Dopadaš mi se kada æutiš jer kao da si odsutna, iz daljine me èuješ i glas te moj ne dodiruje. Kao da su ti oèi nekud odletele i poljubac jedan sklopio usne.
I pošto su sve stvari pune moje duše, izranjaš iz njih njome ispunjena. Leptiru sna, na moju dušu lièiš i lièiš na reè melanholija.
Dopadaš mi se kada æutiš i kad si kao odsutna. I kao da se žališ , leptirice zaljubljena. Iz daljine me èuješ i glas me tvoj ne dodiruje. Dozvoli mi da æutim zajedno s æutanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim tako æutanjem tvojim, svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten. Slièna si noæi, zaæutala i zvezdana. Æutanje ti je od zvezda, tako daleko i èisto.
Dopadaš mi se kada æutiš jer kao da si odsutna. Daleka i bolna kao da si preminula. Samo reè, tada, jedan osmeh je dosta. I radostan sam, radostan što istina to nije.
-----------------
Prihvati svaku stresnu situaciju kao pas...Ako je ne možeš pojesti ili igrati se sa njom,jednostavno se popiški na nju.... ... ...
Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete, mreza vjetra sa svojim sjenovitim mjestima, rat sa svojim cokulama krvavim, ili dan i noc klasa.
Kuda prodjosmo, otoci, mostovi ili zastave, violine prolazne jeseni izbodene, radost je ponavljala usne kaleza, bol nas je zaustavljala svojom lekcijom placa.
U svim republikama razvijao je vetar svoju neporocnu zastavu, svoju ledenu kosu i zatim se vratio cvijet svome cvijetanju.
Ali jesen u nama nikada nije ovapnela. U nasoj domovini stalnoj nicala je i rasla ljubav sa svim zakonima rose.
Pablo Neruda
----------------- Sto ne boli - to nije zivot; sto ne prolazi - to nije sreca.
Sada si moja. Pocivaj svojim snom u mom snu. Ljubav, bol i nevolja sada moraju usnuti. Noc se okrece na svojim nevidljivim kotacima, a ti si uza me cista ko jantar uspavani.
Nijedna nece, ljubavi, spavati s mojim snovima. Ici ces, ici ce mo zajedno vodama ovoga vremena. Ni jedna nece sjenom zajedno sa mnom, samo ti, uvijek ziva, uvijek sunce i mijesec.
Sada su ruke tvoje otvorile njezne sake, ispustile njezne znakove, a ne zna se kamo, tvoje se oci sklopise kao dva siva krila,
dok slijedim vodu koju nosis, koja me nosi: noc, svijet i vjetar rasplicu svoju sudbinu i ja sam bez tebe samo jos tvoj vlastiti san.
Pablo Neruda
----------------- Sto ne boli - to nije zivot; sto ne prolazi - to nije sreca.
Potpuna zeno, putena jabuko, topli mjesece, gusti mirisu alga, blato i svjetlo smrvljeno, kakav se tamni sjaj otvara izmedju tvojih stupova? Kakva drevna noc dira covjeka svojim culima?
Jao, ljubiti je putovanje s vodom i zvijezdama, sa zrakom utopljenim i grubim olujama brašna: ljubiti je borba bljeskova i dvaju tijela jedinim medom porazena.
Od cjelova do cjelova prelazim tvoj mali beskraj, tvoje rubove, tvoje rijeke i tvoja sicušna sela, i oganj genitalni preobrazen u slast
juri osjetljivim putevima krvi sve dok se ne sruši kao karanfil nocni, sve dok bude i ne bude jedino munja u sjeni.
Pablo Neruda
----------------- Sto ne boli - to nije zivot; sto ne prolazi - to nije sreca.
Ne budi daleko od mene ni jedan dan, jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i cekat cu te na nekoj stanici kad negde daleko usnu valovi. Nemoj otici ni samo jedan cas, jer tada, u tom casu, spoje se kapi nesanice i mozda ce sav dim sto trazi svoju kucu doci da ubije i moje izgubljeno srce.
Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku, jao, neka ne lete tvoje vedje u odsutnosti: ljubljena ne idi od mene ni za trenutak, jer u tom otici ces tako daleko da cu obici zemlju ispitujuci hoces li se vratiti ili me ostaviti da umrem.
Znaš kako je to ako gledam kristalni mesec, crvenu granu spore jeseni u mom prozoru, ako dotaknem uz vatru neopipljiv pepeo ili izborano telo drveta, sve me odvodi tebi kao da je sve sto postoji, mirisi, svetlost, metali poput barèica što plove ka ostrvima tvojim koja me èekaju.
E, pa dobro, ako malo-pomalo prestaneš da me voliš i ja æu prestati tebe da volim malo-pomalo.
Ako me odjednom zaboraviš ne traži me jer bih te ja veæ zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim vetar zastava što prolazi kroz moj život i odluèiš da me ostaviš na obali srca u kome imam korena zapamti da æu toga dana, toga èasa diæi ruke išèupati svoje korene u potrazi za drugim tlom.
Ali ako svaki dan, svaki sat, pristaneš da mi budeš sudbina s neumoljivom slašæu, ako se svakoga dana popne jedan cvet do tvojih usana tražeæi me o ljubavi moja, o moja u meni se sva ta vatra ponavlja, u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno, moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena, i sve dok živiš biæe u tvojim rukama ne napuštajuæi moje.
Pablo N.
----------------- Sto ne boli - to nije zivot; sto ne prolazi - to nije sreca.
U mom je snu dio tvoga sna sad spava i ljubav i bol i tezina sva noc je sisla nevidljivim koracima i ti snivas u meni poput januara.
Nitko drugi nece spavati u mojim snovima podjimo zajedno preko voda vremena nitko osim tebe nece putovati sa mnom preko sjena ni sunce ni mjesec.
Samo ti moja zimzelena iz tvojih ruku sa tvojih mekih otvorenih dlanova njezne pjesme padaju i nestaju kao kap sklopila si svoje oci poput siva krila dva.
Dok ja plutam vodom koja tce koja me odnosi a u svojoj sudbi niti se noc,zemlja vjetar ja sam bez tebe samo tvoj san.
Zabranjeno je da se plaèe bez uèenja, da se ikad probudi bez znanja šta raditi tog dana, da se plaši sopstvenih seæanja. Nije Zabranjeno je da se smeje problemima, da se bori za ono što želite, da se ne preda zbog straha da se snovi neæe ispuniti. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati da se razume sve što ste zajedno doživeli, da ih zovete samo kada vam trebaju. Zabranjeno ne biti ono što jeste meðu svima, da se pretvarate ispred ljudi do kojih vam nije stalo, izigravati klovna da bi vas se setili, i zaboraviti sve do kojih vam je stalo. Zabranjeno je raditi sve za sebe i biti u strahu od života i posledica i ne živeti svaki dan kao da je zadnji uzdah. Zabranjeno je da vam nedostaje neko bez osmeha, da zaboravite njihove oèi, njihov osmeh, samo zato što njihovi putevi nisu u okviru vaših i da zato mislite da njihovi životi nisu vredni koliko i vaši, i da znate da svako ima njihov put i uspeh. Zabranjeno je da pravite sopstvenu prièu, da nemate vremena za one koji vas trebaju, da razumete šta život daje i šta uzima. Zabranjeno je da se ne traži sreæa, da se ne živi život sa pozitivnim pristupom i da se ne misli da æemo biti bolji, i zabranjeno je ne misliti da bi ovaj svet bez tebe bio bolji ...
Obnažena,jednostavna si kao jedna od tvojih ruku, glatka, zemaljska, malecna, okrugla i prozraèna, sadržiš linije meseca, puteve jabuke, naga, majušna si kao zrno žita nago.
Obnažena,plava si kao kubanska noæ, u kosi su ti bršljani i zvezde, naga, velika si i zuta kao leto u nekoj crkvi od zlata.
Naga,malena si kao tvoj nokat jedan, povijena, krhka, ružièasta dok dan se ne rodi i zavlaèiš se u podzemlje sveta
kao u neki dugi tunel odela i poslova tvoja se svetlost gasi, odeva, osipa i ponovo postaješ samo ruka gola.
Volim te za sve žene koje nisam upoznao Volim te za sva vremena u kojima nisam živio Zbog mirisa velike puèine i mirisa topla kruha Zbog snega što se topi i prvih cvetova Zbog plahih životinja kojih se èovek ne plaši Volim te zbog voljenja
... 
... 
