo malo života koji nam je dat uèinimo smislenijim i bogatijim, tako što svojim mislima, oseæanjima, znanjem, posveæenošæu...prožimamo jedni druge, i ono što je nepodnošljivo èinimo podnošljivijim, ono što je tužno uèinimo radosnijim ili bar manje tužnim, ono što je lepo uèinimo lepšim, ono što je bolno uèinimo manje bolnim... Aragorn je negde iza zidina Rohana ili Minas Tirita... bije svoje bitke, u blizini sam mu jedino kao misao...ponekad senka...ponekad i svetlost...Èini me mirnijom èinjenica da su sa njim stalno Lagolas i Gimli, oni ga bar nikad ne ostavljaju samog, i èine da se oseti opuštenije... Oboje pratimo znakove pored puta...svako na svom putu...s tim što su negde postavljeni pogrešni putokazi...tome je kriv naravno Sauron i njegove mraène sluge, da bi nas doveli do provalije Mordora. Mali prijatelji sa velikim srcima - Hobiti se pak trude da ih vrate na prava mesta uz pomoæ èarolija i predviðanja moænog Gandalfa...i tako se sile dobra i zla neprestano sukobljavaju i prièa se nastavlja....
----------------- Magiènim reèima uspem da umirim druge, ali ne i sebe. Reèi su mi i oružje i lek, mogu nekoga njima da uništim, ali i da podignem sa dna. Smiruje me misao o Ljubavi. Sveobuhvatnoj.
Tako jedino ima smisla bar s moje taèke gledišta, na kraju krajeva zar nemamo jedni druge da bi ovo malo života koji nam je dat uèinimo smislenijim i bogatijim, tako što svojim mislima, oseæanjima, znanjem, posveæenošæu...prožimamo jedni druge, i ono što je nepodnošljivo èinimo podnošljivijim, ono što je tužno uèinimo radosnijim ili bar manje tužnim, ono što je lepo uèinimo lepšim, ono što je bolno uèinimo manje bolnim...
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
........savlada me neka tuga, pa mrzim samu sebe, onda kad razmislim...zivot tako brzo ide , nismo toga ni svesni....... ..........treba iskoristiti svaku stotinku................ ----------- "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
.razmisljam....sutra mi cerka ide na matursko vece.... .lepo je doziveti sve to....po drugi put.. .jos ostaje jedna mala matura i dve velike....samo zdrvja ..pa i to da ispratim..srecna narano............ ==========
"ono sto nas ne ubije samo nas cini jacim"
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Moguænost da kroz tu decu bar za trenutak, dok ih ispraæamo proživimo svoj odlazak na maturu, deo svoje mladosti, neverovatan vremeplov, to mogu da osete samo oni koji imaju decu, naravno.
Srce mi se zguèilo kada sam ih ispratio, sreæa, strah i užasnutost nad nad èinjenicom da sam odrastao,a onda sam se picnuo i otišao na mauturu sa svojom decom i otkaèio se do koske. Na zaprepašæene svojih kolega ali boli me uvo živ sam
Pustila sam noæas suzu...Pustila sam neka teèe...Nek’ mi ona takne lice,kada tvoja ruka neæe...Pustila sam noæas suzu,nisam je oterala ovaj put..Pustila sam neka kune jer sve mi je uzalud.Pustila sam suzu noæaso ljubavi ti prokleta moja,pustila nek me gušita prokleta sudbina koja.. .Nije dala nikad meni da uz tebe budem srcei nek teèe suza moja nek mi noæas krasi lice.Sve æe ove reèi moje jednom postati samo sena a ti meni srce nikad,neæeš biti uspomena. Pustila sam suzu noæas da me ona zadnja geje,kad se tvoje srce malo daleko od moga krije .Pustila sam suzu noæas jer znam da i tebe bol išto kraj mene biti neæeš i ako me duh tvoj voli. Pustila sam neka ideneka za nas kune tugu i sreæu.Pustila sam jer nikad više veruj ja zaplakati neæu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primjeæuješ pa æe se kad tad okrenuti i otiæi, iako ti se u prvi mah èini da æe zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neæe se smiriti dok ti ne uvali èitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikad te više neæe zaobiæi...
Ð.Balaševiæ)
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
...danas mi je rodjendan, da to je bas licno... ...samo sam godinu dana starija i tonu informacija teza.. ...u principu sve ostalo je (manje-vise) isto...
divan dan......pa i nije.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
....nema nista gore nego kada ostanes sam, nece san na oci, nemas sa kim kafu jutarnju da popijes, nemas sa kim da porazgovaras, otvoris dusu.....jos je gore i kad zavisis dal ce neko i lek da ti donese...... ....tesko je, mnogo....boli, jako..... jbga, valjda je sve to sudbina.....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ovih dana vreme nekako brzo prolazi, a mi zarobljeni u njemu vucemo za sobom neskinute terete oblacnih dana Ja vec dugo bez svoga nisam pila kafu ni plesala na neke sretnije ritmove. Stajao je kraj mene i gutao sva moja neslaganja i poricanja. Kako sam se onda mogla okrenuti i otici. U nesto novo. Ne bolje, samo drugacije. Ovde sam ostala slusajuci price o nepoznatim mestima i nekim velikim ljubavima. O gradovima koji su mirisali na more i danima nekim toplim. Ja samo zelim prekinuti ovu destrukciju i vratiti osmehe na police ormara. Da ih nadjem uredno poslozene ujutro kada se probudim Kao da su sve misli zapele u granama borova odlucile uticati na razum. Nije to nekada lose. Sanjari su osobe koje stvarnost ulepsavaju kistovima, bojom zvezdane prasine. Iluminatori nade. Slikari sarenila. Oduvek se trude pocetke ugurati u krugove, zaspale nadomak svojih srca. Njihove ljubavi trce u visokim potpeticama, u haljinama sa sarenim uzorkom. I nikada se ne okrecu za momcima koji zvizde na ulicama. Sanjari su sretni... Oni imaju nebo na svome dlanu, i zvezde u ocima. Vole svojim srcem i sanjaju svojim osecanjima..... * osmesi u torbi, nade na obrazima, pesme u dzepovima* pokušaj me nacrtati negdje duboko u svojim mislima...samo to zelim
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Život me je nauèio da se ljubav ne možeš siliti......ili voliš ili ne voliš.....Da je potrebno nekoliko sekundi da te povredi voljeno biæe, a potom godine da se izleèiš...Treba znati praštati drugima , ali nikad zaboraviti...a najteže , sebi oprostiti....Da spoznam da postoje osobe koji nežno vole, a da to ne znaju ili neæedu izreæi.
Znas da se samo srusim u krevet i zaspim...od prevelikog premora...znas da se ponekad tesko budim...ne secam se sna...ali ostane osecaj koji stvori onu tegobu u grudima i sprecava vazduh da te nesmetano dise.... ponekad se secam svega... ali nemam osecaj koji ostane da bridi na jeziku ili treperi u oku koje krmeljivo... pokusava da ugleda poznatu belinu plafona ne bi li se brze vratila u realni svet kontrolisanih obmana...znas da su zore... bas kao ova sada...blago vetrovite i sveze... zeljna sam ledenog vetra da me siba po licu ne bi li odganala svu vrelinu koja se danima upija u mene... gori me... przi... mozda je jos neka zora bila ovakva... ali ja sam sanjala i nisam je cula... nisam je osetila...znas da te sanjam... svesna da je samo tvoj obris zalutao u moju podsvest...drsko ti scepam konture i vodim te kroz polja pognutih suncokreta... trazim ti divljenje u oku zbog bistrog potoka koji zamutimo bosim nogama umornim od pesacenja kroz pustinje sopstvenih sustina... a onda polako... svaka moja emocija... daje ti lik... pretvara te u miris... daruje mi dodir... daruje mi osmeh... savrsen osmeh... za savrseni san...
Znas da ponekad boli i samo postojanje... postojim za druge... grabe me... komadaju... uzimaju delove koje ne mogu da kupe... a onda se jednostavno okrenu i sa osmehom odsetaju od mene... zadovoljni jer su dobili sta su zeleli... nije vazan nacin... takvi su ljudi... znam... nije vazan nacin.... cak ni motiv za mnoge stvari vise nije vazan... vazno je samo dobiti strast koja izaziva svojom nedostupnoscu...
A onda izadjem na terasu... zagledam se u nebo i pustim hladnocu da se igra po kozi...pokusavam da udahnem delic vazduha koji si izbaco iz sebe ne bih li te osetila... lecim samu sebe svakim udahom svezine jutra...osecam miris mojih cempresa koji se euforicno igraju u namenutom ritmu jutra... pustam misli da odlaze i dolaze... prihvatam istine i odbacujem lazi... zatvaram oci i pomislim...Boze...Da li On zna... koliko je jako tesko ziveti bez njega pored sebe...sa saznanjem da je tako blizu...Boze Da li On zna koliko ga Volim....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
okice... otvori okice... masta nije nista licno... ali kad se dozivi sa nekim ...to onda postaje...
eve ti: ti ko eva ma ne keva Eva...
naslov dadoh: Pokrenuo sam lavinu...
Probudio sam se oko 10 uvece... bio na netu...i krenuo u grad. zadnji autobus mi pobegao ispred nosa iako sam trcao za njim, cekao sam dugo i kad odlucih da se vratim kuci naidje nocni...obradovah se iako nisam imo pojma gde cu tacno u grad, kupio kartu za koju mi rece da nemoram da je otkucam
Posto stalno gledam oko sebe primetih devojku kako sedi dok joj kondukter naplacuje kartu..
Hehe sa namerom da joj se priblizim , krenem ka kondukteru da ga pitam nesto... zatim sedoh bas pored nje ... a bas cio prazan...
Povremeno bacio pogled ka njoj, smeskio se neprimetno (because of feeling) i smisljao sta reci...
Kad mi je sinulo, sacekah da prodje oluja u meni i zagromnuo hehe
Ceo sledeci razgovor sam pricao lagano... kao da mi je u glavi ceo nas razgovor iznova i iznova zapocinjao iz pocetka ... i svaka rec bila sudjena onoj sledecoj...
"Ne bi da ti nesto puno zanovetam... ali bi ti rekao da uzivam u svakom trenutku sedeci pored tebe... i ne samo zbog tvoje lepote... vec zbog onog sto mi ona govori"
malcice se nasmesi " stvarno neznam sta da kazem... a sta ti to govori?"
"govori vise od reci... ...tesko je objasniti... recimo da lezim u pustinji bezpomocan i onda vidim nesto sto me natera daustanem i nastavim dalje..."
"hehe... pa sta sam onda ja...voda?"
"pa nemoras biti voda... mozes biti i recimo kaktus... jes da je on bodljikav ali ja volim i kad se bocnem... ne da zelim namerno...ali mi nesmeta..."
"znaci ja sam kaktus...pa hvala na komplimentu"
"ali ima tu nesto drugo... ...ti ces otici aja cu opet pasti u pistinju"
"onda ces sigurno naci neki novi kaktus..." prekinuo sam je i rekao: "a ne .. ti si kaktus ...a ostali su nesto drugo.."
"hocu dakazem daces sresti nekog drugog ...preci pustinju i stici do cilja"
"u pravu si ali ja bih umesto cilja pre rekao dostignuce... jer ako gledas samo cilj neces videti ono sto je oko njega... ...mislim ne bi nesto da pametujem... mislim nisam ja glup...-nasmejala se- ali vise volim da kazem nesto pametno kad primetim da nekom to treba... ali vidi se da tebi to netreba..."
"aauu jos jedan kompliment... ti to stvarno mislis?"
"ja uvek kazem ono sto mislim...nije da sam to planirao... ja stvarno neznam sta cu ti sledece reci... ... ...cesto mi se desi da bez neke namere dam kompliment..."
-pauza od par minuta-
opet ja: "ono sto mi se dopalo kod tebenisu samo crte tvoga lica..."
-nasme ja se - i prekine me: "znam znam tasna je..." "pa lepa ti tasna ali ja samo nevolim one fensi tasne" "onda je frizura...ofarbalasam kosu...sta je ...nastavi..." pa svidela mi se upadljiva boja tvoje majce ali posto ja uvek kazem ono sto mislim... nesvidjaju mi se tvoje farmerke... danas svi nse farmerke Ona rece nesto ... zaboravih sta... a ja: "nekazem da nisu lepe... vec stalno gledam jedne te iste... ...recimo kad gledam neku sa odecom koja i negativno zraci ali unikatno ... ja joj pridjem jer je neshvatam a zelim da je razumem..."
malo kasnije ja: "ja cesto prilazim devojkama... ma nije bitno ovo cu da precutim... bolje da pricamo o lepsim temama...ocu da kazem da se nikad neponavljam ... uvek pridjem na razlicit nacin.."
ona: "nekako me uopste nisi iznenadio... kao da sam ocekivala da ces mi pricati.."
onda je pokusala da objasni kako se oseca na sta sam ja neuspesno dobacivao "opijena" , "malaksala"... a ona ce : "...ne mogu da ti objasnim..."
"pa ipak ono sto je izmedju nas je neobjasnjivo..." -nasmeja se-
... "pospana sam... a sve sto si mi rekao ja kao neki san...po najvecoj vrucini sam isla u Borcu i sad se vracam kuci"
"hvala za kompliment da ti sve ovo lici na san..."
"ma to sam rekla onako... a ti ...gde ides ... odakle si?"
"ja sam sa Ceraka... a idem u grad..."
"e zurim da stignem na autobus" morali smo da sidjemo...
ja: "jas samo nesto da ti kazem..." ona: "nemam vremena ... cao..." i poce trcati...
misao da nije otisla zbog mene vec autobusa natera me da par sekundi kasnije potrcim za njom...tih 50 metara... kad je stala videvsi da je zakasnila na bus ... jajoj rekoh: "sta sam ono hteo da kazem ...cekaj da se setim a da izvoli moju vizitku ja se bavim presnimavanjem sa kaseta na dvd , prodajom biljnih preparata kao dodatak ishrani ..."
sa blagim zadovoljstvom uze karticu i rece svoje ime... pozdravi smo se i ona nastavi nekud preko pesackog ka ... ko zna gde...
kad se rastavismo pa sigurno nekih 2 sata nisam skidao osmeh sa lica...
nesto lichno.... u nastavcima ==================== ...davne 1962-ge rodila se mala plava, sicusna dvojcica, u Zemunu kod Kalvarije....Detinjstvo brzo proleti, ono najranije, do skole, kad podjes u skolu, sve se menja, ma koliko si dete ipak to nisi.... ...1970-te, seli se na drugi kraj grada, novi dugari i drugarice, nova skola....sve se okrenulo...... ...detinjstvo je to jos uvek, igra se lastis, skolice, odbojka.....nebitno, u masi malog drustva ispred zgrade, izdvajali su se on i ona od prvog dana. Ona nova, on stari manggup, dve godine stariji..... ..polako detinjstvo prelazi u ranu mladost a njihova ljubav od detinjih igri, pocinje da biva stvarna, skrivajuci se od roditelja drugara, krisom su se drzali za ruke, koristili svaki tren samoce bar za jedan poljubac u obraz, ne onaj filmski.... ...jedne letnje veceri, sedeci na uglu zgrade skriveni od zbunja ...poljubili su se prvi put, onako stvarno,,,,,prvi poljubac se ne zaboravlja, ostaje urezan dubko negde u malom mozgu do kraja zivota..... ...krili su se iz veceri u vece u parku iza zgrade, trajalo je sve to dugo. ona vec 15 a on 17 godina, sve je i dalje u zelenilu parka, skriveno od ociju drugih (najvise njenih roditelja).
.....a onda, bez reci, sve postaje drugacije, njega ima sve manje. ona je devojka, on mangup iz kraja, ....svira gitaru u drustvu nekih drugih, iz veceri u vece, ona ceka... ============ " smejte se jer necete se dugo smejati, onda kada budete bili tužni znacete da sam vas napustio!" ======== i......
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
nesto lichno.... u nastavcima ==================== ...Volela ga je od prvog pogleda koji su im se susreli. Prozor njene sobe gledao je na njegovu kucu, prozor njegove sobe, pratila je svaki njegov "pokret". Sedela je satima na prozoru samo da bi ga videla, bar sa prozora. On je bio "smeker", setao je sve zenske iz kraja, a ona je uporno..................cekala. Krisom ga gledala na velikom odmoru dok su iza skole "oni mangupu" pusili. Cekala je kad ce mu se upaliti svetlo u sobi, ili ugasiti. Znala je sve njegove devojke i dalje ga je volela i bila sama,sama na prozoru........... ....On je i dalje svirao gitaru i vozio motor..........vreme je letelo......Posla je u srednju skolu, on zavrsavao.....ona je cekala....
....Jedne jesenje veceri, sacekao je motorom ispred skole, odvezli su se na jezerce, tu u njhovoj sumi...vodili su ljubav.........Ona prvi put, prvi osecaj njega celog kraj nje, ne zaboravlja se. Krvavu majicu bacila je u polje. .. nije ni bila svesna sta se to desilo. Da li bilo koja devojka zna kako ce se "to" desiti prvi put? Bila je zbunjena, puna emocija, ostavio je ispred kuce, seo na motor i......otisao. Usledila je noc bez sna. .........Volela ga je i dalje, ali on nije bio isti, Vidjali su se povremeno, ali on nije bio isti. Nije znala sta se desava.Bila je to vec 81-va...........pocele su da kruze pprice po kraju "drogira se", Vreme kada je to bio bauk, nije znala sta se desava, nije joj nista govorio, a i dalje su se vidjali, nekad cesce, nekad ni po par meseci..............znala je da nesto ne valja, nije znala sta? .......Zavrsila je skolu, 85-te se i zaposlila. i dalje su se vidjali i dalje ona nista nije znala, nesto je naslucivala, ali istina je bila daleko od nje. .......Zivela je na prozoru i dan koji ce provesti zajedno. Izlazila je tu po kraju, sa drugaricama, sedela u kaficu...........ali uvek samo cekala "kad ce da se pojavi"......
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
zar ne znas da od zelje za tobom gorim i da te svakim danom sve vise volim .. iako mi zadajes samo patnju i bol zivot je takav djecace moj..zar ne znas da si bio prva ljubav u zivotu mom i da si mi u srcu izazvao samo bol ......i dok sirokim ulicam skitam zasto te volim cesto se pitam....zasto srcu svom lazem , kad bezbroj puta "da te ne volim" kazem! zasto ovo zbog tebe suze lije ,opet nastavlja da bije i o ljepim danima da sanjam ....iako znam da nista vise nece biti kao prije , zasto ovo srce za tebe kuca kad si ti osoba
- KAMENOG SRCA-
ako nekad prodjes pored mene
pogled jedan dovoljan ce biti, da se setis svega sto
je nekad bilo.....nadam se da to neces
zaboraviti.......u ocima mojim zelenim upoznaces
pogled upucen tebi,jer zadao si mi previse boli koju
nosim u sebi ..........pa reci mi bar cao ........... to ti
nece biti tesko , a meni ce to puno znaciti kad dodjes
sa djevojkom novom na nase staro mesto ...............
sresti ces mozda mene , jer ja tamo dolazim
cesto............... nemoj na mene obracati paznju
posveti se njoj ..............nemoj da bude sama ,jer ja
najbolje znam kako je to kad je oko tebe
tama ............ ===========
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
Refren: Tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Al kako da menjaš put kad TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Džabe ti sav taj bunt kad TI SI TAJ VIRUS!
1. strofa: ...A šta je bunt? Za to je potreban um: Ako si malouman, tvoj bunt je samo mala gluma. Nešto fakat grize sistem, al to nisu politièke krize: TI SI TAJ VIRUS! Ti si minus, crna rupa naših redova, I nema promena dok korov ide protiv korova, Iz poriva što je danas tako urbano biti urban, A upravo si si nula! U prazno klizi sutra, Sve dok su revolucionari dangube i vandala Što kurcem nisu mrdnili za sve te bolje stvari... Svima nam je dens – bljak, svima nam je fens – ljax, Al niko nema herca da menja nešto smesta... Svako besan na Mesam, svako sve zna, Svako je èesto skenjan, retko trezan, pravi geto – tebra! ...Al džabe, me bratimiš, brate, fakat nismo rodbina! ...Van wc-a ne trpim druženje s govnima. Ti si taj.
Refren: Tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Al kako da menjaš put kad TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Džabe ti sav taj bunt kad TI SI TAJ VIRUS!
2. strofa: Drugaèiji klinci malog grada, gotivna klošarijana -Odjednom se budiš s pitanjem – dal’ to smisla ima danas? Dva’es i kusur dina u bulji a i dalje na klupi. Ništa u vugli, glup kao tuki, i pride se kurèi... Ajd sad objasni, deder, feget: odakle ti mob? Odakle ti vops? Odakle skejterske tike marke Globe? Mi smo, beše, radnièka deca što imaju zavet Da sjebu male bogataše time što imaju pamet? „Oni su fensi-govnari jer im je tatko punog džepa, Oni su gotovni, a mi za svoje gulimo dupeta!“ Sad te nije sramota da sereš o promeni sveta Kad funjorski živiš ko oni, od tuðeg budžeta??? Ti æeš da mi doneseš novi svet, bre pièka ti materina? Uzmi radi nešto slepèe, nije te stid pred matorima! Nemaš ti problem, èim daješ sebi tolko oduška. ...Ja radije biram pokušaj makar ispao pipušaj, kapiš?
Refren: Tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Al kako da menjaš put kad TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Džabe ti sav taj bunt kad TI SI TAJ VIRUS!
3. strofa: ...A kad više nisu znali šta æe, uleteo plan B: Uèlanili se u omladinu te i te stranke! Sad lepe plakate da narod primi na znanje Da biæe nam bolje ako damo im zvanje... Od našeg poreza prave banket, dobiješ flajer Gde pamet dele ti mazge što nikad ništa ne rade! Jer to su nauèili od svoje tetke - bivšeg hipika: Da bune se a da ne žuljaju svoje dupe nikada! Ništa bolji od pink – likova, samo drukèiji stajling, Drukèijeg muzièkog ukusa uz malo izmišljenog prkosa; Ništa iza sebe sem dara da se kureta! ...Više mi je simpa dizel: barem je iskren retard. ...A da li biste ikad verovali u reèi pesme moje, Da vam u intervjuima zvuèim poput Viki – Miki – Stoje? Da sam nepismen ko majmun, bezprizoran poput proliva, Da sam isti kao oni, zar bih bio pobuna? Hoæeš protiv njih? Onda budi bolji od njih. Hoæeš STVARNO protiv njih? Ne pucaj kapislama na njih. Drugari splavari, splavuše i sav cirkus krivi nisu: Ako je rock’n’roll mrtav, prièamo o samoubistvu.
Refren: Tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Al kako da menjaš put kad TI SI TAJ VIRUS? O, da... tebi je celi taj svet fuš, Sereš na sve i baš si kul, Džabe ti sav taj bunt kad TI SI TAJ VIRUS!
- hvala 3ysta_èUD@ Album: Puzzle Shock (2005)
Pesme sa ovog albuma:ŠaradaFilter sa DJ Raid-om, Min..GetoGola veraKolaNedodjija BBNovi VavilonOtkucajiPozerišteRekvijem feat. RemiSenkeSve OkeSveti besUskurativnaViseZiljave ?*! sa Shkabom
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
----------------- -------------------------------------------------------------------------------- "Nije važno protiv kolike sile se boriš, veæ kakvu Svetinju braniš" ******** ******* ********* ******** ******** ******** Snaga Èopora su vukovi, a snaga vuka je Èopor
=========== svaka zvezda veceras me podseca na tebe. na more tisina. putovanja. kroz snove. ne pitaj me zasto ti se vracam. ipak (ne) znam ziveti bez navike. zatvarajuci i posljednju stranicu snova izgubila sam svaki trag nasih ljubavnih dana. vratila se. u zivot. koji ti ne poznajes. secanja se ispreplicu kroz jesenju maglu. gubim se kroz nase nepostojece vreme. godine za uspomene. ovaj san pasce u zaborav; zaborav postati san...tamo cu te cekati...pokraj reke. ispod mostova Vecnosti. pa kada ne dodjes, ostaviti tebi trag. da se ne izgube. koraci ljubavi.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Koliko puta ste culi rec rak, karcinom...verovatno nikad ne pomislite da bas to moze Vama da se desi. Nisam verovala ni ja. Ali...desilo se, sasvim slucajno, bez vidljivih znakova bolesti, da umirim savest krenula sam od ginekologa a zavrsila u "GAK Narodni front" u Beogradu. Nikad necu zaboraviti taj 20.jun,2002.god. moj 40-ti rodjendan.Pozvali su me u ordinaciju (posle silnih pregleda) i prostim recima izjavili da imam rak grlica materice u poodmakloj fazi-hitna operacija. Nisam imala ni reci ni suze, samo tisina u cekaonici....Moja majka i ja cutke smo se drzale za ruke, oci su govorile sve. Misli su munjevitom brzinom parale mozak, Kod kuce sin 15 god, cerka 8 i sin 5 god. Sta ce biti sa njima? U stotinki sru- sio mi se ceo Svet. Tama...Gomila pitanja bez odgovora. Ne znam kako sam dosla do kuce sa tim saznanjem u glavi. Sta sad? Moj suprug je informaciju da imam rak primio kao da je u pitanju obicna prehlada-skrivao je svoja osecanja. Dva meseca su trajale pripreme, pregledi, administracija....za prijem u bolnicu. Kraj avgusta, stojim sama u hodniku GAK-a Sa papirom u ruci...jos jedna analiza, ja ne znam ni gde ni sta....Prilazi mi starija sestra,petak. verovatno je videla da sam "izgubljena",i pita "Dete, sta tebi treba?’’. "Ovo"..pruzam joj papir. Sestra Dobrila me uvodi u svoju ordinaciju, odradi bas to sto mi je trebalo i pita da li znam ko ce me operisati. "Ne znam" rekoh....Uvela me je kod doktora Andjelica, pogle- dao je moju dokumentaciju i rekao: "U ponedeljak, 06.09.2002. u 7h javite se na prijem...ja cu Vas operisati." Jos 3 dana kosmarnih misli, 3 neprespavane noci i dva velika problema. Treba kupiti konce, koji su preko 100eura. Sta sad? Ja na BIRO-u za nezaposlene,(posle 17 god radnog staza), suprug takodje, jedina primanja su nam deciji dodatak. Ali ni to nije sve. Bez potvrde da su tri davaoca krvi, dala krv namenjenu za moju operaciju, nema ulaska u bolnicu. Za 24h stizr iz Toronta, mamina sestra salje novac za konce. ostaje jos krv. Petak, jutro...moj zet (mladje sestre muz) vec je u "Svetom savi"..prva boca krvi, stize Sasa (kum mog devera)...druga boca, dolazi drug suprugovog druga, zatim drug devera ...imamo ne tri...cetiri boce krvi. Sve imamo, jos da prodje vikend. Najduzi vikend u mom zivotu. najstariji sin je upoznat sa svim, cuti...Dvoje mladjih znaju da mama ide u bolnicu, ali bice sve ok kad se vrati. Kako ih pogledam, suze naviru na oci. mislila sam da su to poslednji sati, poslednji vikend sa mojom decom. Nisam mogla da ih se nagledam, da zapamtim crte lica, pokrete, nacin na koji hodaju, kako se smeju....Ne znam kako je peosao taj vikend. Nedelja vece, spakovana, cekam jutro....i ... Noc. Deca su zaspala. Ulazim u sobu da ih gledam, pomazim, poljubim....Najstariji, Stefan, okrece se prema meni i pocinjeda place, Plac kakv nikad do tad nisam cula. iz duse....placem i ja. Uvek cu pamtiti tih par sati provedenih sa njim u za- grljaju. teseci ga, oboje u suzama i moje obecanje da cu se brzo vratiti. Uspeva da zaspi u mom zagrljaju...a ja... DA LI CU ISPUNITI OBECANJE?..... Budna sam docekala jutro, samo otvorila vrata decije sobe, da ih pogledam, bez poljupca, da se ne probude. Gledam ih mozda.....poslednji put.
Prijem u bolnicu. Vise mi nista nije vazno. Vise nisam imala osecanja, misli, prazna sam... Nas cetiri u sobi pripreme, primljene istog jutra, sa slicnim dijagnozama, Nije nam bilo bitno koja je ko ili odakle je. Sve smo bile iste. Muka nas je naterala cak i na smeh. Utorak-pripreme. Obilazi me sestra Dobrila, njene reci pruzaju mnogo utehe i ako sam se predala recima "sta bude bice" Utorak vece. Dolazi doktor andjelic, pun optimizma "Naspavajte se, bice sve u redu". Sreda, 7h i 15 min. Iz hodnika se cuje "Kostic"...cuju se tockovi kreveta po podu..."idemo".Lezem na krevet, voze me u salu............. Vidim samo plafon....misli se smenjuju munjevitom brzinom, ceo zivot se ocitao u mojoj glavi za 5 min. Sala. Zelena boja svuda oko mene. Reflektori. Anesteziolog mi odvraca paznju pitanjima o deci, mojim andjelima koje ne znam da li cu vise videti. Znala sam jednu stvar,ako prezivim, ako se probudim da cu prvo ugledati lice moje majke. Pocinjem da tonem, stvarnost nestaje......u 7h i 30min.....07.09.2002.god. 12h i 50min.....pocinje da mi se vraca svest, sve je u magli i jakim bolovima...okrecem glavu i vidim lik moje majke i se- stra Dobrile. pokusavam da im se osmehnem a mama mi pruza plisanog "teletabisa"....opet blagi san, otvaram oci i vidim mog supruga, par sekundi i opet ...san.
Srecom, proslo je i tih 7 dana, najduzih dana u bolnici, ostao je samo oziljak od pupka do kraja stomaka. Dobro mi je. Nakon par dana saznajem detalje iz razgovora dr Andjelica i mog supruga. Odstranjena mi je materica, jajnici, jajovodi. 13 limfnih zlezdi i deo vagine. Patoloski nalaz limfnih zlezdi je pokazivao da nemaju znake karcinoma, sto donosi nadu , da ako sledecih 5 godina budem dobro, smatram se izlecenom.
Posle sedam dana lezanja u bolnici, izlazim, idem u zagrljaj svoje dece. Ispunila sam obecanje....vratila sam se. Mesec dana sam se oporavljala,da rane i oziljci zacele, a onda po odluci konzilijuma dobijam preventivno lecenje tj. 25 tretmana zracenja. Izdrzala sam i to...ceo oktobar. Par dana po zavrsetku zracenja, pocinjem da bivam ona stara, vracam se kucnim obavezama, normalnom zivotu. sa BIRO-a su me uputili da predam za penziju, tako da u septembru 2003. god, komisija mi odobrava invalidsku penziju sa 60% invaliditeta. Suprug i dalje nezaposlen, moja mesecna primanja nisu ni 100 eura. a nas petoro. Mislila sam ...sad je sve ok..idemo dalje, ali ...novi problem.Ja vise nisam "zena" kakvu zeli moj suprug, Posle mnogo svadja, neslaganja, pepiranja....konacno se nalazimo na dogovoru o sporazumnom razvodu.
Od 02.09.2005. god smo razvedeni, ja sam staratelj troje maloletne dece, i najbitnije....nemam zivotni prostor, Nemam gde da odem sa decom, tako da ostajemo svi u stanu moje bivse svekrve. moja primanja minimalna, bivsi suprug ne placa alimentaciju i svi zivimo ili "prezivljavamo" od mojih primanja.
Slobodno cu reci da sam borac.Borac za svoj zivot i svoju decu. Borim se da prevazidjem probleme u mnogo teskim uslovima "opstanka"...izvedem decu na pravi put. 07.09.2006.god je bilo cetiri godine od te kobne operacije . Osecam se odlicno, ali............... kada se jednom suocite sa tom bolescu nikada vise ne prestajete da razmisljate o tome. makar to bila i najmanja prehlada prva pomisao vam je "rak". Mozete da vise uopste o tome ne razmisljate, duboko negde u malom mozgu ta rec je prisutna. Mnogim zenama je stresno, tesko, mrzi ih....ne odlaze na redovne kontrole kod ginekologa. zbog toga kazem...zene, prevazidjite strah, idite redovno na kontrole, to Vam je prvi korak da Vam se ne desi nesto slocno meni.
Jos godinu dana i bicu zdrava. Znam da zelim da zaboravim mnogo toga ali zelim i da zivim dalje. Zahvaljujem se sestra Dobrili koja je slucajno bila moja "dobra vila" i mnogo mi ponogla da prebrodim sve teske trenutke ove bolesti. Zahvaljujem se i doktoru Andjelicu koji je proveo mnogo sati boreci se da izbaci "moj rak", i uspeo je.Unistio ga je. Zahvaljujem se svim mojim prijateljima, poznanicima, komsijama, svima koji su bili uz mene u svakom momentu...svaki dan POBEDILA SAM. ZIVIM NORMALNIM ZIVOTOM SA SVOJOM DECOM....UZ NJIH, SVOJE RODITELJE I DRAGE PRIJATELJE...CEKACU UNUCICE.
=========== proslo je 7 god ...osecam se zdravo i uzivam sa svojom decom....
p.s. tekst je kopiran pa ima i poneka greska
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Volim te kad kisa stane i kada mi kisu doneses. Ne menja nista kada nas kisa oboje zaspe kapima tuge il’ srece, dalje stojimo zagrljeni na vetru i kisi. Ponekad malo bucni a ponekad tisi ... Svejedno kakvo je vreme ti si uvek i bices pored mene . Nemir ==============
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Svako od nas u životu ima svoju prièu. I niko od nas je nije isprièao do kraja , jer to su prièe koje nemaju svoj kraj. Kraj je negde tamo u nekom beskraju naših misli. Ali , ljudi èesto menjaju svoje prièe i prepušatju da ih pišu vetrovi u našim glavama.
-------------
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Molim za oproštaj. Neznam gramatiku, ali uèim...i trudim se! Hvala. Potonule su mi sve laðe, srušene sve kule. Kompas sam izgubila, u mraène vode zaplovila. Spasila sam lenger nade. U èamcu sam malom, krhom.Samo galebovi saputnici nadleæu, tišinu i šum valova kricima prepliæu. Suze moru predajem, da ih èuva, da pamti okršaje životne, ljute. Hvatam vesla, s žudnjom i žurbom za napred za novo, bolje sutra . Ostavljam beznaðe. Gledam vesla, lagano klize , svaki zaveslaj me obali bliži, obali spasa, novg poèetka. Ostavljam na dnu mora jedan životni deo prepun, bogat, smeo. Mislima ga preslažem prebrajam i u srcu evidentiram. Krah, udar pokleknuo meje... Život po nekad šibne nenadano resko, bol se pamti veèno, rana krvari ali ljubavlju isceli...
=======
"Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Sedela sam.... otvorila flasu vina.... Sama sama, bez igde ikoga....
Usamljenost prija sve dok ne pocnes o njoj razmišljati. Da, onda uvek neko nedostaje. Glava puna neispricanih prica koje toliko zelim da ispricam.... ali nema kome.
Lajem, lajem.... gluposti..... i napravim problem.... Neodgovorno, detinjasto. Ne znam ni sama zasto. Gubim prava na svoje reci koje su govorile da je sve u redu, da su mi namere dobre.... I sad kad znam da je tako i da je bilo tako razmišljam se pa zasto? Zbog cega?
Iskreno, ne secam se, sto nije izgovor vec meni najveca kazna.
Dovela sam se u red, stala pred sve izazove, muke, ustala i uspela. I eto, ponovo napravih od sebe budalu. Ne mogu kriviti ni Boga ni oca ni zivot ni nista jer svako sebi kroji svoju sudbinu. A sudbina je ponekad tankim koncem tkana...
Da kazem da zelim zlo? Ne, nikako, nemam takve misli ni namere. Da kazem da te volim, da me ljubav muèi? Ne, proslo je. Mucila sam sebe jedno vreme, . ali proslo je. Na kraju krajeva i ne pada mi na pamet da se vracam nazad. Nemam razloga, ni zelje....
Zao mi je... ==========
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
satima stojimo pod nebom kao psi pred vratima oblaci mamurni setaju ko ljudi sumorni na ulici kisnemo ko zivot dug je dan ti i ja to mora da je san kisnemo a nemamo...kisobran
Znas da se samo srusim u krevet i zaspim...od prevelikog premora...znas da se ponekad tesko budim...ne secam se sna...ali ostane osecaj koji stvori onu tegobu u grudima i sprecava vazduh da te nesmetano dise.... ponekad se secam svega... ali nemam osecaj koji ostane da bridi na jeziku ili treperi u oku koje krmeljivo... pokusava da ugleda poznatu belinu plafona ne bi li se brze vratila u realni svet kontrolisanih obmana...znas da su zore... bas kao ova sada...blago vetrovite i sveze... zeljna sam ledenog vetra da me siba po licu ne bi li odganala svu vrelinu koja se danima upija u mene... gori me... przi... mozda je jos neka zora bila ovakva... ali ja sam sanjala i nisam je cula... nisam je osetila...znas da te sanjam... svesna da je samo tvoj obris zalutao u moju podsvest...drsko ti scepam konture i vodim te kroz polja pognutih suncokreta... trazim ti divljenje u oku zbog bistrog potoka koji zamutimo bosim nogama umornim od pesacenja kroz pustinje sopstvenih sustina... a onda polako... svaka moja emocija... daje ti lik... pretvara te u miris... daruje mi dodir... daruje mi osmeh... savrsen osmeh... za savrseni san...
Znas da ponekad boli i samo postojanje... postojim za druge... grabe me... komadaju... uzimaju delove koje ne mogu da kupe... a onda se jednostavno okrenu i sa osmehom odsetaju od mene... zadovoljni jer su dobili sta su zeleli... nije vazan nacin... takvi su ljudi... znam... nije vazan nacin.... cak ni motiv za mnoge stvari vise nije vazan... vazno je samo dobiti strast koja izaziva svojom nedostupnoscu...
A onda izadjem na terasu... zagledam se u nebo i pustim hladnocu da se igra po kozi...pokusavam da udahnem delic vazduha koji si izbaco iz sebe ne bih li te osetila... lecim samu sebe svakim udahom svezine jutra...osecam miris mojih cempresa koji se euforicno igraju u namenutom ritmu jutra... pustam misli da odlaze i dolaze... prihvatam istine i odbacujem lazi... zatvaram oci i pomislim...Boze...Da li On zna... koliko je jako tesko ziveti bez njega pored sebe...sa saznanjem da je tako blizu...Boze Da li On zna koliko ga Volim.... ===========
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ali nikada necesh saznati odgovore..... Zamisli da sam pored Tebe... Da li mozesh to? Da li bi i tada rekao sve... Pogledaj me u ochi? Shta vidish? Vidish li svoj odraz? Ili odraz nekog drugog? Da li te podsecam na nekoga? Da li svoj prezir mozesh da sakrijesh? Zatvori ochi... Oseti me.... Oseti moj miris.... Slushaj... Chujesh li? Otkucaje srca.... Ne zelish da chujesh... Ne, ne otvaraj ochi.... Dodirni jagodicama moje lice.... Oseti obrise mene.... Shta osecash? Da li ishta osecash? Pusti chula da ovladaju tobom.... Razum skloni kao suvishnu misao.... Izgovori moje ime... Da, bash sada.... Da li ti usne podrhtavaju? Ne.... Nikada ga nisi ni izgovorio... Ne onako kako sam ja zelela.... Razumesh li sada mene??? Ne, ne razumesh.... Zato se osmehni...
Sada...
Zbog ove noci... Zbog novog dana... Zbog nekoga... Zbog sebe...
I jednom.....razumeces...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Bar jednom poslusaj svog srca glas jer ono znam na mojoj strani je. I barem ovaj put jos prednost daj necemu sto ljubav zove se. Nek ljubav prica umesto nas da usne opet ne pogrese Iskoristi sansu u posljednji cas i slozit ce se same kockice.
Kad bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta, i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazivao sve sta mislim, ali nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace, spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih ociju, gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kad drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slusao bih druge kad govore, i kako bih uzivao u sladoledu od cokolade.
Kad bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno, izlagao potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo, vec i dusu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu i cekao da ogreje sunce.
Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji i strastveni poljubac njihovih latica.
Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota... Ne bih pustio da prode nijedan jedini dan a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.
Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih zaljubljen u ljubav.
Dokazivao bih ljudima koliko grese kad misle da prestaju da se zaljubljuju kad ostare, a ne znaju da su ostarili kad prestanu da se zaljubljuju.
Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete. Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.
Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi... Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine, a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kad tek rodeno dete stegne svojom malom sakom, po prvi put, prst svog oca, da ga je uhvatilo zauvek.
Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kad treba da mu pomogne da se uspravi.
Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od vece koristi, jer kad me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da umirem
Nik je zapazio moju boju.Napisao na javnom chatu da je lepa.Ja u svom prostoru, on u svom a izmedju nas Svetinja.Svetinja zvana rec, svetinja nazivana ljubav, svetinja pevana vekovima...I svetinja bi, svetinja se desi na mestu ovom, ne forum vec chat.Hodam ulicama a mislim da li je svetinja svetinji poruku napisala.Hodam, zelim sto pre da stignem kuci...Sedam ispred ekrana, klikcem, nerviram se, ako nesto podje po zlu, jer..svetinja je svetinja,a ljubav je osecanje...I vrti mozak, vrti stomak...vrti moj svet tek satkan u celinu, tek izatkan u cilim providni.Oblakom bih da ga obucem i stavim u nedra da ga niko ne povredi...iz noci u noc, iz dana u dan, iz jutra u jutro....Jutra su specificna, jutra radjaju osecaj i dodir, zelju i potrebu za dodirom koga nema..koji ne postoji..Postoje samo slova na ekranu...i taj momenat kada se pojavi u svom plavetnilu i zavrti ceo svet( tako mi se bar cinilo).Godine...pripremamo se za putovanje..dugo putovanje...prvo smo bili ovde, sve obisli i sve videli, posle smo krenuli na more da se mazemo pomadama sa mirisom kokosa, onda smo jeli povrce, ja ne volim meso! Tako smo isli putevima, razbijali noci i docekivali jutra negde na istoku gde se sunce radja i gde je sve mirno, u ranim jutarnjim satima, kasnije vec pocinje da bude tesno svuda.I....isli smo, Boga mi dosta smo obisli i dosta saznali, on o meni, ja o njemu.Pitao me je..kako mogu pre podne da budem Jefimija a nocu kurvetina?Nisam mu odgovorila.Nista ga pitala nisam, nista, ni da li je musko niti zensko..Nije ni vazno...To se desava svima...
Ko pravi ove preokrete? Odapinjem strelu udesno. Ona pogadja levo. Jasuci gonim jelena i otkrivam Da me vampir juri. Smisljam kako da dobijem ono sto zelim i zavrsavam na robiji. Kopam jame da druge uhvatim u klopku I padam u njih.
Trebalo bi da budem nepoverljiv prema onome sto zelim
Moj ceo život je iz nekih zakrpa... Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono... ali, šta mogu... neki život ipak jeste. Godine proðu i svaka žena skrpi neki život... Ima tu svaèega... Al’ ima, bogami, i lepih komada!Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Èovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parèiæa.
Ja volim samoubilacki-krvnicki nemilosrdno i brutalno. Necu drugacije. Ko to moze da izdrzi, a upoznah samo jednog. ’Moja je krv moj put do tebe’
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ukrašæu tvoju senku, obuæi je na sebe i pokazivati svima. Biæeš moj naèin odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neæu te sa sebe skidati. Na meni æeš se raspasti. Jer ti si jedini naèin da pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred pticama. Na poderanim mestima zajedno æemo plakati.
Zašivaæu te vetrom. Posle æu, znam, pobrkati moju kožu s tvojom. Ne znam da li me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je èišæenje nekim. Ljubav je neèiji miris, sav izatkan po nama. Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj naèin toplog. Obuæi æu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoæe
da li dusha boli osecam bol...nesto sto me lomi, misli su rashtrkane.... ...mrzim osecaj nemocci... ne mogu da mislim, ne mogu da shvatim.... cemu ..... ....ne znam
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Otišla bih u krevet kad sam bila bolesna umesto pretvaranja da æe se svijet prestati okretati ako ne budem prisutna. Zapalila bih ružièastu svijeæu napravljenu poput ruže prije nego što se otopi u skladištu. Manje bih prièala i više slušala. Pozvala bih prijatelje na veèeru èak i ako je tepih umrljan ili je kauè izblijedio. Pojela bih kokice u ’dobroj’ dnevnoj sobi i manje bih brinula o neèistoæi ako moji požele zapaliti vatru u kaminu. Odvojila bih vrijeme za slušanje mog djeda i lutanju kroz njegovu mladost. Preuzela bih više odgovornosti koje je nosio moj muž. Ne bih nikad inzistirala da prozori automobila budu zatvoreni usred ljetnog dana jer je moja kosa taman isfrizirana i ureðena. Sjela bih na travnjak (bez obzira na mrlje od trave). Manje bih plakala i smijala se ispred televizora, a više promatralaa život. Ne bih nikad kupila nešto samo zato što je to praktièno, što se neæe vidjeti mrlje ili zato što ima doživotnu garanciju. Umjesto što sam željela da što prije proðe devet mjeseci trudnoæe, cijenila bih svaki trenutak i shvatila da je èarolija koja raste u meni jedina prilika da pomognem Bogu u stvaranju èuda života. Kad bi me djeca naglo poljubila, ne bih nikad rekla: ’Kasnije. Sada operi ruke prije ruèka.’ Bilo bi puno više Volim te umjesto Žao mi je. Najviše bih, kad bih imala drugu priliku za život, cijenila svaku minutu, gledala je i zaista vidjela i nikad se ne bih osvrtala. Prestanimo se znojiti zbog malih stvari.Prestani brinuti o tome tko te ne voli, tko ima više ili tko što radi. Umjesto toga, poènimo cijeniti odnose koje imamo s onima koji nas vole. Razmišljajmo o tome èime nas je Bog blagoslovio. I što èinimo svaki dan da poboljšamo sebe umno, fizièki i emocionalno. Nadam se da svi imate blagoslovljen dan."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nocas sam opet bez sna i gorkih uspaljenih secanja sa sto rana na srcu, suze mi kvase lice. Slana tecnost sliva mi se niz grudi. Vreme ima boju mraka svaki me casovnik vara.
Od meseca koji me uporno zove, niotkuda dolazi san, ali kratak. Prilazi mi andjeo beli
sa krilima od svile tanke i rece “NEBRINI, MALENA SMRT JE MALA. ”Znala sam da si to ti ljubavi moja jedina zasto si morao poginuti te proklete letnje noci, zasto me ostavi samu?To je pitanje koje ce ostati bez odgovora danima ga na tvom grobu trazim, danima preko njega lezim, molim te da iz zemlje progovoris da mi kao nekada kazes “Jos te volim maleno moje. ”Znam da si i gore srecan, lep kao sto si pored mene bio, da ti andjeli drustvo prave. Ali ANDRIJA samo jedno ti necu oprostiti nikada zasto nisi poveo mene.
I ja sam zelela da budem sa tobom, da se pored tebe budim, zasta ce mi sada zivot kada nikoga drugog u zivotu necu moci iskreno da ljubim. Evo vec su tri godine prosle odkada se videli nismo. Odkada te najlepse plave oci nisu ugledale svestlost dana, zelim da zaspim
i da se probudim kraj tebe, da li si ti ovaj anjdjeo sto mi u san dolazi?Da li si zaista me cuo i dosao po mene?Pruzas mi ruke andjele beli, govoris mi da se ne plasim prilazim ti
i sada sam sigurna da si to ti, osmeh mi prekriva lice padam ti na grudi. I kao da je tu vreme stalo, taman pomislih da sam mrtva, plavetnilo mojih ociju ugleda ta poznata cetiri zida moje sobe……Shvatila sam da smrt uvek dolazi iz tih polja skrivenih. I ako umrem zelim samo jednu ruku ranjenu, jedne usne ranjene, jedne oci najlepse pa makar provela bezbroj noci bez postelje.
Zelim da zabranite mesecu da udje. Poneku zvezdu pustite u moj dom. A kada sunce izadje prve zrake pustite meni, kroz otvoren prozor da mom kovcegu pridju. Jer ono je jedino koje me nije izdalo. Vetar duva i nosi sve mozda mene odnese jedne noci putom smrti. Mozda se na trgu mrtvih okupe svi da vide kako dolazim sa koferima punim gorcine, mozda me i ti tamo sacekas, sa poljupcem slatkim odvedes andjelima. a ja cu te gledati sa suzom u oku sto me umesto ljudi sacekase vile, sto ostavi planine i zime. Zato majko moja kada umrem nemoj plakati, jer ces raniti srce cerke svoje, kada me pod zemlju budu zakopali i veliki plocnik stave. Bicu jedna dusa bez tela, ali cu majko moja, biti srecna i nasmejana necu se plasiti novog sutra zaspalog sunca i zivota bez njega………………..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Cekali smo sve ove godine da pronademo nekoga ko ce nas prihvatiti onakve kakvi jesmo, nekoga s carobnjakovom snagom da otopi stenu u suncanu zraku... ko ce nam moci doneti srecu unatoc iskusenjima, ko se moze suociti s nasim zmajevima u noci, ko nas moze promeniti u bice kakvo smo odabrali biti. Otkrila sam da je taj magicni netko lice u ogledalu. To smo mi i nase vlastitom rukom napravljene maske.
Bog me je stvorio da budem dete i ostavio me da celog zivota budem dete. Ali zasto je onda dozvolio zivotu da me bije, da mi otima igracke i da me ostavlja samu u skolskom dvoristu da guzvam svojim slabasnim rucicama plavu prljavu keceljicu, svu umrljanu suzama?
Ako vec ne mogu da zivim bez neznosti, zasto su mi je uskratili? Ah, kad god vidim na ulici neko dete kako place, neko dete prognano od drugih, boli me, vise od tuge tog deteta, uzas koji je prepatilo moje nespremno, iznureno srce. Boli me celom duzinom i sirinom mog prozivljenog zivota, i moje su one ruke koje guzvaju keceljicu, moja su ona usta izoblicena od pravih suza, moja je ona slabost, ona samoca, a smeh odraslih prolaznika koristi moju zalost kao svetlost sibica ukresanih na osetljivom tkivu moga srca.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ustadoh. Nesigurnim korakom deteta koje zna imena predmeta oko sebe, ali ne i sve njihove osobine, proðoh kroz tu stvarnost nižeg reda. U dnu sobe zapalih još jednu, zidnu, lampu. U niši je ležao prtljag, nepomièan i obasjan. Pogled mi je pao na dve niklovane brave najveæeg kofera, preleæuæi s jedne na drugu. Ni traga od neke ženske kose. Zapalio sam i stolnu lampu i seo na stolicu na kojoj sam sedeo pre spavanja, kad sam ugledao vlas kose kako podrhtava. Sa toga mesta video se na levoj bravi savijen i tanak refleks svetlosti i lièio je na vlas plave kose. I to je bilo sve.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Kad imam zelju da se smejem, Smejem se grohotom. Volim onog ko me voli. Pa zar sam za to kriva? Sto nije uvek isti onaj koga volim. Takva sam kakva sam. Bas takva sam stvorena. Stvorena sam da se dopadam I tu se nista ne moze izmeniti. Potpetica mi je suvise visoka, Struk mi je suvise vitak, A grudi suvise cvrste. A onda i zatim Takva sam kakva sam! Dopadam se onome kome se dopadam. I sta se to vas tice?! Ono sto mi se dogodilo… Da, ja volim nekoga. Neko voli mene. Kao deca sto se medju sobom vole I znaju prosto da vole, Da vole, vole, vole… I zasto me onda ispitivati?! Ja sam ovde samo da vam se dopadam I nista se tu ne moze izmeniti!
... U svim jezicima na svetu postoji ista poslovica: ... daleko od oèiju, daleko od srca .... Ali ja tvrdim da ništa nije pogrešnije od toga. Što smo udaljeniji, blize su nam srcu ona oseæanja koja želimo da ugušimo i zaboravimo. Ako smo u izbeglištvu, želimo da saèuvamo svako, i najmanje seæanje na naše korene ... ukoliko smo daleko od voljene osobe, svako ko proðe pored nas na ulici, podseæa nas na nju ...
Sanjam,...kolijevka mehka i ja u njoj,tu sam nekad najsrecnija bila,osjetim miris i sad mi drag,..tu je kraj mene moja majka mila,miluje me njen osmjeh brizan i blag...Sanjam...roze pertlice na cipelicama bijelim,vezem desnu i lijevu jer ja tako zelim...sjecam se smjeha tvoga mama i rijeci njeznih....LUDICE MOJA NE MOZES SAMA..Najdraza moja kako si znala....da necu moci uvijek sve sama...dodji mi u snove i pomozi mi mama ....da raspetljam cvorove srca moga...opet sam nicija i dalje sama...a volim ga kao Boga...otpetljaj mi majko pertlice crne...ti jedina umijes ti jedina znas.....probudi me majko ...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nikada ne reci ,,Volim te,, ako ti zaista nije stalo.Ne govori o osecajima ako zaista ne postoje.Ne drzi me za ruku ako ces mi slomiti srce.Ne gledaj me u oci ako je sve sto govoris laz.Nikada ne reci ,,Zdravo,, ako mislis ,,Zbogom,, i nikada ne reci ,,Zauvek,, ako neces ostati tu... 
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Da...hoæu i želim to da ti kažem,opet...i opet...i opet... I nije besmisleno što mi ti to govoriš...hiljadu...milion...i bezbroj puta....Jer suviše sam dugo živela bez ljubavi...divne...prave... uzajamne...uzvraæene.... tvoje...naše...
Dok nisi ušetao u moj zivot,nisam ni obraæala pažnju kako ljubav prolazi mimo mene...kako mi se život pretvorio u jedno bezlièno,monotono ništa...
Nisam ni sanjala da cu te zavoleti ovoliko iskreno i ovako puno,ali moæ ljubavi spoznamo izgleda tek kada nekoga jako zavolimo...ili kada nas neko jako povredi... Ljubav koju sada oseæam prema tebi,znaèi mi sve,ceo jedan moj svet...pokretaè moga zivota...Pružaš mi sve što mi treba...pružaš mi zaborav...pružaš mi snagu da za sobom spalim sve mostove koji su me vodili samo do tuge....bola...i ovog imena koji si ti ljubavi promenio u željena...
Sa tobom imam sve što želim i pružam ti sve što ti želiš...jedino što nemamo je zajednièka prošlost...ali mi obeæaj ljubavi da æemo je zajedno stvoriti... Volim te.....
Želim da znaš nešto o meni i o nekim stvarima što nosim prièala bi ti o strahu što se krije u seni opisala sve ono što boli i teško podnosim
To danas uèiniti neæu prièaæu ti o ljubavi jer za tebe želim samo sreæu da na trenutak na nesreæu se zaboravi
Ljubav užasno i nepodnošljivo boli ljubav je beskonaèna sreæa sretan je onaj koji voli a bezdušnog prati veèna nesreæa
Imati nekoga za svoje srce dati izvuæi ono najbolje iz sebe da voljena osoba uvek može znati da se može osloniti i raèunati na tebe
Jer bez iskrenosti i poverenja èini èoveka da gleda u prazno, odsutno uvek se daju lažna obeæanja i uverenja voeti nekoga u laži tako ... je okrutno
Ljubav te ponekad na èudne puteve vodi ljubav te ponekada iscrpi ali covek može zbog ljubavi sve da prebrodi zbog ljubavi covek i nepodnosljivo pretrpi
Ako iskreno voli preživeæe i postati ce snažniji moæi æe i gore stvari da preboli ali prema drugome æe biti nežniji
Bez ljubavi život smisla nema bez vatre u tebi da gori nema ono što èini da ljubav postaje nema da te pogled osobe sa nogu obori
Bez ljubavi je covek samo lutka bez duše luta bezglavo putevima izgubljenih snova i vuèe u smerovima gde vetar puše u želji da sve okonèa i poèinje iznova
Sebe smatram sretnom zenom ti si izvor moje sreæe, za tebe mi srce gori iako putujem nemirnom rekom voda je ugasiti neæe gorit æe neumorno uvek i voleæu tebe zauvek
Nekad sam nežnija od Prevera A nekad u nedrima zmija Èas sam vetar sa severa Èas sam topla Indija. U meni se strast i razum bore Umirem izmeðu snova i tela Èas sam beskrajno more Èas sam Afrika vrela. Znam da te nije briga Što sam iz drugog sveta Kad mene voliš telo žene i dušu deteta. Ja sam s neke druge planete Iz vremena drugog nekog Èas sam od ljubomore i osvete Èas sam poput jastuka mekog.
Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bila sam na jednom predelu na Mesecu i vratila sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noæ, nekoliko èasova i jedna veènost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve ... èudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetila danas, kad se noæ rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je èovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko sluèajno ime ...
U ovom surovom svetu iskrenih je malo, izneverit ce te mnogi do kojih ti je stalo ,ali uvek veruj u boga i bolje vreme i sta god da se desi racunaj na mene.
Najveca i najgluplja greska u zivotu:Misliti da te neko,k’o te je povredio,nece povrediti ponovo
Ne, necu ti reci. Necu ni spomenuti ovu borbu u meni. Svesna svoje nesposobnosti pokusavam zakljuciti sta je prisutnije. Tuga, ljutnja ili razocaranje? A zar je i vazno? I dalje nisam sposobna, a volela bih biti. Hiljade reci poklonih onima sto osetiti ih nisu znali. Njima sto zaboravise ih u magli, ni ne osvrnuvsi se. A ja, ja sam sve cesce zaboravljala dodatni deo puta ka izviranju. Nisam ih znala na povrsinu izvuci. Sad kad konacno nadjoh svoj mir, ponovo osecam ih. Drugacije su, ali su moje. To znam. No da im nadjem pravi put ja i dalje ne znam. A jake su, toliko da kradu mi dah.Ne, necu ti reci da velika je borba u meni.Necu ti pomenuti ni to da sve sto ne napisah,Najtoplije su reci,smestene duboko u meniKoje ja ne znam ispisati.Al’ znam da pogledom znacu ti iskazati.Necu ti reci ni da trebam te.Nista necu reci, Samo dodji i u oci pogledaj me.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Moje tamno srce, to je deo svega - Sa zvezdama trepti, huji s vetrovima; I onda kad stoji bezglasno með svima, Jedan gromki eho æuti u dnu njega. Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što veèito pline; Što èuva sveg mora zvuke i gorèine, I svu huku davno nestanulih plima. U zalazak zvezda iznad tamnog huma, Kroz san poju ptice u dubokoj seni; A bezbroj se gnezda odzivlju u meni, I tragièni odjek zamrknulih šuma... I to zvuèno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neæe biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve æe da se raspe. Uvek zaljubljeno u veènost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko... I kad oèarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet èuje...
Nikada ne obraæam pažnju na ono što obièni ljudi govore i nikada se ne upliæem u ono što èine privlaèni ljudi. Ako me neka osoba oèara, apsolutno mi je divan bilo koji naèin izražavanja koji ta osoba izabere.
Možda vi niste znali, da ljubav su vijeèni valovi. Možda æu vam sada baš ja reæi, da ljubav je sve što se može steæi. Ljubav je patnja, bol i nada, što upoznajemo baš sada. Možda je ljubav samo srcu draga, a možda i meni koja piše sada. Možda æu vam prenijeti svoje misli, a možda i neæu što me jako tišti
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... ka centru grada gde se svi putevi sreæu, èekajuæi tebe ... u dubine okeana, gde sve nade tonu, èekajuæi tebe ... ja sam se kretala kroz muk bez pokreta ...
... htela sam leteti ... ... krila mi uzeli ... ... mogla sam voleti ... ... sve su mi moje uzeli ... ... htela sam leteti ... ... krila mi slomili ... ... mogla sam voleti ... ... nisu me pustili ...
Mozda kad se na zemlju spustiš i kada pogledaš svet oko sebe, možda kad koju suzu pustiš i prestaneš da voliš samo sebe… Možda kada tvoj pogled dobije neki smisao i izgubi tu prikrivenu prazninu, možda kad prestaneš da živiš samo da bi disao, veæ da bi upoznao ljubav, toplinu, blizinu… Možda ako mi posvetiš pažnje bar malo, jer èovek mišljenja menja, možda ako mi pokažeš da ti je stalo i uèiniš da zaboravim sva ona razoèarenja, možda æeš i ti voleti jako i shvatiti da i ti voleti umeš… Možda æu ti tada priznati da te…… Ma zaboravi, ti ionako ništa od ovoga ne razumeš………
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne èežnje i nežnosti i topline ... Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teèe ... Da obavijem ti sve bi’ najèulnije dubine ...
Samo danas æu se truditi proživeti dan ne želeæi rešiti problem svog života odjednom. Samo danas neæu strahovati. Posebno se neæu bojati izraziti radost svemu što je lepo i poverovati u sve što je dobro.
Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.
Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja. Npr. nasi roditelji... Nazalost, istina je sasvim drugacija. Kad-tad, oni ce sici s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, neznosti, prijateljstva i drustva. Medjutim, u voz ce uci druge osobe koje ce nam biti jako vazne. To su nasa braca i sestre, nasi prijatelji i ljudi koje cemo sresti i zavoleti u svom zivotu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu ... Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogu ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici ... cak ni oni koji sede pored nas.
Bicu veoma tuzan i zalostan kad budem morao da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretao za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogao da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.
Potrudimo se i nastojimo da imamo srecno putovanje. Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene... Okej
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ako me sretnes jednoga dana veselu i srecnu ako u mojim ocima nebude vise tuge znaj zaboravila sam te sad me grle neke druge ruke Ako me sretnes jednoga dana nemoj dugo gledati pgoreli plamen moje ljubavi raspaliti necesi jednom sam volela a dvaputse nemoze voleti Ako me sretnes jednoga dana okreno glavu i prodji jer vise nisam ono sto sam bila ja neznam vise da volim u mojoj dusi mrznja se skrila...
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Budite kao baklja na nebu, zraèeæi ljubav i svjetlost. Zamislite tisuæu takvih baklji na nebu, poput sjajnih zvijezda u dalekim galaksijama koje možete vidjeti za vedre noæi. Vi imate u sebi istu snagu da zraèite ljubav i svjetlo i trebali biste sjajiti poput zvijezde, od trenutka kad se probudite ujutro pa do trenutka kad idete spavati."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Cekaj me, i ja cu sigurno doci samo me cekaj dugo cekaj me i kada žute kiše noci ispune tugom cekaj i kada vrucine zapeku i kada mecava briše, cekaj i kada druge nitko ne bude cekao više Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka cekaj me i kada cekanje dojadi svakome koji ceka, cekaj me i ja cu sigurno doci Ne slušaj kad ti kažu kako je vrjeme da zaboraviš, i da te nade lažu, nek povjeruju i sin i mati da više ne postoje, neka se tako umore cekati i svi drugovi moji i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta, cekaj i nemoj sjesti s njima, nemoj piti ništa... cekaj me i ja cu sigurno doci Sve smrti me ubiti nece, nek rekne tko me cekao nije, taj je imao srece. Tko cekati ne zna, taj nece shvatiti niti ce znati drugi da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znacemo kako preživjeh vatru kletu , naprosto ti si cekati znala kao niko na svijetu naprosto ti si cekati znala kao nitko na svjetu...
uvijek tako poèinje, polja cvatu èuvaj tamne bisere na svom vratu prva si rekla ti s tobom æu stajati i kada bogovi dignu glas prva si rekla ti to mora trajati jednom davno smo imali nas
sad te se samo rijetko sjetim prolaze dani, vrijeme leti kako se poruše sni a isto smo sanjali sad te se samo rijetko sjetim gdje li si zimi gdje si ljeti veæ je hladno ruke mi zgrij
uvijek sve završava bliže bolu mrvice od ljubavi na tvom stolu jednom si rekla ti zbogom oprosti mi i sve je nestalo ko za èas jednom si rekla ti ne znam se kajati jednom davno smo imali nas
... Uz mene se može, mada je neobièno ... Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam ... Sa mnom je opasno iæi, ja se nikad ne umaram ... Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem ... Sa mnom je èudno èak i umreti, jer ja se ne završavam ...
Prosutog sveta ispred sebe okrenula sam ledja i otisla..Otisla negde misleci da se tako od bola odlazi ali prevarih se on me sustize svakoga dana i uvek nesto sto me podseti.....
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
... Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde Savladamo li vreme, ostaje samo Sada I zar ti se ne èini da æemo se nas dvoje na tom èudesnom putu izmeðu Sada i Ovde ipak ponekad sretati? ...
... Ponekad mi se uèini da mi beže pod nogama putevi i daljine. I kadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njega i mislim ... konaèno, evo me ... ako podignem oèi, vidim da svako najdalje ima svoje još dalje ...
... Ljubav je moja nevina, nežna, èista iskra što s neba blista ... Ja te Volim tako da ne znam što reæi i svakog dana pišem pesme bez reèi ... I pevam ti u duši dok usta mi æute i poklanjam ti veènost ...
Ja sam teška kao zemlja i tvrdoglava do bola, brza kao reka, dublja od najdubljeg mora divlja kao ruža moje trnje bode gadno slatka mala tajna kada volim , volim gladno ...
Imitacija Rasplamsao se ukus imitacije oko mene. Migracija se ne da tako lako. Opire se kontroli. Kreæu se po meni senke od ljudi. Jedni odlaze, drugi se vraæaju. Ipak, beskonaènost gluposti uporno se bori na putu. Stiže me. O okovratnik mi kaèi etiketu. Traži mi da je nauèim. Hoæe da je sledim. Slepo! Besno trgam etiketu. Bacam je.
Gde sam?
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
... Nikada nisam bila neko ko prikuplja razbijene delove i lepi ih jedan uz drugi pa zatim govori da je skrpljena stvar isto što i nova. Što je razbijeno - razbijeno je , i ja više volim da se toga seæam onakvog kakvo je bilo kad je bilo najbolje , nego da ga krpim i dok sam živa gledam slepljena mesta! ...
Pustila sam noæas suzu...Pustila sam neka teèe...Nek’ mi ona takne lice,kada tvoja ruka neæe...Pustila sam noæas suzu,nisam je oterala ovaj put..Pustila sam neka kune jer sve mi je uzalud.Pustila sam suzu noæaso ljubavi ti prokleta moja,pustila nek me gušita prokleta sudbina koja.. .Nije dala nikad meni da uz tebe budem srcei nek teèe suza moja nek mi noæas krasi lice.Sve æe ove reèi moje jednom postati samo sena a ti meni srce nikad,neæeš biti uspomena. Pustila sam suzu noæas da me ona zadnja geje,kad se tvoje srce malo daleko od moga krije .Pustila sam suzu noæas jer znam da i tebe bol išto kraj mene biti neæeš i ako me duh tvoj voli. Pustila sam neka ideneka za nas kune tugu i sreæu.Pustila sam jer nikad više veruj ja zaplakati neæu.
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ljudi cesto toga nisi svesni...Ali nesto nalicnije i najprivatnije jeste upravo, nista drugo do misao. Da, upravo to. Nesto najintimnije i najvrednije sto mozete dati nekome, jeste Vas licna i privatna misao. Osecaj sta u Vasoj dusi je. Mislim da dobra vecina ljudi nema pojma o tome. Sta ima vrednije, nego da znate sta taj neko soeca za Vas, na koji nacin Vas vidi i sve Vam to kaze. Kada to mozete procitati, kada to mozete utisnuti u svoju malenu dušicu...Kada mozete upiti svako slovo, kojom odzvanja otkucaj srca i pecat prstica kojim je to napisano...Ima li ista lepse i vrednije od toga? Od misli? Od trenutka kada Vam neko ogoli svoju dusu, a Vi ga zbog toga zavolite jos vise...Kada Vam neko posve nenadano otvori sve svoje rane i pokaze ih bez premca, bez straha, bez ostatka? I kada znate, da Vi niste Vise ta, i da on nije Vise taj, jer kada pokazete sve svoje misli, barem vecinu njih, jer yelite da Vas neko voli zbog Vas. Zbog istine. Poneke reci nije lako cuti. Poneke reci umeju boleti jako. Ne zalim. Samo sam na takav nacin umela i mogla voleti sve drage ljude sebi. A sada samo oko zablista kada se setim bola. Ne brini, to vise nisam ja.
Ti si znao sve o meni.Moje tajne.Moje misli.Tebi sam poveravala sto ni roditelji negde o meni ne znaju.Tebi sam se odvazila i do kraja otvorila.Tebi sam i u najvecem poverenju ispricala za nesto sto je jak trag na mene ostavilo pre 6.godina.To znas samo ti.Pitam se, da li ikada progledaces mojim ocima.Videti u njima koliko mi je to sve bilo tesko ostaviti iza sebe.Osetila sam da ti mogu sve reci, da me upijas pogledom, recju,dodirom.I to zauvek ostaje nesto najlicnije sto imam.Zato se valjda tako prazno osecam sada.Nije ostalo nista.Imao si me potpuno.Na dlanu.U snovima.Imao si me na najdivniji nacin,kako umeju voleti ciste duse.Imao si moje otkucaje.Uzdahe.Osmehe.Reci.Beskrajnu lepotu.Istinski jesi.Licno ti.Najlepse modre oke. Ostaje zapisano u vremenu.
Volela bih da sma ja umela ovako nešto napisati...ali nisam, ali je ipak božantsveno lepo i naprosto predivno meni....kao da ga je sama moja duša satkala.
Kako dobro napisano, da citiram...."Jednostavno, nekada mi se èinilo da je savršeno poznavati savršenu osobu poput tebe, ali na kraju shvatih da to savršeno poznavanje savršene osobe ipak traži da i ova druga strana bude savršena.. Nažalost, ja nemam takav pedigre.. Ja sam neko sasvim obièan, manje bitan.. Samo jedna mala duša na ovome svetu, ali opet, ja sam neko ko je ceo svoj svet video u tebi... "
I ne kaže zalud Balaševiæ: "Bila je tuzna i rasminkana, ali mene nije moglo prevariti to sto je izgledala kao polovni andjeo. Znao sam da nema polovnih andjela. Ima ih samo umornih. "
Ja sam bila umorna, od loših stvari, ljudi, loših trenutaka, a opet tako, tako vedra...ali da imam svo vreme sveta, kao što nemam...i da imam èaroban štapiæ kao što nemam...i da mogu vratiti sve unazad, kao što ne mogu, i da nisam umorna od tebe, jer me bolelo sve, jer me boliš najviše...da živim 150 godina kao i da danas zadnji dah udišem, ja opet bih uèinila isto. Vredelo je.
Nežnost je zarazna. Ko me dodirne ili udahne usnama, biæe romantièan. Nemoj da piješ iz moje èaše. Dobiæeš potrebu da voliš ljude, ceo svet, èoveèanstvo ...
Ima dana kad je život lep, ispunjen, pun ljubavi i nežnosti... Kad cvetaju ruže, kad mirišu porodièni ruèkovi, kad deca cièe od sreæe, kad je život leeeeeep... Ima dana kad je smor, kad je vazduh težak, novèanik prazan, deca bolesna, posao škripi, prijatelji zauzeti.. Kad ideš i šutiraš nevidljive kamenèiæe i govoriš - biæe bolje... A ima... dana, kad se odjednom sve strahovito zgusne u neki teški tupi bol, i kad sve što jesmo i sve što živimo dobija neki opori ukus, i sve se cepa kao akvarel na tankom papiru.. I što vise lepimo, to izgleda sve ružnije, sve tužnije, dok na kraju ne držimo u rukama samo jeftinu zakrpljenu poderotinu sopstvenog života.. I šta se tu može??? Pasti na kolena, i kao dete plakati ,dok ti kiša lije niz lice.. Ne možeš...šta bi rekao svet.. Tražiti utehu preveæi se da je sve u redu.. Ne možeš...jer niko od svog bola nije pobegao.. Možeš otiæi pored reke, i pustiti da voda opere sve te nesuglasice, sve kompromise, sve tuge, sve svaðe.. Možeš zatvoriti oèi, i svo svoje biæe izolovati od spoljnjeg sveta.. Zaroniti u sebe kao u vir, i negde na dnu tog svog mulja, leži odgovor za hrabre: Biæe sve u redu....
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Da kopam sebi oèi, kad tebe više nema, nista mi to ne vredi, kad nisam bolja žena... S pola se puta vratim kada mi dobro krene i dok do tebe svratim, nema veæ pola mene, znam al to sam ja... Ostavljam trag parfema, tamo gde mene nema, ja ne prestajem... U krvi glad za boljim sutra i posle svakog novog jutra, ja samu sebe ne poznajem.
Da sam vila moja krila nebi im’o niko osim tebe. Tamo gde sam bila, nisam imala ni mrvu, nista osim sebe. Možda je tako trebalo...
Ostavljam lažne suze, uzimam tuðe ruže, ja ne prestajem, nièeg se više ja ne stidim, al spustim pogled kad te vidim, da sam još živa tako sebi priznajem...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Još jedan sivi dan na nebu naslikan i kao da je svet tesan za mene još jedan korak do dna Ne znam gde si ti a ne znam gde sam ja U svakom sluèaju zvezde padaju A samo jedna zna koliko boli to šo je dobro i zlo nismo krivi za to ni ti ni ja
Nemirne noæi èuvam za sebe Dišem bez nade bez duše,bez tebe
Zadnja stanica pusta ulica sve je blizi put do kraja zida Još jedan korak do dna a nismo krivi ni ti ni ja
Ja znam da prestaje san ja znam da dan donosi oblake Za nas je prestalo sve Za nas je to samo seæanje...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
Pusti da ono malo ljubavi što za mene ti još èuvaš padne sada na ovaj stih
Pusti bar jednu suzu baš da vidim pokaži mi tu mrvu ljubavi što trune u tebi
Iz jednog pogleda ja doznajem sve, zbog jednog dodira i to ubija me Ljubav se rodila i odvela te u neke tuðe i nemirne, al’ sretnije ruke
A još smo juèe kao jedno isti disali zrak, istim žarom sretne trošili dane
Jer kao, nema toga što bi nama stalo na put, al na kraju sve u tri rijeèi stane
Pusti bar jednu suzu, baš da vidim, pokaži mi tu mrvu ljubavi što trune u tebi...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
&feature=related ...voleæu dok oèi se ne zatvore, zauvek æeš biti tu...
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
"Ti si...ma ti nisi mnogo,samo vazduh koji udisem,samo melodija koja odzvanja u mojoj tisini,tisina koja prija mom mraku,mrak koji mi donosi lepe snove,san koji se zavrsava svakim jutrom,jutro koje donosi novi zivot i zivot koji ucim da zivim uz sve te male stvari koje cinis TI..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Svaki pomisao na jedan trenutak u neogranicenosti zivota vodi me na put u beskraj..... svaka suza koja uzurbano trazi laganim koracima cestu ili putokaz koji ce je odvesti do smisla mog zivota jer ja sam samo mesecina u omracini sna probijam se kroz vecnost teskim koracima razbijajuci svaku nit zla Zivot je okrutan SMEJEM SE Smeh obuzdava tugu koju osecam mislim da nesmem ali idem dalje zlato srebro tmina .......... nepoznata lica..... mozda samo trebam svetlosti da trebam je mlisli mi odlaze u nepoznate krajeve pisem.... pisem.... krecem.... odlazim nema me daleko daleko zivim daleko SLOBODNA SAM volim to Ciljevi me ne sputavaju zivim kao ptica zivim o svome smislu zivota zivim u nadi..... POSEBNA SAM..
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Sanjala sam san u davno prosla vremena, kada je nada bila velika, a zivot vredan zivljenja. Sanjala sam da ljubav nikad nece umreti. Sanjala sam da ce Bog biti milostiv. Tada sam bila mlada i neustrasiva. Tada su se snovi sanjali, ziveli i tracili. Nije bilo otkupa kojeg treba platiti. Sve smo pesme pevali, svako vino probali. Ali tigrovi dolaze nocu, sa glasovima potmulim kao grmljavina, i rastrgnu ti sve nade, a sve snove pretvore u sramotu. A ja jos uvek sanjam da ce mi on doci, da cemo proziveti svoje zivote zajedno. Ali ima snova koji ne mogu da se ostvare, i oluje koje ne mozemo izdrzati. Sanjala sam san, da ce zivot biti drugaciji od ovog pakla koji sada zivim. Tako je drugacije od onog, kakav je trebalo da bude. ZIVOT JE UBIO SAN KOJI SAM SANJALA....
Samo sam htela da imam nešto tvoje ... Zauvek ... Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku, koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvonèiæu ðurðevka. Sretan sam ja momak... Neki režiseri potroše èitav život èekajuæi takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime. Hajde konju ... Reci jo j... Osetio sam da uglovi usana izmièu kontroli. Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?
Rekao je da nas je sudbina spojila,da nosimo u sebi taj otkacheni gen sudjeni jedno drugom,,,,nismo se poznavali ali oduvek znali,da su se nashe dushe trazile lutajuci malim ulicama nasheg grada,dozivajuci nasa imena- trazeci iskre u oku.Da,,ceo zivot smo se trazili,dodirujuci se ledja od ledja,razmenjujuci poglede u tamnim sokacima,osluskujuci glasove negde u daljini,...ali sudbina iako pruzi tracak srece,ona otezava svaku drugu kap ljubavi u njoj...Jednostavno,ti si deo mene,,deo koji je oduvek falio,, da upotpuni nesto najlepse na svetu,,,moj blizanac,moj brat po zeljama,misljenju,ukusu,stilu,zivotu...moja radost,moje najlepse secanje,moj jedini izazov,moj maleni deo koji mi hvali i nedostaje
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Izgubila sam mnoge borbe....Nije mi zao...I porazi su deo zivota....Svaku pobedu znala sam da proslavim, svaki poraz suzama da ispratim....Tako to obicno ide... Kada sve stavim na papir nisam ja nista sretnija i nista pametnija nego sto sam juce bila...Samo sam otupela...Na udarce, na uvrede...Sve lakse podnosim, sve brze prebrodim...Zivot me mucio, zivot me naucio...A ja i dalje kroz zivot idem sa osmehom....
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Sve je sloboda izbora.Bicu najgora ili bicu najbolja...Sve sto uradim je moja trenutna odluka.Poslije dodje ponos ili trenutak kajanja!!!Ali to sam ja... MOJ ZIVOT i put koji sam sama sebi birala...
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Ljubav je igra u kojoj èesto ne pali blef ... Srce se otvara teže nego najbolji sef ...
----------------- ... Maybe some women aren’t meant to be tamed ... Maybe they just need to run free until they find someone just as wild to run with them ...
Svjesna sam da neke stvari nije lako ostaviti iza sebe,nije lako zaboraviti ni preboljeti,ali može se. Jaèa sam od nesanice što me proganja noæima i vraæa misli koje me prate do jutra. Jaèa sam od straha da neæu moæi sama,da neæu moæi krenuti ispoèetka,da nikada više neæe biti isto kao prije. Jaèa sam od uspomena koje dolaze kad ne treba. Jaèa sam od nikada zaboravljenih brojeva telefona. I ne,neæe biti kao prije,nikada više.Bit æe bolje.
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Velike bolove davno sam preboljela,tugu baš kao i sreæu,zavoljela.... Sve to na isto mjesto ide.... I tuga i sreæa.... Ja cijeli raèun plaæam....I uvijek sa osmjehom... Osmjeh je moje najbolje oružje... Osmjehom zavodim, osmjehom sve naplatim.... I dobro mi stoji... Prikriva mi sve slabosti.... Mane u vrline pretvara... To sam ja...
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
Još uvek verujem u nemoguæe,svom snagom svog biæa...Nije bitno da li æe proæi sat, dan, mesec ili godina, znam da æe biti onako kako SANJAM, kako ŽELIM, kako MOGU...I pored svih životnih oluja i bura još uvek imam strpljenje, volju, nadu i želju...Èekaæu...Sve velike stvari se èekaju...Videæeš da sam u pravu, reæi æu ti tada...Verujem, a to je dovoljno...
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
----------------- Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a nežnost kukavièluk. A klonim se i onih koji misle da je brbljanje mudrost, a æutanje neznanje.
"A kod tebe me najviše nervira to što na tebe èovek ne može ni da se naljuti pošteno. Znaš li? Znaš, a? O, znaš ti to... Vrlo dobro ti to znaš." Balaševiæ
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Ponekad je samoæa i bolji izbor od lošeg društva,nekad je teška,a ponekad radosna…. ali ne žali se i ništa te ne pita… i što je najvažnije… zna da sluša..
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim, i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi poèelo ponovno... Ne znam zašto me taj pogled toliko oèaravao, a da budem iskren, nisam se preterano ni otimao kada je bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš.. Balasevic
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
" Ali ona se katkad tako lepo smeši... Pet minuta u njenom društvu mi bude kao da sam dobio na loto-u. Hodam ulicom poput nekog narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u celom svemiru nema jaèeg i moænijeg stvorenja od mene... I zato me one tri ne zanimaju... ne bi me zanimale ni da ih je trista, kada hoæu tu jednu!"
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
Da...hoæu i želim to da ti kažem opet...i opet...i opet... I nije besmisleno što mi i ti to govoriš...hiljadu...milion...i bezbroj puta...Jer suviše sam dugo živela bez ljubavi...divne...prave... Dok nisi ušetao u moj zivot,nisam ni obraæala pažnju kako ljubav prolazi mimo mene...kako mi se život pretvorio u jedno bezlièno,monotono ništa... Nisam ni sanjala da cu te zavoleti ovoliko iskreno i ovak o puno,ali moæ ljubavi spoznamo izgleda tek kada nekoga jako zavolimo...ili kada nas neko jako povredi... Ljubav koju sada oseæam prema tebi,znaèi mi sve,ceo jedan moj svet...pokretaè moga zivota...Pružaš mi sve što mi treba...pružaš mi zaborav...pružaš mi snagu da za sobom spalim sve mostove koji su me vodili samo do tuge....bola...i ovog imena koji si ti ljubavi promenio u željenja... Sa tobom imam sve što želim i pružam ti sve što ti želiš...jedino što nemamo je zajednièka prošlost...obeæaj mi ljubavi da æemo je zajedno stvoriti... Volim te.....♥
----------------- Više nemam pojma šta hoæu ...ali sam bar uporna u tome!!!
"Od nakita je nosila jedino oèi,i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reè koja bi ih objasnila... Za razliku od crnih, krupnih, sanjalaèkih, razmaknutih, plavih i sliènih, njene oèi su se mogle objasniti samo sa više reèi, ali za to nije bilo vremena..."
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
"Mogli su oni jedno bez drugog. Mogli su cak biti s drugima, pronaci nove ljubavi, okrenuti ledja jedno drugom. Ali su se uvek vracali. Bili su isti. Isti inat, isti ponos, isti osecaji. A takva ljubav je jaca od svega..."
-----------------
"Zene mogu samo da preteraju u jednoj stvari-u svojoj zenstvenosti!" YSL
"‎"I tako, znate... Lako ja izaðem na teren, dam dva gola i pobijedimo tu utakmicu... Lako povuèem taj posljednji potez i kažem šah-mat, a još lakše pobijedim u igrama kao što su domine ili karte. Ali postojala je jedna igra za koju nikad nisam imao hrabrosti: njena igra."
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
"Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli. I ne znam od kog bola on je ostao i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu. Takva je naša duša. Ispunjena uspomenama koje nas rastuže, nasmiju, zabole.
Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas èeka neprospavana noæ..."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Juèe sam upoznala još jedno malo bledo hladno neiskreno srce.Jednu malu usamljenu lukavu zmijicu sklupèanu u hladnim grudima kao u peæini koju je svetlost zaboravila. Juèe...Juèe sam poželela da je uzmem na dlan,iznesem na svetlo i ogrejem.Lukavo stvorenjce me je osetilo i sakrilo se negde u svojoj peæini.Da samuje u samoæi.Da mrakuje u mraku.Da hladuje u hladnoæi. Juèe...Juèe sam krivo pogledala na sebe jer me ona krivo pogledala. Juèe...Juèe me tuga pohodila jer me ona lukavica jedna prevarila. Juèe...Juèe me je suza opekla jer mi je ona otrovnica jedna suzu otrovala. Juèe...Juèe sam se oseæala kao da sam nešto izgubila i ruke su mi bile nekako puste. Juèe...Juèe je nekako bilo sve tiho i bez nade. Juèe...Juèe je bilo juèe Juèe je u stvari samo sneg padao celu noæ i dan.
... svaki dan po kafiæima, piješ kafu sa mladiæima zato tebe nema
... ljiki
----------------- ... Maybe some women aren’t meant to be tamed ... Maybe they just need to run free until they find someone just as wild to run with them ...
Zašto je toliko važno pustiti neke stvari da odu od nas. Odvezati ih. Rešiti ih se. Moramo da shvatimo da niko ne igra s obeleženim kartama ponekad pobeðujemo, a ponekad gubimo. Ne oèekujte da vam se išta vrati, da iko prizna vaše napore, da otkriju vašu genijalnost, da razumeju vašu ljubav. Zatvarajte krugove. Ne iz sujete, nesposonosti ili oholosti, veæ zato što se naprosto, to više ne uklapa u vaš život. Zatvarajte vrata, promenite ploèu, oèistite kuæu, otresite prašinu. Prestanite biti ono što ste bili i postanite ono što jeste.
Odlazim , zorom ranom dok jos sve mirise na cisto i budi se ..Odlazim bez icega ni snove ni nadanja ni secanja ne nosim sa sobom ..sta ce mi? Zivot me salje da idem dalje do krajnjeg cilja ici cu praznih kofera ,kako bih inace mogla u njih staviti neka nova nadanja ..neke nove snove ...?Nije tesko otici kada se jedna bol ponavlja naviknemo na nju , ona postaje deo nas i vise nije velika vec kao i sve drugo obicno u nasoj svakodnevnici ...Otici mirne duse i cistih osecanja,cistih misli u ranu zoru uz miris jutra B.B.
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Žene uvek misle da je stvar u njima, da nešto sa njima nije u redu, da one treba da se menjaju, da se prilagode, da se napnu, da bi stvari ponovo štimale. Da treba da slabe, ofarbaju kosu, urade nešto sa svojim licem, da naprave neki skandal, da svog muškarca uèine ljubomornim kako bi mu ponovo privukle pažnju.
Ostavljeni muškarac pati javno. Ostavljeni muškarac, nekako je po definiciji romantièna pojava. Svi ga zovu u goste, trude se da ga zabave, da mu nadju novu ženu, novu devojku, novi smisao života. Tako je plemenito i slatko biti prijatelj pri ruci ostavljenom muškarcu. Jer, njegov oèaj, njegove suze, njegovo pijanstvo, njegov žal za propuštenom prilikom
zar ne znas da od zelje za tobom gorim i da te svakim danom sve vise volim .. iako mi zadajes samo patnju i bol zivot je takav djecace moj..zar ne znas da si bio prva ljubav u zivotu mom i da si mi u srcu izazvao samo bol ......i dok sirokim ulicam skitam zasto te volim cesto se pitam....zasto srcu svom lazem , kad bezbroj puta "da te ne volim" kazem! zasto ovo zbog tebe suze lije ,opet nastavlja da bije i o ljepim danima da sanjam ....iako znam da nista vise nece biti kao prije , zasto ovo srce za tebe kuca kad si ti osoba
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
naidju tako dani kada ne znam sta me vise boli i boli li me uopste nesto ..Imam li razloga za tugu ? nemam..a ipak me nesto u grudima steze ...oci su mi umorne i onaj osmeh tvrdoglavo nece preko usana ...Koliko toga tugujem a da ni sama ne znam ...?
----------------- Kada gubis, nemoj izgubiti pouku koju mozes iz toga izvuci
Mogu biti draga i ljubazna, tako dugo dok je neko takav prema meni.... Verna sam, toliko dugo dok je neko meni veran i u ljubavi i u prijateljstvu..... Mogu biti djubre, ako primetim da me neko prevario..... Mogu biti jako nezgodna kad me lazu....Ja sam uvek za sve tu koji su mi vazni u zivotu, bez obzira gde sam...... Volim zivot, i ako je ponekad tezak .....Ja cu uvek ustati, bez obzira koliko me puta i koliko jako me neko zeli pokleknuti....... Nemojte me pogresno proceniti.... Ljudi koji su cesto povredjeni su opasni, jer znaju kako treba preziveti !
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
... 
... 
