Mogu reci da se osecam mnogo bolje... Kao da sam ja iz sebe izbacio ove stihove, a ne svi ovi veoma poznati i cenjeni pesnici... Da, ljubav boli... Ali, ljubav moze uciniti i da se osecamo jako lepo... Trenutno osecam ovu prvu stranu ljubavi, ali valjda ce doci i ona druga, lepsa i toliko zeljena... Ako, tako treba! :wink: Treba biti optimista!
Opijen treba uvijek biti. U tome je sve: pocetak i svrsetak mudrosti. Da ne osjecate strahovit jaram Vremena, koji vam tisti ramena i prigiba vas zemlji, morate se bez odaha opijati.
A cime? Vinom, poezijom ili kreposcu - kako vam drago. Ali opijajte se.
Pa ako se ponekad probudite na stepenicama kakve palace, na zelenoj travi jarka, u sumornoj samotinji svoje sobe, kad je pijanstvo vec malo popustilo ili sasvim proslo, pitajte vjetar, val, zvijezdu, pticu, uru, sve sto bjezi, sve sto jeca, sve sto putuje, sve sto pjeva, sve sto zbori, pitajte koliko je sati. I vjetar, val, zvijezda, ptica, ura odgovorit ce vam: "Cas je da se opijate! Da ne budete mucenici i robovi Vremena, opijajte se bez prestanka! Vinom, poezijom ili kreposcu - kako vam drago."
„...jedini, sta si mi uradio?...srce mi je pustinja...ljubav je presusila...jedini, sto me nisi pustio?...kad me nisi ljubio...“
„...Boze, meni tako malo treba...ispod ovog svetog neba...topla postelja...i njegova oka dva...salji anðele cuvare svoje...jer je dusa duse moje...brani ga od zla, Boze kad ne mogu ja...“
„...cujes li rijeci koje ne izgovorim?...cinim sve samo da te ne probudim...oduvijek i nikad tvoja...vrijedilo je zivjet za to...da usne tvoje poljubim i njezno da te zagrlim...da ti priznam ljubavi da si moje sve...gdje da naðem srcu lijek?...kad voljet cu te zauvijek...kad nijedno sjecanje nemam za tebe...“
„...gori moje srce puno nemira...oprosti...oni koji vole mogu i da pogrijese...ja nocas sve bih dala kad bih mogla samo da jos jednom zaspim ti na grudi pa opijem tvojim usnama...“
„...s usana mi citaj uzalud se nadas..i sa svakom rijeci ti sve nize padas...hajde s usana mi citaj zbog cega se trudis...jer je nista sve sto meni nudis...“
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Možda je uteha u tome što trajemo kao i oblaci.. Bol na bol, cežnja na cežnju, strah gradi strah novi, sene se množe u nama naprestano. Uvek pobeci, uvek nestati, nastaniti neke prostore koje do sada nismo poznavali.. ( a poznajemo samo ono što osecamo, samo to možemo..) Otvoriti vrata koja nismo otvorili nikada da bismo ih još cvršce zatvorili.. Kada u sebi osetiš krik ( ne cutnje, ne tame, ne nemira..nego onaj što nevidljivom oštricom nemilosrdno reže..), valjda je to najviše što može boleti.. Možda je Bog što u strancu traži utehu tek izdaja iluzije, obecanja radosti, želja smrti..
Uvek oblaci prolaze..putuju..divni oblaci..
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Ljubav i tuga su nerazdvojni, stoga je bol jedino merilo ljubavi.Mene je bolelo,patila sam,bila povredjena ali sam oprostila jer sam verovala u ljubav.Stojim iza toga da uvek treba prastati.Neko drugi ce da sudi... ======== "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja."
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
"Nema èoveka koga nije tuga ogrnula pod svoje skute... Èini mi se da mi je tuga sastavni deo života, treba znati kako živeti sa njom... Kada me ogrne svojim plaštom, uglavnom æutim... Puno razmišljam, ponekada te misli zapišem, jer mislim da æe mi biti lakše tako... Mnogo znaèi kada imaš nekoga ko razume taj oseæaj... Nekoga ko zna kako ti je... Onda je lakše, ne moraš da objašnjavaš, osim, ako taj neko želi da ti pruži utehu i da olakša taj oseæaj tuge... To je talas koji naiðe i zapljusne te, sve zavisi koliko si u tom momentu jak... Da li æeš pasti na kolena ili æeš uspeti da se održiš... Ponekada se zagledam u nebo, ili odem kraj reke, tražim odgovore... Nekada vozim biciklu sa slušalicama na ušima sa muzikom puštenom do ´´daske´´... Eh, da...slušanje muzike mi puno pomaže, nekako me ´´pridigne´´... Ako je tuga jaka, onda se na kraju isplaèem, trudim se da izbacim sve iz sebe... To obièno radim kada sam potpuno sama... Imam i druge naèine kako da se izborim sa tugom... Uhvatim pa se zavitlavam i šalim, èovek nikada ne bi pomislio da sam tužna... Inaèe sam šaljivdžija, po prirodi, tako da mi ne pada teško... Borim se na razne naèine, uostalom kao i svi..". -------------
-----------------
. "Sta ce meni tamo jedan mesec.Meni treba ovde jedna zemlja.".
Nemate dovoljno prava da odgovorite na ovom forumu.
pitam sada ia vas 
